С обзиром на подручја проучавања историја књижевности се дели на:

• историју поједине књижевности,

• компаративну историју књижевности

• општу историју књижевности.

  
  

• природе књижевности,

• облика и начина књижевног изражавања и општих и посебних особина књижевних дела као уметничких остварења.

  ~ Њена проблемска подручја су стилистика и версификација.

Књижевна критика се може поделити у две

велике групе:

• Новинарска критика се објављује у дневним, недељним, месечним или периодичним новинама, часописима и сличним публикацијама, са циљем да читаоцима представи најновија књижевна дела или њихова поновљена издања и оцени њихову вредност.

• Академска критика, коју пишу стручна лица, објављује се у специјализованим часописима или као засебна монографија и намењена је научницима и ужем кругу читалаца. Предмет ове врсте критике увек су канонски текстови или ремек-дела светске књижевности. Акценат у њима није на вредновању, већ на анализи и интерпретацији књижевног текста

Методологија знаности о књижевности неодвојиви је дио теорије књижевности.