(сома, перикарион) – метаболички центар
Нервно влакно 

(аксон) – дужи наставак нервне ћелије. Завршава се синаптичким проширењем преко којег нервна ћелија ступа у синапсу са другом ћелијом 

Najveći deo mesencephalona čini TEGMENTUM koji sadrži najviše sive mase.
Tegmentum sadrzi jedra III IV glavenog nerva koji pokrecu ocne jabucice i regulisu otvor zenica.
 Oko Silvijevog kanala pruža se retikularna formacija, čiji je najvažniji deo nukleus ruber  ( crveno jedro) koji povezuje aferentne i eferentne  (ushodni i nishodni ptevi) delove kružne veze srednjeg i velikog mozga. Ima ulogu u regulaciji misicnog tonusa i koordinaciji pokreta.
 

Sa ventralne strane tegmentuma se nalazi supstancija nigra koja je tamnosive boje zbog prisustva melanina u sivoj masi, i ovaj deo je u vezi sa bazalnim jedrima velikog mozga čiji  poremećaj rada dovodi do Parkinsonove bolesti. Ona modulira fine pokrete. Najvise dopmaina proizvodi se u crnoj supstanci.
Ako se odvoji crna i crvena masa srednjeg mozga dolazi do povecanja misicnog tonusa, posebno misica ekstenzora  nogu tako da su noge kruto ispruzene.

TALAMUS se nalazi na leđnoj strani međumozga. Predstavljaju ga jedarne grupacije cilindričnog oblika. Sa zadnje strane je epifiza nastala od pinealnog oka. Jedra u talamusu delimo na;

1. specifična kortikalna relejna jedra

2. nespecifična jedra

3. specifična asocijativna jedra
FUNKCIJA TALAMUSA

1. relejna stanica za dešifrovanje i integraciju  informacija koje stižu  iz nižih delova mozga

2. odgovoran je za emotivno ponašanje pojedinca, povreda dovodi do nekontrolisanog plača ili smeha.

3. učestvuje u kontroli mišića lica, pa poremećaj dovodi do takozvane pojave « lica maske» ( stalno isti izraz lica).
HIPOTALAMUS predstavlja ventralni deo međumozga, nalazi se sa ventralne strane diencefalona, gradi dno treće moždane komore. Ulazi u sastav limbičkog sistema zajedno sa cortexom velikog mozga. Između hipotalamusa i limbičkog korteksa postoji dvosmerna veza.
Pošto hipotalamus i limbički korteks čine funkcionalnu celinu koje regulišu iste funkcije oni se nazivaju limbički sistem. Limbički sistem učestvuje u regulaciji različitih vidova ponašanja. Hipotalamus je u  vezi sa hipofizom preko peteljke-infundibuluma, tako da preko njega dolazi do interakcije između nervnog i endokrinog sistema. Neuroni hipotalamusa šalju aksone prema zadnjem lobusu hipofize, ge dolazi do sekrecije nekih važnih hormona.
Evolutivno je ovaj deo mozga najstariji i kod nižih kičmenjaka prestavlja dobro razvijen centar za takve homeostatske funkcije kao što su kontrola telesne temperature, osmoregulacija, rast, seksualna aktivnost, gladi i žeđi. .

FUNKCIJA HIPOTALAMUSA

1. utiče na rad  većine endokrinih žlezda, tako što stvara oslobađajuće i inhibirajuće faktore, koji deluju na hipofizu i regulišu lučenje njenih hormona, a preko nje i lučenje hormona ostalih endokrinih žlezdi. Oslobađajući faktori hipotalamusa: FSH-folikulostimulirajući hormon, LH- luteinizirajući hormoni, stimulišući faktori na hipofizu da luči prolaktin koji deluje na mlečne žlezde u trudnoći da luče mleko,  TSH (tireostimulirajući hormon) koji deluje na tiroidnu (štitnu ) žlezdu koja luči tiroksin,  ACTH (adenokortikotropni hormon) koji deluje na koru nadbubrežne žlezde da luči svoje hormone,  STH (stimulirajući hormon), hormon rasta, koji utiče na rast celog organizma

2. Hipotalamus utiče na emotivno ponašanje, pa može da dovede do pseudobesnoće (nekontrolisane agresije) kao i manijakalne depresije (bezrazložnog napada straha), što može da dovede do šizofrenije. Šizofrenija se javlja u periodi posle puberteta pa do 45 god. obično se radi o osobama sa visokim IQ. 

3. Hipotalamus sa produženom moždinom gradi serotoninergični put. Hipotalamus dovodi do lučenja dopamina, koji izazivaju zapadanje u san, dok produžena moždina luči serotonin, koji takođe izaziva istu reakciju. Nasuprot njima noradrenergični put, produžena moždina luči noradrenalin što dovodi do buđenja

4. centar za sitost i glad

5. centar za termoregulaciju

6. kontroliše osmotski pritisak kao i žeđ. Neurohipofiza je deo hipofize, gde se završavaju nervni završetci neurona koji se nalaze u hipotalamusu (neuronska tela), tako da se u neurohipofizi luče hormoni oksitocin i vazopresin (hormoni hipotalamusa). Vazopresin deluje na centar za žeđ i kontroliše osmoregulaciju, a oksitocin kod žena izaziva kontrakciju materice.

7. centar za VNS

Poremećaji diencefalona:

1. poremećaj talamusa  centra za mimiku lica dovodi do pojave lica maska

2. poremećaj talamusa dovodi do nekontrolisanog smeha i plača

3. poremećaj hipotalamusa dovodi do pseudobesnoće, širenje zenice, ili defanzivno ponašanje

4. u hipotalamusu se nalaze centri za sitost i glad. Poremećaj centra za sitost izaziva hiperfagiju (prežderavanje) a centra za glad hipofagije koja dovodi do anoreksije 

5. u hipotalamusu se nalaze centri za žeđ. 

1.    hipotalamus učestvuje u regulaciji seksualnih funkcija 

 

 

 

U mineralokortikoide spadaju aldosteron i deoksikortikosteron. Mineralokortikoidi regulišu balans elektrolita i količine tečnosti u organizmu. Ove efekte aldosteron ostvaruje na nivou kanalića bubrega tako što povećava reasorpciju jona Na i vode, i pojačava ekskreciju jona K. Najvažniji glukokortikoidi su kortizol i hidrokortizol koji regulišu metabolizam ugljenih hidrata. Na njihovu sekreciju utiču ACTH hipofize.
Nedovoljno lučenje hormona izaziva Adisonovu bolest,  za koju je karakteristična bronzana boja, kao i poremećana koncentracije Na i K u krvi. Ako je lučenje nedovoljno, dolazi do smanjenja koncentracije jona Na i Cl u krvi i povećanja koncentracije jona K, nastaje opšta slabost, pad pritiska i usporeno disanje.