у срцу се свило.

То малено парче раја

многа срца вешто спаја. 

 

Ливадице шарене,

пуне дивног цвећа,

као да позивају

да се њима шета. 

 

Кад обасја сунце село,

сва деца потрче,

постаје веслео.

 

И кад сунце зађе и месец изађе

и тада је моје село

најлепше на свету целом.

 

Александра П.

што је зими цело бело, 

у пролеће се зелени,

а у јесен зашарени. 

 

Кроз сеоце тече весела речица,

то је наша Моравица.

Око реке плодна равница,

а у води покоја рибица. 

 

Са Малича звук се чује,

то детлић у дрво кује,

а пчелице вредно зује.

 

Ветар гране додирује,

сунце стене помилује,

а небо се осмехује. 

 Марко Р.

једно село мирно седи,

дрема оно кад на брду

сунце почне да бледи. 

 

Радаљево то је,

моје родно село,

у шумама дрема,

срећно и весело.

 

Тада тихо на сеоце

дошуња се магла густа,

а природа поста пуста.

 

Пало је сеоце у дубок сан,

пробудиће се рано

чим осване дан. 

Милош Р.