Nijedna druga civilizacija u vreme egipatskih faraona nije se mogla takmičiti sa drevnim Egiptom - moćnom državom poznatom po velelepnim građevinama i izuzetnim bogatstvom. Osnovni razlog nadmoći Egipta u to doba bila je velika geografska prednost, oličena u moćnoj reci Nil Hiljada godina centar života i razvoja u Egiptu bila je upravo ova reka. Za Egipat se i danas sa pravom kaže da je dar reke Nil, jer su dve najvažnije oblasti u Egiptu velika delta (ušće) Nila i dolina Nila.
Izvor//Wikipedia,Shtreber.com

     Стари Египат је био робовласничка држава на чијем је челу фараон. Постојао је и закон који омогућава женама да делују независно од мушкараца, да имају и личну имовину. 

     Читава египатска религија, па и култура и уметност, били су прожети веровањем у загробни живот, наставак живота који ће покојнику донети вечно постојање и благостање. Одатле изградња храмова (најпознатији су у Карнаку и Луксору), гробница и пирамида (најстарија је Зосерова, а највиша Кеопсова). Најважнији богови су Амон-Ра, Озирис, Хорус, Нун и многи други. Што се уметности тиче, нема праве народне уметности, она је била искључиво култног карактера. 

     Египатско писмо су хијероглифи, а језик припада северно-афроазијској језичкој породици.  

     Стари Египат је имао изузетан утицај на развој Античке Грчке, Римског Царства, као и западне цивилизације генерално.  

     Ево и једне интересантне видео презентације живота у Старом Египту : https://www.youtube.com/watch?v=WqJd8slanIo

 

Извори: 

Грчић Мирко – Географија религија

 

"Sujeta je stara koliko i civilizacija, a ni stari Egipćani nisu bili izuzetak. I muškarci i žene su nosili obilne količine šminke, za koju su verovali da im pruža zaštitu bogova Horusa i Ra. Ova kozmetika je napravljena mlevenjem ruda poput malahita i galenita u supstancu koja se naziva kohl. Zatim se obilno nanosio oko očiju posuđem od drveta, kostiju i slonovače. Žene bi takođe mrljale obraze crvenom bojom i henom bojale ruke i nokte, a oba pola su nosila parfeme napravljene od ulja, smirne i cimeta. Egipćani su verovali da njihova šminka ima magične isceliteljske moći i nisu u potpunosti pogrešili: istraživanja su pokazala da je kozmetika na bazi olova koja se nosi duž Nila zapravo pomogla da se spreči infekcija oka."

izvori: 
1. https://sites.google.com/site/veselaskolica/istorija/lekcije-iz-istorije/anticke-civilizacije-stari-egipat
2. 
https://sites.google.com/site/veselaskolica/istorija/lekcije-iz-istorije/anticke-civilizacije-stari-egipat

Занимљивости:

Шминка у Старом Египту је представљала позицију у друштву. Рецимо ако се неко нашминка са више нијанси и упадљивије , то значи да има виши положај  у друштву. Такође веровало се да шминка има дејство излечења. Због тог веровања шминкали су се и мушкарци и жене. Мушарци су се шминкали само око очију, бојом коју су правили мешањем чађи, масти, минерала и пепела. Жене су кармин и руменило правиле од црвене глине, а пудер од обичне глине. Прибор су правили од дрвета, слоноваче и костију.

Египћани су створили друштвене игре које постоје још од давних 3500-тих година пне. Слободно време, након напорног дана, проводили су са породицом и пријатељима, играли су друштвене игре, свирали и уживали у омиљеном напитку – пиву.

Најпопуларнија друштвена игра, је игра на срећу - Сенет. Поред ње, популарне друштвене игре биле су Мехен, Пси и Шакали.

Прва брава потиче из времена Египћана. Египћани су, као и људи данас, имали потребу да заштите своју имовину. Прво су настала врата, а потом и прве браве. С том потребом, Египћани су направили механизам закључавања сличан данашњем.  
Извори:
https://lidertravel.rs/zanimljivosti-o-egiptu/
https://www.etrafika.net/najnovije/58181/zanimljivosti-koje-mozda-niste-znali-o-egiptu/

Još od davnina datira borba za položaj i prava žena u društvu. Za razliku od žena u staroj Grčkoj, Egipćanke su težile ka jednakosti sa muškarcima u svim sferama društva, te su imale zakonsku i finansijsku nezavisnost. Mogle su da vode poslove, poseduju i raspolažu imovinom, zaključuju sve vrste ugovora i iniciraju razvod. (https://lidertravel.rs/zanimljivosti-o-egiptu/)

2.U Starom Egiptu šminkali su se i muškarci i žene, a vjerovalo se da šminka ima magične moći iscjeljenja.

3.Stari Egipćani su poštovali više od hiljadu različitih bogova i boginja. Najbitniji je bio Ra, bog sunca.

4.Egipćani  su toliko pouzdano čuvali izvještaje o plavljenju Nila da današnji naučnici koriste njihove podatke kako bi bolje shvatili kišne obrasce.

5.Kleopatra nije bila rodom Egipćanka, već Grkinja. Pripadala je dinastiji Ptolomejida, koja je na tron u ovoj zemlji sjela nakon što je njihov osnivač i general Aleksandra Velikog, Ptolomej I Soter, osigurao sebi vlast u dolini Nila.

6.Graditelji egipatskih grobnica su živjeli u posebnim dobro čuvanim selima, i vodilo se računa da su dobro hranjeni, jer je njihov posao bio izuzetno važan.

7.Egipćani nisu mumificirali samo ljude, već i životinje. Tako je pronađeno nalazište sa četiri miliona mumificiranih ptica ibisa.
       (https://www.etrafika.net/najnovije/58181/zanimljivosti-koje-mozda-niste-znali-o-egiptu/)

1501. godine, kada je Mikelanđelu bilo 26 godina, gradski odbor Firence ga poziva da izradi ljudsku figuru koja će predstavljati simbol ovog grada. Ogromna figura trebalo je da bude smeštena visoko iznad tla, na jednom od potpornih stubova katedrale. Pošto je za izradu takvog rada bilo potrebno dobro poznavanje anatomije ljudskog tela, Mikelanđelo je zamolio gradski odbor da mu dopuste da se služi telima iz firentinskih katakombi. Međutim, kako se to smatralo sakaćenjem, i nedopuštanjem duši da počiva u miru zahtev je odbijen. Mikelanđelo nije mogao da prihvati negativan odgovor, i svake noći je odlazio u firentinske katakombe, i samo jednom svećom počeo da proučava građu ljudskog tela. Posle dve i po godine neprekidnog rada David je završen. Savremenici su bili impresionirani veličanstvenošću statue i gradski oci su odlučili da bude postavljen ispred ulaza u palatu Vekio, kao građansko-patriotski simbol Firentinske Republike i renesansnog shvatanja humanističkog ideala. Na njegovo mesto 1873. godine je postavljena kopija, a original je prenesen u Galeriju Akademije, pri čemu je pretrpeo pukotine pri gležnjevima.
Mermerna statua David je visoka 5,17 metara. Većína istoričara umetnosti smatra da prikazuje Davida, budućeg kralja Izraela kao mladića pre bitke sa Golijatom. Davidovo lice izgleda napeto i spremno za bitku. Nabrekle žile na vratu i njegov krut stav su verovatno znaci da intenzivno čeka bitku. Mišići između gornje usne i nosa su zategnuti, obrve su tako izvajane da izgleda da je duboko skoncentrisan na nešto što nije u prostoru u kojem se nalazi. Vene na njegovoj spuštenoj desnoj ruci su nabrekle, ali njegovo telo je opušteno, a praćku je drugom rukom stavio preko levog ramena. David izgleda kao izazivač - ne kao heroj pobednik, već kao borac za pravednu stvar. On odaje utisak da se energija sabija, a ne oslobađa. Zbog toga se javlja osećanje duhovne napetosti u jednom telu shvaćenom kao "tamnica duše". Sav ustreptao od sabijene energije, on prkosi svetu. David, smiren i napregnut istovremeno, prikazuje "radnju u mirovanju" tako karakterističnu za Mikelanđela.
Napravljene su i brojne kopije statue David u raznim materijalima, ali nijedna nije dostigla umetničku lepotu i vrednost originala. Statua David Mikelanđela Buonarotija je i danas jedno od najprepoznatljivijih umetničkih dela na svetu i predstavlja vanvremenski simbol ljudske snage i mladalačke lepote.

Након завршетка храма, Соломон подиже многе грађевине у Јерусалиму и широм свог царства. Пуних тринаест година градио је краљевску палату у Офелу. Започиње и велике радове на изградњи система за снабдевање Јерусалима водом, гради тврђаву Милон у Септуагинти, „Акра“, за одбрану Јерусалима, а у дивљини гради Тадмор који ће служити подједнако и као трговачки центар и као војна база. 

За време његове владавине Израел је доживео велики економски процват. Са Тиром, Египтом и Арабијом постојале су разгранате копнене везе, а са Шпанијом, Јужном Индијом и обалом Африке поморске. Сјај и раскош Соломоновог двора били су без премца. Соломон је био чувен по својој мудрости и изрекама. Са свих страна су долазили људи да би чули мудрости Соломонове, па чак и краљица Македа из Сабе, (претпоставља се да се радило о држави у области Арабија феликс која је покривала подручје данашње Етиопије). Њихов син, Менелик I, у складу са етиопском традицијом, постаће први владар Етиопије. Соломонове мисли су сачуване у народним предањима, иако није могуће све мудре мисли у тим предањима приписати само једном човеку. 

Соломонов храм, познат и као Први храм, према Библији био је храм у Јерусалиму (хебр. בֵּית־הַמִּקְדָּשׁ:, Beit Ha-Miqdash) изграђен за вријеме краља Соломона, а довршен 957. године прије н. ^[1]е. Храм је опљачкан, а затим уништен током опсаде Јерусалима 586/587. прије н. е. по наређењу вавилонског цара Набукодоносора II, који је такође наредио депортацију свих Јевреја у Вавилон. Уништење храма и депортацију сматрани су испуњењем пророчанства и ојачали су јудејска религијска увјерења.
 

Соломонов случај је један од неколико таквих који се описују у Библији када одређене личности не задрже име које им је од Бога дато. Соломонов долазак на свет је виђен као милост Божија након смрти Давидовог и Витсавејиног претходног детета.

За израду монументалне статуе, Микеланђело је искористио мермерни блок који је један вајар оставио недовршен 40 година раније. Моделирање Давида је веома блиско оном у античким скулптурама, са поједностављеном геометријом подесном за монументалне статуе, али без запостављања органске форме и асиметрије људског тијела.

 

     Hrist u oluji na Galilejskom moru je ulje na platnu, naslikano 1633. godine, po uzoru na jednu od gravura koja je nastala prema crtežu flamanskog umetnika Martena de Fosa. Ova slika prikazuje Isusovo smirivanje bure, opisano u Novom zavetu, u četvrtom poglavlju Jevanđelja po Marku. U prvom planu je ribarska barka na kojoj vidimo borbu Isusovih učenika sa olujom koja cepa jedra. Oluja udara u barku, a talasi prete da je prevrnu. Dok se s jedne strane čamca Isusovi učenici bore da obuzdaju jedra, a jedan od njih nagnut povraća, na drugoj strani Isus sedi mirno, kao da se ništa ne dešava. Jedan od ljudi na čamcu gleda pravo u posmatrača. To je autoportret samog umetnika. 

     Ova slika je 1990. godine, zajedno sa još nekoliko vrednih predmeta, ukradena iz bostonskog Muzeja Izabele Stjuart Gardner. Slučaj nikad nije rešen, slika nije nađena, a muzej nudi nagradu od 10 miliona dolara za informaciju koja bi dovela do pronalaska umetnina. Dok se slučaj ne reši, u muzeju stoji prazan ram, već 30 godina netaknut, u kojem je stajala slika. 

Интересантно је да на овој слици Тајне вечере, Јуда седи на истој страни стола са свим осталима, исто као и Исус Христос и апостоли, за разлику од традиционалног приказивања када седи на њима супротној страни.

Извор https://sr.wikipedia.org/sr-ec/

Kана Галилејска налази се шест километара од Назарета према Галилејском језеру. Одредница Галилејска, се ставља зато што постоји и Kана у Сирији. Kана је данас малено село, а некада је била веће место.

На свадбу су били позвани Исус, његови ученици и богородица Марија. Исус је својим доласком желеодаблагослови брак, који је касније претворен у свету тајну. Породица младенаца је била сиромашна па им је понестало вина. То је прва приметила девица Марија. Није хтела, да се осрамоте на свечан дан, па је самоиницијативно замолила Исуса, да им помогне, речима: „Вина немају. (Ив. 2,3)“. Исус до тада није учинио још ниједно чудо, али девица Марија је знала, да он то може, јер је Син Божји. Исус јој одговори: „Жено, што ја имам с тобом? Још није дошао мој час! (Јов. 2,4)“. „Жено“ је био частан назив уобичајен за то доба. Тако су називали и краљице.

Богородица Марија је била прва, која се обратила Исусу за овакву врсту помоћи, па се због тога сматра помоћницом и посредницом људима у потребама и невољама. Била је сигурна, да ће Исус учинити оно за шта га је молила, па је пришла послужитељима и рекла им, да учине све што им Исус каже. Тамо је било шест камених посуда за прање руку, од две до три мере (Јов. 2,6). Исус је рекао послужитељимада напуне посуде водом до врха, што су и учинили. Тада им Исус рече: „Заграбите сада и носите пехарнику. (Јов. 2,8)“. Пехарник није приметио што је рекла девица Марија и што је Исус учинио, па се зачудио одакле се појавило вино. Сматрао је, да је младожења то вино тајно чувао, па је рекао: „Сваки човек ставља на сто најприје добро вино, а кад се гости понапију, горе. Ти си чувао добро вино све до сада. (Јов. 2,10)“.

То је било прво Исусово чудо. Њиме је показао да може господарити природом.Исусови ученици поверовали су тада, да је он обећани Месија. Након свадбе, Исус и пратња отишли су у Капернаум на неколико дана.
Извор:
https://en.wikipedia.org/wiki/Main_Page

Слика је настала након 1330. године, чува се у музеју Ермитаж, Санкт Петербург.

Исусово погубљење је догађај који се догодио у 1. веку, а током кога је Исус ухапшен, суђен те бичеван и коначно погубљен разапињањем на крст. Исус је погубљен по наређењу Понтија Пилата, префекта римске провинције Јудеје (од 26. до 36. године). Умро је разапет на крсту, што је био језив и понижавајући начин којим су Римљани кажњавали побуњенике. Сви се ти догађаји заједно називају пасија или страдање Исусово.
https://en.wikipedia.org/wiki/Main_Page

 

Narudzbina porodice Mantei koja je

posle kardinala del Montea postala veliki

narucilac karavadjovih slika. Trenutak

kada Hrista ljubi Juda. Relistican prikaz

rimskih vojnika u oklopima. Poigrava se

sa svetloscu- igra svetlosnih akcenata.

Hrist je miran skrstenih ruku- on

prihvata svoju sudbinu i prepusta joj se.

Kompozicija je zbijena- mnogo likova u

malom prostoru. Desno je portret

Karavađa ,a levo opet uocavamo motiv

 vriska.

Hrist stoji nepomično kao da se unapred

predao, ne opiruci se, odrazavajuci tako

najvece vrline prema shvatanju

franjevaca: samozrtvovanje i poslusnost.
Čuva se u Nacionalnoj Galeriji Irske.
Marković Iva

Zevs tada postaje gospodar sveta, bogova i ljudi. Ostali bogovi bili su njegova braća, sestre i deca.
Zevs se rodio u jednoj pećini na Kritu a odrastao na planini Ida gde su ga gajile Nimfe. Zevsova zakonita supruga bila je Hera. Pored nje imao je dosta ljubavnih avantura kako sa boginjama tako i sa smrtnicama. Iz svih ovih veza Zevs je dobio dosta dece: bogova, polubogova i heroja.

Slika: Vikipedija, slobodna enciklopedija
Izvor teksta: https://www.momsecret.net/zabavnik/grcka-mitologija-zanimljivosti-o-grckim-bogovima/

Orfej je bio najpoznatiji mitski pevač, svirač i pesnik. Njegova pesma bila je čudotvnorna i nadaleko poznata. Ubrzo nakon venčanja njegova žena, nimfa Euridika, umire od ujeda zmije otrovnice. Pošto nije mogao da preboli smrt voljene Euridike, Orfej se spušta u podzemlje kako bi je izbavio odande.

Njegova pesma je bila toliko čarobna da joj ni sami vladari podzemlja nisu odoleli. Oni su mu dozvolili da izvede Euridiku u život, ali pod uslovom da se nijednom ne okrene i ne pogleda u nju, sve dok ne izađu iz podzemlja. Međutim, zbog prevelike čežnje, ali i sumnje da ga ne prati, Orfej se okrenuo i pogledao Euridiku i zbog toga zauvek izgubio svoju ljubav.

Nakon toga što je izgubio Euridiku, Orfej je odbijao ljubav svih žena. Pokrenuo je obrede u kojima je naučio muškarce da vode ljubav sa dečacima. (Poznato je da su stari Grci imali drugačije viđenje seksualnosti u odnosu na savremenu perspektivu.) Kako bi mu se osvetile, žene su ga nemilosrdno rastrgle, a delove njegovog tela razbacale na sve strane.Verovalo se da je čitava priroda žalila za najboljim pesnikom toga dana: drveće je odbacivalo svoje lišće, a reke su nabujale od sopstvenih suza.
Orfej i Euridika, autor: Edward Poynter
Izvor:https://kultivisise.rs/odisej-medeja-grcki-mitovi/

     Hera je ćerka Krona i Reje. Otac je progutao odmah po rođenju, pa je živela u njegovoj utrobi  sve dok je brat Zevs nije oslobodio. Hera nije rado pristala da postane Zevsova žena. On joj se i pre udvarao, ali ga je odbijala. Onda se Zevs dosetio, prerušio se u pokislu pticu kukavicu, sleteo Heri na krilo, a ona se sažalila i privila pticu na grudi. U tom trenutku se Zevs vratio u svoj oblik i na silu je uzeo za ženu. Na venčanje su došli svi bogovi i doneli skupocene poklone.

     Iako je Herin kult bio rasprostranjen po celom grčkom svetu, ona najviše svojih svetilišta ima na Peloponezu. Od životinja su joj posvećene krava, paun i kukavica, a od biljaka nar. Herini atributi su dijadema, skiptar i štit. U rimskoj boginji, Hera se povezuje sa rimskom boginjom Junonom.  

 

Dragoslav Srejović – Aleksandrina Cermanović-Kuzmanović, Rečnik grčke i rimske mitologije, drugo izdanje, Beograd: Srpska književna zadruga, 1987

 

Neoprezan u opkladi sa udvaračem svoje majke, mladi Persej obećava da će pobediti Meduzu, čudovište čiji pogled sve skameni. Zabrinutog Perseja sreće Hermes, bog lopova i prevaranata, i obećava Perseju da će mu pomoći.

Meduza, autor: Malczewski

Meduza, autor: Malczewski

Persej zatim dobija Hadovu kapu nevidljivosti, krilatu obuću i čudotvornu torbu, odlazi i bori se sa Meduzom. Pokorio ju je tako što je, skrenuvši pogled od nje, stavio ogledalo u kom se Meduza ugledala i tako skamenila samu sebe, a Persej joj je odsekao glavu.

Persej nije jedini koji je dobio pomoć od boga: u grčkoj mitologiji gotovo svi veliki junaci su imali svoje bogove zaštitnike. S tim se može dovesti u vezu stari slovenski običaj koji se vremenom pretvorio u slavu: na taj dan mi slavimo sveca koji je naš zaštitnik. 
Marija Brzakovic III2 
Izvor https://kultivisise.rs/odisej-medeja-grcki-mitovi/

Пандора је брзо затворила кутију и унутра је остала само нада. Пандора је тада увидела да је свет без наде туробан и врло хладан и опет је отворила кутију из које је изашла и нада. Тако је човечанство са свим злом добило и наду.
Извор: Википедија: Пандора.

Заједно са својим дедом, Ромул и Рем су убили краља и свог деду – Нумитора поставили за краља града Алба Лонге.

Временом су Ромул и Рем пожелели да оснују свој град – и то на месту на ком су остављени и на ком су одгајани – у близини реке Тибар. Било је потребно одредити оснивача града, а пошто су били близанци – рођени у исто време – то је било тешко одлучити.

Договор је био да оснивач града буде онај који види више птица – чиме би одлука заправо била препуштена боговима.

Тако се Ромул попео на брежуљак Палатин, а Рем на Авентин. Богови су одлучили да ће Ромул видети 12, а Рем шест птица, па је тако Ромул имао част да буде оснивач новог града.

Прво што је урадио било је да плугом заоре бразду око брежуљка Палатина и избаченом земљом облежи место на ком ће бити изграђени зидови будућег града. Када је Рем ово видео, био је завидан и љубоморан на свог брата, па је прескочио “зид”. Ромул, који није могао поднети понижење да било ко, па и рођени брат непозван уђе у још несаграђен град, потегну оружје и убије Рема, говорећи му: „Нека свако овако прође ко пређе моје зидове.“

Тако је Ромул наставио да зида свој град, који је био завршен 21. априла 753. године пре нове ере. Дао му је име Рома – Рим, а постао је и први краљ овог града.
Извори:
https://en.wikipedia.org/wiki/Main_Page
https://mythologymythology.wordpress.com/2016/03/14/romul-i-rem/

 

Eho je bila nimfa koja je pomagala Zevsu, vrhovnom bogu na Olimpu, u njegovim ljubavnim avanturama. Naime, svaki put kada bi Zevs odlazio svojim ljubavnicama, Eho je svojim pričama skretala pažnju Heri, Zevsinoj ženi, kako Hera ne bi otkrila Zevsova neverstva.

Međutim, kada je Hera saznala za to, kaznila je Eho tako što više nikada nije mogla prva da govori. Vremenom, Eho je počela da ponavljala samo poslednje reči koje čuje. Upravo od toga potiče reč eho u značenju odjek.

Nakon toga, Eho upoznaje prelepog Narcisa (ili Narkisa) i zaljubljuje se u njega, ali ta ljubav ostaje neuzvraćena. Narcis, kada je spoznao svoju lepotu u odrazu u reci, osetio je neopisivu ljubav prema samom sebi koja je gorela u njemu.

Na kraju, prema jednom mitu, Narcis je od te ljubavi i „sagoreo“, a u času njegove smrti Eho ga je videla i uputila poslednji pozdrav. Kada su nimfe došle da ga sahrane, na mestu njegovog tela stajao je belo-žuti cvet, narcis.

Narcis je bio sin vodene vile, Liriope, i rečnog boga, Kefisa, boga iste reke u kojoj su Deukalion i Pira oprali svoje grehe pre nego su postali roditelji nove ljudske rase posle potopa. Prorok Tiresija je na rođenju Narcisa prorekao da će on živeti dugo, pod uslovom da ne upozna sebe. Niko nije bio siguran šta ovo predskazanje zapravo znači, a postalo je jasno prekasno, u trenutku kada je bio na prekretnici između dečaštva i punoletstva.

Izvor: https://kultivisise.rs/odisej-medeja-grcki-mitovi/

U njihovoj verziji sveta na početku je bio tamni Haos iz koga je nastao svet, a iz njega se izdigla i boginja Geja – Majka Zemlja. Iz Haosa je nastao Eros– ljubav, najjača sila koji sve oživljava. Majka Zemlja u snu je rodila Nebo – Urana koji je zavladao svetom i oženio se Zemljom sa kojom je dobio šest sinova i šest kćeri.

Bili su to moćni titani i i tri jednooka kiklopa. Uran je u jednom trenutku počeo da mrzi svoju decu titane pa ih je kaznio tako što ih je zatvorio u mrak. Najmlađi od njih, Hron, uspeo je lukavstvom da svrgne oca sa vlasti. Znajući kako je on to uradio, Hron se uplašio da bi njegova deca to mogla njemu da učine pa je zbog toga svojoj ženi Reji naredio da mu prinosi svako njihovo dete koje bi on gutao.

Među njima su bili Demetra, Hera, Had i Posejdon, a Reja je uspela da sakrije najmlađeg sina Zevsa koji se pobunio protiv oca i naterao ga da vrati svu decu koju je progutao. Zevs se onda oženio Herom i postao vrhovni bog Olimpa.

Tako su stari Grci videli početak i nastanak sveta.

Izvori: http://www.tt-group.net/video/svi-bogovi-muze-i-nimfe-anticke-grcke/

A Isus odgovarajući reče im: Varate se, ne znajući Pisma ni sile Božije. Jer o vaskrsenju niti se žene niti se udaju, nego su kao anđeli Božiji na nebu. A za vaskrsenje mrtvih niste li čitali šta vam je rekao Bog govoreći: Ja sam Bog Avraamov, i Bog Isakov, i Bog Jakovljev? Bog nije Bog mrtvih, nego živih. I narod čuvši divljaše se nauci njegovoj.”

Izvor teksta: https://www.telegraf.rs/zanimljivosti/zabavnik/2922402-hristova-recenica-iz-novog-zaveta-koja-danas-i-zauvek-mora-da-vam-bude-u-glavi-foto

Соломон је одговорио: “Мој Боже, ја сам веома млад и не знам како да владам. Зато ми дај мудрост да бих исправно владао твојим народом.”

Бог је био задовољан када је чуо шта је Соломон тражио. Због тога је рекао: “Зато што си тражио мудрост, а не дуг живот или богатство, даћу ти више мудрости него што је ико до сада имао. Али даћу ти и оно што ниси тражио, а то је богатство и славу.”

Убрзо након тога, код Соломона су дошле две жене сa великим проблемом. “Ова жена и ја живимо у истој кући”, објаснила је једна од њих. “Ја сам родила сина, а два дана касније и она је родила сина. А онда је једне ноћи њена беба умрла. Али док сам ја спавала, она је ставила своје мртво дете поред мене, а узела моју бебу. Када сам се пробудила и погледала мртво дете, видела сам да није моје.”

Тада је она друга жена рекла: “Није истина! Живо дете је моје, а мртво је њено!” Прва жена је рекла: “Није тачно! Мртво дете је твоје, а живо је моје!” Тако су се препирале ове две жене. Шта ће Соломон урадити?

Наредио је да се донесе мач, и када су га донели, рекао је: “Расеците бебу на два дела, и дајте свакој жени по пола.”

“Не!”, викнула је права мајка. “Молим вас, немојте да убијете бебу. Дајте је њој!” Али, она друга жена је рекла: “Немојте је дати ниједној од нас, узмите и расеците је на два дела.”

На крају је Соломон рекао: “Немојте да убијате дете! Дајте га првој жени. Она је права мајка.” Соломон је знао да права мајка толико воли своју бебу да је спремна да је да другој жени само да беба не би била убијена. Када је народ чуо како је Соломон решио проблем, сви су били срећни што имају тако мудрог краља.

Током Соломонове владавине, Бог је благословио народ тако што је дао да земља обилно рађа жито и јечам, грожђе и смокве, као и другу храну. Људи су носили лепу одећу и живели су у лепим кућама. Сви су уживали у изобиљу добрих ствари.
Izvori:https://www.jw.org

Римско царство је преузело велики део идеја класичних грчких филозофа. Из записа Цицерона и Цезара јасно је да су се моћни и привилеговани Римљани често обраћали грчким школама.

Плутарк грчки историчар и есејист, који је постао римски грађанин, написао је већ познато дело под називом „Паралелни животи“ у којем је појам „универзалне историје“, који уједињује људску цивилизацију, синоним за достигнућа, из грчког и римског царства.

Грчка скулптура, посебно кипови и вазе, можда је најпознатији и трајнији аспект класичне грчке умeтности. Римљани су усвојили многе технике и стилове класичних грчких уметника. Иако су често крваве представе биле укључене у културне активности у старом Риму, попут гладијатора и животињских битака и утрка аутомобила, Римљани су такођер учествовали у казалишту, чије су темеље поставили грчки драматичари и филозофи. Сличну класификацију представа попут комедија или трагедија користили су и стари Римљани.

На своме путу, пењући се кроз седам небеса, поново је сусрео разне посланике. Виђење небеса и лепоте хоризоната прожимало је његово биће. На крају је стигао до Лотоса крајње границе (Сидретул-мунтеха). Ту је примио заповести обављању пет дневних намаза и објаву ајета који садржи елементе муслиманског веровања.

„Посланик верује у оно што му се објављује од Господара његова, и верници. Сваки верује у Аллаха, и мелеке Његове, и књиге Његове, и посланике Његове: ‘Ми не издвајамо ниједног од посланика Његових.’ И они говоре: ‘Чујемо и покоравамо се, опрости нам, Господару наш, Теби ћемо се вратити.’“ 

Мухамеда, су потом Џебраил и Бурак вратили до Јерусалима, а одатле у Меку. На путу назад прошао је поред неких каравана који су такође путовале у Меку. Кад је стигао у Меку, још је била ноћ. Мелек и Бурак су отишли, а он је продужио кући Умму Хани’, једне од најповјерљивијих сахабијки. Казао јој је шта му се догодило, а она му је саветовала да то никоме не говори, што је он одбио послушати.

Ноћно путовање (Исра) и Успињање (Мираџ) изазвали су бројне коментаре и кад је Посланик спомињао детаље, а и касније, меду исламским ученицима.Кад је Мухамед,отишао код Кабе и испричао своје искуство, уследиле су увреде, исмејавања и критике. Курејшије су веровале да најзад имају доказ да је овај такозвани посланик стварно луд, јер се дрзнуо тврдити да је у једној ноћи путовао у Јерусалим (за што треба неколико седмица) и да се, поврх тога, успео у близину свог јединог Бога. Његово лудило било је за њих очигледно.

Искуство Ноћног путовања, представљено у класичним приказима Посланиковог живота као Божији дар и почаст Посланику, Изабраноме (Мустафа), било је истинско запрепашћујуће  за Мухаммеда,  и оне око њега. Оно је означавало границу између верника чије је веровање зрачило поверењем у овог Посланика и његову поруку и других, који су с неверицом примили такву причу. Курејшијско изасланство је пожурило Ебу Бекру да га пита о његовом лудом пријатељу, али их је његов непосредни и недвосмислени одговор изненадио:

„Ако он каже нешто такво, онда је то истина!“ Ебу Бекрово веровање и поверење је било такво да није ни за тренутак био узнемирен. Потом је лично отишао питати Посланика, који му је потврдио чињенице.

Као резултат тога, Ебу Бекр је одлучно поновио: „Верујем ти, увек си говорио истину.“ Од тога дана, Посланик је Ебу Бекра назвао Ес-Сиддик (истинољубиви, онај који признаје истину).

Изазов коју је Мухаммедово,  путовање представљало за његове следбенике дошла је у доба кад су се борили са најтежом ситуацијом. Предаје кажу да су се неки муслимани одметнули од ислама, али је већина поверовала Мухаммеду. Неколико седмица касније, чињенице су потврдиле неке елементе његове приче. Ради се, на пример, о доласку каравана који је он најавио (видевши га на путу натраг) и прецизно описао. Захваљујући снази веровања, заједница муслимана била је у стању суочити се с долазећим невољама. Отада па надаље, Омер и Ебу Бекр су увек били на челу ове духовне снаге.

Муслимански учењаци су још од раних времена расправљали да ли је Ноћно путовање било чисто духовне природе или је било и телесно. Већина сматра да је било и духовно и телесно. Све у свему, ово питање није суштинско ако се имају у виду поуке које се могу извести из овог изванредног искуства које је имао Посланик. Ту је, прије свега, централна улога Јерусалима: у то доба, Посланик је клањао окрећући се према њему (била је то прва кибла или смер окретања у намазу), а за време Ноћног путовања на мјесту Храма он је предводио друге посланике у намазу. Тако Јерусалим бива у средишту Посланиковог искуства и учења као двоструки симбол, централне позиције (због смера окретања у намазу) и универзалности (због намаза свих посланика).

Pigmalion je bio kralj Kipra, poznat po tome što je omrzao čitav ženski rod. Pored toga, bio je darovit umetnik: od slonovače je izvajao ženski kip koji je bio lepši od bilo koje smrtnice. Pošto se zaljubio u svoje remek-delo, Pigmalion počinje da grli i ljubi svoj kip, da mu poklanja cveće, haljine i slične poklone koji se daruju (živim) devojkama. 

Kako je njegova ljubav postajala sve veća i strasnija, jednog dana, ispred Afroditinog žrtvenika, molio je boginju ljubavi da ga na neki način sjedini sa figurom prelepe devojke. Kada je po povratku kući ponovo obgrlio i poljubio skulpturu, kroz njeno telo je počela da teče krv i u njegovim rukama našla se prava, živa devojka. Pigmalion se kasnije oženio svojim delom. 

Danas se u psihologiji koristi termin pigmalion efekat, koji je u vezi sa nastavnikovim predubeđenjima o učeniku koja se na kraju i ostvare. Tako, na primer, dokazano je da učenici koji su hvaljeni od strane nastavnika ostvaruju bolje rezultate u školi u odnosu na druge.

https://sr.wikipedia.org/sr/Pigmalion_efekat

Ljubavna priča Hada, boga podzemlja, vezana je za devojku koju je na prevaru odveo u svoj dom. Naime, boginja Gea je stvorila cvet narcis koji je na livadi privukao pažnju Persefoni. Kada je Persefona prišla cvetu, zemlja se raspukla, iz nje je izašao strašni Had koji ju je zgrabio i odveo sa sobom.

Međutim, pošto je bila Zevsova ćerka, Persefona je, zahvaljujući majčinim molbama, dobila pravo da dve trećine godine živi na zemlji, a jednu trećinu u podzemlju. Ipak, Had joj je na prvom rastanku, pre njenog izlaska u živi svet, dao da pojede zrno nara, koje ju je zauvek vezalo za carstvo mrtvih.

Stari Grci su verovali da proleće počinje kada Persefona izađe na zemlju, a zima dolazi kada se ona vrati u podzemni svet. U mitologiji i kultu Persefona se pojavljuje ili kao nežna i ljupka devojka, ili kao mračna i zastrašujuća boginja podzemlja.

Зороастризам је религија заснована на учењима пророка Заратуштре, и важи за најстарију дуалистичку религију. Била је то доминантна религија у Персији до 7. века. Врхунац је доживела у доба Сасанидске династије. Такође се назива маздаизам, култ мудрости.

Назив зороастризам изведен је из грчке верзије имена Заратустре, које гласи Зороастер.

Сматра се да је Заратустра живео око 1200. године п. н. е., највероватније на територији данашњег североистока Ирана. Његови следбеници се називају заратустранци.

У почетку, верски ауторитети оспоравали су Заратустрино учење, но када је Сиријус Велики основао Персијско царство у 6. веку пре н.е. заратустранство постаје званична државна религија, што је за последицу имало ширење вере са севера Индије према Грчкој и Египту. Персијско царство којим је владала династија Акеменида, створило је стабилну друштвену структуру са локалним владарима (сатрапи) и њиховим надлежностима, солидну комуникациону и трговинску мрежу и снажан систем државних закона. 

Персијанци су били толерантни према вери потчињених народа. Контакт Јевреја и заратустранаца вероватно је значајано утицао на јеврејска веровања везана за анђеле, ђаволе, васкрсење и страшни суд, па посредно и на Ислам, и на хришћанство.


Форавахар(крилато Сунце)-симбол зороастраизма у древном Персепољу

Извор текста и слике- https://sr.m.wikipedia.org/wiki/Зороастризам

Osnove vere sadržane su u Tori. Jahve je postao jedini jevrejski bog, koji je u isto vreme zaštitnik naroda. Jevreji su izabrani narod, nosilac ideje o spasitelju sveta (mesija) koji će doći iz jevrejskog naroda. Odlike vere su: strog moral zasnovan na Deset božjih zapovesti, prinošenje životinjskih žrtava, teokratija, strog formalizam. Verski centar je jerusalimski hram u kome se jedino mogu vršiti bogosluženja.

Nakon uništenja jerusalimskog hrama prestaje bogosluženje, a verski centri postaju sinagoge. Ulogu sveštenstva preuzimaju rabini a verski obredi sastoje se iz molitava i čitanja Tore. Pored Tore, veliku važnost ima Talmud — srednjovekovna zbirka rasprava koje su vodili rabini o jevrejskom pravu, etici, običajima i istoriji.

MAJKA I SIN

Tek pošto su okončane prve dogmatske borbe i Mariji priznati mistično rođenje sina Božjeg kao čoveka (3. Vaseljenski sabor u Efesu, 431. godine), Bogorodica počinje da se prikazuje zajedno s novorođenim mladencom, na carskom tronu, pećinskoj steni ili divanu s uzdignutim uzglavljem u nekoj ubogoj kolibi ili štali. Pored nje, u korpi pletenoj od pruća, predstavljen je mali Hristos kako leži povijen u pelene. U zapadnoevropskoj umetnosti srednjeg veka, Bogorodica nežno grli svog sinčića, dok on, zauzvrat, svojom desnom rukom već stiže da je blagosilja.

OČUH

U minijaturama iz 12. veka, uvek se nešto podalje od Marije s detetom, počinje da smešta neugledna i umanjena figura Josifa u jevrejskom odelu i kapi koji, kao glava Svete porodice, dobija oreol oko glave. Bilo da je utonuo u san ili je budan, njegov lik uvek ostaje tužan i zamišljen. Oživljavajući franjevačku pobožnost iz kasnog srednjeg veka, barokni umetnici dodeljuju Josifu znatno aktivniju ulogu u čudesnom događaju koji se zbiva noću: zajedno s Bogorodicom i, što je zanimljivo, volom i magarcem, on skrušeno kleči i klanja se novorođenom mladencu ili u mračnu prostoriju unosi upaljenu buktinju. Mlada majka je simbol Novog zaveta i personifikacija Crkve, a vremešni Josif označava Stari zavet i Sinagogu.

VO I MAGARAC

Ranohrišćanski crkveni oci na čelu s Origenom, podrobno su tumačili obavezno prisustvo beljugavog vola (bika) i crnog magarca, uzornih primeraka čistih i nečistih domaćih životinja - prvih najbližih svedoka Gospodovog rođenja. Kao simbol Starog i Novog zaveta, izabranog jevrejskog i svih drugih (paganskih) narodda, ovaj životinjski par označavao je zalogu budućeg iskupljenja čitavog grešnog ljudskog roda, bez obzira na to da li je ili nije bio kadar da smesta prepozna svog budućeg Spasitelja.

BABICE

Početkom 14. veka Djoto na fresci „Rođenje Hristovo", u Padovi, prvi put u istoriji umetnosti, uvodi nepoznati motiv sluškinje koja Bogorodici prinosi bebu Hrista na podojenje. Vizantijski umetnici će ovom sporednom detalju pokloniti neviđenu pažnju i od prikazivanja babica koje sipaju i probaju vrelinu vode ili kupaju novorođenče u bazenčiću posebnog oblika, načiniti jednu od najprivlačnijih žanr-scena. Svojom neprolaznom umetničkom lepotom i nesvakidašnjim koloritom i danas plene fragmenti fresaka iz 13. veka s kupanjem mladenaca u crkvama i manastirima Sopoćani i Gradac.

Izvor slike i teksta- https://www.infovranjske.rs/2010-01-06/slike-i-simboli.html

Gotska četvrt i Sagrada Familija pretstavljaju oličenje ovog grada.

Gotska četvrt je slična velikom broju gradova po Italiji. Taj stil uskih i nepravilnih ulica (kod nas poznatijim pod tursko-istočnjačkim stilom) odaje posebnu toploti i daje neujednačen osećaj dezorijentacije. Upuštanjem u šetnju kroz takav grad, bez vođenja računa o tome kuda idemo, ulice nas same dovedu do glavnih monjumenata.

Generalno u velikom broju gradova prvobitni oblik grada iliti stari grad je bio sastavljen sličnim stilom gradnje. Na primeru centra(starog grada) Verone i većine glavnih ostrva Venecije vidimo sličnost u staroj arhitekturi i strukturi ulica.

Francuska predstavlja na neki način prazan prostori izmedju Španije i Italije. Ona posebno odudara od arhitekture gradovi a i po načinu života. U noj se ne mogu sresti gradovi nalik Verone ili centra Barselone. Možemo reći da su Španija i Italija oličenje Mediterana.

Sagrada Familija je najvelelepnija i najspektakularnija građevina koju sam imao prilike ikada da vidim. Mnogobrojnost detalja odaje količinu vremena unetog da se stvori ovakav sevtski poduhvat. Imam osećaj da ispred nje mogu da stojim danima i svakim sledećim trenutkom mogu da uočim neki novi detalj koji od sada nisam.

Visoke pojedinačne kule po mom mišljenju potiču iz Islamskog(arapskog) sveta, kod Evroljana su više zastupljene stamene i niže kule.

Барселона је главни град покрајине Каталонија. Град  има око 3100000 становника. Красе га многа архитектонска дела велемајстора Антонија Гаудија. Неке од многих грађевина и места која красе  Барселону, a  то су: Саграда Фамилија, Парк Гуељ, кућа од костију...
Први трагови човека на територији на којој се данас налази Барселона датирају од пре 4000 година.
Барселона је била домаћин важним светским догађајима који су допринели томе да постане веома познат и посећен град.  Иако се базилика сматра делом Гаудија, њу је почео да гради Франсеск де Паул. Саграда Фамилија је направљена у Готском стилу. Црква и дан данас није завршена иако је почела са градњом давне 1882. Нажалост, након смрти Гаудија, већина његових скица је уништена у Шпанском грађанском рату (1936-1939). Црква има 18 торњева. 12 од њих представљају 12 апостола, 4 представљају четворицу јеванђељиста, један представља Девицу Марији и онај највиши је посвећен Исусу Христу. Парк Гуељ се налази на брду Ел Кармел у Барселони. То је дело великог Антонија Гаудија. Инспирисан је британским парковима, па зато и има реч парк у свом називу. Парк је украшен мозаиком од поломљених керамичких плочица. Такоће, у парку се налази столица која је тачно тако конструисана да када седнемо на њу она нам показује да ли имамо праву или криву кичму. Сам улаз у парк је бесплатан, али има неких делова где се улаз наплаћује попут Гудијеве куће. Сам град има има остатака римских зидина која се могу видети. Такође, сама катедрала има остатак римске цивилизације у свом подножју.

Aнастасија Симеуновић 4/4

 Венеција је јединствен град, изграђен на 118 острва у лагуни, на ушћу реке Бренте у Венецијанску лагуну, са каналима уместо улица, премошћених са177 мостова. Шире подручје Венеције је било насељено још у доба праисторије. Први становници били су племе Венети, од ког је овај град добио назив „Венеција“. У 7. и 8. Веку овде постоји Византијска власт, везана за Цариград морем. 

Култура

Венецијска култура и уметност од 15. До 18. Века започињу свој највећи развој и процват у време Ренесансе и Барока. Грађевине и споменици чине амбијенталну целину овог града. То су: Дуждева палата, црква Светог Марка, музеји, Мост уздаха, црква „ Santa Maria della Salute“.

1.Мост уздаха- изграђен у 17. веку наменом повезивања старог затвора, смештеног у Дуждевој палати, и новог одмах преко реке. Шетња мостом била је последњи поглед на слободу за многе затворенике који су ишли на погубљење. Са моста су уздисали гледајући спољашњи свет и своје неутешне даме које су остављали за собом.

2. Црква „ Santa Maria della Salute“- подигнута је у знак захвалности Богородици, за крај куге у којој је две трећине становништва изгубило живот. Црква је послужила као уметничка инспирација многим сликарима и писцима, а међу њима је и Лаза Костић, који је написао своје дело „ Santa Maria della Salute“.

Занимљивост

Венеција полако тоне. Сматра се да ће потонути за 100 година и да ће њена сутбина бити идентична судбини Атлантиде. На главног тргу Светог Марка за време повременог тоњења налазе се „мостићи“ преко којих прелазе људи. То је заправо једна од највећих атракција Венеције 
Наталија РњаковићIV/5

Саграда  фамилија представља заправо Библију. Куле представљају апостоле, јеванђелисте и Исуса. Оне се разликују по величини и положају. Свака фигура, сваки улаз у цркву има своју причу и значење.
Наталија РњаковићIV/5

Monako je na mene ostavio najsnažiji utisak jer sam veoma dugo sanjao o tome da posetim ovo mesto. Čim smo došli u Monako prvo smo posetili stari grad i palatu. 

Odatle smo otišli do vidikovca gde je pogled na Monte-Karlo oduzimao dah. 

Grad je izgledao jako mali ali sa jako puno dešavanja. Autobusom smo se vozili istim ulicama kroz koje prolazi traka Formule 1.

Zatim smo došli smo do poznatog harpina gde smo mogli videti razne sportske automobile.

Poslednja destinacija je bila centar Monaka. Videli smo trg gde su parkirani skupoceni automobili, famozni kazino i jedan od najpoznatijih hotela na svetu Hotel de Paris.

Ovo destinacija mi se jako dopala i žao mi je što ovde nismo proveli više vremena. 
Jovan Petrovic 4-5

Базилику Саграда Фамилија је првобитно дизајнирао архитекта Франциско де Паула дел Вилар, који ју је замислио као неоготичку богомољу. Изградња је почела 1882. године, али је Гауди преузео радове годину дана касније. Гауди је пре смрти успео да види само завршен звоник посвећен апостолу Варнави. Његов гроб се налази у подземном делу базилике. 

Гаудијев план изградње рађен је у фазама и он није журио да га заврши током свог живота, зато су његове скице директне и организоване тако да ко год настави посао после њега може да их разуме и да завршној обради дода лични печат. 

Стил катедрале, поред готичких елемената, комбинује сецесијске форме које преносе прелепу слику природе. Његови унутрашњи стубови су у великој мери инспирисани дрвећем и његовим кретањем.

Гаудијев оригиналан дизајин указује на укупно осамнаест торњева, који у растућој висини представљају висине Дванаест апостола, Девице Марије, четири еванђелиста и, највиши од свих, Исуса Христа. 

Теме кроз разне декорације укључују речи из литургије. Торњеви су украшени речима као што су "Хосана" , "Екцелсис" и "Санктус". Велика врата фасаде Персије репродукују одломке Исусових мука из Новог завета на разним језицима, углавном каталонским. Фасада Славе треба да буде украшена речима аполстолске вероисповести, док њена главна врата репродукују читаву Годподњу молитву. Три улаза симболизују три врлине: Веру, Наду у Љубав, свака од њих је посвећена делу Христовог живота. Фасада Рођења је посвећена његовом рођењу, постоји и чемпрес који симболизује дрво живота. Фасада Слава је посвећена његовој слави. Фасада Пасије је симбол његове патње. У апсиди се налази католичка молитва "Здраво Маријо". Целокупна Саграда Фамилија је симбол Христовог живота.

Базилика није направљена да прија свачијем укусу, а посебно је био критички настројен Џорџ Орвел, који је једном приликом рекао да је то ,,једна од најгуснијих грађевина на свету". Када буде завршена, предвиђа се 2026. године, постаће највећа верска грађевина у Европи.

Башић Анђела 4/5

Изградња је започела 30-их година 17. века као захвалност Девици Марији за престанак епидемије куге.

Као и код многих венецијанских зграда, за изградњу Салуте користио се истријански камен и марморин. Изградња је трајала 50 година. 

Унутрашњост је веома занимљива, препуна је Маријанског симболизма: велика купола представља Маријину круну, а осам страница цркве њене звезде. Истичу се Тизианова дела. Тинторетово уље на платну, "Свадба у Кани" , једно је од његових врхунских дела, а занимљиво је по томе што је на слици аутор приказао и самог себе. Тизиан је овој цркви подарио неколико врхунских дела, а истичу се три борбе: између Давида и Голијата, Каина и Абеља, Абрахама и властите савести.

Црква је послужила као уметничка инспирација сликарима као што су Вилијам Тарнер, Џон Сингер Сарџент, Франческо Гаурди и Камалето. Лаза Костић написао је своје ремек-дело "Санта Марија дела Салуте" инспирисан естетским квалитетима цркве.

Башић Анђела 4/5

Велики утицај на овог уметника оставило је познанство са чувеним психо аналитичарем Фројдом, тако да су многи његови радови различите илузије надреалног. На пример, слика наге Гале са квадратним пејзажом који уствари чредставља портрет Абрахама Линколна. Управо због тих надреалних мотива, многи Далијеви радови подсећају на визије снова. "Искушење Светог Антонија" приказује коње и слонове дугих ногу, "Постојаност памћења" где се часовници у првом плану слике топе и цуре.

Музеј се састоји од два омплекса. Свака просторија у музеју је уметничко дело по себи. У музеју се налазе слике и предмети из свих Далијевих фаза. Многе зидове и плафоне просторија красе мурали. Собе од редног броја 1 па до редног броја 18 су дизајниране од Салвадора Далија лично, док су собе од 19 до 22 резултат прогресивног ширења капацитета музеја. У кружном дворишту музеја се налази црни кабриолет чија су стакла затамњена и стварају утисак да киша почиње да пада. Ту се налази и статуа плодне Венере за коју је као инспирација послужила његова супруга, сарадница и муза-Гала. 

Слике Салвадора Далија које красе зидове музеја инспирацију су нашле у уметничком правцу чији је Дали био протагониста. Поставка музеја прати читав рог Далијевог стваралаштва, од мотива из свакодневнице, преко надреалних слика топљених сатова, жирафа и уврнутих приказа човека у надреализму. 

У склопу зграде музеја, испод придземља, налази се гроб Салвадора Далија, са надгробним спомеником као и датумом рођења и смрти.

Башић Анђела 4/5

Posle ZRC oblast je menjala vlasnike npr. Goti, Lombardi, Franci i Vizantijci.  
Zbog svog dobrog polozaja, Vemecija se konstano borila za trgovacku prevlast.
Mnogi poznati ljudi su rodjeni u Veneciji, kao sto je Antonio Vivaldi. 
Mila Žuvela IV5

Катедрала представља и највиши архитектонски израз Каталонског модернизма, иако је пре него што је Гауди преузео на себе њено конструисање, изградња катедрале започета у неоготском стилу. Гауди је на пројекту радио 40 година, а својих последњих 15 година живота је радио искључиво на том пројекту.  

То колико је Гауди укључивао сопствену веру и љубав према животу, Барселони и архитектури у свој рад, као и то колико је водио рачуна о симболизму, доказује и податак да је централну кулу Саграде Фамилије дизајнирао тако да буде за метар нижа од Монжуик брда у Барселони. Наиме, веровао је да људско стваралаштво не сме да се такмичи са Божијим, те није хтео да његово дело буде више од брда.

Гауди је умро 1926. године, а на цркви је рад настављен до данашњих дана. Занимљиво је да је њено пројектовање  трајало дуже од пројектовања Пирамиде у Гизи. Када буде завршена, катедрала ће као што је Гауди и замислио имати 18 торњева; по један за сваког еванђелисту,  један за сваког апостола и два највиша ће симболизовати Исуса и Богородицу. Иако још увек недовршена, она фасцинира својом лепотом и аутентичним дизајном.

Ана Живковић IV-5

              

Објекат је изграђен неколико деценија пре нове ере, на локацији која је у то време била изван градских зидина . Данас се налази  у центру Вероне на тргу Бра. У римско доба, арена је имала места за преко 30.000 гледалаца, а служила је за гладијаторске борбе и друга такмичења. Након потреса у 1117. години, највећи део спољног прстена арене био је уништен, а она је служила као каменолом за изградњу средњовековне Вероне.  Прве интервенције како би се Арени вратила намена, почеле су током ренесансе. Захваљујући изузетној акустици , ово здање се од 1913. године користи за музичке наступе. 

Ана Живковић IV-5

На основу пропорција спада у мање венецијанске цркве са складним односом архитектонских елемената. Црква има осмоугаону основу, с великим куполама и представља ремек-дело барока. Фасада од истарског камена представља спој истока и запада, односно представља комбинацију класичне и византијске уметности.

Градњи цркве предходила је пандемија куге у којој је умрло две трећине становништва. У знак захвалности за крај пандемије, управа Венеције је решила да подигне цркву посвећену Богородици. Градња је трајала 50 година.

Базилика је изграђена у облику октаедрона. Унутрашњост базилике крије право мало богатство. Ту су ремек дела Тицијана, статуа Донатела и још многа друга важна уметничка дела.

Црква је послужила као уметничка инспирација многим сликарима, а песник Лаза Костић је написао своје ремек-дело Santa Maria della Salute инспирисан естетским квалитетима цркве.

Aна Живковић IV-5

Историја Венеције започиње од када је она била покрајина Венето, њени први познати становници били су Венети, а касније је цела покрајина пала у руке Римљана.Република Венеција је основана 697. године, након пропадања Римског царства, од стране људи који су побегли од германских инвазија. Људи су бежали са копна на мала острва у лагуни, која су била тешко доступна и лака за одбрану. Република је у почетку била под утицајем Византијског царства, али се постепено осамостаљивала.

Током векова, Република Венеција је доминирала трговачким путевима на Средоземном мору, од Азије до Африке. Постала је богата трговачка република, дом богате трговачке класе.

Уз комерцијални успех, Венеција је била и водећа војна сила, чије су се територије шириле од северне Италије до Грчке. Земље, које су некада биле у власништву Венеције, сада припадају седам различитих земаља.  препознатљиве су по њеном симболу: лаву Светог Марка. 

Венецију красе бројне цркве, међу којима су Црква Светог Марка, Санта Мариа дела Салуте,  затим разни мостови и канали, међу којима је туристима најпознатији мост Риалто.

Догађаји по којима је Венеција позната широм света јесу Венецијански Филмски Фестивал и Венецијански карневал. Венецијански карневал задужен је за то што Венецију посматрамо као прелепу шарену маску, разних украса, перја... Маске различитих облика и боја продају се широм Венеције.
Анђелија Средовић IV-4