• љубавне песме („Очију твојих да није“ Васка Попе, „Опомена“  и „Стрепња“ Десанке Максимовић, „Љубавна песма“ Рајнера Марије Рилкеа, “ Кажи ми, кажи“ и “ Месечина“ Јована Јовановића Змаја, „Шашава песма“, „Прва љубав“, и „Плави чуперак“ Мирослава Антића, „Волео сам вас“ Александра Сергејевича Пушкина, „Градинар“ Рабиндранта Тагоре);

• родољубиве песме ( „Домовина“ Душана Васиљева, „Моја отаџбина“ Алексе Шантића, „Наслеђе“, „Симонида“ Милана Ракића, „Отаџбина“ Ђуре Јакшића, „Србија“ Оскара Давича);

• химне („Боже правде“, „Светосавска химна“);

• мисаоне (рефлексивне) песме („Плава звезда“ Мирослава Антића, „Чудесни свитац“ Добрице Ерића, „Небо“ Стевана Раичковића, „Светли гробови“ Јована Јовановића Змаја);

• дитирамб („Ала је леп овај свет“ Јована Јовановића Змаја, „Хвала сунцу, земљи, трави“ Стевана Раичковића);

• описне (дескриптивнне) песме („Зимско јутро“ Војислава Илића, „Лето на висоравни“ Стевана Раичковића, „Поље“, „Село“, „Подне“ Јована Дучића, „Бреза“ Сергеја Јесењина, „Шљива“ Милована Данојлића);

• породичне песме ( „Кад мати меси медењаке“ и “ Кад отац бије“ Бранка В. Радичевића, „Међу својима“ Владислава Петковића Диса, „Тијо ноћи“ Јована Јовановића Змаја, „Ветар“ Ивана В. Лалића);

• песме с елегичним осећањима („Покошена ливада“ и „Крвава бајка“ Десанке Максимовић, „Плава гробница“ Милутина Бојића, „Бисерне очи“ Симе Пандуровића, „Међу својима“ Владислава Петковића Диса);

• социјалне песме („О класје моје“ Алексе Шантића).

Лирске песме (према облику песме)

• песме у прози ( „Сунце“ Јована Дучића, „Светогорски дани и ноћи“ Миодрага Павловића);

• песме писане слободним стихом („Птица“ Мирослава Антића, „Очију твојих да није“ Васка Попе);

• песме писане везаним стихом („Подне“ Јован Дучића, „Међу својима“ Владислава Петковића Диса).