<?xml version="1.0"?>
<rss version="2.0">
   <channel>
      <title>Moj Sjajni Padlet by Mihajlo Vučković</title>
      <link>https://padlet.com/minimixns/y59nbr0ux5xe</link>
      <description>Napravljeno sa primesama duhovitosti </description>
      <language>en-us</language>
      <pubDate>2017-04-26 14:04:26 UTC</pubDate>
      <lastBuildDate>2025-09-30 11:58:52 UTC</lastBuildDate>
      <webMaster>hello@padlet.com</webMaster>
      <image>
         <url></url>
      </image>
      <item>
         <title>Шљива</title>
         <author>stefanbijelic</author>
         <link>https://padlet.com/minimixns/y59nbr0ux5xe/wish/168375950</link>
         <description><![CDATA[<ul><li><strong>Шљива</strong> је дрво из фамилије ружа. Под шљивом се најчешће подразумевају сорте домаће шљиве (<em>Прунус доместица</em> Л.), које су многобројне Већину сорти човек користи у исхрани у виду воћа, а понеке се користе и због дрвета. Широм Европе се од плодова овог дрвета справља алкохолни напитак шљивовица (међу Србима често зван само <em>шљива</em> или <em>шљивка</em>), који се на нашим подручјима сматра српским националним пићем.Често се од плодова праве мармеладе и џемови (џем од шљива). Велике површине шљивика могу се видети у Западној Србији и Шумадији. Статистика ФАО каже да је просечна продукција шљива у Србији за период 2000—2009. год. 486.791 тона годишње, на почетку периода забележен је пад у производњи, али је 2003. године производња нагло повећана. У 2009. години износила 662.631 тону.</li></ul><div><br></div><div><br>Систематика шљива<br><br></div><ul><li>Филогенетски посматрано, шљива припада истом роду (<em>Прунус</em>) у који спадају и бадем, бресква, кајсија, вишња, трешња и ловорвишња, а који као плод имају коштуницу. Род <em>Прунус</em> садржи неколико подродова, међу којима је и подрод <em>Прунус</em>, који се даље дели на три секције: <em>Прунус</em>(шљиве Старог Света), <em>Пруноцерасус</em> (шљиве Новог Света) и <em>Армениаца</em> (кајсије).</li></ul><div><br></div><div><br></div><ul><li>    Домаћа шљива</li></ul><div><br></div><div><br></div><ul><li>Сматра се да је домаћа шљива настала хибридизацијом између трњине и џанарике. До данас је произведен велики број сорти (култивара) домаће шљиве, преко 2000. Гаји се у читавој Европи изузев крајњег севера, северној и  јужној Африци, северозападној  Индији, источној Азији,Северној Америци. Све сорте су на бази практичне особине одвајања коштице од мезокарпа („меса“ плода) сврстане у две групе (које у савременој таксономији подрода немају значаја):</li></ul><div><br></div><div>·         <strong>цепаче или праве шљиве</strong>, којима се коштица лако одваја од „меса“ плода;<br><br></div><div>·         <strong>глођуше или каланке</strong>, којима је ендокарп чврсто срастао за мезокарп.<br><br></div>]]></description>
         <enclosure url="" />
         <pubDate>2017-04-26 14:04:26 UTC</pubDate>
         <guid>https://padlet.com/minimixns/y59nbr0ux5xe/wish/168375950</guid>
      </item>
   </channel>
</rss>
