Nasilje nije put kojim hodimo, Jer zajedno gradimo mostove, nikada ne odustajemo. Podrška i ljubav, to su naše snage, Ujedinjeni stvaramo bolje dane.

Svet bez nasilja, sanjamo zajedno, Gde se ljubav i poštovanje šire svetom široko. Dajemo podršku, pružamo ruke, Jer zajedno smo jači, nema više muke.

Borimo se svakog dana, za bolje sutra, Gde se svaki pojedinac oseća srećnije i sigurno. Zajedno gradimo svet bez straha, Gde svako srce oseća ljubav, gde svako lice sija.

zasluge u Drugom svetskom ratu. Sa ukupno sedamnaest nosilaca, „Pobeda" je jedno od

najredih odlikovanja na svetu. Samo petorica stranaca dobila su ovo odlikovanje: rumunski kralj Mihail I, americki general Dvajt Ajzenhauer, britanski general Bernard Montgomeri, poljski marsal Mihail Zimjerski i Josip Broz Tito, poslednji odlikovan, 9. septembra 1945. godine u Moskvi.

Kristina Jevremović

т

мд97 кевларни шлем универзални,

балистички тзв ,,нато" опасач са м94 преклапајућом смб футролом за цз99/399 9Х19 para, старешинска тзв ,,официрска" торбица, КоВ беретка са подофицирском ознаком (серија 1994, уједно и једина за подофицирске ознаке)

1. Razgovarajte o problemu sa nekim odraslim osobama koje vam verujete, kao što su roditelji, nastavnici ili školski psiholog. Objasnite im šta se dešava i zamolite ih za pomoć.

2. Ostanite smireni i ne reagujte impulsivno. Ponašanje agresivno ili nasilno samo može pogoršati situaciju.

3. Ukoliko je moguće, pokušajte ignorisati provokacije i udaljiti se od situacija koje mogu prouzrokovati vrsnjačko nasilje.

4. Pokušajte pronaći podršku među drugim prijateljima koji vas podržavaju i koji su spremni da vam pruže podršku u teškim trenucima.

5. Ako se osećate bezbednije, možete se obratiti nadležnim organima za zaštitu od nasilja, kao što su školski savetnici ili policija.

6. Važno je da zapamtite da vas vrsnjačko nasilje ne definiše kao osobu i da niste sami u ovoj situaciji. Potražite podršku i pomoć kako biste se izborili sa ovim problemom.

Tokom Drugog svjetskog rata, orden je imao i razne druge nazive kao Orden Crvene zastave za vojne zasluge i Orden Crvene zastave za mornaričke zasluge. Dodjeljivan je pojedincima i vojnim jedinicama za djela ekstremne hrabrosti. Zbog tog je na neki način Orden Crvene zastave bio čak prestižniji od nominalno višeg Ordena Lenjina jer su njime mogli biti nagrađeni samo oni koji su se istakli u borbi, dok su Orden Lenjina mogli dobiti i oni koji nisu sudjelovali u borbi, uključujući i političke vođe. Gotovo svi poznati komandanti Crvene armije bili su dobitnici Ordena Crvene zastave.

Симболика - књига је изнад свих књига и стављена на прво место - изнад свих

Логор Пале основан је током Другог светског рата, тачније 1941. године, као једно од стратишта нацистичке окупационе власти. Током година 1941. до 1945., логор је постао место неописиве патње и страдања. Мучења и злостављања затвореника била су свакодневица. Многи су људи били заточени без икаквог суђења или основаних оптужби.Затвореници су били присиљени на тешке физичке радове, често уз минималну исхрану и лоше хигијенске услове. Многи су умрли од болести, глади или су били директно ликвидирани од стране стражара. 1944. године, логор Пале постао је место где су нацисти спроводили сурова експериментисања над људима, не устручавајући се ни од чега како би задовољили своје болесне идеје.Након ослобођења 1945. године, свет је сазнао за ужасе који су се одигравали у логору Пале. Сећање на страдања и патње тамо заточених људи остаје као подсетник на тамну страну људске природе и као опомена за будуће генерације. Важно је да се никада не заборави страдање и злочини који су се догодили у логору Пале, како се сличне трагедије не би поновиле у будућности.

Орден братства и јединства је одликовње Социјалистичке Федеративне Републике Југославије у два степена, које се додељивало од 1943. до 1992. године. Овај орден се додељивао за заслуге промовисања братства и јединства међу народима Југославије. Увео га је Врховни командант Народноослободилачке војске Јосип Броз Тито. У јуну 1945. године донесен је закон о орденима и медаљама Демократске Федеративне Југославије према којем овај орден добија два реда. У марту 1961. године извршена је измена назива ордена, па је од тада имао следеће редове:

• Орден братства и јединства са златним венцем

• Орден братства и јединства са сребрним венцем

Од 1944. до 1985. године додељено је 3870 ордена првог реда, а од 1945. до 1985. године додељено је 55,675 ордена другог реда.

FNRJ 29. decembra 1951. godine. Odlikovanje se dodeljivalo za

vojne zasluge „vojnim starešinama, koji tokom rata pokažu ličnu

hrabrost, samopožrtvovanost i umešnost u komandovanju, kao i

za istaknutu ulogu u izgradnji, učvršćivanju i osposobljavanju

oružanih snaga SFRJ”. Bio je sedmi po redosledu važnosti.

Posle raspada SFRJ, odlikovanje se nije dodeljivalo sve do 4.

decembra 1998. godine, kada je donošenjem Zakona o odlikovanjima SRJ,

ponovo uvršteno u odlikovanja SRJ, a kasnije i Državne zajednice

SCG.

Za izradu likovnog rešenja Ordena ratne zastave bio je raspisan

javni konkurs. Rezultat konkursa objavljen je u Politici od 27.

avgusta 1953. godine. Prvu nagradu osvojio je arhitekta Grigorije

Samojlov. Orden je imao samo jedan stepen i sastojao se od grudne

zvezde sačinjene od srebra, zlata, brilijanata i rubina, dimenzija ø 75 mm. U središnjem

medaljonu nalazi se vojnik pod šlemom sa razvijenom zastavom trobojkom. Medaljon uokviruje

beli emajlirani krug na kome je ispisano: „za slobodu i nezavisnost socijalističke domovine”.

Od ustanovljenja do 1984. godine dodeljeno je ukupno 209 Ordena ratne zastave, i to 205 odlikovanja

jugoslovenskim državljanima, te 4 odlikovanja sovjetskim generalima, povodom proslave

20-godišnjice oslobođenja Beograda.

Orden partizanske zvezde prvog, drugog i trećeg reda ustanovio je Vrhovni komandant NOV i POJ Josip Broz Tito 15 avgust 1943. godine Ukazom o odlikovanjima u Narodnooslobodilačkoj vojsci Jugoslavije. Odlikovanje se dodeljivalo za vojne zasluge. Orden I reda se prvobitno dodeljivao za „umešnost u komandovanju i naročite zasluge u borbi“, Orden II reda za „hrabrost i podvige boraca“, a Orden III reda za „hrabrost i požrtvovnost u borbi“. Kasnije su se sva tri stupnja odlikovanja dodeljivala „starešinama oružanih snaga SFRJ, za uspešno komandovanje jedinicama oružanih snaga, za umešnost u rukovođenju brobenim delovanjima i za pokazanu naročitu hrabrost u ratu“.

Za vreme Drugog svetskog rata, partizani su zajedno sa par četničkih odreda oslobodili grad Užice i okolinu i proglasili Užičku republiku. Republika je bila kratkog veka i trajala je samo 67 dana. Prikupivši snage Nemci ponovo zauzimaju oslobođenu teritoriju, a ustanici se povlače ka Sandžaku. Ranjenici koji se nisu mogli povlačiti dovoljno brzo sačekali su nemačke snage sa namerom da se predaju. Nadali su se da će se sa njima postupati kao prema ratnim zarobljenicima, međutim Nemci su ih streljali uz put i gazili tenkovima. Par preživelih ranjenika je prevezeno za Užice, a zatim streljano.

Na mestu zločina danas stoji spomenik koji je podignut 1967. godine. U grobnici se nalaze tela 150 ubijenih ranjenika kao i drugih boraca koji su poginuli u kasnijim borbama za slobodu.

Na Spomeniku streljanim partizanima na Zlatiburu uklesani su sledeći stihovi Vaska Pope:

Ne dam

ovo sunce u očima,

Ne dam

Ovo hleba na dlanu.

Nasilje je ozbiljan problem koji pogađa mnoge ljude širom sveta. Može se javiti u školi, na radnom mestu, u porodici ili u društvu generalno. Ali postoji mnogo načina na koje možemo zajedno raditi na prevenciji nasilja. Prvo, važno je da se edukujemo o nasilju i njegovim posledicama. Trebamo razumeti različite oblike nasilja i kako ga prepoznati. Takođe je bitno da naučimo kako da prekinemo lanac nasilja tako što ćemo se aktivno zauzeti za mir i poštovanje. Drugo, podrška je ključna. Ako si svedok nasilja ili ako si sam žrtva, znaj da nisi sam. Potraži pomoć od prijatelja, porodice, nastavnika ili stručnih organizacija koje se bave zaštitom žrtava nasilja. Niko ne zaslužuje da bude žrtva nasilja i svi zaslužujemo da živimo u sigurnom okruženju. Treće, promoviši pozitivne vrednosti. Budi primer drugima tako što ćeš pokazivati empatiju, toleranciju i poštovanje prema svim ljudima bez obzira na njihovu različitost. Mali gestovi ljubaznosti mogu napraviti veliku razliku u nečijem životu.

Na kraju, ne zaboravi da tvoj glas ima moć. Govori o nasilju, diži svest i podstiči pozitivnu promenu u društvu.

Чачалица је брдо у Пожаревцу које је у Другом светском рату постало брдо смрти – костурница.У периоду од 1941. до 1944. године стрељано је око три хиљаде људи.

Спомен парк Чачалица је место на коме почивају посмртни остаци жртава немачке окупације. У оквиру парка на површини од 24 ha налазе се три споменика и неколико спомен плоча.

Споменик стрељаним родољубима 1941-1944

Првобитно је овде 1944. године био подигнут један велики и осам мањих крстова. Након њега је 07.07.1954. године уместо првог, подигнут други споменик од камена, на чијем врху се налазила петокрака. Овај споменик је стајао све до 1963. године када је срушен. Садашњи споменик откривен је 1962. године.

Страдање родољуба представљено је у форми зида са пушчаним удубљењима и симболима који обележавају стрељање жртава.

Jasenovac je bio najveći koncentracioni logor u okupiranoj Kraljevini Jugoslaviji na teritoriji Nezavisne Države Hrvatske.

Broj žrtava nikada nije tačno utvrdjen jer je logorska arhiva dva puta uništavana ali je prema Medjunarodnom vojnom sudu u Nirnbergu konstatovano da je u logoru ubijeno izmedju 500 i 700 hiljada Srba, Jevreja i Roma.

Idejni tvorac i osnivač logora 1930-tih bio je ustaški zločinac Vjekoslav Make Lubrić koji je bio i njegov prvi komandant. Posle njega komandu preuzimaju bivši rimokatolički sveštenik fra Miroslav Filipović a zatim krvnik i dželat Dinko Šakić.

U početku je postojao čitav sistem logora koji su se nazivali Jasenovac 1, 2 i 3, sa tim što su prva dva brzo rasformirana zbog čestih poplava , pa su svi zatvorenici prebačeni u logor Ciglana ( Jasenovac 3) koji je bio najveći i i imao je krematorijum.

Na drugoj obali reke Save vršena su pogubljenja. U logoru su vlasti NDH vršili nezapamćene zločine, pokolje i genocid nad nad Srbima, Jevrejima, Romima pa čak i Hrvatima koji im nisu bili lojalni.

-katarina II-1

Logor Jadovno postao je simbol stradanja i zla koje je obuzelo svet tokom ratnih sukoba. Sećanje na njega treba da nas podstakne na trajnu posvećenost miru, toleranciji i poštovanju ljudskih prava. Kroz to sećanje, odajemo počast žrtvama i odlučujemo se da se borimo protiv svake vrste nasilja i netolerancije.

Uprkos mračnoj prošlosti, logor Jadovno postaje mesto gde se iskupljuju greške, gde se uči iz prošlih grešaka i gde se gradi bolja budućnost. Neka sećanje na Jadovno bude večna opomena da se nikada ne ponove strahote rata i da se svaki život ceni i poštuje.

2. zadatak

3. zadatak

4. zadatak

5. zadatak

Ова одликовања су додељивана за истакнуте заслуге и храброст у борби против окупатора током Другог светског рата.

Орден партизанске звезде је имао три реда - први, други и трећи ред.

Logor Prebilovci je bio jedan od najtragičnijih logora smrti u Drugom svjetskom ratu, lociran u blizini sela Prebilovci u Hercegovini. Otvaranje logora dogodilo se 1941. godine nakon što su snage Nezavisne Države Hrvatske preuzele kontrolu nad teritorijom. Logor je bio mjesto stradanja za tisuće ljudi, većinom Srba, ali i Židova, Roma i antifašista. Žrtve su bile podvrgnute nečovječnim uvjetima života, torture, i masovnim egzekucijama. Prebilovci su postali simbol stradanja i genocida u Drugom svjetskom ratu. Nakon rata, podignut je Spomen-obilježje žrtvama logora, kao trajni podsjetnik na strahote koje su se dogodile. Danas, Prebilovci ostaju sjećanje na neizrecivu patnju i gubitak tokom rata, te podsjećaju na važnost očuvanja ljudskih prava i sjećanja na prošlost kako bi se osiguralo da se takve tragedije nikada više ne ponove.

Orden rada dodeljivao se uz svečane ceremonije u kojima su učestvovali najviši državni zvaničnici. Primanje Ordena rada bilo je veliko priznanje i ponos za dobitnike, jer su se njihovi doprinosi i zasluge u radu javno priznali i cenili.

Ovo odlikovanje imalo je značajnu ulogu u promociji vrednosti rada i doprinosu socijalističkom društvu, podstičući građane na rad i zalaganje za dobrobit cele zemlje. Ovakvi ordeni imali su simbolički i moralni značaj za pojedince, podstičući ih da nastave s radom i doprinosom društvu.

Pored ovih aspekata, Orden rada takođe je služio kao sredstvo za promovisanje ideala radništva i kolektivnog rada koji su bili centralni za socijalističke vrednosti Jugoslavije. Ordeni su takođe pomogli u jačanju ideala zajedničkog napora i solidarnosti među radnicima i svim građanima.

U Jugoslaviji je sistem ordena, uključujući Orden rada, bio pod nadležnošću državnih institucija koje su nadgledale dodeljivanje nagrada i odlikovanja, osiguravajući da su oni dodeljivani onima koji su ih zaslužili svojim radom i doprinosom.

Prvi zadatak ću Vam ili poslati na mejl ili ću okačiti na Gugl učionicu(Kako mi budete rekli sledećeg časa ). Ne želim da objavljujem svoj lik ili glas u video snimku,na ,,javnim,, mrežama. Hvala na razumevanju.

Srdačan pozdrav,

Ana Savićević.

Нађи светлост у људима још веће.

У самоћи, на кревету лежиш,

тугу ће обавити стах

и неко ће се појавити теби драг.

Могу говорити шта хоће,

Али само ти знаш

у твојој кожи како је.

Подигни главу, осмех не оклевај

Остани, па онда са мном заблистај.

Овде ћеш наћи подршку и свет,

У тамним тренуцима, вера и љубав лет.

Додељивао се одабранима на основу предлога и оцена војних команданата и партизанских организација. Носиоци ове одлике постали су симбол борбе за слободу и праведливост у Југославији, такође поседују статус у историји борбе за слободу, правду и били су пример војних способности, врлина и дато им је поштовање и жртвовање за опште добро.Симболизује солидарност и човечност. У доделу ове почасти укључени су ратни ветерани, војни стратеги и политички лидери, што је додатно утицало на значај ове одлике у друштву. Историја Ордена народног хероја је светла тачка у националном наслеђу, постављајући стандарде величине и поштовања који се препознају и данас.

Сваки носилац Ордена народног хероја представљао је пример величанства и посвећености и остао је неизбрисив у сећању нације као симбол поштовања и примера. њихове приче и подвизи остали су запамћени као узори храбрости и као инспирација за борбу за идеале слободе и правде

Орден заслуга за народ са златном звездом (раније Орден заслуга за народ I реда)

Орден заслуга за народ са сребрним зрацима (раније Орден заслуга за народ II реда)

Орден заслуга за народ са сребрном звездом (раније Орден заслуга за народ III реда)

Орден прадеде са слике је Орден заслуга за народ са сребрном звездом (трећег реда).

Логор на Бањици (званично Логор Дедиње) је био највећи концентрациони логор на подручју окупиране Србије и једно од централних места у систему репресије на Балкану током Другог светског рата. 

Бањички логор су основали немачки окупатори на самом почетку устанка у Србији, јула 1941. године. Логор на Бањици је био намењен српским устаницима и свима који су на било који начин пружали отпор немачкој окупацији Србије.

Кроз логор је током четири ратне године, до затварања у октобру 1944. године, прошло око 30.000 затвореника. Већина су били припадници и симпатизери Народноослободилачког покрета. Поред тога, у бањички логор су масовно одвођени и Јевреји и Роми. У логорским књигама су сачувани подаци о 23.637 логораша.

Бањица је био сабирни и егзекуцијски логор. Многи затвореници из Бањице су пребачени у друге концентрационе и радне логоре које су Немци држали под својом контролом у окупираној Европи. Многи други су убијени у Бањици, Јајинцима...

Коначан број жртава није познат због уништавања доказа. У логорским књигама су сачувани подаци о убиству 4.286 мушкараца, жена и деце. Државна комисија за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача је утврдила да је до априла 1944. убијено 8.756 бањичких логораша

Бањички логор је проглашен за споменик културе 1984. године.

Orden Karađorđeva zvezda je imao nekoliko klasa, uključujući zlatnu, srebrnu i bronzanu, u zavisnosti od stepena vojničke hrabrosti i zasluga. Dodeljivao se vojnicima i oficirima koji su se istakli u borbi, vođenju trupa ili drugim vojničkim zaslugama.

Tokom Drugog svetskog rata, orden Karađorđeva zvezda je nastavio da se dodeljuje vojnicima i oficirima Jugoslovenske vojske u otadžbini, kao i pripadnicima pokreta otpora koji su se istakli hrabrim akcijama i doprinosom u borbi protiv okupatora.

Спомен парк бубањ представља спомен комплекс саграђен у сећање на стрељане грађане Ниша и јужне Србије у другом светском рату.Стратиште је прво обележено споменпирамидом 1950.године,док је нови монументални споменик,дело вајара Ивана Саболића и он је откривен 1963.године .Стратиште на Бубњу било је једно од два губилишта у околини Ниша током Другог светског рата, намењено за организоване злочиначке активности окупационе власти у Нишу, односно стрељање затвореника логора на Црвеном крсту. Према проценама, на њему је стрељано од 5.000 до 12.000 Срба, Јевреја, Рома и припадника других етничких група, са простора некадашње Краљевине Југославије — мушкараца, жена, стараца и деце здравих и болесних, паралозованих или ментално хендикепираних, сиромашних и богатих, осуђених и неосуђених, који нису имали никакве шансе да избегну своју судбину.О томе шта се радило на Бубњу од јесени 1941 до јесени 1944. године Немци нису причали у јавности, нити су објављивали извештаје. Под претњом смрћу забрањивали су логорашима који су радили на уништавању трагова њихових злочина на Бубњу да у логору на Црвеном крсту о томе причају. У граду Нишу и логору Црвени крст, могло се причати, или јавно објављивати у штампи, само оно што су Немци званично објављивали.

Стефан Мило Перазић 2/4

Стефан Мило Перазић 2/4

Стефан Мило Перазић2/4

Orden narodnog heroja je bio izuzetno cenjen i prestižan. Dodeljivan je za izuzetne vojne podvige, hrabrost i izuzetne doprinose u borbi za slobodu. Orden je bio priznanje za hrabrost, odlučnost i izuzetne vojne veštine.

Samo najhrabriji i najzaslužniji pojedinci su dobijali ovaj orden. Orden narodnog heroja je bio simbol hrabrosti i otpora protiv okupatora.

Jugoslavija je dodelila ukupno 1.322 ordena narodnog heroja, a među dobitnicima su bili vojnici, partizani, politički aktivisti i drugi koji su se istakli u borbi protiv fašizma.

Orden narodnog heroja je bio izuzetno važan deo istorije Jugoslavije i simbol hrabrosti i otpora protiv okupatora.

Uslovi u logoru Pag su bili izuzetno teški. Zatvorenici su bili izloženi nehumanoj obradi, mučenju i lošim uslovima života. Mnogi su umrli od gladi, bolesti i zlostavljanja.

Logor je bio podeljen na nekoliko sektora, uključujući sektor za muškarce, žene i decu. Zatvorenici su bili prisiljeni da rade teške fizičke poslove, a bili su pod stalnim nadzorom stražara.

Установио га је Врховни комадант НОВ и ПОЈ Јосип Броз Тито, 15. августа 1943. године.

Орден за храброст се додељивао „припадницима оружаних снага СФРЈ који су у борби против непријатеља учинили дела у којима је дошла до снажног изражаја њихова лична храброст или који су се на бојном пољу посебно истакли личном храброшћу“.

Иако је било војно одликовање, додељивало се и цивилним лицима.

Према сачуваној документацији, од 7. септембра 1944. до 31. децембра 1985. године, држављанима Југославије и страним држављанима додељено је 120,636 Ордена за храброст. Њихов је број засигурно већи, јер је део наредаба о одликовању изгубљен за време рата.

Након распада СФР Југославије, 1992. године одликовање је престало да се додељује.

Стефан Мило Перазић 2/4

Ti si glas tišine, snaga koja spaja, U tvojoj ljubavi, svetlo u mraku sja. Pružiš ruku, pružiš srce, Zajedno smo jači, u ovoj borbi beskraje.

То нам треба,

Одавде до неба

Порука је наша.

Не! Рецимо насиљу,

А “Да!” дружењу и весељу.

Само љубав,

И опет љубав,

Љубав нам треба свима

У овим временима.

Орден је установио Јосип Броз Тито 1943. године. Орден партизанске звезде 1. степена додељивао се за „успешност у командовању и нарочите заслуге у борби”, Орден 2. степена за „храброст и подвиге бораца”, а Орден 3. степена за „храброст и пожртвованост у борби”. Касније су сва три степена одликовања додељивана „старешинама оружаних снага СФРЈ, за успешно командовање јединицама оружаних снага, за умешност у руковођењу борбеним деловањима и за показану нарочиту храброст у рату”. Uroš Bogunović učestvovao je u borbama kod Banja Luke, Bosanske Gradiške, Bosanske Dubice i u borbama za oslobođenje Sarajeva. Naročito se istakao 1942. godine kada je poveo bataljon boraca preko reke Une, prodro do Cazina i oslobodio ga. Početkom 1943. godine, na Podvidaču je samo sa jednim vodom dočekao i razbio brojnijeg neprijatelja. Po završetku rata završio je Višu vojnu akademiju JNA i nalazio se na istaknutim vojnim funkcijama. Ordenom partizanske zvezde odlikovan je 1944. godine

У Јајинцима су стрељани људи због своје етничке припадности (јер су нацистичким законима обележени да кваре „чистоту расе“), стрељани су српски устаници, идеолошки противници (углавном комунистима), али и наумично ухапшени цивили, као део одмазде немачких окупаторских власти у Београду, која је донела проглас којим за сваког убијеног Немца мора бити убијено 100 цивила, а за сваког рањеног Немца, мора бити убијено 50 људи. Главне жртве масовних погубљених су били Срби антифашисти, Јевреји и Роми.

У Јајинцу су редовно довођени и стрељани логораши из Бањичког логора.

Tog 23. marta 1943., 72 mestana Urvica, Letovista, Zebinca, Jastrebca i Tegovista, dovedeni su pri vrhu sume na Jelovoj Glavi. Bugari su ih pokupili usput; po kucama, na putevima, u trlama i stalama, kod komsija..

Naredeno im je da se poredaju po petorica u red, jedan za drugim. Tako je formirano 14 zgusnutih redova. Na komandu glavnokomandujuce, prvo se cuo jedan puscani pucanj, a onda, samo za delic trenutka iza toga, istovremeno i mitraljeska i puscana vatra, osuta je u ovu ljudsku masu iz neposredne blizine. Neverovatna hrabrost i odlucnost nekih ljudi, bila je da beze sa ovog stratista. Na plato Jelove Glave ostala su tacno 53 bezivotna tela. Njih devetnaestoro je prezivelo, neki su se spasili bekstvom, drugi su preziveli zatrpani telima pogodenih.

Bugarski okupatori ubili su tog dana, za samo nekoliko minuta, najvise ljudi na jednom mestu. Taj zlocinacki rekord nije prevaziden u ovom kraju za sve vreme bugarske okupacije.Na tom mestu stradao je moj pradeda koji je zamolio burgarskog vojnika da streljaju njega umesto njegovog sina.

2.zadatak katarina arsic II-1

Иако је било војно одликовање, додељивало се и цивилним лицима.

Америчка делегација ускоро ће донети одликовање у Београд у склопу обележавања шездесетогодишњице победе над фашизмом у Другом светском рату. Као што се још увек не зна где је Дражин гроб, није познато ни ко ће преузети орден, као ни коме ће одликовање на крају припасти.

Иако је Дража Михаиловић добио орден због спасавања 500 америчких пилота током рата, први пут у историји највише одликовање за заслуге странцу чувано је као тајна, јер америчка администрација 'није желела да увреди тадашњу комунистичку власт у Југославији'.

Потпредседник СПО и Дражин унук Војислав Михаиловић очекује да ће одликовање у дедино име највероватније примити он, али не искључује ни да част припадне његовој тетки, Дражиној ћерки Гордани Михаиловић.

Ordeni za vojne strategije često imaju simbolične elemente koji se odnose na vojnu strategiju, poput štitova, sablji ili zvezda, a mogu biti različitih rangova ili kategorija u zavisnosti od zasluga i doprinosa pojedinca ili jedinice. Ovaj orden može biti dodeljen za planiranje uspešnih vojnih kampanja, inovativne strategije, hrabre vojne akcije ili izvanredne vojne taktike koje su dovele do pozitivnih rezultata na bojištu.

U logoru Keraterm su civili, uglavnom bošnjačke i hrvatske nacionalnosti, bili držani u užasnim uslovima, podvrgnuti torture, zlostavljanju i ubijanju. Tokom juna i jula 1992. godine, u logoru Keraterm su se odigrali strašni zločini nad zarobljenicima, uključujući masovna pogubljenja.

Ovi zločini su deo šire slike etničkog čišćenja i genocida koji su se događali tokom ratnih sukoba na prostoru bivše Jugoslavije. Logor Keraterm postao je simbol stradanja civila i zločina protiv čovečnosti tokom ratova na prostoru bivše Jugoslavije. Nakon rata, mnogi odgovorni za zločine u logoru su identifikovani, optuženi i osuđeni pred međunarodnim sudovima za ratne zločine.