„Dubina indijske misli nesumnjivo je realnost, ali njena veličina leži u preciznoj dijagnozi ograničenja razuma i u metodama koje prevazilaze slabosti diskurzivne logike, a ne u razvoju logike i razuma kao takvih.”

Njegovo najpoznatije delo, Ariabhatiya, obuhvata razne oblasti matematike, uključujući aritmetiku, algebru i trigonometriju. U ovoj knjizi, Ariabhata daje prvu poznatu metodu za aproksimaciju vrednosti broja pi (π), koju je procenio na 3,1416, što je bilo veoma precizno za to vreme. Takođe je prvi uveo trigonometrijske funkcije kao što su sinus i kosinus, pokazujući njihovu primenu u astronomiji. Ariabhata je pokušao i da objasni rotaciju Zemlje oko svoje ose i njeno kretanje oko Sunca.

U svom delu Brahmasphutasiddhanta, Brahmagupta je objasnio pravila za sabiranje, oduzimanje, množenje i deljenje sa nulom, kao i sa negativnim brojevima, što je bilo potpuno novo i revolucionarno za tadašnje matematičke standarde.

Njegova Brahmaguptina formula za površinu cikličnog četvorougla, zajedno sa drugim geometrijskim tehnikama, i dalje se koristi u matematici. Takođe je bio poznat po doprinosima u algebri i rešavanju kvadratnih jednačina.

Bhaskara je razvio rešenja za linearne i kvadratne jednačine i prvi koristio diferencijalne tehnike za rešavanje problema u geometriji i astronomiji. Njegova tehnika korišćenja diferencijalnog računa inspirisala je kasnije matematičare.

Njegov rad na trigonometrijskim funkcijama bio je izuzetno precizan, a metodama za izračunavanje sinusnih vrednosti nadmašio je čak i neke kasnije evropske matematičare.