У том свету,свако јутро би почињало смехом- уместо звона за школу,чуо би се звук тобогана и звекет лоптица.

Деца би правила кућице од картона,мостове од дасака и од песка.

У том свету не би било досаде-само маште.Киша би била добра за скакање.

Свет у коме се сва деца играју био би свет где је сваки дан нова авантура.

Уместо обичних часова , учионице би биле пуне шала, скечева и смешних маски.

Ујутру би ученици причали вицеве и такмичили се ко ће насмејати учитеља.

Било је и кутије смеха где би деца убацивала своје шале и учитељ је читао наглас.Сви би се смејали.

Био би то највеселији дан у школи-нико не би хтео да се заврши.

да се смеје искрено и весело,

кад би свако дао цвет,

настао би бољи свет!

Зато хајде, ти и ја,

да правимо чуда сва,

осмех, то је први лет-

тако настаје бољи свет!