Кристина Аковић 2/4

“Život je lep” je italijanski film iz 1997. godine snimljenn u režiji Roberta Beninjija.

Priča prati jevrejsku porodicu koja završava u koncentracionom logoru i njihov način da prežive. Po izbijanju Drugog svetskog rata,  kada svi Jevreji bivaju odvedeni u logore, istu sudbinu doživljava i Gvido sa sinom Đozuom. Dora, njegova supruga, iako nije Jevrejka zahteva da se ukrca na voz i ostene uz muža i sina. Odmah po dolasku u logor muškarci i žene bivaju razdvojeni, i dečak ostaje sa ocem.

Kako bi sačuvao sina od strahota logora, Gvido smišlja priču u kojoj je zatvaranje u logor samo igra i u kojoj će pobediti onaj koji  osvoji 100 poena, a glavna nagrada je tenk.

Priča dostiže vrhunac kada Gvido u pokušaju da pronađe Doru u logoru biva uhvaćen i odveden na streljanje. Znajući da ga Đozua sakriven u samici posmatra i ovaj čin pretvara u komičnu predstavu za sina. Maršira nasmejan namigujući , dok ga nemački vojnik sa puškom na leđima odvodi na streljanje. Videvši nasmejanog oca, Đozua je spokojan i ne sluti da će Gvido iza ćoška biti ubijen za par trenutaka.

Kada Đozua sutradan izađe iz skloništa zatiče samo ostatke ruševina. U trenutku kada stiže američki tenk Đozue se oduševljava, verujući da je sve što je Gvido pričao istina. Američki vojnik prihvata dečaka i mali pobednik se vozi u tenku. U koloni logoraša ugleda majku. Skočivši joj u zagrljaj uzvikuje :”Pobedili smo!”

Ova divna priča o snazi očinske ljubavi i mašte u želji da zaštiti sina i tragično okruženje pretvori u  čarobni svet, ostavlja dubok i trajan utisak na gledaoce.

Kroz svoje zapise, Ana deli svoje strahove, snove, nadanja i tugu dok pokušava razumeti svet oko sebe. Ona opisuje svoje odnose sa porodicom, posebno s roditeljima i sestrom Margot, kao i sa drugim ljudima koji se skrivaju s njima, uključujući porodicu van Pels i gospođicu Van Daan. Ana takođe otkriva svoju strast prema pisanju i svoje želje za budućnošću.

Međutim, njihova skloništa tajna nije očuvana. Nakon gotovo dve godine skrivanja, nacisti ih otkrivaju i deportuju u koncentracioni logor. Ana umire od tifusa u martu 1945. godine, samo nekoliko nedelja pre nego što je logor oslobođen.

Nakon rata, dnevnik pronalazi njen otac, koji je jedini preživeo iz njene porodice. Njegova odlučnost da objavi dnevnik doveo je do toga da postane jedan od najvažnijih spomenika holokausta, snažno svedočeći o ljudskoj snazi i otpornosti u najmračnijim vremenima.

Dnevnik Ane Frank je postao simbol borbe za ljudska prava i protiv antisemitizma. Njegova poruka o nadi, ljubavi i otporu protiv nepravde i mržnje i dalje inspiriše ljude širom sveta. Ana Frank, iako je izgubila svoj život prerano, ostavila je nasleđe koje će trajati zauvek.

U prilogu vam saljem zadatke. Izvinite ako kasnim 10 minuta. Nisam u Srbiji i los mi je internet. Pozdrav!

Kroz mnoštvo emotivnih scena i snažnih karakterizacija, film istražuje moralne dileme, ljudsku hrabrost i značaj žrtvovanja. "Sindlerova lista" pruža gledaocima duboko potresnu, ali istovremeno inspirativnu priču o istinskoj hrabrosti i bezuslovnoj ljudskoj dobroti usred bezumlja rata.

Ovaj film uspeva da dočara strahote holokausta, ali istovremeno pruža nadu i inspiriše gledaoce da veruju u moć ljudske solidarnosti i pomoći.