Славој Жижек је филозоф, социолог, критичар, теоретичар - интелектуалац. Рођен је 1949. у Љубљани. Школовао се у Словенији и Француској. Данас је ангажован од Словеније, преко Европе до универзитета на другим континентима било као теоретичар, истраживач или гостујући професор. Чест је учесник јавних панел дискусија у које га позивају широм света, раме уз раме са највећим интелектуалцима савременог света. Жижек се не устеже да коментарише ниједну свежу и осетљиву друштвену тему и да при том остане веома свој и усамљен. Светску популарност му је донела управо та ,,дрскост''. Дела: перверзњаков водич кроз идеологије, Метастазе уживања, Чудовишност Христа итд. Има критичара који му пребацују да је недоследан у својим тврдњама. Све и да је тако, његов утицај постоји и значајан је.

Др Иван Спасојевић је научни саветник на Институту за мултидисциплинарна истраживања Универзитета у Београду. По струци је биохемичар. Познат је по раду у области антиоксиданаса, медицинске хемије и еколошких технологија. Једна од његових посебних способности је пренос технологија у практичне примене. Награђиван је своје идеје, тзв климатски паметне идеје.

Оно што га је посебно прославило у јавности јесте један зелени, футуристички изум. У питању је "Liquid 3". То представља фото-биореактор- изгледа као мали урбани акваријум, али у њему, уместо риба, живе микроалге које апсорбују угљен-диоксид из ваздуха и производе кисеоник- баш као дрвеће. Овај изум може заменити функцију једног одраслог дрвета. Осим што чисти ваздух, може имати улогу клупе за седење и соларну расвету.

На друштвеним мрежама објављен је снимак који говори о овом пројекту. Више десетина милиона људи је чуло за овај пројекат, што даје позитиван коментар о српској иновацији.

Лука Гвадањино је италијански редитељ и продуцент. Рођен је 1971. године у Палерму. Део детињства је провео у Етиопији, где му је отац радио као професор историје. Школовао се најпре на Универзитету у Палерму где је студирао књижевност, а затим је наставио школовање на Универзитету “Сапијенца” у Риму. Тамо је дипломирао књижевност и историју филма. Своју каријеру започео је крајем деведесетих година, сли светску славу је стекао љубавном драмом ,,Call Me by Your Name” из 2017. године. Филм је добио ммоге награде међу којима је и Оскар за најбољи адаптирани сценарио. Његов стил је специфичан, врло суров, емотиван и страствен. У његове познате филмове спадају и ,,Challengers”, ,,Bones and All” и ,,Suspiria”. У сваком од ових филмова истражују се границе између страсти, љубави и бола. Филм ,,Bones and All” добио је награду Сребрни лав за најбољу режију. Освојио је преко 100 међународних награда, укључујући и БАФТА награду и Independent spirit award. Он је редитељ који савременој кинематографији доноси јединствену естетику и емотивну дубину.

Архитекта Михајло Митровић рођен је 1. септембра 1922. године. Дипломирао је 1948. на Архитектонском факултету у Београду. Био је стипендиста Уједињених нација у Француској и Данској 1950. Године 1980. изабран за редовног професора на Факултету примењених уметности у Београду. Пројектовао је и једну зграду у Паризу. Заслужан је за преко стотину зграда као што су хотел Нарцис на Златибору, хотел Путник на Новом Београду, комплекс одмаралишта Врњачкој Бањи, већи број стамбених објеката по Србији, Генекс – западна капија на Новом Београду. Био је пројектант сакралне архитектуре, као аутор храма Светог Василија Острошког на Новом Београду. Ово последње дело нашло се у неколико светских архитектонских енциклопедија, а било је и у трци за најлепшу зграду Београда. Излагао је самостално у Музеју савремене уметности у Београду и Салону МСУ у Варшави, затим у Вроцлаву, те на колективним изложбама у Милану, Њујорку, Рабату, Грацу. Бавио се архитектонском публицистиком и критиком. Аутор је књига ''Новија архитектура Београда'', ''Све је архитектура'' и ''На крају века''. Михајло Митровић је умро 20. децембра 2018. године. Остао је упамћен и као велики цртач, а најпознатије су његове илустрације иностраних градова и предела.

Luca Guadagnino è un regista e produttore italiano. È nato nel 1971 a Palermo. Ha trascorso parte della sua infanzia in Etiopia, dove suo padre lavorava come professore di storia. Ha studiato inizialmente all’Università di Palermo, dove ha seguito corsi di letteratura, e in seguito ha proseguito gli studi alla Sapienza di Roma. Qui si è laureato in letteratura e storia di cinema.

Ha iniziato la sua carriera fine degli anni Novanta, ma ha raggiunto la fama mondiale con il film drammatico romantico ,,Call Me by Your Name” del 2017. Il film ha ricevuto numerosi premi, tra cui l’Oscar per la migliore sceneggiatura non originale. Il suo stile è particolare: crudo, emotivo e passionale. Tra i suoi film più conosciuti si trovano anche ,,Challengers”, ,,Bones and All” e ,,Suspiria”. In ognuno di essi esplora i confini tra passione, amore e dolore. Il film ,,Bones and All” ha vinto il Leone d’argento per la miglior regia.

Guadagnino ha ottenuto più di 100 premi internazionali, tra cui il BAFTA e l’Independent Spirit Award. È un regista che porta al cinema contemporaneo un’estetica unica e una profonda sensibilità emotiva.

Најпознатији је по патенту, на коме је и докторирао, а који се односи на читање и писање записа на магнетну меморију - поједностављено речено на начин да на магнетну меморију пишемо што ситније да би што више података стало, а да и даље буду читљиви. Овај патент се користи у милијардама рачунара и на дискова широм света. Од великог броја стручних и научних достигнућа издвоји бих да има осам регистровани патената а такође је учествовао као истраживач или коистраживач на 20 стручних пројеката (укупне вредности 3,1 милијардаи USD). Такође, налази се на Станфордовој листи 2% најцитиранијих научника на свету.

Бави се и хуманитарним радом. Оснивач је фондација „Алек Кавчић” чији је циљ промоција образовања и науке. Фондација је у Србији, поред осталих активности, покренула пројекат бесплатних уџбеника за основце. Признат је као светски значајно научно име у области информатике, а уједно улаже напоре и средства за унапређење образовања и научног рада у својој родној земљи.

Михајло Спорић је био један од најталентованијих младих људи које је Србија имала у последње време. Рођен 1997. године, показао је велику љубав према физици и природним наукама још као дете. Завршио је Математичку гимназију у Београду, а потом добио престижну стипендију за студије на Универзитету у Кембриџу. Био је посебно заинтересован за теоријску физику, где је истраживао сложене теме попут квантне гравитације.

Иако је нажалост преминуо веома млад, 2019. године, Михајло је оставио велики утисак у научној заједници, али и међу младима у Србији. Његова упорност, знање и скромност инспирисали су многе да се више труде и верују у себе. Освојио је бројне награде и био признат не само у Србији, већ и у свету.

Мени је посебно занимљиво како је он, као неко ко је имао све услове у иностранству, ипак размишљао о томе да се врати у Србију и помогне свом народу. Његова животна прича је доказ да и млади људи могу да постигну велике ствари и да није све у томе где се родимо, већ шта урадимо са својим знањем и трудом. Михајло је био прави пример младог научника и хероја нашег времена.

Мјућа Прада је једна од најважнијих личности савремене италијанске културе. Рођена је 1949.год. у Милану. Наследила је породичну модну кућy ,,Prada” и претворила је у глобални сумбол интелектуалне моде. Такође, поред чувене Праде,Мјућа је основала и сама свој модни бренд под називом ,,Miu Miu” 1993. године,који је тек ,у последњих пар година стекао велику популарност на друштвеним мрежама због својих несвахидашњих дизајна и познатих сатенских балетанки. Наиме, њене колекције нису само одећа - оне су приче о друштву, идентитету и улози жене у савременом свету. Иако се некима њене колекције (за Праду) чине ,,превише обичне’’ и ,,досадне за високу моду” она кроз њих покушава да изрази италијански идентитет-елеганцију, минимализам али и провокацију. Она схвата

моду више као друштвени коментар ,а не само естетику. Кроз ,,Fondazione Prada” она повезује уметност,филозофију и моду ,чинећи да Милано постане центар савремене културе.

Мјућа Прада доказује да мода може бити и уметност и став, и да идентитет Италије живи управо кроз ту спој мисао и лепоте.

Miuccia Prada-quando la moda diventa pensiero

Autrice:Katarina Kunac

Miuccia Prada è una delle figure più importanti della cultura italiana contemporanea. È nata nel 1949 a Milano. Ha ereditato la casa di moda di famiglia Prada e l’ha transformata in un simbolo globale della moda intellettuale. Inoltre, oltre alla celebre Prada, Miuccia ha fondato anche il suo brend personale ,,Miu Miu” nel 1993, che negli ultimi anni ha ottenuto grande popolarità sul social media grazie ai suoi design originali e alle famose ballerine di raso.

Le sue collezioni non sono solo abiti-sono racconti sulla società, sull’identità e sul ruolo della donna nel mondo moderno. Anche se a qualcuno le sue collezioni (per Prada) possono sembrare “troppo semplici” o “noiose per l’alta moda” , lei attraverso di esse cerca di esprimere l’identità italiana-eleganza, minimalismo, ma anche provocazione.

Per Miuccia, la moda è più un commento sociale che una semplice estetica. Attraverso la Fondazione Prada, unisce arte, filosofia e moda, rendendo Milano un centro della cultura contemporanea. Miuccia Prada dimostra che la moda può essere sia arte che pensiero,e che l’identità dell’Italia vive proprio in questa fusione di mente e bellezza.

Једна је од најцитиранијих инжињера на свету. Написала је скоро 500 радова у научним часописима. Са својим студентима основала је чак пет компанија и нашла се на листи 50 најуспешнијих предузетника у академским институцијама у САД-у. Њен научни рад усмерен је на развој односно инжењеринг ткива и органа у лабораторијским условима. Ово откриће омогућава стварање нових органа од ћелија пацијента. Такође представља огроман напредак у лечењу тешких болести, регенерацији срца, костију, јетре, плућа и крвних судова и трансплантационој медицини.

Добитница је бројних међународних признања и чланица је чак девет академија наука широм света, од којих је једна Америчка, што је изузетна част коју је постигло мало научника из Србије. Поред научног рада, посвећена је образовању младих и промоцији жена у науци о чему сведоче бројни новински чланци и интервјуи на светским радио и телевизијским програмима.

Рад Гордане Вуњак-Новаковић не само да представља понос српске и светске културе и инспирацију за будуће генерације научника, већ и показује да научник из мале земље може имати велики утицај на светску науку и медицину.

Иван Миленковић је савремени српски филозоф, есејиста и професор познат по својим анализама културе и уметности. Рођен је 1965. у Београду. Студирао право и филозофију на Београдском универзитету. Дипломирао филозофију на одељењу за филозофију Филозофског факултета у Београду. Бави се савременом француском и политичком филозофијом. Његов рад спаја филозофију, естетику и књижевност на јединствен и оригиналан начин. Често се бави питањима значења, тумачења и односа између мисли и уметничког израза. Његов стил одликују иронија, прецизност и способност да сложене идеје учини занимљивима. Инспирисан је европском традицијом мишљења, али увек тражи сопствени, аутентични глас. Објавио је 20-ак текстова у домаћој и страној стручној периодици и близу 150 приказа, осврта иу рецензија у домаћој недељној и дневној штампи. Његови текстови показују дубоку повезаност између филозофског мишљења и културне стварности. Преводи са француског и италијанског: 6 књига и неколико десетина текстова. Циљ Ивана Миленковића није само да објасни свет, већ и да покаже како се о њему може мислити на нови начин.

Норман Роберт Фостер је најпознатији британски и светски архитекта данашњице, познат по својим елегантним грађевинама од стакла и челика.

Рођен је 1. јуна 1935. године у Стокпорту, на периферији Манчестера (Енглеска). Још као дечак почиње да се занима за архитектуру, а током служења војног рока показује интересовање и према авионима и пилотирању. Студирао је архитектуру на Манчестерском факултету, а годину дана је провео и на америчком универзитету Јејл. Први пројекат којим је скренуо пажњу на себе био је "Sainsbury Centre for the Visual Arts", након чега је уследио пројекат за управну зграду "HSBC" банке у Хонг Конгу. Иако опседнут техничким савршенством, спретно је балансирао између функције и обликовања, стварајући необичан однос између унутрашњег и спољашњег простора. Фостер је пројектовао многе аеродроме, а у међувремену је постао и страствени пилот. Први аеродром који је пројектовао био је "Stansted" у Лондону, где до изражаја долази његова склоност ка отвореним плановима и природном светлу, а потом је уследио и аеродром у Хонг Конгу. Врхунац каријере доживео је почетком 21. века када је добио пројекат реконструкције зграде берлинског парламента, коме је додао куполу од стакла и челика, што ће још једном поновити приликом реконструкције Лондонског "Британског музеја". Фостер је за свој рад добио бројна признања, између осталог и Прицкерову награду 1999. године, која је једна од најзначајнијих у области архитектуре. Фостер је такође и други британски архитекта који је добио Стирлингову награду два пута. Проглашен је лордом 1990. године, а 1999. добија доживотну племићку титулу барона.

Његова музичка каријера започела је као део Dogo Gang, италијанског хип-хоп колектива основаног 2005. године од стране Club Dogo, Vincenzo da Via Anfossi, Marracash-а, Deleterio-а, DJ Harsh-а, Emi Lo Zio-а и Ted Bee-а. Заједно су објавили албум Benvenuti nella giungla, 28. марта 2008. године преко Universal Music Group-а, који је означио почетак нове ере италијанског репа.

Од 2010. године Marracash је објавио још седам студијских албума: Fino a qui tutto bene, King del rap, Status, Santeria (настављен са Guè Pequeno), Persona, Noi, loro, gli altri и È finita la pace. Ови радови показују његову способност да уједини интроспекцију, друштвену рефлексију и личне лирике, постајући важан узор за генерације слушалаца.

У песмама као што су Crudelia – I nervi или Laurea ad honorem са Calcuttom, Marracash показује своју хуману страну, говорећи о својој рањивости, љубави и унутрашњим сукобима са искреношћу која је ретка у репу. Албум Persona, добитник Premio Tenco, сматра се ремек-делом због дубине текстова и способности да прикаже сопствени идентитет кроз музику.

Данас је Marracash зрели уметник, способан да се обрати различитим генерацијама. Његова снага лежи у истини. Не плаши се да покаже слабост или да се суочи са тешким темама, увек користећи директан и аутентичан језик. Због тога је постао важан узор, не само за љубитеље репа, већ и за све који у музици траже аутентичност и смисао.

La sua carriera musicale è iniziata come parte della Dogo Gang, un collettivo hip hop italiano formato nel 2005 dai Club Dogo, Vincenzo da Via Anfossi, Marracash, Deleterio, DJ Harsh, Emi Lo Zio e Ted Bee. Insieme hanno pubblicato l’album Benvenuti nella giungla, pubblicato il 28 marzo 2008 dalla Universal Music Group, che ha segnato l’inizio di una nuova era per il rap italiano.

A partire dal 2010 Marracash ha pubblicato altri sette album in studio: Fino a qui tutto bene, King del rap, Status, Santeria (realizzato con Guè Pequeno), Persona, Noi, loro, gli altri e È finita la pace. Questi lavori hanno mostrato la sua capacità di unire introspezione, riflessione sociale e liriche personali, diventando un punto di riferimento per generazioni di ascoltatori.

In brani come Crudelia – I nervi o Laurea ad honorem con Calcutta, Marracash mostra il suo lato più umano, parlando di fragilità, amore e conflitti interiori con una sincerità rara nel rap. L’album Persona, vincitore del Premio Tenco, è considerato un capolavoro per la profondità dei testi e la capacità di raccontare la propria identità attraverso la musica.

Marracash è oggi un artista maturo, capace di parlare a diverse generazioni. La sua forza sta nella verità infatti. Non ha paura di mostrarsi debole o di affrontare temi difficili, mantenendo sempre un linguaggio diretto e autentico. Per questo motivo, è diventato un punto di riferimento, non solo per chi ama il rap, ma per chi cerca nella musica autenticità e significato.

Никола Тесла је један од највећих научника и проналазача у историји човечанства. Рођен је 10. јула 1856. године у Смиљану, а својим радом и идејама заувек је променио начин на који свет користи електричну енергију. Најпознатији је по открићу наизменичне струје, која се и данас користи у већини електричних система. Тесла је изумео бројне уређаје и системе који су омогућили пренос струје на велике удаљености. Његови проналасци били су далеко испред времена у ком је живео.

Осим науке, био је познат и по својој скромности и љубави према човечанству. Иако није постао богат, оставио је човеку нешто много вредније – знање које је омогућило напредак целе цивилизације. Његово име данас носе бројне установе, улице и чак јединица за магнетну индукцију – тесла. Умро је 7. јануара 1943. године у Њујорку, али његова дела и идеје настављају да живе. Утицај Николе Тесле на светску културу и науку је немерљив, јер је управо он поставио темеље модерног доба електричне енергије.

Илон Маск је један од најпознатијих савремених проналазача и предузетника на свету. Рођен је 1971. године у Јужној Африци, а данас живи у Сједињеним Америчким Државама. Маск је оснивач компанија као што су Tesla, SpaceX, Neuralink и The Boring Company. Његова визија је да човечанство направи корак даље – да живи на више планета и користи обновљиве изворе енергије. Захваљујући његовим електричним аутомобилима, многе земље убрзано прелазе на чистију енергију. Маск је познат и по развоју ракета које се могу поново користити, што је револуција у свемирским летовима. Његове идеје често звуче као научна фантастика, али он показује да су оне могуће. Иако је понекад контроверзан, нико не може да порекне да Илон Маск обликује технолошку будућност нашег света.

Роберто Бенини је један од најпознатијих савремених италијанских глумаца, редитеља и сценариста. Рођен је 1952. године у малом месту Мизерикордија у Тоскани. Највећу славу стекао је филмом Живот је леп (La vita è bella), који је режирао и у ком је играо главну улогу. Овај филм је освојио три Оскара и постао једно од најпознатијих дела италијанске кинематографије. Бенини је својим радом спојио хумор и трагедију, показујући да чак и у најтежим тренуцима човек може сачувати љубав и наду. Његов утицај на културу је огроман – не само као уметника већ и као хуманисте. Његови наступи и говори пуни су емоције, духовитости и животне филозофије. Роберто Бенини је постао симбол италијанског духа: спонтан, страствен и искрен. Његова дела подсећају свет да уметност има снагу да лечи, повезује и подсећа нас колико је лепота важна у свакодневном животу.

Autrice: Ema Avramović

Roberto Benigni è uno dei più famosi attori, registi e sceneggiatori italiani contemporanei. È nato nel 1952 a Misericordia, in Toscana. Ha raggiunto la fama mondiale con il film La vita è bella, che ha diretto e interpretato, vincendo tre premi Oscar. Con questo capolavoro, Benigni ha saputo unire il comico e il tragico, mostrando che anche nei momenti più difficili l’amore e la speranza possono vincere. La sua influenza sulla cultura è enorme – non solo come artista, ma anche come umanista. I suoi discorsi e le sue interpretazioni sono pieni di emozione, umorismo e filosofia di vita. Roberto Benigni è diventato un simbolo dello spirito italiano: spontaneo, appassionato e sincero. Le sue opere ci ricordano che l’arte può guarire, unire e farci riscoprire la bellezza della vita quotidiana.

Његова компанија данас послује у више области — трговини, осигурању, пољопривреди и некретнинама. Мишковић је познат као човек који уме да препозна прави тренутак и да се снађе у свакој ситуацији. Многи га виде као симбол упорности и сналажљивости, док га други критикују као представника спорне транзиције.

Током каријере пролазио је кроз успоне и падове, био хапшен и оптуживан, али се увек враћао послу. И данас је присутан у јавности, прати економска дешавања и не крије своје ставове. Без обзира како га ко гледа, остаје чињеница да је Мишковић оставио дубок траг у савременој српској еконо мији

Милан Јанковић, познатији као Филип Цептер, један је од најпознатијих српских предузетника. Он је основао компанију „Zepter International“, која производи квалитетне производе за домаћинство, здравље и индустрију. Његова компанија ради у више од 60 земаља широм света. Цептер је својим радом промовисао српску економију на међународном нивоу. Поред пословања, он подржава културне и хуманитарне пројекте у Србији и иностранству. Милан Јанковић се труди да помогне младим предузетницима и стимулише иновације. Његова филантропија показује да успех у бизнису може ићи уз друштвену одговорност. Он је пример како једна особа може имати велики утицај на економију и друштво. Цептер је стекао светски углед и постао пример другим предузетницима. Његова прича показује да се труд, визија и посвећеност исплате. Милан Јанковић је жива инспирација за све који желе да успеју и у Србији и у свету.

Призната и позната у свету, српска научница Јелена Вучковић је чланица Националне академије наука (НАС), најпрестижније америчке научне организације у чијим редовима је некада био и Михајло Пупин. Она је редовна професорка електротехнике и шефица Катедре за електротехнику на Универзитету "Станфорд“ у САД.

Професорка Јелена Вучковић води лабораторију за наноскаларну и квантну фотонику на једном од најбољих универзитета на свету, и већ две деценије гради академску каријеру бавећи се посвећено. Њена област истраживања је нанофотоника, наука која проучава како се светлост понаша у најмањим могућим размерима. Захваљујући њеном раду, данас је могуће правити брже, мање и енергетски ефикасније уређаје који користе светлост уместо електричне струје. Њен тим на Станфорду развија ласере и фотонске чипове који би могли да постану основа будућих квантних компјутера.

Поред тога што је изузетан научник, Јелена Вучковић је и велики узор младим женама у науци. Често истиче колико је важно да девојке верују у себе и прате своје снове без обзира на препреке. Њен утицај се осећа као и у лабораторијама, тако и у инспирацији коју улива новим генерацијама истраживача. Такође она тиме доказује да српски ум може осветлити пут човечанству ка будућности.

Аутор је бројних збирки песама, као што су „Још нам само але фале”, „Ма шта ми рече”, “Домовина се брани лепотом” и још много других. Његове песме су саставни део програма у основним школама, јер на једноставан и забаван начин преносе важне животне вредности као што су другарство, доброта, родољубље и радост живљења. Аутор је и чак три уџбеника за основне школе „Деца су народ посебан” за грађанско васпитање и „Азбуквар” и „Писменар” за први разред. Добитник бројних награда, књижевних али и међународних попут награде УНЕСКО-а за „Буквар дечијих права” или награду Пуља, Бари, за своје целокупно стваралаштво.

Поред поезије радио је и као уредник, сценариста и телевизијски аутор. Један је од твораца дечијих емисија „Фазони и форе”, „Двоглед” и „Хиљаду зашто” које су забављале и подучавале генерације деце. Један је од оснивача и први председник Одбора за заштиту права детета Србије, при организацији Пријатељи деце Србије. Такође је са пријатељима и породицом основао непрофитну организацију Фондација Ршум. Поред свега тога он је оснивач, такмичар и први председник Карате клуба „Црвена звезда”.

За нашу културу и нас је важан јер је својим делима обогатио српску књижевност, нарочито дечију поезију, и оставио дубок траг. Његов рад подсећа да поезија може бити мудра и весела, а и да у сваком човеку треба чувати дете које се радује животу.

Тим Кук је извршни директор компаније Apple од 2011. године, након што је ту дужност преузео од оснивача Стива Џобса. Рођен је 1960. године у Сједињеним Америчким Државама и дуго је радио у технолошкој индустрији пре него што се придружио Еплу.

Под његовим вођством, Apple је наставио да производи уређаје као што су iPhone, iPad, MacBook и Apple Watch, који су постали симбол модерне технологије. Тим Кук је познат по томе што посвећује велику пажњу заштити животне средине и приватности корисника.

Он је покренуо бројне пројекте за коришћење обновљивих извора енергије и залаже се за једнакост и људска права у технолошком свету. Тим Кук показује да технологија није само напредак, већ и одговорност према друштву и планети.

Владан Ђорђевић је један од водећих српских научника у области нанотехнологије и нових материјала. Рођен је 1983. године у Нишу, школовао се на Универзитету у Београду, а потом и на престижним институцијама у Немачкој и Сједињеним Америчким Државама. Специјализовао се за паметне материјале- супстанце које могу да мењају своја физичка својства као одговор на спољашње утицаје попут топлоте, светлости или магнетног поља. Његова истраживања омогућила су развој флексибилних електронских уређаја, самообнављајућих површина и биосензора за рано откривање болести.

Као водећи истраживач на неколико европских пројеката, Ђорђевић је добитник више награда из области примењене физике и материјалних наука. Његови радови објављени су у најпрестижнијим светским научним часописима. Посебну пажњу посвећује томе да резултати науке буду доступни и корисни друштву, нарочито кроз образовање младих. Његова лабораторија у Београду сарађује са школама и факултетима у Србији, у циљу популаризације науке међу младима.

Поред научног рада, ангажован је и у развоју еколошки одрживих технологија које могу смањити утицај индустрије на животну средину. Верује да је улога науке не само у технолошком напретку, већ и у моралној одговорности према друштву и планети. Често истиче да су Тесла и Пупин били инспирација његовој генерацији, али да је на младим научницима задатак да граде нове путеве. Његова истраживања имају потенцијал да унапреде медицину, роботску технику и производњу обновљиве енергије.

Оно што је Балашевића чинило посебним јесте то да је кроз причу на својим наступима спајао људе, публику, учинио да се људи међусобно разумеју кроз његове песме. Песму његов ране каријере 'Рачунајте на нас' пева у име млађих генерација и поручује да ће млади следити револуционарни пут старијих. Био је такође познат по томе да јавно износи своје политичке ставове кроз каријеру. Баш из тог разлога, био је именован различитим, ружним ипогрдним именима.

Песма 'Неки Нови Клинци', која је и дан данас јако позната, донела је Балашевићу доста успеха и комплимената. Један од њих био је од Мике Антића: 'Мрзим те што те своје песме можеш да отпеваш'.

Његове речи и дела настављају да живе и да нас подсећају на то колико су позитиван став, љубав и хумор важни у животу.

Бил Гејтс је амерички бизнисмен, програмер, предузетник, хуманитарац и један од најзначајнијих умова модерног доба. Рођен је у имоћној поридици у Сијетлу 1955. године. Као дете показао је изузетан таленат за програмирање. Након завршене средње школе уписао је Харвард универзивтет, али је напустио студије како би се посветио оснивању своје компаније. Бил Гејтс и Пол Ален су 1975. године заједно основали компанију Microsoft. Она је у наредним годинама постала највећа светска компанија за софтвер за личне рачунаре. Под његовом командом, Microsoft је развио низ оперативних система, међу којима је најпознатији Windows. Појава оваквих система омогућила је људима широм света да лакше користе рачунаре у свакодневном животу, образовању и послу. Посебан допринос Бил Гејтса и његове компаније представља развој Microsoft Office пакета, који укључује програме као што су Word, Excel, PowerPoint… Ови алати постали су незаменљиви и управо је овај софтверски пакет постао један од најкоришћенијих. Бил Гејтс је својим ангажовањем у технологији променио начин на који данас живимо, радимо и учимо. Заједно са својом женом основао хуманитарну фондацију ,,Бил и Мелинда Гејтс“.  Ова фонадација помаже у борби против болести, сиромаштва и неписмености.

Папа Фрања био је поглавар Католичке цркве и суверене државе Ватикан од 13. марта 2013. до своје смрти 2025. године. Рођен у Аргентини 1936. године, у својој 77. години постао је папа, чинивши га 266. поглаваром Католичке цркве.

На нама је да се запитамо шта је папа Фрањо био „пре папе Фрање“.

Хорхе Марио Бергољо одрастао је у Буенос Ајресу.

На факултету је стекао диплому из теологије, а предавао је књижевност и психологију. У једном интервјуу је открио да је, поред рада у индустрији прераде хране, у фабрици чарапа и чишћења подова, радио као избацивач у ноћном клубу.

Постао је свештеник у децембру 1969. године. Предводио је Друштво Исусово (Societas Jesu) у Аргентини. Од 1998. године био је надбискуп Буенос Ајреса, а 2001. именован за кардинала од стране папе Јована Павла II.

Када је папа Бенедикт XVI поднео оставку, проглашен је за новог папу 2013. године. Изабрао је своје име у част светог Фрање Асишког (оснивача Фрањевачког реда).

Био је познат по својој скромности, посвећености и бризи према сиромашнима.

Папа Фрањо је преминуо 21. априла 2025. године, дан након Ускрса, од хроничне болести плућа.

Његово најпознатије дело је црква Саграда Фамилија у Барселони, чија изградња траје и данас. Поред ње, познати су и Парк Гуељ, шарени парк пун мозаика и скулптура, затим Каса Батљо, кућа са таласастом фасадом и живим бојама, као и Каса Мила (Ла Педрера), стамбена зграда необичних камених облика.

Гауди је већи део живота посветио Сагради Фамилији, у којој је и сахрањен. Његов рад имао је огроман утицај на светску архитектуру, а многе његове грађевине данас се налазе на УНЕСКО листи светске баштине.

Рођен је 1967.године у Београду. Дипломирао је филозофију на Филозофском факултету у Београду а мастер је завршио на Факултету за Европске студије Централног европског универзитета у Прагу, као и на факултету политичких наука Универзитета Рутгерс у САД-у. Након тога је и на овом факултету докторирао. Данас је редован професор и научни саветник као и директор Центра за биоетичке студије  и шеф Међународне катедре за биоетику за Европу. Има широка поља истраживања као што су неуроетика, политичка теорија, ретке болести али главна истраживања су му базирана на биоетици и политичкој филозофији. Објавио је више монографија и на српском и страном језику. Такође је писао и многе чланке у међународним и домаћим научним часописима. Најновије што је написао су две књиге чија је тема морално побољшање. Објављене су 2021 године у издању “Спрингера”. Садашња истраживања се базирају на ретким болестима, биоетичкој едукацији новинара и наставника у средњим школама.

постмодерност" . Филозофију je разумевао као критичку свест свог времена и градитељку смисла. Нарочито важан сегмент његовог рада је истраживање националне филозофије. Његова најзначајнија открића на том пољу тичу се наше средњовековне филозофије и филозофије 18. века. Важно  дело о тој теми је „Историја српске филозофије". Циљ Слободана Жуњића био је да развије систематско разумевање српске филозофске традиције и да покаже да српска филозофија има свој континуитет, вредност и место у ширем европском контексту.

Рођен је 11.септембра 1914. године као Гојко Стојчевић у селу Кућанци, срез Доњи Михољац  у Славонији, тада у Аустроугарској, а сада у Хрватској.

Постао је Патријарх 1990. године на тој позицији провео је 19. година док се није упокојио 2009. године, потом бива сахрањен у манастиру Раковица.

Занемарићу његове подвиге у службеним црквеним дужностима иако их је било много јер је патријарх пре свега народски човек. Сваком мом вршњаку ако је из верујуће породице је споменуто његово име у најсјајнијем светлу. Многе животе је променио само својим присуством или речју прави пример је за време студентских протеста 1996. године. Тада је стао на страну народа у веома незгодном тренутку за студенте и зауставио сигурни конфликт између полиције и људи. Када су га питали сто је досао само је рекао “Дошао сам децо да се неко зло не би десило” Када је видео да је све у реду само је нестао. Много има још оваквих примера о славном Српском партијарху, али такође долазе до изражаја мудрости које је причао. Например моја омиљена:

“Проћи ће све, али душа,образ и оно што је добро остаје заувек” ова мудрост нас учи да и кад је тешко покушамо да будемо добри људи на крају дана. Можда није био велики научник,али је био добар човек и чувао је српски народ да не скрене на погрешан пут. Велики је био Павле већи од многих који су познатији од њега и сигуран сам да се ни један сличан човек неце родити дуго.

Емир Кустурица је један од најпознатијих филмских стваралаца са простора бивше Југославије. Његови филмови познати су по снажним емоцијама, симболизму и приказу балканског духа. Режирао је култна остварења као што су Дом за вешање, Подземље и Црна мачка, бели мачор. Кустурица је добитник две Златне палме у Кану, што га сврстава међу најуспешније европске редитеље свих времена. Поред филма, посветио се и музици, основавши бенд „The No Smoking Orchestra“. Његова уметност прожета је мешавином реалности и фантазије, уз дубоко разумевање људске природе. Кроз своје стваралаштво афирмисао је српску културу у свету и показао да Балкан има снажну, оригиналну уметничку енергију. Његов рад инспирише младе уметнике да мисле слободно и стварају без граница. Због свега тога, Кустурица је једна од најзначајнијих личности савремене српске културе.

Малала Јусуфзаи је пакистанска активисткиња која се залаже за право девојчица на образовање. Рођена је 1997. године у малом месту Мингора, у долини Сват у Пакистану. Од детињства је показивала огромну љубав према учењу и снажну жељу да свака девојчица има право да похађа школу. Због своје храбрости и борбе за једнакост постала је симбол отпора према неправди и насиљу. Године 2014. постала је најмлађа добитница Нобелове награде за мир. Њена прича инспирисала је милионе младих широм света да верују у снагу образовања. Данас, кроз своју фондацију, наставља да помаже девојчицама у земљама где им је школа и даље недоступна. Малала је пример како један појединац може да покрене велике промене. Њен утицај није само у области образовања, већ и у ширењу свести о људским правима. Малалин глас одјекује као порука целом свету- да никада не смемо ћутати пред неправдом и да је знање најјаче оружје које имамо. Њена храброст подсећа да се светлост увек пробија кроз таму, а знање је та светлост која води човечанство напред.

Аутор: Вук Вучићевић

Владета Јеротић био је један од најзначајнијих српских мислилаца, психијатар, теолог и писац који је својим радом спојио науку и веру. Његова дела подсећају да човек није само тело, већ и душа која тражи смисао и равнотежу.

Као професор и духовник, говорио је једноставно о најтежим животним питањима — о страху, вери, љубави и праштању. Његове беседе и књиге помогле су многима да се суоче са болом и пронађу унутрашњи мир.

Јеротић је био човек који је веру схватао као живу, мислећу силу, а не као слепо следовање обредима. Подстицао је људе да мисле својом главом, али и да отворе срце за духовност.

Његов утицај превазилази границе Србије — предавао је широм Европе, а његове књиге се и данас читају и преводе.

Својим примером показао је да је могуће бити и верник и научник, и да у помирењу те две стране човек налази целину. Владета Јеротић остао је симбол мудрости, толеранције и дубоке духовности у модерном добу.Познат је и по томе што је на популаран начин приближио сложене појмове филозофије и теологије обичним људима. Његове мисли о моралу, вери и одговорности и данас представљају путоказ генерацијама.

Миодраг Костић, познат као оснивач и председник МК Груп, један је од најуспешнијих српских привредника који је своје пословање проширио на читав регион југоисточне Европе. Рођен у Новом Саду, каријеру је започео у области трговине, али је временом изградио пословно царство које обухвата пољопривреду, туризам, банкарство и енергетику. Иако је препознат као симбол модерног предузетништва у Србији, Костић се истиче и својим доприносом култури и образовању.

Кроз МК Фондацију, основану с циљем друштвене одговорности, Костић подржава бројне културне пројекте, уметничке манифестације и институције. Његова компанија редовно финансира рестаурације културних споменика, изложбе, музичке догађаје и програме за младе таленте. Посебан акценат ставља на очување културног идентитета Војводине и развој уметности у локалним заједницама.

Костић верује да успех у бизнису носи и обавезу према друштву, те да култура има кључну улогу у формирању савременог, образованог друштва. Због таквог приступа често га описују као бизнисмена са визијом и осећајем за заједницу. Његов рад показује да се економски напредак и културни развој могу складно надопуњавати, стварајући трајнију вредност за будуће генерације.

Сатја Надела је један од најпознатијих људи у свету технологије и директор компаније Microsoft од 2014. године. Рођен је у Индији, а захваљујући свом труду и знању постао је један од најуспешнијих људи у области рачунара и иновација. Када је преузео вођство у Microsoft-у, компанија је почела да напредује брже него икада. Он је познат по томе што спаја технологију и људскост, и што верује да технолошки напредак треба да помогне људима у свакодневном животу. Његов рад је утицао на то како користимо рачунаре, телефоне и интернет. Надела подстиче тимски рад, емпатију и отвореност, што је ретко у пословном свету. Његов пример показује да лидер не мора бити строг и недоступан, већ човек који разуме и инспирише друге.

Била је прва жена добитница престижне Прицкерове награде за архитектуру 2004. године. Два пута је добила и најзначајније британско архитектонско признање — Стирлинг награду. Њена најпознатија дела су Музеј савремене уметности у Риму (MAXXI), Центар водених спортова у Лондону и Опера у Гвангжуу. Дизајнирала је и Ал Џануб стадион у Катару за Светско првенство 2022. године, као и Пекинг међународни аеродром.

Краљица Елизабета II доделила јој је титулу „Дејм“ 2012. године за изузетан допринос архитектури. Године 2013. магазини „Форбс“ и „Тајм“ уврстили су је међу најмоћније жене на свету. Заха Хадид је била позната по томе што је своје пројекте често најпре сликала, користећи уметност као средство за архитектонско истраживање. Преминула је 2016. године, али је њен рад трајно променио ток савремене архитектуре и инспирисао генерације младих креативаца широм света.

Миодраг Зец је економиста и универзитетски професор (Филозофски факултет)у пензији. Рођен је 20. јануара 1952. године у Приједору, у БиХ. Био је гостујући професор на неколико факултета, бавио с еистраживачким радом, а једно време је био и на челу Агенције за приватизацију. Нарочито је важна његова сарадња са London school of economics LSE, која је резултирала и организовањем курсева.. Професор Зец је радо виђен гост стручних конференција и студентских сусрета због своје непосредности и једноставности излагања.

Његов велики допринос Српској култури се огледа у очувању Српска културе , њеном развоју кроз његова књижевна дела и беседе .

Alessandro Baricco è uno scrittore, drammaturgo, sceneggiatore, autore televisivo, critico musicale, conduttore televisivo.

Alessandro è nato a Torino 25.06.1958. Ha frequentato il Liceo classico statale. Dopo è laureato in Filosofia presso l'Universita di Torino con una tesi in Estetica.

Ha iniziato la propria carriera di scrittore da 1988. Ha scritto: i libri come L'anima di Hegel e le mucche del Wisconsin, I barbari, Seta, Novecento ecc

Tra di cui, molte sone diventate i film.

Своју политичку каријеру Варуфакис је започео као министар финансија Грчке, током економске кризе 2015. А у наредним годинама је био полсаник у парламенту Грчке. Јанис је и данас веома политички активан и јавно износи своје ставове о актуелним политичким питањима, те је почетком ове године подржао и студенте у Србији.

Варуфакис је у свету познат по свом академском раду. Његове најпознатије књиге су ,,Техно-феудализам: Шта је убило капитализам", ,,Глобални минотаур: Америка, Европа и будућност светске економије" и ,,Одрасли у соби".

Јанис Варуфакис данас представља контраверзну фигуру, али је и један од најзначајнијих савремених светских економиста.

Стекао је репутацију по својој креативности да споји напредна инжењерска решења са драматичним и несвакидашњим грађевинама. Калатравин мост Аламиљо(1987-92) изграђен је ради Експа, који се одржао 1992. године у Севиљи. Граду су били потребни мостови који би омогућили приступ острву које би се користило за изложбе. Његова структура одмах је привукла међународну пажњу, поготово због величине, као и због облика који подсећа на харфу.

Истиче се по томе што спаја инжењерство, уметност и архитектуру да створи инфраструктуре које не само да су функционалне, већ представљају и уметничка обележја одређеног места.

Изјавио је да природа служи као његов водич, узимајући инспирацију из природе и људске анатомије, што се примети у његовим објектима кула Тернинг Торсо у Малмеу, мост Маргарет Хант Хил у Дагласу, "The Oculus" у Њујорку, као и многим другим.

Током своје каријере предавао је економију на више угледних универзитета а данас предаје на универзитету у Њујорку. Поред тога,био је и сарадник многим важним институцијама као што су ММФ,Светска банка,Министарство финансија.

Светску славу стекао је када је 2006. године предвидео финансијску кризу која је избила 2008. године. Упозорио је да ће америчко тржиште некретнина доживети колапс, што ће довести до пада банака, пада берзи и светске рецесије. Многи су га тада сматрали превише песимистичним, али су се његове прогнозе показале тачним. Због тога је у медијима добио надимак „Др. Доом“ (Доктор Пропаст). Роубини је познат по томе што не улепшава стварност, већ отворено говори о опасностима које прете светској економији. Често упозорава на претње као што су огромни државни дугови, климатске промене, сукоби великих сила, инфлација, технолошке промене и нестабилност на тржиштима. Критикује криптовалуте, сматрајући да немају реалну вредност и да представљају опасност за обичне инвеститоре.Написао је више књига, а најпознатија је „МегаТреатс“ (2022), у којој говори о десет великих опасности које могу изазвати нову глобалну кризу.Ноуриел Роубини и даље има велики утицај у свету економије. Његове прогнозе се пажљиво слушају, иако нису увек оптимистичне. Ипак, многи га поштују јер се не боји да каже истину, чак и када она није пријатна.

Али како и зашто се он нашао тамо, због чега је он толико признат и познат у свету?

Поред своје професорске каријере, он је веома свестран, то закључујемо из тога што је он заправо и истраживач и уметник. Његов рад спаја сфере истраживања и визуелизације података, истраживачког новинарства, критичког дизајна, списатељског рада и још мноштво различитих, на прво око неспојивих тема и области (спаја феномене на пресеку између технологије и друштва).

Заједно са професорком и истеживачицом Кејт Крафорд, 10.маја освојио је престижну награду Сребрног лава на Венецијанском бијеналу (двогодишња изложба, манифестација) архитектуре као коаутор дела Calculating Empires: A Genealogy of Technology and Power Since 1500.

При додели уследиле су и следеће речи: "Посвећујем је свим студентима и активистима који су тренутно у затвору у Србији или у принудном егзилу, свим студентима, професорима и грађанима који су жртве полицијске бруталности, физичког и психолошког злостављања, таргетираног надзора, застрашивања и кампање блаћења, које организује режим. Коначно, посвећујем је људима који су изгубили живот под надстрешницом реновиране железничке станице у Новом саду, догађају који је покренуо масовне антивладине протесте". А такође позвао је и све своје колеге из свих области да се прикључе у борби против корумпираног система.

Calculating Empires је визуелни рад дужине 24 метра који приказује 500 година развоја технологија контроле – од империјалне власти до савремене вештачке интелигенције. Кроз стотине прецизно ручно израђених илустрација и текстова, пројекат показује како су мерење, рачунање и архитектура вековима коришћени за управљање телима, границама, образовањем, енергијом и природом. Calculating Empires позива публику да преиспита улогу вештачке интелигенције данас, сагледавајући дубље друштвене и техничке силе које обликују свет око нас.

Суоснивач је SHARE Фондације и вођа SHARE Lab-а, лабораторије посвећене истраживању алгоритамске транспарентности, дигиталног рада и невидљивих технолошких инфраструктура.

Познат је и по делима као што су Anatomy of an AI System (2018) и Facebook Algorithmic Factory (2016), у којима анализира сложене мреже моћи и контроле уграђене у савремену дигиталну економију.

Александар Ђоковић је један од најутицајнијих српских архитеката 21. века, чија су дела преобликовала силуету савременог Београда. Његов допринос архитектури и грађевинарству огледа се у бројним иконичним објектима који су постали саставни део урбаног пејзажа. Ђоковић је дипломирао на Архитектонском факултету Универзитета у Београду и оснивач је цењеног студија "АД архитекта". Један од његових најпознатијих пројеката је стамбено-пословни комплекс "Београђанка" на Новом Београду, који је постао симбол савремене архитектуре. Његов рад карактерише синтеза функционалности, модерних материјала и смелих геометријских облика. Пројектовао је и бројне културне институције, попут Музеја савремене уметности Војводине у Новом Саду, показујући сvestranost у дизајну. Његов утицај на српску архитектуру је двострук: као аутор значајних грађевина и као ментор млађим генерацијама архитеката. Кроз своје пројекте, Ђоковић је подигао стандарде грађевинарства и урбанистичког планирања у Србији. Његове грађевине нису само лепе, већ и високо функционалне и енергетски ефикасне. Заступљен је и у области индустријског дизајна, пројектујући ентеријере и намештај за своје објекте. Његов стваралачки рад доказује да српска архитектура може да буде равноправна са светским трендовима. Александар Ђоковић је, без сумње, кључна фигура савремене српске архитектонске сцене чији утицај ће трајати и у будућим декадама.

Владика Григорије је један од најпознатијих савремених представника Српске православне цркве. Познат је по свом образовању, мирном тону и жељи да веру приближи сваком човеку. Рођен је као Горан Дурић, а као монах добио је име Григорије. Био је епископ захумско-херцеговачки, а данас је епископ франкфуртски и све Немачке.

Он је познат не само по духовној служби већ и по својим књигама и јавним наступима. У својим беседама често говори о љубави, слободи и потреби да човек буде искрен према себи и другима. Многи га цене зато што уме једноставно да објасни сложене теме из вере и филозофије.

Владика Григорије подсећа да вера није само у обредима, већ у начину на који живимо и како се односимо према људима. Његов утицај је велики, јер спаја духовност и савремени начин живота. Својим деловањем показује да Црква може бити блиска младима и да хришћанске вредности имају место и у данашњем времену.

Аутор: Наталија Бошковић

Џефри Сакс, рођен 5. новембра 1954, је познати амерички економиста и један од водећих светских стручњака за одрживи развој.

Он је директор Центра за одрживи развој на Универзитету Колумбија и председник УН Мреже за решења одрживог развоја.

Сакс је заступник Циљева одрживог развоја, промовишући 17 глобалних циљева које је УН усвојио 2015. године.

Сакс је такође сувласник и главни стратег организације Millennium Promise Alliance, непрофитне организације посвећене искорењивању екстремног сиромаштва и глади.

Између 2002. и 2006. године, био је директор УН Миленијумског пројекта, који је радио на спровођењу развојних циљева широм света.

Сакс је аутор више утицајних књига и добитник бројних међународних награда за свој рад.

Познат је по ангажовању у областима смањења сиромаштва, климатских промена, глобалног здравља и одрживих економских политика.

Од 1995. године активно учествује у пројектима борбе против сиромаштва у Африци.

На почетку каријере, Сакс је помагао посткомунистичким државама у преласку на тржишну економију, процес познат као „шок терапија“.

Године 2004. и 2005., магазин “Time” га је уврстио међу 100 најутицајнијих људи на свету.

Такође је уврштен међу 500 најутицајнијих људи у области спољне политике према Светском савету за међународне односе.

Године 1993., “The New York Times” га је описао као „вероватно најважнијег економисту на свету“.

Током каријере примио је многе награде, укључујући Sargent Shriver Award за једнаку правду (2005) и индијску награду Падма Бхушан (2007).

Те исте године добио је и Међународну награду за мир и Харвардову стогодишњу медаљу за допринос друштву.

Данас Сакс и даље има велики утицај на глобалне расправе о одрживом развоју, етичкој економији и заштити животне средине и сматра се једним од најугледнијих и најпознатијих економиста савременог доба.

Кандићева је позната је по томе што се никада није плашила да јавно говори о неправди, без обзира на последице. Њен глас се чује у трренутцима када многи ћуте, и баш зато има посебну тежину.

Захваљујући њој, бројне приче које би иначе биле заборављене данас су део историје. Њен рад је признат и ван Србије, где се често помиње као пример моралне снаге и посвећености.

Иако је често пролазила кроз бројне нападе и неразумевање, остала је доследна својим уверењима.

Наташа Кандић је доказ да истрајност и вера у правду могу да промене друштво и инспиришу друге да буду храбри.

Др Владимир Б. Николић рођен је 25. јула 1985. године у Шапцу. Студирао је хемију на Хемијском факултету Универзитета у Београду, где је и докторирао 2013. године. Током своје каријере, Николић је активно радио у области материјала, нанотехнологије и примењене хемије, са посебним фокусом на развој нових материјала и технолошких решења. Области његовог научног интересовања обухватају хемија макромолекула, синтеза кополимера добијених из угљених хидрата или синтетских полимера из обновљивих извора и праћење њиховог утицаја на животну средину. Такође се бави применом синтетисаних кополимера у заштити животне средине, као и у производњи заштитних филмова и предмета опште употребе. Његов рад обухвата развој нових материјала и технолошких решења, као и примену иновативних хемијских метода у производњи и заштити животне средине. Активан је у развоју патената и иновација, као и у едукацији млађих истраживача. Владимир представља савременог српског научника и проналазача који својим знањем и креативношћу доприноси науци, индустрији и друштву.

Стив Џобс је био један од најзначајнијих технолошких визионара нашег времена. Рођен је 1955. године у Калифорнији, а преминуо 2011. године. Познат је као суоснивач компаније „Епл“, која је променила начин на који користимо технологију у свакодневном животу. Његова визија спојила је дизајн и функционалност на начин који је утицао на читав свет.

Џобс је створио производе као што су ајфон, ајпад и макбук, који су постали симболи модерног доба. Његов утицај није био само технолошки, већ и културни — инспирисао је начин на који комуницирамо, радимо и размишљамо. Под његовим вођством, „Епл“ је израстао у једну од највећих и најиновативнијих компанија на свету.

Оно што га је издвајало јесте способност да предвиди потребе људи пре него што их они сами препознају.

Његова решења су била једноставна, а истовремено револуционарна. Стив Џобс је био пример како једна особа може да утиче на глобални развој технологије и начина живота. Његова филозофија „размишљај другачије“ остала је инспирација за милионе људи широм света.

Његов рад је показао да технологија није само средство, већ и начин да обликујемо будућност.

Због свега тога, Стив Џобс се с правом сматра једном од најважнијих личности савременог доба.

Мој отац је предузетник из Републике Србије који је заслужан за значајан напредак на пољима грађевине и инжењерства кроз употребу проектантских софтвера који се пре нису могли пронаћи на нашем тржишту. Уз свој тим пројектовао је разне системе водовода, вентилација, хала, зграда као и аеродрома и оригиналних разводних табли за електране широм света.

Донатела Версаће је једна од најпознатијих италијанских модних креаторки савременог доба. Рођена је 1955. године у граду Реджо ди Калабрија, а светску славу стекла је као сестра чувеног Ђанија Версаћеа, оснивача модне куће Versace. После његове трагичне смрти 1997. године, Донатела је преузела вођство бренда и успела да га одржи међу најпрестижнијим именима у модној индустрији. Њен стил је препознатљив по смелим кројевима, луксузним материјалима и гламурозним детаљима.

Поред тога што је симбол елеганције и снажне жене, Донатела Версаће је и важна фигура у борби за прихватање различитости у моди. Често сарађује са познатим личностима из света музике, филма и уметности. Њен рад је пример како се традиционална италијанска уметност може спојити са савременим духом и глобалним утицајима.

Donatella Versace è una delle stiliste italiane più conosciute dell’epoca contemporanea. È nata nel 1955 nella città di Reggio Calabria e ha raggiunto la fama mondiale come sorella del celebre Gianni Versace, fondatore della casa di moda Versace. Dopo la sua tragica morte nel 1997, Donatella ha assunto la direzione del marchio e ha saputo mantenerlo tra i nomi più prestigiosi dell’industria della moda. Il suo stile è riconoscibile per i tagli audaci, i materiali lussuosi e i dettagli glamour.

Oltre a essere un simbolo di eleganza e di forza femminile, Donatella Versace è anche una figura importante nella lotta per l’accettazione della diversità nella moda. Collabora spesso con personalità famose del mondo della musica, del cinema e dell’arte. Il suo lavoro rappresenta un perfetto esempio di come l’arte tradizionale italiana possa fondersi con lo spirito contemporaneo e le influenze globali.

Моника Белучи је једна од најпознатијих савремених италијанских глумица. Рођена је 30. септембра 1964. године у малом месту Чита ди Кастело у Италији. Каријеру је започела као манекенка, али је свој прави успех постигла на филму. Њена лепота, шарм и јединствена појава убрзо су јој донели међународну славу.

Светску пажњу стекла је улогом у филму Малена (2000), где је показала изузетну глумачку снагу и емоцију. Глумила је и у многим страним продукцијама, као што су Matrix Reloaded, Matrix Revolutions и Spectre, где је била прва „Бонд девојка“ у зрелијим годинама.

Белучи је позната по томе што спаја класичну лепоту и савремену женственост. Поред филмске каријере, она је и симбол елеганције и модне иконе Италије. Упркос великој слави, Моника је увек задржала скромност и природност, што је чини блиском публици широм света.

И данас је активна у филму и моди, доказујући да таленат и харизма немају рок трајања. Њен рад представља спој уметности, лепоте и интелигенције, због чега је једна од најзначајнијих личности савремене италијанске културе.

Monica Bellucci è una delle attrici italiane contemporanee più conosciute al mondo. È nata il 30 settembre 1964 a Città di Castello, in Italia. Ha iniziato la sua carriera come modella, ma il vero successo lo ha raggiunto nel cinema. La sua bellezza, il suo fascino e la sua presenza unica le hanno portato fama internazionale.

È diventata famosa a livello mondiale grazie al film Malèna (2000), in cui ha mostrato grande forza e sensibilità interpretativa. Ha recitato anche in numerose produzioni internazionali, come Matrix Reloaded, Matrix Revolutions e Spectre, dove è stata la prima “Bond girl” in età matura.

Monica Bellucci è conosciuta per la sua capacità di unire la bellezza classica con la femminilità moderna. Oltre al cinema, è considerata un’icona di eleganza e stile italiano. Nonostante la fama, è rimasta una persona semplice e naturale, qualità che la rendono amata dal pubblico di tutto il mondo.

Ancora oggi è attiva nel cinema e nella moda, dimostrando che talento e carisma non hanno età. La sua carriera rappresenta una perfetta combinazione di arte, bellezza e intelligenza, motivo per cui è una delle figure più importanti della cultura italiana contemporanea.

Од августа 2012. године обавља функцију гувернера Народне банке Србије. Доста је допринела расту и стабилизацији српске економије. Због свог рада, угледни британски магазин, с готово стогодишњом традицијом, прогласио је гувернера Јоргованку Табаковић за најбољег гувернера на светском нивоу и за најбољег европског гувернера за 2020. годину.

Поред успешне каријере у области економије, она је и аутор неколико књига. У 2018. објављена је књига

"Монетарна политика нема коначних победа" , у 2020. години књига "Моји одговори - прилог историји банкарства Србије у 21. веку" , а у 2021. години "Тачка преокрета - у равнотежи је кључ успеха".

Мандат гувернера Јоргованке Табаковић препознатљив је не само по ценовној и финансијској стабилности већ и по томе што је она постигнута тако да додатно доприноси одрживом убрзању раста и извоза, повећању профитабилности и инвестиција у привреди, и посебно значајном - повећању запослености. Народна банка Србије с Јоргованском Табаковић на челу успоставила је и очувала релевантну стабилност динара према евру.

Џенифер Даудна је америчка биохемичарка рођена 19. фебруара 1964. године у Вашингтону. Детињство је провела на Хавајима, где је започела њена љубав према науци. Докторирала је на Харвардском универзитету из области биохемије и молекуларне биологије, а даље школовање је наставила на неколико институција, а једна од њих је Универзитет Калифорније у Берклију. Једна је од пионирки технологије уређивања гена „CRISPR-Cas9". Емануел Шарпантије, француска научница, и Џенифер Даудна су радиле на развијању метода прецизног „сечења” ДНК. Овим открићем су омогућиле научницима да мењају генетски материјал у живим организмима. Ова технологија је применљива у лечењу наследних болести, пољопривреди и биотехнологији. Даудна и Шарпантије су 2020. добиле Нобелову награду за хемију, што је био први пут да су две жене саме поделиле Нобелову награду у овој категорији. Њихов допринос је један од највећих у 21. веку. Такође је основала неколико биотехнолошких компанија и института, на пример Институт за иновативну геномску терапију. Написала је своју аутобиографију под називом „A Crack in Creation”. У књизи говори о научном открићу, али и о етичком коришћењу ове технологије. Џенифер је чланица неколико научних академија и добитница је више престижних награда. Данас се сматра једном од најзначајнијих научница овог времена.

Андреа Бочели је један од најпознатијих италијанских тенора и светски признат уметник који је оставио дубок траг у музици. Рођен је 1958. године у Италији и од детињства је имао проблеме са видом, а потпуно је ослепео у дванаестој години. Упркос томе, остварио је изузетну музичку каријеру и инспирисао милионе људи широм света. Његов репертоар обухвата и класичну музику и поп жанр, што га чини јединственим и приступачним публици разних генерација. Његов најпознатији албум „Romanza“ продао се у милионским количинама. Наступао је у највећим дворанама и на догађајима од глобалног значаја. Његов утицај превазилази границе музике — симбол је снаге, наде и културне повезаности. Бочели често наступа у хуманитарне сврхе и бори се за приступ уметности особама са инвалидитетом. Његов допринос култури је немерљив, а његова музика наставља да одзвања на свим меридијанима.

Andrea Bocelli è uno dei tenori italiani più famosi e un artista riconosciuto a livello mondiale. Nato nel 1958 in Italia, ha perso completamente la vista all'età di dodici anni. Nonostante ciò, ha costruito una straordinaria carriera musicale, diventando fonte d’ispirazione per milioni di persone. Il suo repertorio spazia dalla musica classica al pop, rendendolo unico e accessibile a diverse generazioni. Il suo album più celebre, "Romanza", ha venduto milioni di copie. Si è esibito in teatri prestigiosi e in eventi di rilevanza globale. Il suo impatto va oltre la musica — Bocelli è simbolo di forza, speranza e connessione culturale. Partecipa spesso a concerti benefici e sostiene l’accesso all’arte per le persone con disabilità. Il suo contributo alla cultura è immenso e la sua musica continua a ispirare il mondo intero.

Њен рад обухвата одбрану новинара, политичких затвореника и жртава ратних злочина.
Као правница Уједињених нација и међународних судова, Амал се залаже за правду без граница, верујући да је истина универзална вредност. Њен глас има снагу да скрене пажњу светске јавности на неправде које би иначе остале сакривене.
Поред професионалног ауторитета, позната је и по храбрости да говори када други ћуте.
Кроз свој рад показује како се право, морал и људскост могу спојити у једно, у борби за добро.
Захваљујући њој, појам „адвокат правде“ добија дубље и човечније значење.
Амал Клуни нас подсећа да филозофија није само размишљање, већ и деловање засновано на етичким принципима.

Иван Ивановић рођен у Београду 17. октобра 1981, године, познатији као Ђус (енгл. Juice), српски је репер и подкастер. Ђус је важан за културу, јер истиче не тако прихваћене ставове младих људи који су одрасли и бивали васпитани на улицама Београда. Његова филозофија, тј. његове песме и начела су искрена, без страха од критике јавности. Његова битност за културу се налази у самом контрасту и контроверзи његових ставова. Без маске и са сампоуздањем изражава своје мишљење. Иако пева и говори о експлицитним стварима као што су дрога, насиље, криминал, и слично, она су нам веома битна како би стекли ширу слику о нашем друштву и различитим ставовима који нису прихваћени од класичних личности и уметника који се сматрају значајним за савремену културу. Личности као што је Ђус, критичари олако сврставају као небитне клошаре, и одбијају да их саcлушају и да им дају шансу због контроверзног мишљења ис ставова. Његова филозофија добила је већи глас, како је његова популарност скочила на медијским платформама када је покренуо подкаст на који доводи разне госте различитих ставова, који дају једну шарену слику о нашем друштву и ставовима појединаца. Његов утицај је културне и медијске природе.

Дејвид Финчер је познат по мрачној атмосфери у својим филмовима. Често га описују као једног од најистакнутијих редитеља своје генерације. Његови филмови су добили бројна признања, укључујући три номинације за Оскара за најбољег редитеља. Такође је добио четири награде: Прајмтајм Еми, два Гремија, награду БАФТА и Златни глобус.

Његов први филм је ,,Осми путник” који је био најскупљи филм икада који је режирао дебитант. Пробој је постигао филм ,Седам”, а након тога је режирао добро познате филмове као што су ,,Игра”, ,,Борилачки клуб”, ,,Соба панике”, ,,Зодијак”, ,,Нестала” и још ,моге друге.

Дејвид Финчер је значајан за светску културу јер је његова способност да створи атмосферу уз помоћ кинематиграфије, без превише дијалога, поставила стандарде ѕа многе филмове. Такође је успео да створи филмове који нису само забавни, већ терају гледаоце да размишљају о друштвеним питањима и емоцијама. Оно што је можда и најзанимљивије је чињеница да његови филмови улазе у жанровске границе, које комбинују психолошки хорор, криминалистичке драме и мистерије.

Финчер сваким својим филмом држи гледаоце у неизвесности и залази у делове најмрачније делове људске психе.

Момо Капор био је један од најпознатијих српских сликара и писаца друге половине 20. века. Рођен је 1937. године у Сарајеву, а већи део живота провео је у Београду, граду који је постао главна инспирација његовог стваралаштва. Као сликар, познат је по топлим бојама и мотивима свакодневног живота, а као писац по делима у којима је дочарао дух града, људе и њихове судбине. Његове књиге попут Фолиранти, Београд вечити град и Зојкин свет и данас се радо читају.

Капор је имао јединствен дар да споји визуелну и писану уметност, те се често говори да је “сликао речима, а писао бојама”. Његова дела носе топлину, хумор и меланхолију, због чега су постала део културног идентитета Србије. Био је сведок и хроничар времена у ком је живео, оставивши дубок траг у српској уметности. Његов рад наставља да инспирише нове генерације уметника, а његово име остаје симбол београдског духа и културе.

Марк Елиот Закерберг, рођен 1984. године, је амерички програмер и предузетник. Он је оснивач, председник и извршни директор компаније Мета, коју је првобитно основао као Фејсбук 2004. године. Компанија Meta Platforms променила је начин на који људи широм света комуницирају и размењују информације. Она повезује више од три милијарде корисника, омогућавајући им да деле садржаје, остварују контакте и послују дигитално. Утицај Марка Закерберга глобалног је карактера и обликује свакодневни живот. Платформе које је развио постале су кључне за развој дигиталног маркетинга и е-трговине. Закерберг је такође уложио велика средства у истраживање нових технологија као што су вештачка интелигенција и виртуелна реалност, чиме је подстакао технолошке иновације. С друге стране, осим позитивних ефеката, постоји и негативан утицај на приватност података и повећано ширење дезинформација у дигиталном простору. Многи стручњаци упозоравају на ширење лажних вести и говора мржње преко ових платформи, што је утицало чак и на политичке процесе у многим земљама. Позитивно је оцењен као визионарски у технолошком напретку, али и критички посматран због друштвених изазова које су његове платформе донеле. Закерберг се сматра једном од најутицајнијих, али и најконтроверзнијих савремених личности у области технологије.

Самјуел Харис Алтман рођен је 22. априла 1985. године у Чикагу, САД. Амерички је предузетник и инвеститор. Школовао се на америчком универзитету Станфорд само 2 године пре него што је напустио студије. Упркос недовршеном образовању, постао је једно од водећих лица у актуелној глобалној промени нашег свакодневног живота. Сам Алтман је након прекида студија основао Loopt, мобилну услугу друштвених мрежа, заједно с пријатељима и сарадницима стеченим на универзитету. Од 2019. године је извршни директор ОpenAI-a. Ова компанија омогућава употребу вештачке интелигенције свима у свету. Употреба вештачке интелигенције значајно мења свакодневни живот људи. Као и свака промена, доноси добре и лоше утицаје на животе људи. Иако је Алтман успешан и имућан бизнисмен, носи се са тешкоћама свог положаја због извесног броја људи који се противе вештачкој интелигенцији. Обраћају му се са разним питањима која се најчешће односе на морална начела којима се вештачка интелигенција служи, тј. да ли их има. Једно време је био чак отпуштен са своје позиције. Поред руководства једном од најважнијих компанија 21. века, Алтман је и председник неких предузећа за чисту енергију, што говори о његовој укључености у најактуелније компоненте свакодневнице.

Владимир Лојаница је српски архитекта рођен 16. јула 1969. у Београду, и један је од најзначајнијих савремених српских архитеката. Дипломирао је на Архитектонском факултету Универзитета у Београду, 1995., а на истом је похађао и постдипломске студије, и касније и постао професор. Његов архитектонски студио Проаспект успешно учествује у многим националним и међународним архитектонским конкурсима. Реализовао је многе пројекте и објекте у Србији, као и у иностранству. Од 2015. био је шеф Департмана за архитектуру на његовом факултету, а од 2021. је и његов декан. Годишњу награду за архитектуру Савеза архитеката Србије добио је 2007. за комплекс хотела Холидеј Ин и Експо хале XXI у Београду. За Винарију Ацуминцум, Стари Сланкамен добио је 37. награду Салона архитектуре, док је у међувремену објављивао и радове и текстове у многим монографијама и публикацијама. Такође је члан многих националних струковних и саветодавних удружења. Један од његових најзначајнијих пројеката јесте породична кућа на Дедињу, која је прва кућа са нултим ефектом потрошње енергије у Србији. Ту се види његов утицај на одрживу архитектуру, а његов међународни утицај простире се чак до Националне библиотеке у Руанди, на којој је радио. Његови радови излагани су чак и у оквиру националне селекције на Архитектонском бијеналу у Венецији. Лојаница је његовим радовима утицао на многе, чак и међународно, у многим областима архитектуре, како је радио на широком спектру пројеката и објеката.

Гејм је познат по својој креативности и склоности ка експериментима. Његов научни рад карактерише спој озбиљне физике и експерименталне игре.

Његово научно признање стигло је 2004. када је, заједно с колегом Константином Новоселовим, успео да изолује графен, први дводимензионални материјал дебљине једног атома. Графен је показао изузетна својства: невероватну чврстоћу, проводљивост и флексибилност. Откриће је било радикално не само због самог материјала, већ и због једноставне методе изолације, коришћењем обичне селотејп траке. Откриће графена отворило је ново поље у истраживању материјала - „2Д материјали“ и има потенцијал примене у електроници, енергетици и сензорима.

За ово откриће Гејм и Новоселов су добили Нобелову награду за физику 2010. године.

Данас предаје и истражује на Универзитету у Манчестеру, бавећи се новим дводимензионалним материјалима и квантним феноменима. Његова каријера показује да из игре, ризика и неперетенциозног експеримента могу настати најважнија научна открића савременог доба.

Љубивоје Ршумовић је један од најзначајнијих савремених српских песника, посебно познат по свом доприносу дечијој књижевности. Рођен је у селу Љубишу на Златибору 1939. године. Његове песме обележиле су одрастање генерација деце у Србији и широм бивше Југославије. Он се такође остварио и као сценариста, телевизијски аутор и културни радник. Његова култна емисија „Фазони и форе“ обогатила је дечји програм и увела нове стандарде у забави и образовању. Ршумовић је добитник бројних награда и признања, међу којима су и Вукова награда и НИН-ова награда за животно дело у култури. Посебна вредност његовог стваралаштва лежи у споју једноставности и дубине, што омогућава да га разумеју и најмлађи, али и одрасли. Његов језик је жив, духовит и богат, чиме подстиче љубав према српском језику и књижевности. Објавио је 86 књига, од којих је већина за децу, а његова дела преведена су на више страних језика. Његов утицај на српску културу је немерљив, јер је обликовао свест и емоције милиона читалаца. И данас је активан, пише и говори, доказујући да поезија никада не стари.

Вивијен Вествуд је била једна од најзначајнијих модних креаторки 20. и 21. века. Рођена је у Енглеској, а позната је по томе што је у моду унела дух побуне и слободе. Она је заслужна за настанак панк стила, који је повезао уметност, музику и моду у јединствену културну појаву. Њени дизајни нису били само одећа, већ изјава — начин да се покаже став и храброст. Вивијен је користила моду као средство протеста против неправде и друштвених норми. Њен рад је инспирисао бројне уметнике, музичаре и дизајнере широм света. Њене колекције су се одликовале оригиналношћу, мешањем историјских мотива и модерних идеја. Поред тога што је била уметница, била је и активисткиња која се борила за заштиту животне средине. Њена филозофија је била да мода треба да изражава личност, а не само тренд. Утицај Вивијен Вествуд и данас је снажан у свету моде, јер је показала да храброст и креативност могу променити начин на који свет гледа на стил и идентитет.

Била је једна од првих Афроамериканки које су радиле у НАСА-и. Њени прорачуни били су од пресудног значаја за безбедне летове у свемир, укључујући и мисију Аполо 11 - први лет људи на Месец.

Њен рад је био од пресудног значаја за пројекат Меркур, укључујући мисије Алана Шепарда, првог Американца у свемиру, и Џона Глена, првог Американца који је ушао у орбиту око Земље. Поред тога, дала је значајан допринос и програму Аполо, где је израчунавала путање спајања између лунарног и командног модула y оквиру мисија слетања на Месец. Њени прорачуни су такође били од суштинског значаја за почетак програма спејс-шатл, а радила је и на плановима за истраживање Марса. Била је позната као "људски компјутер" због својих огромних математичких способности и спремности да ради на свемирским путањама, са тако мало технологије и признања у то време.

Председник Барак Обама је 2015. године доделио Кетрин Џонсон Председничку медаљу слободе, једно од највиших цивилних признања у САД.

Њена прича постала је шире позната захваљујући филму „Скривене фигуре“ (Hidden Figures), у којем је приказано колико је значајна њена улога. Њен рад имао је огроман утицај на развој аеронаутике, астронаутике и равноправности у науци.

Пичај је дошринео и развоју вештачке интелигенције, квантних рачунара и одрживих технологија. Његова визија подразумева да технологија треба да буде доступна свима, и да служи човечанству, а не обрнуто. Његов утицај је огроман јер води компанију која обликује начин на који милијарде људи траже информације, комуницирају и уче.

Сундар Пичај је симбол иновације, али и скромности и упорности. Он инспирише младе широм света да сањају велике снове и верују у моћ знања. Његов рад показује како технологија може да буде покретачка снага позитивних промена у друштву.

Џонијев утицај се не огледа само у технолошкој индустрији, већ и у популарној култури, архитектури и начину размишљања о корисничком искуству. Његов приступ дизајну променио је индустријске стандарде и инспирисао многе младе дизајнере широм света. Иако је рођен у Великој Британији, његов рад има глобални значај. Он је показао да дизајн није само естетика, већ и начин да се људима олакша живот и технологија учини приступачнијом и иновативнијом. Његова визија обликовала је савремени свет и учинила га технолошки напреднијим, али и људскијим. Због свега тога, Џони Ајв је фигура од изузетне важности за светску културу, посебно у области индустријског и технолошког дизајна.

Стивен Вилијам Хокинг  (8. јануар 1942 -14. март 2018) био је енглески теоретски физичар, космолог, аутор и директор истраживања у Центру за теоријску космологију на Универзитету у Кембриџу. Његови научни радови укључивали су сарадњу са Роџером Пенрузом о теоремама гравитационог сингуларитета у оквиру опште релативности и теоретском предвиђању да црне рупе емитују зрачење, названо Хокингова радијација. Хокинг је први који је поставио теорију о космологији, објашњену заједницом опште теорије релативности и квантне механике. Био је снажан присталица у вишесветовном тумачењу квантне механике. Хокинг је веома унапредио наше знање о црним рупама, оне су сингуларитет у времену и простору, који су узроковани масом довољном да закриви простор тако да је онемогућен пролазак светлосних таласа. Године 1974. Хокинг је дошао до изванредног резултата да црне рупе могу емитовати топлотно зрачење. Нешто скорије је Хокинг предузео да формулише конзистентну квантномеханичку теорију гравитације, која би гравитацију повезала с друга три основна типа силе. Његова нетехничка књига „Кратка историја времена” је била изванредни издавачки успех. Хокинг је 2006. године поставио отворено питање на интернету, које гласи: "У свету који је у хаосу политички, социјално и еколошки, како људска врста може да се одржи још 100 година?", касније појашњавајући: "Ја не знам одговор. Зато сам и поставио питање, да људи о томе размишљају и да буду свесни опасности са којима се сада суочавамо." Хокинг је изјавио да, са обзиром на пространост свемира, ванземаљци вероватно постоје, али да контакт са њима треба избећи. 

Већ са 5 година, рачунао је број атома у Сунцу. Као дете, интересовали су га велики бројеви и Сунчев систем, и на њега је снажно утицала књига Men of mathematics коју је написао Ерик Темпл Бел.

Дајсон радосно признаје да су и његове способости прорицања заслужне, али да је „боље погрешити него бити нејасан”. “Како би се одговорило на потребе човечанства за материјалима, није довољно да техологија буде лепа, већ и јефтина.”

Дајсон заступа концепт дуалног порекла: прво су формиране ћелије, потом ензими и, на крају, много касније, гени. Дајсон је упростио проблем говорећи да се живот развијао у две фазе, временски веома раздвојене. Он сматра да је веома мало вероватно да су се гени развили одједном, током једног процеса, због биохемије. Данашње ћелије садрже аденозин-трифосфат, АТП, и аденозин-5-монофосфат, АМП, који подсећају један на другог, али имају у потпуности другачије функције. АТП преноси енергију унутар ћелије, док је АМП гео рибонуклеинске киселине и генетског апарата. Дајсон претпоставља да су у примитивним ћелијама, које садрже АТП и АМП, РНК и репликација настале случајно због велике сличности АМП и РНК. Он претпоставља да је АМП добијан када молекул АТП изгуби две фосфатне групе, а једна ћелија је негде подлегла Ајгеновом експерименту и произвела РНК.

Додељене су му Лоренцова медаља 1966, Макс Планкова медаља 1969 и Харвијева награда 1977. године. 1993. године добио је награду Енрико Ферми. 2000. године, додељена му је награда Темплтон за напредак у религији. 2003. године, додељена му је награда за технологију Телуридског технолошког фестивала, у Телуриду, Колорадо. 2011. године, Дајсон је признат за једног од двадесет Старих Викехамиста на прослави Ad Portas, што је једно од највиших признања које додељује Винчестер колеџ.

Преминуо је 28. фебруара 2020. у Њу Џерзију.

најпопуларнијих српских глумаца. Бавећи се послом у коме је уживао током више од

педесет година дуге каријере, оставио је дубок траг у српској кинематографији. Многе

његове улоге су култне. Многе фразе које је у филмовима изговорио се и дан данас

памте и део су нашег жаргона. Ипак, највише га памтимо по улози Прлета из серије

„Отписани“, која му је донела славу и популарност, као и реплика „Нисмо ми отписани,

само се правимо да јесмо“. Публика, и позоришна, а посебно филмска, волела га је

због природног понашања и на сцени и пред камерама. На свој препознатљив начин,

показао је да глума није само посао, већ разумевање људских карактера и образаца

понашања. Био је ожењен глумицом Миленом Дравић, њихова појава на филмском

платну или уживо, изазивала је пажњу, јер су важили за један од омиљених глумачких

парова. „Национална класа“, „Када будем мртав и бео“, Балкан експес“ су наслови који

без Гаге не би постигли локални и регионални успех. Својим радним навикама, еланом

и карактером, показао је да је могуће бити озбиљан и предан у раду, а забаван и топао

у односу са људима. Од 2016. године није више са нама, али његова уметност

наставља да инспирише и даље. „Отписани“ – да, али само по имену серије, јер Гага

Николић остаје заувек упамћен у срцима публике.

Проф. др Карлхајнц Бранденбург, рођен 1954. године, је познати немачки инжењер и научник у области дигиталних аудио технологија. Он је један од коизумитеља МП3 и МПЕГ аудио стандарда, који су револуционисали начин на који слушамо музику широм света. Захваљујући његовом раду, дигитална музика је постала приступачнија и лакша за пренос и складиштење.Основао је компанију која се бави развојем напредних аудио технологија.Његове иновације омогућавају креирање персонализоване аудитивне реалности, што је значајно у развоју виртуелне и проширене реалности. Као професор на Техничком универзитету у Илменау, образовао је многе младе инжењере и научнике.Његов рад има велики утицај на индустрију дигиталне музике, видео-игара и аудио технологија.Бранденбург је допринео технолошком развоју који мења начин на који комуницирамо и доживљавамо звук. Због својих постигнућа, освојио је бројне награде. Његова посвећеност иновацијама чини га једним од водећих стручњака у својој области.

Његове технологије имају глобални значај, а утицај његовог рада осећа се у свакодневном животу милиона људи.Бранденбург представља мост између науке и практичне примене технологије.Он је пример како један појединац може значајно утицати на светску културу и технолошки напредак.

Џеф Безос је амерички предузетник, инжењер и оснивач компаније Amazon , једне од највећих и најважнијих технолошких компанија на свету. Године 1994. покренуо је Amazon као интернет књижару, али се компанија брзо проширила и постала највећа онлајн продавница на свету. Безос је променио начин на који људи купују – уместо да иду у продавницу, могли су све да наруче преко интернета и добију на кућну адресу.

Поред интернет трговине, Безос је развио и Amazon Web Services  – систем који омогућава чување и обраду података у „облаку“. Такође је основао и компанију Blue Origin, која се бави развојем свемирских летелица и истраживањем свемира.

Због свог огромног утицаја и визије, Џеф Безос се сматра једним од најзначајнијих људи у технолошком развоју света у последњих двадесет година.

Мила Александрић

Милица Томић је савремена српска уметница која се бави визуелном уметношћу, перформансом и инсталацијама. Њен рад је дубоко политички ангажован и често се бави темама насиља, идентитета, колективне меморије и социјалне правде. Позната је по томе што својом уметношћу покреће важне друштвене дијалоге, често укључујући публику у сам процес уметничког стварања.

Један од најпознатијих њених радова је видео перформанс "Чистим" у којем она метафорички приказује како се друштво односи према злочинима из прошлости. Милица је такође оснивач неколико важних колектива као што су Grupa Spomenik и Four Faces of Omarska, који повезују уметност, историју и политичку акцију. Њен утицај на српску и светску савремену уметност је значајан, јер кроз своје радове отвара просторе за дијалог и преиспитивање вредности. Милица Томић често користи различите медије како би на иновативан начин изразила своје ставове, комбинујући традиционалне и савремене уметничке технике. Њен рад је препознат као важан део борбе за људска права и памћење. Захваљујући свом ангажману, постала је инспирација младим уметницима који желе да уметност користе као алат за промене у друштву.Данас ради и као професорка уметности и активно учествује у културном животу Србије.

Аутор: Наум Матић

Џенсен Хуанг је оснивач и извршни директор компаније NVIDIA, једне од најзначајнијих технолошких компанија данашњице. Рођен је 1963. године у Тајвану, а своју каријеру је започео у Сједињеним Америчким Државама. Под његовим вођством, NVIDIA је створила најмоћније графичке процесоре (GPU) који се данас користе у видео-играма, филмовима, научним истраживањима и системима вештачке интелигенције.

Његова визија је променила начин на који машине „уче“ и обрађују податке, чинећи могућим напредак у роботима, аутономним возилима и медицинским анализама. Хуанг је познат и по томе што подстиче иновације и подржава младе инжењере широм света.

Захваљујући њему, рачунари су постали паметнији и способнији него икада раније. Данас се сматра једним од најважнијих лидера у области технологије и вештачке интелигенције. Његов рад показује колико једна идеја може променити свет.

Познат је као један од пионира у развоју кућних рачунара.

Био је британски предузетник и проналазач првог танког џепног калкулатора и рачунара ZX80, ZX81 и ZX Spectrum крајем 1970-их и почетком 1980-их. Рачунар ZX80 је био први британски кућни рачунар за масе који се продавао по цени испод 100 фунти. Овим изумом значајно је допринео приступачности рачунара широј јавности. Лансиран је 1980. године, имао је само 1 KB меморије, али је био револуционарни производ за то време. Након ZX80, Синклер је представио Sinclair ZX81, који је имао бољу меморију и био је јефтинији. Sinclair ZX Spectrum, лансиран 1982. године, био је први рачунар са колор графиком доступан широј публици. ZX Spectrum је помогао развој видео игара и програмског инжењеринга у Великој Британији. Калкулатори компаније Sinclair били су познати по компактном дизајну и енергетској ефикасности и били су, такође приступачни и доступни широј јавности. Касније је развио и електрични аутомобил Sinclair C5, који је био иновативан, али није имао велики комерцијални успех. Након свих невероватних достигнућа у области технологије, Синклер је преминуо 2021. године.

Гвидо је дуго био главни одржавалац овог језика и познат је под надимком „Беневолентни диктатор за цео живот“. Повукао се из активног рада 2020. године, али и даље учествује у пројектима. Његов рад је од огромног значаја за развој технологије, јер је учинио програмирање доступнијим и разумљивијим.

Посебан значај њеног рада види се у примени нуклеарних технологија у медицини — у развоју метода за лечење карцинома и побољшање дијагностике уз помоћ зрачења. На тај начин, технологија постаје средство које спаја инжењерство и хуманост. Вујић је такође позната по свом залагању за нуклеарну безбедност и контролу ширења оружја, што њен утицај чини не само технолошким, већ и глобално друштвеним.

Као прва жена на челу катедре за нуклеарно инжењерство у Сједињеним Државама, отворила је врата многим младим научницама и показала да наука нема границе ни у полу, ни у пореклу. Њен рад је инспирација свима који верују да технологија може бити снага за добро. Утицај Јасмине Вујић обухвата читав свет — од универзитетских лабораторија до међународних енергетских политика. Она представља пример како знање, иновација и одговорност могу заједно обликовати безбеднију и напреднију будућност човечанства.

Његов изум је препознат као пример добре праксе у очувању животне средине. Поред тога, добио је и златну медаљу Српске академије проналазача и научника (SAIN) из Београда. Ове награде представљају признање за његов дугогодишњи рад и допринос науци.Његов рад показује колико су важни иновације и одрживи развој за будућност човечанства.

Линус Торвалдс је фински програмер који је створио оперативни систем Linux, један од најзначајнијих софтверских пројеката у историји. Његов рад почео је као хоби током студија, али је прерастао у темељ савремене технологије. Linux данас покреће већину интернет сервера, суперрачунаре, мобилне телефоне са Android системом, па чак и свемирске апарате. Торвалдс је свој систем направио као отворени код, што значи да свако може да га користи, мења и побољшава.

Овим поступком је променио начин на који се развија технологија – од затворених компанијских система ка слободном и сарадничком раду програмера широм света. Његов допринос није само технички, већ и идеолошки: покренуо је покрет отвореног софтвера и културу заједничког знања. Данас се Linux користи у милијардама уређаја и сматра се најпоузданијим системом у дигиталном свету.

Линус Торвалдс је својим радом показао да једна идеја, подељена са другима, може да промени читав свет технологије.

Марина Абрамовић је једна од најзначајнијих уметница перформанса на свету. Рођена у Београду, својом уметношћу је потпуно променила начин на који људи доживљавају тело, бол, време и емоцију. Њени радови истражују границе између уметника и публике, као и снагу физичке и психичке издржљивости. Перформанси попут Rhythm 0 и The Artist is Present оставили су дубок траг у светској култури.

Абрамовић својим делом поставља питања о идентитету, блискости и поверењу између човека и друштва. Њен рад има огроман утицај на савремену уметност јер спаја личну храброст и духовност. Марина је прва уметница са Балкана која је стекла глобално признање у свету савремене уметности. Њене изложбе се одржавају у највећим музејима света, попут МоМА у Њујорку.

Својим животом и радом показала је да уметност може бити истраживање саме људске суштине. Данас је сматрају „бакама перформанса“, а њен утицај види се у бројним млађим уметницима који следе њен пут.

Василије Шалварица

Шерифовиааћ, српска певачица, оставила је неизбрисив траг у српској и европској култури. Њен највећи успех је победа на Песми Евровизије 2007. године у Хелсинкију са песмом "Молитва". Ова победа није само донела славу Марији, већ је и Србију представила у најлепшем светлу на међународној сцени. Маријин вокални таленат је изузетан. Њен глас поседује велику снагу и емоционалну дубину, што јој омогућава да дочарава разноврсне музичке жанрове, од поп музике до баладе. Њени концерти су познати по изузетној енергији и интеракцији са публиком. Поред музичке каријере, Марија је позната и по својој отворености и храбрости да говори о важним животним питањима. Она је инспирација многима, посебно младима, да буду своји и да следе своје снове. Њен утицај се не огледа само у музици, већ и у њеном позитивном утицају на друштво. Марија Шерифовић је личност која је обележила једну епоху у српској музици, а њен допринос европској култури је непроцењив. Њена музика и даље инспирише и уједињује људе широм света.

Иринеј Буловић је епископ Српске православне цркве и један од најпознатијих теолога у Србији. Рођен је 11. фебруара 1947. године у Сремским Карловцима, а световно име му је Мирко Буловић. Завршио је Карловачку богословију и Богословски факултет у Београду, а постдипломске студије наставио је у Атини, где је стекао звање доктора теологије.Монашки чин примио је 1969. године у манастиру Крка, када је добио име Иринеј. За епископа је рукоположен 1989. године и од тада обавља службу епископа бачког, са седиштем у Новом Саду. Поред свештеничког рада, био је дугогодишњи професор на Православном богословском факултету Универзитета у Београду, где је предавао Нови завет и грчки језик.Иринеј Буловић је познат по свом великом теолошком знању, бројним преводима и студијама из области Светог писма и догматике. Говори више језика, међу којима су грчки, руски, немачки и енглески. Учествовао је на бројним међународним скуповима и дијалозима између различитих хришћанских цркава.Током своје дуге службе залагао се за очување традиционалних хришћанских вредности, јединство Српске православне цркве и духовно образовање народа. Данас се сматра једним од најугледнијих и најутицајнијих савремених епископа у Србији.

Гордана Ћирјанић (1958–2021) била је један од најзначајнијих савремених гласова српске књижевности. Њен рад обухвата есеје, прозу, као и преводе највишег ранга, нарочито с француског и немачког језика. Као ауторка, истицала се дубином мисаоног приступа, посебно у делима која су спајала литературу, филозофију и историју. Њени есеји објављивани су у најпрестижнијим књижевним часописима. Као преводилац, допринела је културној размени преносећи српској публици дела великана попут Елијаса Канетија, Жоржа Батаја и Ролана Барта. Њена проза прожета је интелектуалним немиром и суптилним хуманизмом. Ћирјанићева је била мост између српске културе и светских токова мисли, утичући на генерације младих писаца, читалаца и преводилаца. Њен глас остаје у културној свести као сведочанство о снази мислеће речи. Умрла је 2021. године, али њено дело наставља да живи и да подстиче дијалог у српској и европској културној сцени.

Аутор: Ђорђе Јовановић

Леј Џун је кинески предузетник и оснивач компаније Xiaomi, једног од највећих светских произвођача паметних телефона и паметних уређаја. Рођен је 1969. године у Кини, а каријеру је започео као програмер и инжењер. Од почетка је веровао да технологија треба да буде доступна свима, без обзира на цену.

Када је 2010. године основао Xiaomi, мало ко је веровао да ће та компанија за кратко време постати један од најпознатијих технолошких брендова на свету. Захваљујући комбинацији квалитета, дизајна и приступачности, Леј Џун је променио начин на који људи доживљавају технологију.

Под његовим вођством, Xiaomi је проширио производњу и на паметне сатове, телевизоре, лаптопове и бројне уређаје за паметне домове. Леј Џун је постао симбол нове генерације иноватора који спајају креативност, знање и практичност.

Његов утицај се осећа широм света, јер је показао да иновације не морају долазити само са Запада. Захваљујући његовој визији, милиони људи данас имају приступ модерној технологији која им олакшава живот. Леј Џун је пример како једна идеја може да промени свет.

Љиса Су је једна од најзначајнијих личности савремене технолошке ере и тренутна извршна директорка компаније AMD (Advanced Micro Devices).
Рођена је 1969. године на Тајвану, а као дете се преселила у Сједињене Америчке Државе, где је од малих ногу показивала велико интересовање за технику и електронику.
Студирала је на престижном универзитету MIT, где је стекла докторат из електротехнике, а каријеру је започела у компанијама Texas Instruments и IBM.
Њен изузетан таленат за решавање комплексних техничких проблема брзо ју је истакао у свету инжењерства.
Када је 2014. године постала директорка AMD-а, компанија се налазила на ивици банкрота.
Љиса Су је својим знањем, храброшћу и визијом успела да потпуно обнови пословање и врати AMD на светску сцену.
Под њеним вођством створени су Ryzen и EPYC процесори, који су донели нову еру у области брзих и ефикасних рачунара.
Захваљујући тим иновацијама, AMD је поново постао један од главних конкурената технолошким гигантима као што су Intel и NVIDIA.
Њен успех није само технолошки, већ и друштвени — постала је инспирација женама широм света да се баве науком, технологијом и инжењерством.
Љиса Су је позната по томе што верује у снагу тима, сарадњу и стално учење као темеље сваког напретка.
Под њеним руководством, AMD је постао симбол иновације, поузданости и креативног размишљања.
Њене идеје утичу на развој суперкомпјутера, гејминг индустрије и уређаја које милијарде људи користе сваког дана.
Својим радом показала је да интелигенција, посвећеност и визија могу променити читаву индустрију.
Љиса Су данас важи за једну од најмоћнијих жена у свету технологије и једну од најпоштованијих инжењерки свог доба.
Она је прави пример да упорност и љубав према науци могу донети светски успех и трајан утицај на будућност човечанства.

Кустурица у својим делима истражује теме идентитета, слободе и људских односа у временима кризе. Његов уметнички израз прожимају снажни симболи, музика и фантастични елементи. Поред филма, посветио се и музици кроз свој бенд ,,Забрањено пушење” и изградњи уметничког села Дрвенград. Кустурица је културни феномен који је кроз своје стваралаштво дефинисао и промовисао слику Србије и Балкана у свету.

Гејтс је веровао да ће рачунари једног дана постати део сваког домаћинства, што је у то време звучало као немогућ сан. Његова визија се остварила — данас су лични рачунари и софтвер Windows постали неизоставни део савременог живота. Његов рад је револуционисао начин на који људи раде, уче, комуницирају и забављају се.

Као један од најбогатијих људи на свету, Гејтс је свој успех искористио на друштвено одговоран начин. Заједно са супругом основао је Фондацију Бил и Мелинда Гејтс, једну од највећих хуманитарних организација на свету. Она финансира пројекте за борбу против болести као што су маларија и ХИВ, унапређује образовање и помаже најсиромашнијим заједницама у свету.

Гејтс је својим деловањем показао да технологија и економски успех могу бити у служби човечанства. Његов утицај на глобалну економију огледа се у начину на који су информационе технологије постале покретачка снага савременог развоја.

У Србији је Бил Гејтс симбол иновације, упорности и интелигенције. Многи млади људи га виде као инспирацију и доказ да знање и труд могу променити свет. Његове идеје о образовању, одрживом развоју и дигиталној трансформацији и данас имају велики утицај на будућност читавог човечанства.

Бил Гејтс остаје једна од најзначајнијих личности модерног доба — човек који је својим знањем, визијом и несебичним радом трајно обележио историју света.

Он је развио микробатерије у Немачкој које се користе у телефонима и допринеле су развоју телефона.

Био је председник Управног Одбора Иновационог Фонда Србије.

Његова визија је да Србија буде једна од главних држава које се екстензивно баве науком. Због њега, данас у Србији, млади проналазачи могу далеко више да ураде у Србији, не морају више у иностранство да иду да то чине.

Наши научници су увек морали да одлазе из домовине да би могли да постигну своје идеје(Тесла, Пупин), а данас то могу да раде и у својој Држави.

Дејан је спојио Србију са модерном светском технолошком сценом.

Он не само да је велики научник, него је и још већи човек.

Шигеру Бан (坂 茂) је јапански архитекта рођен 1957. године, познат по својој хуманистичкој визији архитектуре. За разлику од многих савремених архитеката који теже монументалности и луксузу, Бан се посветио изградњи привремених склоништа за људе погођене природним катастрофама и ратовима. Његови објекти од папирних цеви и рециклираних материјала показују да архитектура није само уметност форме, већ и чин саосећања. Добитник је престижне Прицкерове награде 2014. године, што представља највише признање у свету архитектуре. Његов рад обухвата пројекте широм света — од Јапана и Руандe до Француске и САД. Међу његовим најпознатијим делима издвајају се Катедрала од папира у Кристијчерчу (Нови Зеланд), Павиљон у Хановеру и Центар Помпиду у Мецу (Француска).

Бан верује да сваки човек заслужује достојанствен простор за живот, без обзира на економски статус. Његови дизајни спајају естетику и функционалност, али и носе снажну поруку друштвене одговорности. Његов утицај се осећа не само у архитектури, већ и у начину на који савремено друштво размишља о одрживости и помоћи људима у кризи. Он је пример да иновација у архитектури може бити усмерена на човека, а не на профит. Шигеру Бан је доказ да архитектура, када је вођена саосећањем, може спасавати животе.

Џек Дорси је амерички предузетник, програмер и визионар. Рођен је 1976. године у Сент Луису, а најпознатији је као оснивач друштвене мреже Твитер и финансијске технолошке компаније Блок.

Дорси је својом идејом кратких, јавних порука на интернету променио начин на који људи комуницирају, деле вести и изражавају мишљење. Под његовим вођством, Твитер је постао једна од најзначајнијих платформи за размену информација у свету.

Након успеха Твитера, Дорси је основао компанију Блок, која се бави дигиталним плаћањима и криптовалутама, са циљем да финансијске услуге учини доступнијим свима.

Џордан Питерсон је познати канадски психолог, професор и писац. Он је постао светски познат по својим предавањима и књигама, где прича о човеку и моралу. Његова најпознатија књига је 12 правила за живот, која је продата у милионима примерака широм света. Његов рад припада области психологије и филозофије, јер спаја науку о човеку са питањима смисла и вредности. Питерсон је важан јер људима показује како да нађу снагу у себи и да се изборе са животним проблемима. Он често каже да човек мора да буде одговоран и да среде свој живот. Многи га сматрају гласом разума у времену када људи губе вредности. Његов утицај види се у култури, у области психологије јер је свету широко поснат путем велике медијске пажње. Због тога Џордан Питерсон данас се сматра једним од најважнијих мислилаца у светској култури.

Тара Колџић, ученица 3. разреда Пете београдске гимназије, прoнашла је нови метод изоловања витамина В12.

Објаснила је како је проблем са постојећим суплементима у томе што се сваре брзо и лако и тиме не доспевају до свих делова организма. Уз помоћ професорке са Технолошко-металуршког факултета Тара је успела да реализује своју идеју о наноинкапсулацији и постепеног отпуштања витамина В12. Објаснила је како без њене подршке ништа не би било могуће и да јој је драго да, иако је јако млада, неко је саслушао њене идеје и уважио њен труд.

За своје откриће освојила је прво место у категорији "Life Science" на Конференцији младих научника на Тајланду где се њен глас проширио широм света.

Др Милан Стевановић је савремени српски научник и проналазач који се истиче својим радом у области медицине и биотехнологије. Бави се развојем паметних сензора и медицинских уређаја који помажу лекарима да болести открију у најранијој фази. Његови проналасци доприносе бржем и прецизнијем дијагностиковању, чиме се побољшава лечење и спасавају многи животи. Др Стевановић сарађује са научним институцијама у земљи и иностранству и учествује у бројним међународним пројектима иновација.

За свој научни рад и изуме добио је више награда и признања, а његове идеје се примењују и у пракси. Он верује да наука треба да служи човеку и да технологија може помоћи у развоју здравијег друштва

Популарност Здравка Чолића је једна од најтрајнијих и најаутентичнијих појава на простору бивше Југославије. Његова популарност траје већ пет деценија. Има изузетно препознатљив и топао глас који му је омогућио да пева и поп песме и романтичне баладе. Оно што га карактерише је харизма и шарм, на сцени је енергичан, али и природан.

У време Југославије, Чолић је био симбол успеха, модерности и стила. Био је “југословенски Џејмс Дин” или “балкански Том Џонс”. Млади су га доживљавали као узор, а његове песме су биле део свакодневног живота - од школских приредби до стадионских концерата. Он је приступачан, ненаметљив и увек позитиван.

Концерти Здравка Чолића, често на стадионима, окупљају велики број људи. То нису само музички догађаји, него и емотивни и културни феномени, будући да повезују различите генерације.

Здравко Чолић није само музичка звезда, већ феномен који је скуп талента, харизме, искрености и аутентичности. Здравко Чолић је део колективног сећања и значајна личност на простору бивше Југославије, као и на европској и светској сцени.

Даница Гајић је српска научница и проналазач која је остварила значајан допринос у области примењене технологије. Рођена је и школовала се у Србији, а њени изуми су препознати и награђени и ван земље. Добитница је међународних признања, међу којима је истиче ,,ЕУРЕКА 88'' и златна медаља и диплома World Intellectual Property Organization (WIPO) за животно дело. Њени радови имају примену у пракси, чиме конкретно утичу на унапређење технологије и друштва. Даница Гајић је пример како српски проналазачи могу мењати свет - не само кроз идеје него и кроз њихову реализацију. Њени подухвати показују да иновативност не познаје границе и да се из Србије могу допрети глобално. Иако можда није толико позната као неки историјски великани, њен рад је доказ да данас, у 21. веку, и даље имамо потенцијал да стварамо велике ствари. Кроз свој ангажман, она инспирише млађе генерације да размишљају иновативно и да верују да своје идеје могу претворити у стварност. Србија може бити поносна на овакве појединце који повезују домовину и светску науку.

Један од оснивача Београдског института за технологију. Драган Томић је један од најутицајнијих ИТ стручњака и технолошких лидера у Србији. Он је генерални директор MDCS (Microsoft Development Center Serbia), једног од најважнијих развојних центара компаније Мајкрософт ван Сједињених Америчких Држава. MDCS у Београду запошљава стотине инжењера и ради на пројектима који укључују вештачку интелигенцију, претраживаче, cloud сервисе и машинско учење. Познат је и по томе што истиче да је циљ технологије да помогне људима, а не да их замени. Захваљујући њему, Београд је постао једно од кључних места на мапи глобалне технолошке иновације унутар Мајкрософта. Он својим радом инспирише младе инжењере да остану у Србији и граде каријеру у области информационих технологија. Његов пример показује да се посвећеношћу, знањем и упорношћу могу постићи светски резултати и у нашој земљи.

Гордана Вуњак Новаковић рођена је у Београду, 26. августа 1948. године. Српско-америчка је биоинжењерка и универзитетска професорка.

Дипломирала је, магистрирала и докторирала хемијско инжењерство на Универзитету у Београду.

Њени бројни научни успеси су значајно утицали на поље инжењеринга ткива и шире, на биомедицинско инжењерство. Фокус њених истраживања је на инжењерству функционалних људских ткива интегрисаним коришћењем матичних ћелија, биоматеријалних скела (енг. scaffold) и биореактора, који су дизајнирани тако да регулишу и стимулишу развој ткива. У свом раду, она је поставила теоријске и експерименталне основе за развој нових биоматеријала и архитектура скела које регенеришу ткива. На пример, серија пет радова о биореакторима, инжењерству ткива за хрскавицу, култивацијским параметрима и карактеризацији конструката ткива, објављених 1998. и 1999. године су цитирани преко 2000 пута. Настављајући те напоре,вршила је биолошке студије о комплексним ћелијама које се баве фундаменталним проблемима као што су раст и диференцијација матичних ћелија за функционалну скелетну и срчану механику, раст ћелија сисара у микрогравитацији и улози хондроцита у механици ткива хрскавице.

Са својим тимом, објавила је 3 књиге, 70 поглавља и 360 радова у научним часописима. Одржала је 370 предавања по позиву на научним конференцијама и универзитетима широм света. Са преко 41000 цитата и h-индексом 115, професорка Вуњак Новаковић је једна од највише цитираних особа у историји у свим областима. Додељен јој је почасни докторат на Универзитету у Новом Саду.

После 2010. његово стваралаштво доживљава својеврсну ренесансу, у којој се Бјелогрлић остварује и као сценариста и редитељ. Најпознатији пројекти које је режирао су спортске историјске драме Монтевидео, Бог те видео и Монтевидео, видимо се, а највише од свих истакла се његова ТВ мистерија Сенке над Балканом, најбоље оцењена српска серија на сајту ИМДб коју Бјелогрлић потписује као редитељ, сценариста и глумац. Добитник је 15 главних награда за филмове на домаћим фестивалима и преко 20 интернационалних признања. Писао је сценарије за разне филмове и серије од којих се истичу серије Тома и Вратиће се роде, а од филмова Монтевидео и Роде у магли.

Бјелогрлић је углавном познат као телевизијски глумац, али играо је и у представама: Блуз за месију, Лет изнад кукавичјег гнезда, Моја драга, Ратна кухиња,… Његов таленат и његова љубав према српском филму су очигледни и неоспорни. Због тога, без икакве сумње можемо рећи да је он човек који је вратио публику српском филму и допринео развоју српске кинематографије.

Тара Вестовер је једна од најпознатијих савремених особа која показује колико је образовање важно за развој човека и друштва. Рођена је 1986. године у Сједињеним Америчким Државама, у породици која није веровала у школу, науку ни медицину. До своје седамнаесте године није похађала школу и није имала основно знање које деца иначе стичу. Ипак, својом снагом воље и жељом за знањем, Тара је сама научила да чита, пише и учи, и касније завршила најпознатије универзитете на свету – Кембриџ и Харвард.

Њен живот је пример колико је важно имати могућност избора и слободу да човек сам гради свој пут. Кроз своје искуство показала је колико трауме из породице могу утицати на развој личности и како се човек уз образовање може ослободити страха и незнања. Њена прича подсећа да се вредност знања не мери само дипломама, већ променом коју оно доноси у човековом животу.

Тара Вестовер је постала симбол борбе за право на образовање и личну слободу. Њен утицај је велики у области психологије, педагогије и друштвених наука, јер показује да учење мења начин на који разумемо свет и себе саме.

Јо Минг Пеј, кинеско-амерички архитекта, рођен је 26. априла 1917. године и он је највећи представник модернистичке генерације архитеката. Рођен је у Суџоу у Кини, И. М. Пеј одрастао је у Хонг Конгу и Шангају. 1935. се преселио у Сједињене Америчке Државе да студира архитектуру на МИТ универзитету. Кинеско-јапански рат, га је приморао да се после дипломирања врати у Кину. Када се вратио у Америку радио је на Харварду, а 1955. основао свој сопствени биро.

У његовој каријери дугој преко 60 година, најпознатији пројекат је кристални продужетак париског музеја Лувра у облику пирамиде. Остали вредни радови које он потписује су: ЏФК библиотека и музеј у Бостону, банка Кина Кула у Хонг Конгу, источна зграда Националне галерије уметности у Вашингтону, Рок-н-рол концертна хала у Охају,…

Од 1990. године, Пеј се полако повлачи из праксе и прави заокрет у каријери. До сад је био познат као модерниста који је користио једноставне геометријске облике (троугао, круг, квадрат). Уместо тога је почео да говори како је потребно да се архитектура врати традицији. Покушао је и друге кинеске архитекте да убеди да више гледају своју архитектонску традицију, а не западни и интернационални стил.

Умро је 16. маја 2019. године у Њујорку.

Валтер де Силва је један од најзначајнијих аутомобилских дизајнера и инжењера савременог доба. Рођен је 27. фебруара 1951. године у Лећу, у Италији и од ране младости показивао је интересовање за уметност и инжењерство. Студије индустријског дизајна завршио је у Милану, након чега је започео богату каријеру у аутомобилској индустрији. Своју славу стекао је радећи за марке као што су Алфа Ромео, СЕАТ, Ауди и Фолксваген, где је оставио препознатљив печат. Његов дизајн спаја елеганцију, динамику и једноставност, што се јасно види у моделима као што су Фолксваген Голф 6 и Ауди А5, поготово Ауди А5 за који је лично рекао да је " најлепши аутомобил који је дизајнирао у својој каријери ".

Де Силва је био водећи дизајнер целе Фолксваген групе, што га је учинило једним од најутицајнијих људи у свету индустријског дизајна. Његов стил одликују чисте линије и прецизност, али и дубоко разумевање емоција које аутомобил изазива код возача. Током каријере добио је бројне награде и признања за свој допринос развоју савремене аутомобилске естетике. Валтер де Силва је 2011. године добио престижну награду "Compasso d'Oro alla Carriera" (Златни компас за животно дело), једно од највиших признања у области дизајна у Италији. Ова награда му је додељена за изузетан допринос индустријском дизајну и његовом утицају на савремени аутомобилски дизајн. После пензионисања, наставио је да ради као консултант и предавач, преносећи своје знање новим генерацијама дизајнера. Валтер де Силва је својим радом показао да индустријски дизајн није само питање изгледа, већ начин да се технологија и лепота доведу у савршену равнотежу.

Поред успешне каријере у Србији, Милош је постао познат и у Русији, где глуми у бројним филмовима и серијама. Његов шарм, таленат и посвећеност раду освојили су публику у више земаља. За свој рад добио је многе награде и признања.

Биковић је познат и по томе што подржава младе таленте и често учествује у хуманитарним акцијама. Он је пример да упорност и љубав према уметности воде до великог успеха. Својим радом представља Србију у најбољем светлу.

У једном од својих радова она проучава како се људи крећу улицама и како и где настају гужве. Користећи математичке моделе, показала је како промене на семафорима или промене у усмеравању саобраћаја могу смањити чекања и убрзати промет људи и возила.

Такође, анализирала је како се вируси шире међу људима, користећи податке о контакту и кретању људи. Помаже да се предвиде потенцијалне епидемије и начини (вакцинација или карантин) да се најбоље успори ширење.

Занимњиво је да је успела да схвати како људи користе градове и празне просторе. Управо математички прорачуни помажу урбанистима да боље испланирају распоред улица, распоред и линије градског превоза, паркове и на тај начин градови постају ефикаснији и погоднији за живот.

Данас смо сви изложени интернету, рекламама, друштвеним мрежама, тако да она истражује како алгоритми на интернету одлучују шта видимо. Ови математички прорачуни на неки начин и обликују наше одлуке и утичу на то шта ћемо на пример купити, шта су нам неки приоритети и слично.

Једна од њених најпознатијих књига "Математика љубави" представља и најинтересантнију област коју она проучава и користи статистику и прорачуне да би објаснила људске односе и на који начин бирамо партнере. На пример, говори које стратегије при упознавању или вези повећавају шансе за дуготрајну срећу и стабилност, а само се ослања на дате податке и логику.

Рад Хане Фрај је врло значајан јер показује како математика може учествовати у свакодневном животу, како га може унапредити (од саобраћаја до веза). Њени модели могу помоћи некоме у доношењу бољих одлука. Исто тако, њен рад приближава математику публици и показује да она не мора увек бити досадна и апстрактна, већ може директно утицати на свет око нас.

Ремент Коолхаас је Холандски архитетка рођен у Ротердаму 17. новембра 1944. године. Поред тога што је светски утицајан архитетка, он је и писац, мислилац, културни критичар, теоретичар и урбаниста, а своју каријеру започео је као новинар и сценариста што је помогло изградњи његовом критичком приступу архитектури. Познат је по томе што преиспитује традиционалне идеје о лепоти, функцији и урбаннизму, па из тог разлога његова архитектура неретко делује брутално, експериментално или провокативно. Када се са новинарства усмерио на архитектуру, студирао ју је у Лондону и Нју Јорку. Прва признања добио је за нјегову књигу „Буновни Њу Јорк: ретроактивни манифест Манхаттану” у којој је приказао филозофију и архитектонски развој града као природан процес под утицајем различитих културних фактора. Нјапознатије дело у архитектонској теорији је манифест „S, M, L, XL„ на 1376 страница - монументална књига коју испуњавају есеји, манифести, пројекти, путописи и дневници. 1975. године оснива биро ОМА (Office for Metroplitan Architecture) који постаје један од најутицајнијих на свету. Оснивач је и истраживачког органа ОМА-е који се бави темама изван архитектуре: политика, мода, технологија, култура... Као најпознатије грађевине издвајају се: „CCTV Headquarter” односно зграда кинеске националне телевизије у Пекингу са својом нестандардном и напредном формом, јавна библиотека у Сијетлу, састављена од стаклених и челичних структура у необичној геометрији, Де Ротердам, једна од највећих мултифункционалних комплекса у Холандији са канцеларијама, хотелом, становима и комерцијалним просторијама, „ Casa da Música” концертна дворана у Порту (Португал), која је постала архитектонска и културна икона града, као и друге грађевине. Он је за своје светске доприносе добио Притзкерову награду 2000., као и многа друга признања. Данас, Рем Коолхаас је професор на универзитету Харвард, ожењен са двоје деце.

Атанасије није био само црквени великодостојник, већ и јавни интелектуалац који је промишљао о идентитету, моралу и историјском искуству српског народа. Током тешких времена деведесетих година, био је присутан међу народом, посећујући страдалнике и духовно их крепећи. Његове беседе одликују се снагом речи, искреношћу и позивом на унутрашње преумљење.

Писао је стилом који спаја научну прецизност и народну мудрост, чиме је постао чувар везе између предања и савременог доба. Многи га сматрају последњим представником генерације теолога који су веру видели као живо искуство, а не само учење. Његов утицај превазилази црквене оквире, допирући до културних и образовних кругова.

Сећање на Атанасија Јевтића остаје као позив на одговорност, истрајност и духовно достојанство. Он је својим делом показао да истинска култура почиње изнутра – у човеку.

Године 1981. Смучарски савез Србије се обратио Антонићу да конструише прецизнији уређај за мерење времена за потребе Балканског првенства у алпским и нордијским дисциплинама, пошто су се резултати са тог такмичења сабирали за међународни поредак смучара. Пре тога се време мерило обичном штоперицом. Антонић је направио мали рачунар Арбитар, који се налазио у ташни, а имао је уграђену батерију, ЛЦД показивач, тастатуру и штампач. Арбитар је по концепту био претходник данашњих лаптоп рачунара. Касније је направљено укупно пет верзија Арбитра.

У лето 1983, читајући литературу о микропроцесорима, Антонић је закључио да примитиван процесор ЦДП 1802 може софтверски да генерише видео-сигнал без помоћног специјалног кола. Како су у то време рачунари још увек били реткост, (због забране увоза робе у вредности преко 50 немачких марака) Антонић је комплетно упутство за самоградњу понудио научном часопису „Галаксија“. Оно је одштампано децембра 1983, па је преко 8.000 ентузијаста у Југославији дошло до свог првог кућног рачунара.

Антонић је познат и као борац против сујеверја и прорицања судбине које је доживело успон у Србији крајем 20. века. Због тога је написао књигу „Да ли постоје ствари које не постоје - водич за критичко размишљање“ која је објављена 2000.

Миодраг Стојковић је српски генетичар и истраживач из области генетике. Био је члан тима који је извео прво клонирање домаћих животиња у Немачкој. Водио је тим који је извео прво клонирање људског ембриона. Тиме је постао први научник у историји коме је то пошло за руком. Аутор је преко 130 научних радова. Захваљујући својим научним достигнућима, искуству и демонстрацији практичког извођења пројекта, добио је дозволу Владе Велике Британије да први у Европи и уопште у западном свету почне са добијањем људских ембрионалних матичних ћелија из такозваних клонираних ембриона. Упркос бројним понудама да остане у иностранству вратио се у Србију. Проф. Миодраг Стојковић је власник специјалне болнице СПЕБО Медицал. У приватној пракси, проф. др Стојковић обавља консултативне прегледе када је у питању стерилитет. Заједно са својим тимом заслужан је за многе успешно реализоване трудноће. Тренутно ради на томе да се стане на пут болести дијабетес тип 1 и 2.

Џејн Гудал је рођена 3. априла 1934. године у Лондону. Била је британска приматолошкиња, етолошкиња и антрополошкиња. Сматра се најважнијим стручњаком за шимпанзе на свету. 1957. године одлази у Кенију, на фарму пријатеља и постаје секретарица Луиса Ликија, познатог археолога и палеонтолога, коме су били потребни истраживачи шимпанзи. 1962. године Лики финансира Џејнино школовање на Кембриџу, где она 1965. године стиче докторат из етологије. Највећи допринос науци Џејн Гудал је дала у истраживању понашања шимпанзи када је открила њихову употребу алата и њихове сложене друштвене структуре. Она је прва открила да шимпанзе не само користе алате већ их и праве. Она је својим радом, посебно својим посматрањем емотивног живота и индивидуалних личности шимпанзи, довела у питање научно веровање да су само људи јединствени у томе што имају мишљење, емоције и личност. Осим тога залагала се за етички третман животиња у истраживањима, као и за заштиту дивљине и животиња. 1977. године је основала Џејн Гудал институт за подршку истраживању и заштити шимпнази и њихових станишта. Преминула је 1.октобра 2025. године током турнеје у Сједињеним Америчким Државама.

Величковић је рођен је 11. августа 1935. године у Београду и био је један од најзначајнијих српских и европских сликара. Радио је и живео у Паризу. Био је члан Српске академије науке и уметности, а такође и Француске академије лепих уметности. Одликован је највишим француским признањем из области културе и уметности, Commandeur dans l'ordre des Arts et des Lettres , такође и француским Орденом легије части. Преминуо је у Сплиту 2019. године.

Његово сликарство препознатљиво је снажним, потресним приказима измученог људског тела, тело у патњи, болу,борби и смрти. Представљао је борбу човека са светом, истину о људској патњи, будио у посматрачима нелагоду, страх, бес,побуну и суочавање са самим собом. Сматрао је да уметност мора да се суочи човека са реалношћу, не да је улепшава.

О раду Владимира Величковића снимљено је 12 документарних филмова и његова дела се и дан данас проучавају и сматрају једним од најдубљих приказа о људској егзистенцији у савременом добу. Чувају се у јавним и приватним колекцијама у 25 држава широм света.

Величковић нам је показао да уметност не мора да буде само лепа, већ и истинита. Његово стваралаштво нас суочава са тамном страном нашег постојања, али нас управо кроз ту таму подсећа колико је живот драгоцен.

Да је живот константна борба.

Аутор: Кристина Терзић

Тимоти Бернс-Ли, британски научник, познат је као изумитељ светског ширења интернета и један од најважнијих инжењера у историји рачунарства. Његово највеће достигнуће било је развијање ХТТП (Hypertext Transfer Protocol) и HTML (Hypertext Markup Language), који су омогућили развој интернета као што га познајемо данас. Иако је Бернс-Ли најпознатији по овом пројекту, он је током свог живота наставио да се бави различитим иновацијама у области технологије, а његова последња истраживања до преминуле 2020. године обухватала су не само даље развијање веба, већ и нове концепте у области децентрализованих технологија.

Након што је 1990. године створио први веб-сервер и први веб-браузер, Бернс-Ли је основао World Wide Web Consortium (W3C) како би осигурао да интернет буде отворен, приступачан и универзално доступан. Његов рад није се завршио само на стварању интернет платформе, већ је и активни заговарач приватности, заштите података и развоја дистрибуираних система.

Бернс-Ли је био посвећен идеји да интернет треба да буде не само алат за комуникацију, већ и начин који омогућава праведан приступ информацијама. Након 2015. године, он је фокусирао своје напоре на Solid пројекат, који је подразумевао развој нових технологија које ће корисницима омогућити контролу над њиховим личним подацима и сигурност на мрежи, одбијајући модел централизације и давања моћи великим корпорацијама.

Његов рад и визија су му омогућили да буде један од најистакнутијих заговарача за отворене и транспарентне технологије, чак и када су се у појединце и компаније уводиле затворене мреже и приватни, комерцијализовани модели.

Тимоти Бернс-Ли није био само инжењер, већ и велики визионар и активиста који је разматрао друштвене и етичке импликације нових технологија.

Године 1951. дипломирао је архитектуру на Универзитету Јужне Калифорније, а након тога радио у више архитектонских студија у САД и Европи. 1962. године основао је сопствени студио у Лос Анђелесу, где и данас живи. Познат је по скулптуралном приступу грађевинском дизајну. Најпознатији је по зградама са великим закривљеним површинама, често прекривеним сјајним металима. Освојио је Прицкерову награду за архитектуру 1989. године. Иако има 90 година и даље је активан у архитектури.

Његова најпознатија дела су:

• Гугенхајмов музеј (Билбао, Шпанија)

• Концертна дворана Дизни (Лос Анђелес, Калифорнија)

• Кућа која плеше (Праг, Чешка)

• Амерички центар (Париз, Француска)

• Кула Гери у Хановеру (Немачка)

Душан Ковачевић је један од најзначајнијих савремених српских драмских писаца, сценариста и редитеља. Рођен је 1948. године у Мрђеновцу код Шапца, а његово стваралаштво обележило је српску позоришну и филмску сцену последњих деценија. Његове драме и сценарији препознатљиви су по духовитости, иронији и дубоком разумевању људске природе. Дела као што су Балкански шпијун, Маратонци трче почасни круг, Радован III и Професионалац ушла су у класике наше књижевности и филма.

Ковачевић је мајстор апсурда који кроз смех открива друштвене противречности и људске слабости. Његови јунаци су често обични људи који се боре са системом, судбином или сопственим илузијама, а његов хумор је истовремено и забаван и болан. Као академик и директор Звездара театра, Ковачевић наставља да утиче на културни живот Србије, доказујући да је уметност најјачи начин да се каже истина – чак и онда када је најсмешнија.

Никола Цвејин (22) је млади студент менаџмента у информатици из Жабља - патентирао је 5 својих изума за које је добијао разне награде и похвале.

Он је изумео робота за запрашивање усева на даљинску контролу, изум који може постати хит у пољопривреди.

Са овим изумом, фармери не морају да удишу и да буду изложени штетним хемикалијама. Један од главних разлога зашто овај изум има велики потенцијал је то да заштитне маске пружају ефикасну заштиту до један сат, док запрашивање около може да потраје много дуже.

Још неки од његових патената је робот за чишћење улица, електрични уређај за дуборез и обраду материјала, машина за прање воћа и поврћа, електрично длето и БипБот. Сви ови патенти су заштићени.

Никола и даље није јако јавно експониран у професионалним мрежама.

Један од његових ставова, који говори пуно, је то да деца требају да имају слободу да истражују и да се не спутавају системом образовања који “учи шта сме, а шта не сме”.

Никола истиче да су планови важни, али да су пут и креативност често у “магли”.

Иако је остварио значајне успехе, “скроман је” па дуго није имао паметни телефон, возачку дозволу и није био на мору. У опису профила на инстаграму стоји: “Нисам на крову света, али бићу и тамо”.

Зорица Томић - једна је од најзначајнијих српских интелектуалки, професорка, књижевница и социолошкиња чије речи имају тежину и топлину. Рођена је 1959. у Београду.Њен рад спаја културу, медије и друштво, откривајући како човек данас тражи смисао у свету који се непрестано мења. Позната је по способности да сложене теме претвори у једноставне и блиске мисли које свако може да осети. Као професорка, ученицима није само преносила знање - учила их је како да мисле, сумњају и разумеју. Њени студенти кажу да је њене речи тешко заборавити, јер у свакој има и истине и емоције. У својим књигама она спаја научну прецизност са поетичним језиком и дубоким разумевањем човека. Пише о идентитету, култури и савременој комуникацији, али изнад свега - о човеку у свету медија и брзине. Зорица Томић нас подсећа да знање није само чињеница, већ и осећање одговорности према истини. Њен стил је смирен, али снажан, препознатљив по мислима које подсећају на тишину после добре књиге. Она верује да култура није украс, већ темељ без којег друштво губи душу. Својим делом показала је да интелектуалност не искључује нежност, већ је продубљује. Њене речи граде мост између мишљења и осећања, између теорије и живота. Зорица Томић је доказ да мисао може бити лепа, а лепота мудра. У времену буке и површности, њен глас остаје тих, али јасан као светлост. Она је светлост знања у времену буке.

Паоло Сорентино је један од најзначајних савремених италијанских редитеља и сценариста. Студирао је економију пре него што је почео да се бави филмом. Рођен је 1970.год. у Напуљу. Његов први филм ,,Један човек горе'' одмах је привукао пажњу и критике и публике. Филм ,,Велика лепота'' из 2013 освојио је неколико награда- Оскара, Златни глобус и БАФТА награду за најбољи фолм на страном језику, и донео му је међународну славу. Његов стил карактеришу богатсво визуелних израза, симболика и теме које истражују пролазност, духовну празнину и смисао постојања. Режирао је популарну мини серију ,,Млади папа'' 2016. године. Његов филм ,,,Рука Божија'' из 2021 освојио је велику награду жирија на Венецијанском филмском фестивалу. Паоло је један он најважнијих гласова модерне европске кинематографије, редитељ који претвара лиЧне приче у филмску поезију.

Paolo Sorrentino è uno dei più importanti registi e sceneggiatori italiani contemporanei. Ha studiato economia prima di dedicarsi al cinema. È nato a Napoli nel 1970. Il suo primo film, L’uomo in più, ha subito attirato l’attenzione della critica e del pubblico. Il film La grande bellezza del 2013 ha vinto numerosi premi – l’Oscar, il Golden Globe e il BAFTA per il miglior film straniero – portandogli fama internazionale. Il suo stile è caratterizzato da una grande ricchezza visiva, da simbolismi profondi e da temi che esplorano la caducità, il vuoto spirituale e il senso dell’esistenza. Nel 2016 ha diretto la popolare miniserie The Young Pope. Il suo film È stata la mano di Dio del 2021 ha vinto il Gran Premio della Giuria al Festival del Cinema di Venezia. Paolo è una delle voci più importanti del cinema europeo moderno, un regista che trasforma le storie personali in poesia cinematografica.

Сматра се оснивачем модерне лингвистике јер је својим теоријама потпуно променио начин на који разумемо језик. Његова "генеративна граматика" објашњава како је способност за језик урођена човеку, што је било револуционарно откриће у науци. Поред рада у лингвистици, Чомски је познат и као политички активиста. Често критикује велике силе, медије и неправду у савременом свету. Његове књиге и предавања подстичу људе да размишљају критички и преиспитују ауторитете. Радио је више деценија као професор на Масачусетском институту за технологију. Његов рад је утицао на многе области – не само на језик и филозофију, већ и на психологију, социологију и политику.

Чомски је пример интелектуалца који се не плаши да говори истину, чак и када је непопуларна. Залаже се за мир, правду и једнакост међу људима. Захваљујући свом знању и храбрости, Ноам Чомски је постао једна од најважнијих личности светске културе и науке. И даље се бори, тренутно је жив и има 96. година.

Гордана је позната по томе што је прва у свету успела да „одгаји“ људско ткиво у лабораторији, што представља огроман корак ка лечењу болести и замени оштећених органа. Њен рад помаже научницима да једног дана створе срце или плућа од ћелија пацијента, без потребе за трансплантацијом.

Она је прва Српкиња која је постала члан Националне академије наука Сједињених Држава, што је једно од највећих признања за научнике у свету. Поред тога, добила је бројне међународне награде и почасне докторате.

Мало ко није чуо за њега, јер је током своје дуге каријере снимио многе филмове и серије које су оставиле дубок траг у нашој култури. Старија публика је волела серију “Врућ ветар” коју је Шотра режирао. А породице широм целе Југославије су недељом увече ишчекивале нове епизоде серије “Бољи живот”.

Био је познат по томе што је умео да прикаже обичног човека, његове проблеме, љубави и снове на топао и духовит начин.  Многи његови филмови заснивају се на делима српских писаца, као што су Стеван Сремац и Бранислав Нушић. Тако је допринео да се књижевност приближи публици.

Здравко Шотра је уметник који је својим стваралаштвом спојио прошлост и садашњост, и показао да добро дело не застарева. Његови филмови и данас нас уче да ценимо породицу и хумор у животу.

Он има велики утицај не само у својој земљи већ и у целом свету. Његове одлуке често утичу на односе између држава и на политичка дешавања у многим деловима света. Многи га виде као снажног лидера који брани интересе своје земље, док га други критикују због начина на који води политику.

Путин је важан јер обликује савремени политички тренутак. Његова политика је усмерена на стабилност државе, јачање економије и војске и супротстављање утицају других великих сила. Без обзира на различита мишљења о њему, неоспорно је да је он једна од најважнијих личности савременог света и да има велики утицај на то како изгледа данашња глобална политика.

Фуџимито је одрастао на северном јапанском острву Хокаидо. Његова истраживања шумовитог предела региона из детињства довела су до трајног интересовања за природни свет. То ће утицати на његов каснији рад, који је често описивао са акцентом на природне просторе попут шума и пећина. Дипломирао је архитектуру на Универзитету у Токију 1994. године и основао истоимену фирму, Соу Фуџимито Архитекте, у Токију 2000. године.

Фуџимито је пронашао инспирацију за своје дизајне осврћући се на пећину као сиров простор где је функција одређена људским понашањем. Та филозофија дизајна, коју је назвао "Примитивна будућност", била је очигледна у његовом пројекту "Финална дрвена кућа" 2008. године у Кумамоту.

"Кућа Н", стамбени објекат у Оити, у Јапану, такође је завршен 2008. године. Фуџимитов дизајн је замаглио границе између домаћег простора и улице, и између изграђеног оркужења и природе, са низом све интимијих животних простора угнежђених један у други.

Институционални пројекти су укључивали музеј и библиотеку Универзитета уметности Мусашино (2010) у Токију, библиотеку која је јавне просторе обавијала масивним спиралним зидовима полица за књиге. Године 2013. Фуџимито је изабран да дизајнира Павињон галерије "Серпентајн" у Кенсингтон Гарденсу у Лондону, привремену структуру коју је наручила галерија.

Џек Андрака је амерички млади проналазач и научник који је већ као тинејџер изумео један од најбржих и најјефтинијих тестова за рано откривање рака панкреаса. Његово откриће настало је из личне мотивације, јер је изгубио блиску особу од ове тешке болести. Са свега петнаест година осмислио је метод који користи наночестице и антитела за прецизно откривање рака у раној фази.
Овај тест је и до 400 пута осетљивији, а више хиљада пута јефтинији од дотадашњих метода.Овај проналазак је изузетно значајан јер омогућава рано откривање болести која се иначе веома тешко лечи. Проналазак може спасити животе хиљада људи широм света и пружа шансу за ефикаснију терапију.Џеков рад је препознат у научној заједници , што показује колико је његов изум важан.Тиме је Џек постао симбол младих научника и проналазача који својим радом могу да утичу на свет.Проналазак има хуманитарни карактер јер директно помаже пацијентима, али и инспирише младе да се баве истраживањима.Проналазак Џека Андраке је доказ да једна идеја може имати глобални утицај, мењајући животе људи и стварајући нове могућности за будућност медицине.

Александар Прњат је рођен у Београду 29. јуна 1965. године. Завршио је студије филозофије на Универзитету у Београду, а касније је тамо и магистрирао и докторирао политичке науке на Факултету политичких наука. Ради као професор филозофије и социологије на Алфа универзитету, где предаје више предмета као што су Етика, Социологија, Политичка филозофија, Политичка теорија, Пословна етика и Европа и глобална политика. Поред тога, био је проректор за науку, а сада обавља функцију проректора за међународну сарадњу.

Изум по којем је најпознатији је ”Ћук конвертер”, тип ДЦ-ДЦ претварача који служи за претварање једног нивоа једносмерног напона у други. Напон се може и смањити и повећати, за разлику од других једноставних конвертора. Његова најчешћа примена јесте напајање рачунара, електричних аутоомобила, као и у свемирским и војним системима.

Кристин Лагард је једна од најпознатијих жена у свету економије и политике. Рођена је у Француској, а своју каријеру започела је као адвокат и министар финансија, да би касније постала директорка Међународног монетарног фонда. Данас је председница Европске централне банке, институције која управља евром и финансијама целе Европске уније. Њена улога је изузетно важна јер доноси одлуке које утичу на живот милиона људи.

Кристин Лагард је симбол истрајности, знања и женског лидерства у свету који је дуго био доминиран мушкарцима. Залаже се за једнаке могућности за жене и за економску стабилност која ће користити свима, а не само најбогатијима. Под њеним вођством, Европска централна банка ради на очувању стабилности евра и борби против инфлације.

Њен утицај је глобалан, не само у Европи, већ и у целокупној светској економији. Лагард је пример како једна образована и посвећена жена може да промени ток савремене политике и финансија. Њен рад инспирише младе широм света да верују у знање, одговорност и снагу поштовања у јавном животу.

Предраг Кораксић је рођен 15.06.1933. код Чачка. Студирао је архитектуру али од 1950.године бави се професионално карикатуром, најпре у Јежу, Новостима, Борби, Данасу, Времену итд.

Препознатљив је по свом стилу.

Политика је његова омиљена област. Сматра се да политичар није значајан уколико није доспео у Кораксову карикатуру.

Физичар, рођен 19.08.1971. у Београду. Завршио је Математичку гимназију, коју редовно посећује и држи бесплатна предавања. Студирао и докторирао у Лондону. Тренутно је професор физике на Оксфорду и Центру за квантне технологије у Сингапуру. Најпознатији по занимању за квантну физику и нано технологију. Дело: Декодирање стварности.

Бранко Милутиновић је човек који је покренуо и развио Нордеус, предузеће за развој игара. најпознатија игра ове фирме је светски познат Top Eleven Football Manager.

Он и његови суоснивачи су фирму продали 2021. али су остали на управљачким позицијама. Нордеус иначе има и одељење за инвестирање у образовање које финансира покретање тзв. Мејкерслабова у школама широм Србије.

Сматрам да превазилази границе књижевности, јер инспирише генерације да не забораве своје порекло и своје речи.

Због свега што је урадила, Марија Корина Мачадо заузима важно место у савременој светкој култури.

Марко Петровић је српски предузетник и иноватор који је значајно допринео развоју медицинске технологије у Србији. Као оснивач и директор компаније Visaris, Петровић је предводио развој првих дигиталних рендгенских апарата произведених у Србији. Његова фирма је од 2003. године постала лидер у области дигиталне радиологије, са више од 2.000 задовољних корисника широм света. Петровић је започео свој пут у сарадњи са фирмом Југорендген из Ниша, а након њеног стечаја 2005. године, Visaris је наставио развој и производњу рендгенских апарата. Данас је Visaris једна од ретких независних компанија у овој високо-технолошкој области на глобалном нивоу. Његови производи задовољавају највише стандарде универзитетских клиника и специјализованих центара, а Visaris је присутан у више од 40 земаља. Петровић је истакао да је током пандемије COVID-19 компанија реаговала брзо и ефикасно, обезбеђујући савремену медицинску опрему за здравствене установе.

Марко Петровић је пример како иновација и упорност могу довести до значајних достигнућа у области технологије, са позитивним утицајем на друштво и здравство.

Павле Мадић

Марко Закерберг је амерички програмер и предузетник, најпознатији као оснивач друштвене мреже Фејсбук. Рођен је 14. маја 1984. године у Њујорку. Још као студент на Харварду покренуо је Фејсбук 2004. године, заједно са својим цимерима. Његова идеја била је да људе повежe путем интернета и омогући им да лакше комуницирају. Временом је Фејсбук постао једна од највећих друштвених мрежа на свету, са милијардама корисника.

Закерберг је касније проширио своје пословање оснивањем компаније „Мета“, која развија виртуелну и проширену стварност. Поред успеха у технологији, познат је и по својим хуманитарним делима. Он и његова супруга Присцила Чан донирали су милијарде долара за образовање и здравство.

Закерберг је пример човека који је својом идејом променио начин на који живимо и комуницирамо у савременом добу.

Стефан Хокинг је био један од најпознатијих светских научника и физичара, човек који је својим радом променио начин на који разумемо универзум. Рођен је 1942. године у Оксфорду, а преминуо 2018. године. Бавио се космологијом, односно проучавањем порекла и развоја свемира. Његова најпознатија истраживања везана су за „црне рупе“ и за такозвано Хокингово зрачење, које је открило да чак и црне рупе могу да губе енергију. Оно што је Хокинга учинило још посебнијим јесте то што је боловао од тешке болести, али га она никада није спречила да настави да ради и мисли. Иако је био везан за инвалидска колица и могао да комуницира само преко посебног уређаја, који је производио синтетички говор, постао је симбол снаге људског духа и интелекта. Написао је књигу "Кратка историја времена"која је приближила научне идеје милионима људи. Стефан Хокинг је својим животом и радом показао да границе постоје само у нашим мислима и све их је померио.

Током каријере сарађивао је са многим познатим редитељима и колегама, а његови ликови често представљају обичног човека у тешким временима. Никола Којо је такође режирао неколико филмова, међу којима се издваја „Сићушни хероји“. Због искрености, талента и хумора, постао је један од оних глумаца који су блиски свим генерацијама.

Његов значај није само у уметничком раду, већ и у томе што отворено говори о неправди и охрабрује младе да размишљају својом главом. Данас се сматра једним од најаутентичнијих лица српске културне сцене.

Латинка Перовић била је једна од најзначајнијих српских интелектуалакиња 20. века, која је својим радом и ставовима оставила дубок траг у српској историографији и јавном животу.

Рођена је 4. октобра 1933. године у Београду. Након завршених студија историје на Филозофском факултету у Београду, Перовић је постала једна од водећих фигура у истраживању савремене српске историје. Њена књига „Српски митови“ је једно од најзначајнијих дела која се бави анализом историјских митова и њиховог утицаја на српску политику и друштво.

Перовић је била критичка према националистичким тенденцијама у српској политици, посебно током деведесетих година. Она је једна од првих која је отворено осудила ратне злочине и агресију, те позивала на помирење и суочавање са прошлошћу.

Њен рад и ставови су били контроверзни за тадашњи политички режим, али су оставили неизбрисив траг у српској интелектуалној традицији. Перовић је преминула 12. децембра 2022. године, али ће њен допринос историографији и јавном животу Србије остати запамћен и поштован

Макрон се залаже за јачу и уједињенију Европску унију и подржава сарадњу европских земаља у области економије, екологије и безбедности. Његова политика је центристичка — настоји да пронађе равнотежу између левице и деснице.

За Србију је важан јер подржава европски пут наше земље и дијалог између Београда и Приштине. Макрон има велики утицај на европску и светску политику и представља пример савременог лидера који жели стабилност и сарадњу у свету.

Тим Кук је један од најзначајнијих пословних лидера савременог доба. Од 2011. године, када је наследио Стива Џобса на месту генералног директора компаније „Apple“ Кук је успео да очува, али и прошири његову визију. Под његовим водством, „Apple“ је постао једна од највреднијих компанија у историји, вредна више билиона долара. Кук је познат по томе што је унапредио пословну ефикасност, развио нове производе попут Apple Watch-а и AirPods-а и повећао глобално присуство компаније.

Његов приступ лидерству заснива се на дисциплини, иновацијама и вредностима као што су одговорност, заштита животне средине и поштовање људских права. Тим Кук је први извршни директор једне велике технолошке компаније који се јавно изјаснио као припадник ЛГБТ заједнице, чиме је постао симбол храбрости и отворености у корпоративном свету. Његов утицај превазилази економију. Он представља пример модерног лидера који спаја технолошки развој са друштвеном одговорношћу.

Аутор: Марта Порубовић

Коста Чавошки, рођен 26. октобра 1941. године, један је од најистакнутијих српских правника, филозофа и професора Правног факултета у Београду. Цео свој живот посветио је изучавању правде, слободе и моралних начела у друштву. Залаже се за поштовање међународног права и за очување суверенитета Србије, посебно у временима када је земља под великим спољним притисцима. Познат је као оштар критичар неправедних одлука међународних институција, нарочито оних које се односе на статус Косова и Метохије. Чавошки сматра да правници морају да штите истину чак и када је то непопуларно, јер без морала право губи своју вредност. Био је један од оснивача Демократске странке у време пада комунистичког система, али је остао независан мислилац који не пристаје на политичке компромисе. Његове књиге и текстови баве се односом права и етике, државе и народа, и постављају питање колико је човек данас слободан у свету интереса и притисака. Као академик САНУ, наставља да оставља дубок траг у српској науци и јавном животу. Његов утицај је моралне природе – подсећа нас да знање има вредност само ако служи правди и човечности.

Матео Беретини је један од најуспешнијих италијанских тенисера савременог доба. Рођен је 12. априла 1996. године у Риму и од малих ногу је показивао страст према спорту. Познат је по снажном сервису и изузетној енергији на терену. Његов највећи успех је пласман у финале Вимблдона 2021. године, чиме је постао први Италијан у историји који је стигао до тог нивоа.

Иако је имао више повреда током каријере, увек се враћао јачи него пре. Поред спорта, познат је и по скромности и шарму, што га чини једним од омиљених спортиста у Италији. Млади људи га доживљавају као узор.

Реј Томлинсон је био амерички рачунарски инжењер и програмер познатији као човек кој је измислио е-маил. Док је радио за компанију Болт, Беранек и Њуман(ББН) која је учествовала у развоју мрезе АРПАНЕТ, Томлинсон је направио први систем за слање електронске поште између различитих рачунара. Он је такође први употребио симбол”@” у адреси електронске поште да означи одвајање корисничког имена од имена рачунара на мрежи. Тај симбол се користи и дан данас у свакој е-маил адреси. За свој допринос је добио разна признања, међу којима су Интернетска кућа славних коју је добио 2012. године као и признања од Музеја историје компјутера. Преминуо је 5. марта 2016. године у својој 74. години живота али се његов рођендан још увек слави као дан важан за историју технологије као и њен развој.

Мариа Весна Николић је српска научниц и истраживач. Рођена је 1967. године, дипломирала је на Електротехничком факултету 1990. године, а докторирала на тему материја 2003. године. Тренутно ради у Институту за мултидисциплинарно истраживање где води одсек за науку о метеријалима. Њено главно поље истраживања су нанотехнологије и савремени материјали. Међу ове материјале спадају материјали за сензоре, биосензоре, фотокатализу и паковање хране. Материјали за сензоре су материјали који су значајни за детекцију влаге, буђи, различитих гасова и бактерија, што доводи до значајних открића у медицини, биохемији… Истраживања својства једињења Fe2TiO5 (гвожђе-титанијумоксид) су значајна због фотокаталитичких својстава (способност захемијске трансформације у присуству светлости) овог једињења овакви материјали су врло одрживи и еколошки прихватљиви. Као што је речено, један од великих успеха Марие Весне Николић су радови који се баве зеленим технологијама и њиховом применом у индустрији. Бавила се разним пројектима у Србији а и у свету, што је довело до тога да постана међународно призната. Највеће одликовање је то што се налази на листи 2% најутицајнијих светских научника коју проглашава амерички универзитет Станфорд.

Ноам Чомски је амерички филозоф, лингвиста и политички мислилац, једна од најзначајнијих личности савременог доба. Рођен је 1928. године у Филаделфији, а својим радом је потпуно променио начин на који разумемо језик, мишљење и друштво. Његова теорија „универзалне граматике“ донела је револуцију у лингвистици.

Поред научног рада, Чомски је познат као један од најгласнијих критичара политике великих сила и медијске манипулације. Његове књиге, као што су Manufacturing Consent и Who Rules the World?, подстичу читаоце да преиспитају улогу власти, пропаганде и слободе у савременом друштву.

Његов утицај превазилази границе академије – он је инспирисао генерације студената, научника и активиста широм света. Чомски показује да знање није довољно ако се не користи у служби истине и правде.

И у деведесетим годинама живота, он наставља да држи предавања и пише о највећим изазовима нашег времена – од климатских промена до глобалне неједнакости.

Смит је такође коаутор пројекта Џеда Тауер у Саудијској Арабији, зграде која би требало да надмаши Бурџ Калифу и постане прва зграда виша од километар. Његова фирма Адријан Смит + Гордон Гил Архитектура специјализована је за дизајн одрживих, футуристичких зграда које одговарају на климатске и енергетске изазове савременог доба. Његов утицај се осећа на глобалном нивоу — од Блиског истока, преко Азије, до Америке.

Адријан Смит је више од архитекте; он је визионар који помера границе могућег. Његови пројекти нису само спектакуларни по изгледу и висини, већ и по иновативним решењима која унапређују свбет модерне архитектуре.

Иако већи део каријере проводи у иностранству, Абрамовић Марина и даље има снажну везу са Србијом. Њена ретроспектива ,,Чистач’’, 2019. године у Београду је привукла огромну пажњу домаће публике и показала колико је њено дело релевантно и данас. Марина је једна од најважнијих културних личности са простора Србије, њена дела имају трајан утицај и на домаћу и на међународну уметничку сцену.

Игор Јовановић је млади српски иноватор из Београда, који је својим радом значајно допринео области енергетске ефикасности. Као студент мастер студија на Академији техничких наука, развио је систем који омогућава уштеду електричне енергије до 40%, што је потврђено анализом рачуна ЕПС-а из 2019. и 2020. године. Његов изум, који се базира на мехатронском систему, интегрише се са термоакумулационим пећима и електрокотловима, који су највећи потрошачи електричне енергије у домаћинствима. Ова иновација је примењена у више од 12 објеката, укључујући јавне установе и индустријске постројења, и показује значај енергетске ефикасности у свакодневном животу. Игор Јовановић је 2022. године уврштен међу 50 најбољих младих иноватора на свету, а тим који води активно сарађује са локалним самоуправама као што су Београд и Крагујевац и другим партнерима на имплементацији система. Поред тога, он је одбио понуду за студије у Русији, одлучивши да своје знање и иновације примени у Србији и својој земљи. Његов рад представља пример како млади таленти из Србије могу допринети глобалним решењима у области енергетске ефикасности и одрживог развоја. Игор је такође одржао више радионица за студенте и младе иноваторе, преносећи знање о одрживој енергетици и мехатронским системима. Његови патенти и радови инспиришу нове генерације инжењера и показују да креативност и истрајност могу довести до значајних технолошких достигнућа. Својим иновацијама Игор Јовановић помера границе традиционалне науке и проналази практична решења за глобалне енергетске изазове.

Боривоје Боровић је један од најпознатијих српских адвоката,специјализован за кривично право. Адвокатску канцеларију је отворио 1985. године и учествовао је у многим високо профилисаним случајевима.

Има велики утицај на правну праксу у земљи. Његов јавни ангажман укључује оштру критику стања у српском правосуђу. Често истиче потребу за независношћу судства и заштитом права окривљених. Његове изјаве у медијима доприносе јавној расправи о владавини права.

Боровић је познат по томе што не избегава политички осетљиве случајеве. На тај начин показује храброст и спремност да штити професионалне и етичке принципе без обзира на притиске. Његов утицај није само професионалан, већ и друштвени и морални. Бранио је људе у предметима који су имали шире друштвене и политичке импликације.

Својим радом утицао је на развој савремене српске адвокатуре. Залаже се за правду и правичан поступак као основне вредности. Због свега тога, Боривоје Боровић има важно место у српској правној и јавној сцени.

-Специјализовао се за генетику и молекуларну биологију, посебно за проучавање наследних болести.

-Био је директор Националног института за здравље (NIH) у Сједињеним Америчким Државама (истраживања о mRNA вакцинама, вештачкој интелигенцији у медицини и генетској терапији).

Његов истакнути пројекат -  Пројекат људског генома је први успешно мапирао све људске гене - цео низ људске ДНК (око 3 милијарде парова база) што је омогућило разумевање генетских узрока многих болести.

Открио је гене одговорне за цистичну фиброзу, неурофиброматозу и Хантингтонову болест. То откриће је спасло хиљаде живота и данас омогућава генетско тестирање новорођенчади широм света.

Његова лабораторија је прва идентификовала мутације у генима BRCA1 и BRCA2, које повећавају ризик од рака дојке и јајника.

-Његов приступ науци је интердисциплинаран — повезује генетику, етику, филозофију и теологију.

Написао је познату књигу „The Language of God“ („Језик Бога“), у којој тврди да се наука и вера међусобно допуњују.

Колинс је пример научника који сматра да научно знање не искључује духовно уверење, већ га продубљује.

Због својих достигнућа и моралног угледа, сматра се једним од најутицајнијих биомедицинских научника савременог доба.

Заговара етичку употребу генетике, сматра да науку треба користити за добробит човечанства. Био је против клонирања и генетичке дискриминације.

-Био је и један од главних саветника америчких председника за питања биомедицине и јавног здравља.

Си Ђинпинг је председник Народне Републике Кине и генерални секретар Комунистичке партије Кине. Од када је дошао на власт 2013. године, постао је један од најмоћнијих политичких лидера на свету. Његова политика усмерена је на јачање економске и војне моћи Кине, као и на учвршћивање њеног утицаја у међународним односима. Под његовим вођством, Кина је покренула велики инфраструктурни и економски пројекат „Појас и пут“, који повезује земље широм света трговином и инвестицијама.

Си Ђинпинг заступа идеју „кинеског сна“ визију јаке, модерне и самосталне државе која ће бити равноправна највећим силама света. Истовремено, његова политика често изазива расправе због ограничења слободе медија и контроле над друштвом. Ипак, његова улога у обликовању глобалне економије и политике је неоспорна.

Под његовим вођством, Кина је постала један од кључних актера у решавању светских питања, од климе и технологије до геополитике. Си Ђинпинг остаје симбол успона Истока и изазов традиционалним западним моделима моћи. Његов утицај на свет је дубок, трајан и обележиће историју 21. века.

Квентин Тарантино је један од најпознатијих и најиновативнијих филмских режисера данашњице. Рођен је 27. марта 1963. године у Сједињеним Америчким Државама. Познат је по свом јединственом стилу, који спаја снажан дијалог, необичну структуру приповедања и интензивне сцене. Његови филмови често приказују сложене ликове и изазивају публику да размишља о моралним изборима.

Свој први велики успех постигао је филмом „Петпарачке приче“ из 1994. године, који је освојио Златну палму у Кану и утицао на читаву генерацију филмских стваралаца. Његов утицај видљив је и у другим култним делима као што су „Пси из резервоара“, „Убиј Била“, „Ђангова освета“.

Тарантино је познат и по својој љубави према филмској историји. Он често користи елементе старих жанрова — вестерна, акције и експлоатационих филмова — али их представља на савремен и оригиналан начин. Његов рад је снажно утицао на развој модерне кинематографије и инспирисао бројне младе редитеље широм света.

Поред редитељског талента, Тарантино је и изузетан сценариста, што његове филмове чини препознатљивим по незаборавним дијалозима и сценама које остају упамћене. Данас је сматран једним од најзначајнијих аутора 21. века у области филмске уметности.

Старк је желео да промени начин на који људи доживљавају предмете који их окружују и да дизајн учини доступним свима. Постао је познат по пројектима ентеријера за париске клубове и дом француског председника, што му је донело светску славу. У сарадњи са компанијом „Target“ спровео је у дело своју идеју „дизајна за све“, показујући да леп и квалитетан дизајн не мора бити луксуз.

Старк је промовисао концепт „демократизације дизајна“ — уверење да сваки човек заслужује да живи у лепо обликовном простору. За њега дизајн није само естетика, већ начин да се побољша квалитет живота. Његов рад спаја уметност, иновацију и хуманост, што га чини једним од најзначајнијих стваралаца у савременој култури. Филип Старк је својим стваралаштвом показао да дизајн није само занимање, већ начин размишљања који мења свет.

Аутор: Милица Милић

Фрај Ото је живео од 31. маја 1925. до 9. марта 2015. Немачки је архитектa и грађевински инжењер. Био је познат по употреби лаганих конструкција, посебно напрегнутих и мембранских конструкција.

Приватну праксу почео је у Немачкој 1952. Докторирао је напрегнуте конструкције.

Ото се специјализовао у лаганим напрегнутим и мембранским конструкцијама, а пионирске напретке направио је у конструкцијској математици и грађевинарству.

Основао је Институт за лагане конструкције на Универзитету у Штутгарту 1964. и на његовом се челу налазио све до одласка у пензију као универзитетски професор.

Дизајнирао је кров олимпијског стадиона у Минхену. Добио је Краљевску златну медаљу РИБА 2006. и Прицкерову архитектонску награду 2015.

Све до своје смрти Ото је остао активан као архитекта и инжењер. Један од његових последњих пројеката био је рад са Шигером Баном на јапанском павиљону на Експу 2000. Та кровна конструкција била у потпуности израђена од папира. Дизајнирао је заједно са СЛ Рашом конвертибилни кров за венецијански павиљон.

Остаће упамћен као светски познати иноватор у архитектури и инжењерству.

Након што је завршила студије архитектуре на универзитету "RWTH" у Ахену Ванеса је прихватила понуду за посао од Хермана Тилкеа, водећег стручњака за пројектовање и изградњу тркачких стаза. Оставила је свој траг на стазама широм света од Абу-Дабија до Мексико Ситија. Дизајн и конструкција тркачких стаза једна је од најзахтевнијих грана архитектуре и захтева пуно рада и труда. Али то није била једина ствар свакодневно се борила са чињеницом да ради у средини којој су више заступљени мушкарци. Сумњали су у њену компетенцију иако је била успешна и едукована. Својим радом је рушила предрасуде и стереотипе и доказала да није битно ког сте пола све док добро урадите посао. Провела је годину и по дана радећи на преуређењу стазе формуле један у Мексико Ситију. Изазов је био у чињеници што су тркачке стазе измештене из града и то би онда захтевало успостављање потпуно нове инфраструктуре , укључујући приступне путеве и снабдевање електричном енергијом. Не ради само дизајн стазе већ се бави и координацијом инвеститора, конструкцијских фирми и радника. У једном интервјуу је рекла "Асфалт сам по себи није баш толико узбудљив, али не могу а да не приметим да ми срце убрзано куца!"

Најпознатија је као оснивач ImageNet-а — пројекта који је омогућио огроман напредак у препознавању слика и развоју модерне вештачке интелигенције. Њен рад поставио је темеље за технологије које данас користимо у паметним телефонима, аутономним возилима и медицинској дијагностици.

Феј-Феј Ли је такође покренула иницијативу AI4ALL, чији је циљ да млади, посебно девојке и мањине, добију прилику да се баве АИ технологијом.

Њен утицај није само научни, већ и друштвени – она се залаже за етичку употребу вештачке интелигенције и повезивање технологије са људским вредностима.

Због свега тога, Феј-Феј Ли се сматра једном од најважнијих личности савремене технологије, која спаја науку, хуманост и визију будућности.

Кроз живе боје, хумор и дозу ироније, Маја осликава свет младих генерација које живе у виртуелном простору, истражујући како технологија утиче на начин на који посматрамо уметност. Њен рад мења поглед на српску уметност данашњице, јер показује да уметност може бити и дубока и приступачна,а забавна у исто време.

Маја је доказала да српски уметници могу равноправно учествовати на светским позорницама, излагајући своје радове у Лондону, Паризу и Београду. Њен утицај је вишеслојан — културни, естетски и друштвени. Она подстиче младе ствараоце да буду храбри и доследни свом изразу, а публику учи да уметност не мора бити недостижна и елитистичка.

Маја Ђорђевић представља симбол новог таласа српске уметности — искрене, савремене и слободне у сваком погледу.

Још од култног Није лоше бити човек и легендарног Лепа села лепо горе, Драгојевић је показао да уме да споји хумор, трагедију и сурову стварност. Његови филмови Ране, Парада и Атомски зид говоре о друштву без улепшавања, приказујући људске слабости, али и невероватну способност човека да преживи и воли упркос свему.

Драгојевић је редитељ који не прави компромисе. Његови дијалози су бритки, ликови сложени, а поруке јасне – он гледаоца тера да мисли, али и да осети. За неке је бунтовник, за друге геније, али за све који прате домаћи филм – он је аутор који је оставио неизбрисив траг.

Весна је редовни професор на Природно-математичком факуллтету у Новом Саду и научни истраживач и ментор у области рачунарских наука и вештачке интелигенције.

Учествује у националним и међународним пројектима који повезују науку и ИТ индустрију (пројекти ЕУ Хоризон, Ерасмус+ и домаћи истраживачки програми). Развила и водила истраживачке групе на ПМФ-у које се баве АИ алгоритмима за оптимизацију и обрадом података.

Објавила бројне научне радове у међународним часописима из области вештачке интелигенције и интелигентних система.

Активно ради на примени АИ у образовању, посебно у изради система који персонализују учење помоћу машинског учења.

Ментор је студентима и докторандима из области рачунарских наука и информационих технологија, који су освојили награде на такмичењима и конференцијама.

Укључена у сарадњу са Институтом за вештачку интелигенцију Србије, кроз заједничке пројекте из области примене АИ у науци и привреди.

Сматра се једном од водећих истраживачица у области АИ у Србији.

Дала je велики допринос у спајању науке, образовања и индустрије, посебно у развоју кадрова за ИТ сектор.

Промовише жене у технологији и активно подржава укључивање студенткиња у СТЕМ области.

За свој рад добио је бројна признања, међу којима и Златну медаљу Републике Србије за изузетне заслуге у области културе. Његово стваралаштво данас представља важан део српске и светске уметничке баштине. Милош Шобајић је преминуо 24. априла 2021. године, али његове слике и даље живе — као сведочанство једног великог духа који је умео да слика небо, земљу и човека у истом даху.

Он је оснивач и извршни директор непрофитне организације „The Ocean Cleanup“.

Његова идеја се родила током роњења у Грчкој са само шеснаест година.

Тада је приметио више пластичних кеса него риба и одлучио да нешто предузме.

Напустио је студије ваздухопловног инжењерства да би се посветио пројекту.

Године 2013. основао је своју организацију.

Циљ му је да развије и примени технологију за чишћење океана од пластике.

Представио је свој систем за пасивно хватање пластике на TEDx конференцији у Делфту.

Његова организација развија системе за чишћење океана и уређаје за реке назване Интерцептори.

У 2015. години проглашен је младим предузетником поморске индустрије од стране норвешког краља.

Слат је најмлађа особа која је добила највише признање Уједињених нација за заштиту животне средине.

Магазин „Форбс“ га је уврстио на листу тридесет најуспешнијих људи млађих од тридесет година.

Његова мисија је да до 2040. године уклони деведесет посто плутајуће пластике из океана.

Милена Дравић је једна од најпознатијих и највољенијих српских глумица. Њена појава увек је пленила природношћу, шармом и истинским талентом.

Свој глумачки пут започела је веома рано, а већ првим улогама освојила је и публику и критичаре.

Играла је у бројним филмовима и серијама, а свака њена улога носила је печат искрености и емоције. Филмови као што су ,,Кад будем мртав и бео’’, ,,Посебан третман’’ и серија ,,Позориште у кући’’ донели су јој трајно место у историји српске културе.

Била је пример професионалности и скромности, увек посвећена уметности и публици. Својом појавом, како на сцени, тако и ван ње, зрачила је достојанством и топлином.

Милена је била инспирација многим младим глумцима, показујући да се успех гради радом, а поштовање понашањем. Њен утицај и данас траје кроз сећања гледалаца и дела која је оставила иза себе.

Преминула је 2018. године, али је њено име остало синоним за праву глумачку величину. Милена Дравић је заувек остала симбол елеганције и талента.

Сузан Војцички је америчка предузетница и дугогодишња извршна директорка компаније Јутјуб. Рођена је 1968. године у Калифорнији и сматра се једном од најуспешнијих жена у области технологије. Своју каријеру започела је у компанији Гугл, где је била један од првих запослених и учествовала у стварању система за оглашавање који је касније постао основни извор прихода компаније.

Касније је постала директорка Јутјуба и на тој позицији остала скоро десет година. Под њеним вођством, Јутјуб је постао најпопуларнија платформа за дељење видео садржаја на свету, коју данас користе милијарде људи. Сузан се залагала за развој креаторске заједнице, увођење едукативних садржаја и већу доступност технологије свим људима.

Она је позната и по томе што се труди да жене добију више прилика у технолошком свету. Њен рад и упорност инспирисали су многе девојке да се баве програмирањем, дигиталним медијима и предузетништвом.

Због свог огромног доприноса развоју интернета и савремене технологије, Сузан Војцички се данас сматра једном од најважнијих личности дигиталног доба. Њен пример показује да упорност, знање и храброст могу променити свет.

Поред усисивача, Дајсон је створио и сушаче за руке, фенове и друге уређаје који користе иновативне технологије.

Познат је по томе што подстиче младе инжењере и дизајнере да верују у своје идеје и не одустају. Његова компанија „Dyson“ данас запошљава хиљаде људи и има лабораторије широм света. Џејмс Дајсон је током своје каријере добио бројна признања за свој рад и иновације. Године 2007. проглашен је за витеза у Великој Британији, а раније је добио награду Prince Philip Designers Prize за допринос индустријском дизајну. Такође је примљен у Краљевску академију за инжењерство и добитник је J. J. Thomson Medal for Innovation. Дајсон је и оснивач међународне награде James Dyson Award, којом подстиче младе проналазаче широм света да развијају своје идеје и решавају проблеме будућности.

Прославио се улогама у филмовима Кад будем мртав и бео, Национална класа, Битка на Неретви, као и у култној серији Отписани, где је играо лик Прлeта. Те улоге донеле су му статус легенде и обожавање више генерација гледалаца.

Поред филмских и телевизијских улога, остао је упамћен и као водитељ забавне емисије Образ уз образ, коју је водио заједно са супругом Миленом Дравић. Њих двоје били су један од најлепших и највољенијих парова наше културне сцене.Преминуо је 11. марта 2016. године у Београду.

Драган Николић је добио бројна признања за свој рад, међу којима је и награда за животно дело. Публика га је памтила као глумца који је својим стилом и харизмом увек пленио пажњу, али и као човека који је пленио добротом и духовитошћу.

Његов значај је у томе што је обележио једну епоху српске кинематографије и оставио дубок траг у култури. Драган Николић је симбол уметничког талента, шарма и трајне вредности у свету глуме.

Еко је плодно писао током свог живота, са својим радовима обухватајући књиге за децу, преводе са француског и енглеског, као и новинску рубрику "La Bustina di Minerva“ (Минервина шибица) објављивану да пута месечно у часопису L'Espresso почев од 1985. У време своје смрти, био је професор емеритус на Универзитету у Болоњи, где је предавао током већег дела свог живота. У 21. веку, наставио је да стиче признање за свој есеј из 1995. године „Ур-фашизам“, где Еко наводи четрнаест општих својстава за које верује да чине фашистичке идеологије.

Еко је рођен 5. јануара 1932. у граду Алесандрија, у Пијемонту у северној Италији. Ширење италијанског фашизма широм региона утицало је на његово детињство. Током Другог светског рата, Умберто и његова мајка, Ђована (Бизио), преселили су се у мало село на падинама планине Пијемонт. Његово село је ослобођено 1945. године, и након тога је био изложен америчким стриповима, европском отпору и Холокаусту. Еко је стекао салезијанско образовање и упућивао се на ред и његовог оснивача у својим радовима и интервјуима.

Током 1960-их бавио се естетиком и истакао се као један од најзначајнијих представника авангарде у италијанској култури. Радио је пет година као уредник у редакцији за културу у Radiotelevisione Italiana (RAI) РАИ од 1954. до 1959. године. Помно је пратио и луцидно анализирао савремену културу, комуникације, универзум информација и информациону естетику. Од 1971. био је редовни професор естетике визуелних комуникација и семиологије на Универзитетима у Торину, Милану, Фиренци, Универзитету Колумбија у Њујорку, Јејлу и гостујући професор на многим факултетима.

Године 1980. објавио је филозофско-детективски роман ,,Име руже" који је постао један од најчитанијих и најпревођенијих романа. Еков други роман, ,,Фукоово клатно" такође је доживео велики успех. За роман ,,Име руже" добио је "Premio Strega" 1981. године.

Област интересовања ове научнице било је проучавање региона које формирају звезде и супермасивне црне рупе у средишту Млечног пута. У астрофизици се под  појмом супермасивне црне рупе подразумевају црне рупе са масом у опсегу од милион до милијарду маса Сунца. У својим истраживањима користила је најсавременије телескопе. Висока резолуција телескопа Кек је омогућила значајан напредак у односу на претходна истраживања на ову тему. Андреа је посматрајући орбите звезда које се крећу невероватном брзином закључила да ту постоји огромно, али невидљиво тело- црна рупа.

Већи утицај у свету техннологије данас имала је у развоју доказа без откривања знања(zero-knowledge proofs)- технике која омогућава особи да докаже да је нешто тачно или не без откривања личних података. Тај принцип данас омогућава приватност у у блокчејн технологијама, криптовалутама као и у системима за анонимну верификацију индетитета.

Голдвасер је једна од првих научница која је показала да безбедност може бити математички доказива.Њене идеје се данас примењују у свакодневном животу- онлајн банкарство или трансфер новца, интернет комуникација, вештачка инетлигенција, државна и коорпоративна безбедност.

За своје пионирске доприносе Голдсвагер је добила бројна признања, међу којима се истичу A.M. Turning Award-највише одликовање у информатици, еквивалентна Нобеловој награди.Поред тога, добитница је Goder Prize, RSA Award in Mathematics,...

Паралелно са њеним истраживањем, радила је као професор на Масачеутском институту технологије МИТ у области математике и рачунарске науке. Касније у каријери, између 2012-2019. године била је директорка Симонс института теорије компијутерства, при Универзитету Калифорније у Берклију.

Шефи Голдсвер није само математичарка, већ и визионарка.Захваљујући њој, свака порука коју пошаљемо, свака трансакција новца коју обавимо и сваки податак који сачувамо-стоји на математички доказаним основама заштите.

Шеик Мухамед бин Рашид Ал Мактум је владар Дубаија и потпредседник Уједињених Арапских Емирата. Када су у Емиратима откривене велике количине нафте, он је знао да ће им будућност бити светла, али је био свестан да не могу доживотно живети од резерви нафте тако да су морали да нађу нови план. Мухамед је као мали путовао светом са својим оцем и био је одушевљен одређеним градовима. Његова идеја је била да Дубаи претвори у светски центар туризма, да његови људи имају најбоље здравство и образовање. У свему томе је успео али како се истакао у односу на друге светске метрополе? Његова идеја је с обзиром да паре нису биле проблем била да се у Дубаију налази све највеће и најбоље. Тако данас у Дубаију имамо највишу зграду на свету, највећу фонтану, највеће вештачки направљено острво, највећи панорамски точак, један од највећих тржних центара на свету, Дубаи је такође светски центар авио саобраћаја, трговине и многих других сфера. Такође његову визију можемо сматрати успешном јер данас сваки становник Емирата живи у вилама, његова замисао је да су сми његови становници као велика породица и сви му се увек могу обратити за помоћ.

Неки од његових најпознатијих цитата су:

“I want this place to be number one, in everything!”

“I want my people to live better life now, not in 15 years.”

“The word impossible is not in the leaders’ dictionaries. No matter how big the challenges, strong faith, determination and resolve will overcome them.”

Трећи цитат је иначе написан на улазу у опсерваторију у Бурџ Калифи

Небојша Глоговац био је један од најзначајнијих српских глумаца савременог доба. Рођен је 30. августа 1969. године у Требињу, а одрастао је у Панчеву. Завршио је Факултет драмских уметности у Београду и убрзо постао препознатљив по снажној глумачкој енергији. Његове улоге у филмовима „Буре барута“, „Клопка“ и „Устав Републике Хрватске“ донеле су му бројна признања.

Био је члан Југословенског драмског позоришта, где је одиграо многе запажене улоге. Публика га је волела због искрености, дубине и харизме коју је доносио на сцену и екран. Осим у филмовима, оставио је дубок траг и у позоришту и телевизијским серијама.

Преминуо је 9. фебруара 2018. године, али је његов уметнички траг остао снажан и жив. Данас се Глоговац памти као симбол истинског глумачког талента и професионализма. Његов рад инспирише нове генерације глумаца у Србији.

Eco scrisse prolificamente per tutta la vita, con opere che includono libri per bambini, traduzioni dal francese e dall'inglese e una rubrica "La Bustina di Minerva" pubblicata due volte al mese sulla rivista L'Espresso dal 1985. Al momento della sua morte, era professore emerito all'Università di Bologna, dove aveva insegnato per gran parte della sua vita. Nel XXI secolo, ha continuato a ottenere riconoscimenti per il suo saggio del 1995 "Ur-Fascismo", in cui Eco elenca quattordici caratteristiche generali che, a suo avviso, costituiscono le ideologie fasciste.

Eco nacque il 5 gennaio 1932 ad Alessandria, in Piemonte. La diffusione del fascismo in tutta la regione influenzò la sua infanzia. Durante la Seconda Guerra Mondiale, Umberto e sua madre, Giovanna (Bizio), si trasferirono in un piccolo villaggio sulle pendici dei monti piemontesi. Il suo villaggio fu liberato nel 1945 e in seguito entrò in contatto con i fumetti americani, la resistenza europea e l'Olocausto. Eco ricevette un'educazione salesiana e fece riferimento all'ordine e al suo fondatore nelle sue opere e interviste.

Negli anni Sessanta lavorò nel campo dell'estetica e si distinse come uno dei più importanti rappresentanti dell'avanguardia nella cultura italiana. Lavorò per cinque anni come redattore presso la sezione culturale della Radiotelevisione Italiana (RAI), dal 1954 al 1959. Seguì da vicino e analizzò lucidamente la cultura contemporanea, la comunicazione, l'universo dell'informazione e l'estetica dell'informazione. Dal 1971 è professore ordinario di estetica della comunicazione visiva e di semiologia presso le Università di Torino, Milano, Firenze, Columbia University di New York, Yale e professore ospite in numerose facoltà.

Nel 1980 pubblicò il romanzo filosofico-poliziesco "Il nome della rosa", che divenne uno dei romanzi più letti e tradotti. Anche il secondo romanzo di Eco, "Il pendolo di Foucault", fu un grande successo. Per il romanzo "Il nome della rosa", ricevette il "Premio Strega" nel 1981.

Музика коју је компоновао за филмове као што су ,,Дом за вешање", ,,Аризона дрим" и ,,Подземље" донела му је међународну славу. Основао је Оркестар за свадбе и сахране и са њим наступао широм света, представљајући балканску музику публици у Европи, Азији и Америци. Његов стил је јединственa мешавина народне, ромске, класичне и рок музике. Такав приступ омогућио је да се балкански звук први пут озбиљно чује на великим светским сценама. За свој допринос култури, добио је више признања, међу којима се истиче Орден уметности и књижевности који му је 2012. године доделила Француска, што је једно од највиших културних одликовања те земље.

Иако није у центру медијске пажње као некада, Бреговић и даље активно наступа и његова музика има велики утицај. Многи млади музичари га наводе као инспирацију. Његове композиције се и даље користе у филмовима, серијама и на концертима. Бреговић је својим радом допринео очувању и ширењу балканске културе у свету. Његов утицај је и даље снажан, јер је показао како музика може повезивати различите народе и традиције.

Заједно са Фредом Рамсделом и Шимоном Сакагучијем, добила је Нобелову награду за физиологију и медицину 2025. године.

90-их година, док је радила у компанији која се бавила развојем лекова за аутоимуне болести, проучавала је мишеве који су имали сличне проблеме као људи код којих тело напада само себе. Уочила је да је за то одговоран један ген, касније назван FOXP3, и доказала да његове мутације код људи доводе до озбиљних аутоимуних обољења.

Тај тренутак је означио прекретницу у медицини. Њен рад је помогао научницима да разумеју како тело „учи“ да не уништава сопствене ћелије и како се могу развијати нови третмани који штите организам од прекомерне реакције имуног система.

Мери Бранкоу је позната по свом мирном и посвећеном приступу науци.

Њен рад данас представља темељ разумевања како се имуни систем одржава у равнотежи и пример колико истрајност и знатижеља могу довести до великих открића.

Ентони Гиденс (1938-) је британски социолог познат по својој теорији структурализма и холистичким погледима на модерно друштво. Сматран је за једног од најпроминентнијих модерних социолога, аутор је најмање 34 књиге, објављене на најмање 29 језика, издајући у просеку више од једне књиге годишње. У 2007, Гиденс је проглашен за петог најцитиранијег аутора књига хуманистичке природе.

Веза структуре и деловања била је централна поставка у области социологије од њеног настанка. Теорије које се залажу за превласт структуре решавају да је понашање појединаца у великој мери одређено њиховом социјализацијом у ту структуру (као што је прилагођавање очекивањима друштва у погледу пола или друштвене класе).

Социолози су довели у питање поларизовану природу дебате о структури и деловању, истичући синтезу ова два утицаја на људско понашање. Ентони Гиденс је био истакнути научник у том погледу који је развио концепт структурализма. Гиденс тврди да баш као што структура утиче на аутономију појединца, структуре се одржавају и прилагођавају кроз вршење деловања.

Гиденсов оквир структуре разликује се од оног у класичној теорији. Он предлаже три врсте структуре у друштвеном систему. Прва је значење, где се значење кодира у пракси језика и дискурса. Други је легитимација, која се састоји од нормативних перспектива уграђених у друштвене норме и вредности. Гиденсов последњи структурни елемент је доминација, која се бави начином примене моћи, посебно у контроли ресурса. Његова теорија приказује да друштво није ни потпуно одређено ни потпуно слободно, оно је резултат сталне интеракције између наших дела и правила по којима живимо.

Заслужан је за развој ТCP/IP протокола (омогућавају да се подаци поуздано преносе између уређаја, без обзира на њихову локацију). Играо је кључну улогу у стандартизацији интернета кроз рад са институцијама као што је IETF (Internet Engineering Task Force). Такође, радио је на ARPANET-у, претечи интернета, током 1970-их. Био је члан многобројних организација, запослен првобитно у DARP-и, а касније и у MCI-у, а затим у Гуглу. Добитник је најпрестижније награде у рачунарским наукама-Turing Award(2004).

Без Винтона Серфа засигурно не би постојала данашња глобална мрежа какву познајемо.

Његове драме постале су култна дела српског театра: Маратонци трче почасни круг, Балкански шпијун, Радован III и Сабирни центар извођене су на бројним сценама, а према њима су снимљени и незаборавни филмови. Његов стил спаја хумор, сатиру и дубоку друштвену критику, па је зато један од најомиљенијих аутора код публике.

Ковачевић је био и управник Звездара театра, члан Српске академије наука и уметности и аутор бројних сценарија, међу којима је и филм Подземље који је освојио Златну палму у Кану. Његови ликови и реплике ушли су у свакодневни говор, а његова дела постала су огледало балканског духа и начина живота.

Својим радом и стваралаштвом, Душан Ковачевић је оставио дубок траг у српској култури. Његове драме и филмови настављају да живе, подсетивши нас колико хумор и уметност могу да кажу о озбиљним темама. Он остаје један од највећих савремених српских стваралаца.

„Да, ми можемо!“

Барак Обама је рођен 1961. године на Хавајима и постао је први афроамерички председник Сједињених Америчких Држава. Његов избор 2008. године представљао је историјски тренутак и симбол промене.

Познат је по својој поруци јединства, толеранције и вере у бољу будућност. Током свог мандата залагао се за здравствени систем, образовање и заштиту животне средине. Његов мирни стил вођства и позитивна енергија инспирисали су милионе људи широм света.

Барак Обама остаје пример да се трудом, знањем и вером у себе може променити свет.

Његове драме постале су култна дела српског театра: Маратонци трче почасни круг, Балкански шпијун, Радован III и Сабирни центар извођене су на бројним сценама, а према њима су снимљени и незаборавни филмови. Његов стил спаја хумор, сатиру и дубоку друштвену критику, па је зато један од најомиљенијих аутора код публике.

Ковачевић је био и управник Звездара театра, члан Српске академије наука и уметности и аутор бројних сценарија, међу којима је и филм Подземље који је освојио Златну палму у Кану. Његови ликови и реплике ушли су у свакодневни говор, а његова дела постала су огледало балканског духа и начина живота.

Својим радом и стваралаштвом, Душан Ковачевић је оставио дубок траг у српској култури. Његове драме и филмови настављају да живе, подсетивши нас колико хумор и уметност могу да кажу о озбиљним темама. Он остаје један од највећих савремених српских стваралаца.

Францис Кере је архитекта пореклом из Буркине Фасо, који живи и ради у Немачкој. Познат је по томе што своје знање користи да би помагао заједницама у Африци. Његови пројекти су једноставни, еколошки и прилагођени клими и животу људи који тамо живе. Кере користи локалне материјале као што су земља и дрво, и комбинује их са савременим дизајном. Његова најпознатија грађевина је основна школа у родном селу Гандо, коју је изградио уз помоћ мештана. Та школа је добила више међународних награда и постала пример како архитектура може да мења животе људи. Године 2022. добио је Прицкерову награду, што је највеће признање у свету архитектуре. Кере сматра да архитектура треба да служи друштву, а не само лепоти. Његов рад спаја дизајн, културу и друштвену одговорност. Захваљујући њему, многи млади архитекти данас уче како да стварају просторе који доносе праву корист људима.

Горан Паскаљевић био је један од најзначајнијих српских и европских филмских редитеља. Рођен је 1947. године, а преминуо је 2020. године. Његови филмови попут „Вариола вера“, „Буре барута“ и „Искушење ђавола“ истражују дубоке теме људске природе, морала и друштвених сукоба. Горан је био редитељ који је умео да прикаже сложене емоције обичних људи, чинећи њихове приче универзалним.

Његови радови су приказивани на престижним светским фестивалима у Кану, Венецији и Берлину, где је освојио бројне награде. Горан је својим филмовима спајао поетику и друштвену критику, и самим тим је остављао дубок траг у српској и светској кинематографији. Његов утицај се види и у млађим генерацијама редитеља који у њему виде пример како се уметношћу може говорити о важним друштвеним питањима. Био је уметник који је својим делом доказивао да филм може бити и естетски доживљај и морална порука.

Данијел Канеман рођен је 5. марта 1934. године у Тел Авиву.

Године 1954. дипломирао је психологију са математиком на Хебрејском универзитету у Јерусалиму.

Након тога је неко време служио у одсеку психологије Израелских одбрамбених снага, а потом 1958. године одлази у САД, где на Универзитету Беркли уписује мастер, а затим и докторске студије.

Био је израелски и амерички научник, психолог и економиста.

Својим истраживачким радом истакао се у области когнитивне психологије, проучавајући људско расуђивање и доношење одлука у условима неизвесности, као и у области психологије хедонизма и бихејвиоралне економије.

Добитник је Нобелове награде за економију 2002. године, коју је поделио са Верноном Смитом.

Заједно са Амосом Тверским развио је појам когнитивних пристрасности, а потом и теорију изгледа.

Аутор је књиге „Мислити, брзо и споро” (2011), у којој је широј публици представио резултате свог дугогодишњег рада, а која је убрзо по објављивању постала бестселер „Њујорк тајмса”.

Исте године додељено му је 71. место на листи „100 водећих светских мислилаца” часописа „Форин Полиси”.

Преминуо је 27. марта 2024. године.

Тадао Андо је јапански архитекта, који је карактеристичан по томе што није похађао формалне студије архитектурe, због чега је и добио опис као самоуки геније архитектуре. Познат је по сједињавању природе и архитектуре. Оставио је свој траг, не само у Јапану, већ и Сједињеним Америчким Државама, Француској, Италији, Монаку, Кини и Мексику.

Главно питање које се поставља је, како је градио ако није био обучен за то? Његова љубав према архитектури родила се када је био у Токиу, тамо га је дубоко инспирисао хотел “Империјал” - Френка Лојда Рајта. После тога је сам почео да проучава архитектуру - куповао је књиге, копирао планове зграда и изучавао радове познатих архитеката као што су Ле Корбизје, Луис Кан и Френк Лојд Рајт. Путовао је по Европи и Америци, посећивао музеје и зграде, и све што је видео бележио у свеске. Убрзо је и положио државни испит и добио лиценцу да пројектује.

Андо је познат по минимализму и употреби природне светлости као главни елемент. У његовим зградама преовладала је јапанска зен филозофија, па све одају утисак мира, тишине и духовности.

Добио је много награда, али Притзкерова награда за архитектуру се мора издвојити.

Његови најпознатији печати су:

Црква светлости (Church of the Light, 1989, Осака) – једноставна бетонска грађевина у којој светлост која пролази кроз крст на зиду ствара снажан духовни доживљај.

Роко становање (Rokko Housing, Кобе, Јапан) – стамбени комплекс на стрмом терену, пример савршеног уклапања архитектуре у природу.

Фондација Пулицер за уметност (The Pulitzer Foundation for the Arts, САД) – музеј који комбинује уметност, простор и природно осветљење.

Музеј уметности Чичу (Chichu Art Museum, Наошима, Јапан) – музеј који је скоро цео укопан у земљу, тако да се не нарушава пејзаж острва.

Водени храм (Honpukuji Temple - Water Temple, Аваји, Јапан) - храм изнад ког се налази базен с лотосима који симболише мир и чистоћу. До унутрашњости се силази степеницама испод воде, што представља пут ка унутрашњем миру.

Грађевина је направљена од глатког бетона и прожета природном светлошћу.

Тадао Андо је овим храмом спојио архитектуру, природу и духовност у једно јединствено искуство.

Тадао Андо, је сада врло прихваћен и узор је многим арфителтама и иако није завршио факултет, сада држи предавања на најпознатијим факултетима као што су Харвард и Јејл.

Познат је и по ставу да се наслеђивање треба ограничити јер гуши предузетнички дух.Обавезао се да ће 99% свог богатства дати у добротворне сврхе.

Роберто Савиано је италијански новинар и писац рођен 1979. године у Напуљу. Прославио се књигом Гомора, у којој је разоткрио мрежу и деловање напуљске мафије, познате као Камора. Његов рад уздрмао је италијанско друштво јер је отворено говорио о везама између криминала, политике и бизниса. Након објављивања књиге, Савиано је примио озбиљне претње смрћу и од тада живи под сталном полицијском заштитом. Иако живи изоловано, наставља да пише и говори о друштвеним неправдама. Многи га сматрају симболом храбрости и слободе говора. Његова борба показује колико је опасно, али и важно, говорити истину. Савиано је својим радом инспирисао бројне младе новинаре да се не плаше истраживања. Кроз своје текстове он подсећа да ћутање значи саучесништво.

Кристалина Георгијева је бугарска економисткиња и једна од најважнијих личности светске економије. Од 2019. године она обавља функцију директорке Међународног монетарног фонта, једне од најмоћнијих финансијских институција на свету. Њен рад усмерен је на очување економске стабилности и помпћ државама које се суочавају са кризама. Под њеним вођством, ММФ је пружио подршку многим земљама током пандемије и енергетске кризе.

Георгијева је позната по залагању за праведнији и одрживи развој светске привреде. Она подржава борбу против сиромаштва и улагање у зелену енергију и образовање. Њен рад показује колико је важно повезати економију са друштвеном одговорношћу и солидарношћу.

Иако није из Србије, њене одлуке као директорке ММФ-а имају утицај и на нашу земљу. Србија сарађује са ММФ-ом у очувању стабилности динара и јавних финансијс. Препоруке које ММФ даје често обликују економску политику и мере које доноси Влада Србије. Због тога се може рећи да Кристалина Георгијева својим радом индиректно утиче и на економски развој наше земље.

Нолан се може описати као визионарски стваралац, познат по интелектуалном приповедању, изузетној пажњи према детаљима и иновативној употреби практичних ефеката. Издваја се по томе што више воли практичне ефекте од рачунарски генерисаних, што његовим филмовима даје реалистични осећај.

Са филмом "Опенхајмер", Нолан је достигао врхунац свог ауторског стваралаштва. Он је овде показао, не само режисерску вештину, већ и храброст да исприча сложену историјску причу на свој начин. То је дело у којем је спојио науку, уметност, филозофију и емоцију. Филм је освојио 7 оскара, од којих су два припала њему.

Пре уласка у политику, радила је у области економије и страних инвестиција. Као премијерка, настоји да представи Србију као савремену земљу која иде ка чланству у Европској унији. Под њеним вођством покренути су многи пројекти у области образовања, науке и енергетике.

Ана Брнабић има важну улогу у представљању Србије у свету и у јачању сарадње са другим државама. Њен рад показује колико су право, политика и економија повезани у савременој Србији. Представља пример лидера који настоји да Србију води путем стабилности и развоја.

Рођен је у Вајмарској републици (данашња Савезна република Немачка), године 1923, као Хајнц Алфред Кисинџер. Будући да је његова породица била јеврејског порекла, трпела је велике притиске нацистичког режима, што је на крају довело до емиграције Кисинџера у Сједињене Америчке Државе. Током Другог светског рата служио је у америчкој војсци, након чега се посветио академским студијама. Докторирао је на Универзитету у Харварду 1954. године, где је наставио каријеру.

Као стручњак за спољну политику и међународне односе, Кисинџер је током шездесетих година постао близак америчкој Републиканској странци. Ту се зближио са Никсоном, који је, након победе на председничким изборима 1969. године, поставио Кисинџера за националног саветника за безбедност. У периоду 1973-1977. обављао је и дужност државног секретара.

Кисинџер је играо велику улогу у окончању америчког ангажмана у Вијетнамском рату, због чега је 1973. године заједно са Ле Дук Тоом добио Нобелову награду за мир. Водио је политику детанта, која је подразумевала побољшање односа са водећим комунистичким државама. Настојао је да смањи напетост у односима са Совјетским Савезом, при чему се залагао за ограничавање стратешког наоружања. Највећи Кисинџеров допринос као политичара био је у успостављању односа са Народном Републиком Кином, који су довели до зближавања две државе, што је само деценију раније деловало незамисливо. На високим државним функцијама је остао и након "афере Вотергејт", која је довела до пада Ричарда Никсона. Након што је 1977. године на власт дошао демократски кандидат Џими Картер, Кисинџер је напустио државнички положај. Постао је предавач на Универзитету Џорџтаун, али је и даље био веома утицајан на америчкој и светској политичкој сцени, нарочито преко своје саветодавне агенције.

Преминуо је новембра 2023. године, у 101. години живота.

Аутор: Јована Раденковић

Новак Ђоковић је једно од најпознатијих имена светског спорта и човек који је својим успесима и понашањем постао симбол Србије у свету. Рођен 1987. године у Београду, одрастао је у времену пуним изазова, али га ништа није спречило да са много труда и вере у себе стигне до самог врха. Његова посвећеност тенису, огромна воља и дисциплина донели су му бројне трофеје и светска признања, али и поштовање чак и највећих ривала.

Ђоковић није само шампион на терену – он је човек који својим примером показује колико су важни поштовање, скромност и хуманост. Кроз своју фондацију помаже деци и породицама у Србији, подстичући образовање и равноправне шансе за све. Његова вера у духовне и моралне вредности чини га узором милионима људи широм света.

Новак Ђоковић је више од спортисте – он је симбол истрајности, наде и снаге. Његов утицај превазилази границе спорта, јер својим поступцима доказује да се прави успех мери не само победама, већ и људскошћу.

Његова најпознатија дела су из области геоморфологије и етнографије. Посебно се бавио проучавањем Балканског полуострва и његових народа. Захваљујући његовом раду, многи страни научници су боље упознали Србију и народ који овде живи.

Оно што ми се највише допада код Јована Цвијића је то што је био веома посвећен свом раду и својој земљи. Нису га занимали само бројеви и мапе, већ и људи – како живе, какви су им обичаји и начин размишљања.

Мислим да је Јован Цвијић пример човека који је својим знањем и трудом много урадио за свој народ и заслужује да га памтимо.

Матеја Павловић

Стефан Веља је млади проналазач који је са само 22 године изумео патент- стент који хвата и разбија тромбове. Стент је потребно убацити и причврстити га за крвни суд, и ако нађе крвни угрушак, он га разложи. Ова, можда на изглед једноставна идеја, може да спаси животе многима. Оно што је веома занимљиво је то да је Стефан дошао на ову идеју пре уписа на факултет. Овим изумом освојио је златну награду у Бриселу. У Белгији је добио Орден првог реда и златну плакету московског института. На ову идеју је дошао јер је његов отац имао проблема са крвним угрушком. То га је натерало да узме ствари у своје руке и промени нешто. Пут од патента до производње је скуп и дуго траје али интересовање страних компанија за инвестирање у ову одеју је већ велилико. Стефан је студент који стрепи да његов изум једног дана спашава животе широм света, а уз његову упорност сигурно ће то и постићи.

Након што је завршио студије, Вентер је почео да ради у Националном институту за здравље у САД-у, где се убрзо истакао као изузетно креативан истраживач. Није волео традиционалне методе научног рада, већ је желео да нађе ефикаснији начин да дође до решења. Баш због овог начина размишљања, десио се један од највећих научних подухвата у историји, а то је секвенцирање људског генома.

Вентер отвара своју приватну компанију и уз помоћ нових технологија знатно убрзава процес дешифровања читавог људског генома, док су други истраживачки тимови раадили на томе већ годинама. Године 2001. Вентер и његов тим објављују прву потпуну верзију људског генома, чиме се заувек мења биологија и медицина.

Али ипак Вентер се није зауставио на томе. Неколико година касније успева да направи први синтетички микроорганизам! Ово је такође историјски тренутак, јер је човек први пут у лабораторији створио живот помоћу вештачки направњене ДНК. Из овог отркића рађа се потпуно нова област звана синтетичка биологија, која има огроман значај у развоју медицине и прозиводњи лекова.

Данас се Вентер бави развојем персонализоване медицине. Персонализована медицина је начин лечења пацијента, који се заснива на анализи генома сваке особе. То значи да је терапија прилагођена сваком пацијенту на основу његовог гена, чинећи лечење много ефикаснијим.

Иако је током каријере добијао бројне награде, попут америчке Националне медаље за науку, Вентер никад није био мотивисан славом, већ искреном жељом да разуме како живот функционише. Познат је по свом снажном карактеру али и независном духу, због чега се често супротстављао традиционалним научним правилима и методама. Управо захваљујући својој упорности, храбрости и другачијем приступу успео је да направи открића која су променила свет биологије и медицине. Његова прича је подсетник да права наука није у слави и наградама, већ у трагању за истином у корист човечанства.

Наиме, Мухика је 90% своје председничке плате донирао у добротворне сврхе, одбио да живи у председничкој резиденцији и противио се свим формалностима које су пратиле његов положај. Одликовала га је скромна појава, а на посао је долазио у својој плавој Фолксваген "буби". На питање о титули "најсиромашнијег председника" говори следеће: "Шта, дакле, привлачи пажњу света? То што живим са веома мало, у простој кући, што се возим старим аутомобилом? Онда је овај свет луд, јер га изненађује оно што је нормално".

Рођен је 1935. године у Монтевидеу. Током детињства гледао је како сјај некадашњег финансијског просперитета Уругваја - земље коју су звали "латиноамеричка Швајцарска" - полако бледи. Смањење потражње на светском тржишту је погодило уругвајску економију, засновану на пољопривредном извозу, док су се у исто време све јасније уочавале ауторитарне тенденције тадашње, наводно либералне власти.

Такви услови погодовали су настанку левичарске урбане герилске групе Тупамарос, којој је Мухика припадао, а чији је циљ био повратак демократије у Уругвај. Током деловања покрета четири пута је хапшен, а последње заточеништво трајало је 12 година, уз тешке облике физичке и психичке тортуре, већином у потпуној изолацији.

Након завршетка десничарске диктатуре 1985. године, политички затвореници су амнестирани, а Мухика је своју слободу одмах искористио за даљи политички ангажман. Због свог једноставног и непосредног наступа људи га често нису доживљавали као "ученог" политичара, што је далеко од истине. Његова идеологија је била надахнута идеалима кубанске револуције, а начелима је близак другим јужноамеричким либералним лидерима попут Луле де Силве, Уга Чавеза и Габријела Борика.

Током своје политичке каријере није тражио освету за патње које је претрпео под својим претходницима. Уместо тога, усмерио се ка будућности, а светску пажњу придобија низом прогресивних реформи које је током његовог мандата усвојио уругвајски парламент - међи њима су легализација абортуса, истополних бракова и регулација тржишта марихуане.

Ипак, његово залагање није било без критика: поједини су му замерали да су му амбиције надмашивале могућности, што се, између осталог, види у неуспеху да спроведе реформу образовања. Упркос томе, Пепе Мухика остао је упамћен широм света с неизмерном љубављу и поштовањем, као човек који је у себи објединио врлине истинског вође, али и људског бића у најдубљем смислу.

Његов живот описао је наш познати редитељ Емир Кустурица у документарном филму "Ел Пепе - један узвишен живот", приказаном 2018. године на Филмском фестивалу у Локарну.

Стефан Веља је млади проналазач који је са само 22 године изумео патент- стент који хвата и разбија тромбове. Стент је потребно убацити и причврстити га за крвни суд, и ако нађе крвни угрушак, он га разложи. Ова, можда на изглед једноставна идеја, може да спаси животе многима. Оно што је веома занимљиво је то да је Стефан дошао на ову идеју пре уписа на факултет. Овим изумом освојио је златну награду у Бриселу. У Белгији је добио Орден првог реда и златну плакету московског института. На ову идеју је дошао јер је његов отац имао проблема са крвним угрушком. То га је натерало да узме ствари у своје руке и промени нешто. Пут од патента до производње је скуп и дуго траје али интересовање страних компанија за инвестирање у ову одеју је већ велилико. Стефан је студент који стрепи да његов изум једног дана спашава животе широм света, а уз његову упорност сигурно ће то и постићи.

Миливојевић често говори о томе колико је важно да човек разуме себе и своје емоције како би водио испуњен и здрав живот. Ради као психотерапеут и предавач, а његов приступ је једноставан и близак обичним људима. Његови савети се често могу чути у медијима и на друштвеним мрежама. Залаже се за развој самопоуздања, одговорност у љубави и здраве односе међу људима.

Ендрју Вајлс је британски математичар који је постао познат по доказивању Ферматове велике теореме, проблема старог више од 350 година. Још као дечак, Вајлс је у библиотеци пронашао књигу о теореми и био фасциниран тиме што нико није успео да је докаже. Фермат је тврдио да за бројеве већег степена од два нема целобројних решења за једначину ( x^н + y^н = з^н ), али није оставио доказ. Проблем је вековима збуњивао математичаре и постао један од најпознатијих нерешених проблема у историји. Вајлс је у тајности радио на доказу скоро десет година, без да је иједном колеги открио на чему ради. Године 1993. објавио је први доказ, али је у њему пронађена грешка. Он и његов студент Ричард Тејлор су након тога провели још годину дана исправљајући грешку. Kоначно, 1994. године, доказ је потврђен као тачан. Ово откриће је повезало делове математике који су дотад били неповезани, као што су теорија бројева и елиптичке криве. Вајлс је за свој рад добио бројна признања, укључујући и Абелову награду 2016. године.

Компонује симфонијска дела, камерну музику и концерте за разне инструменте. Његова дела изводе оркестри широм света, а добитник је бројних награда и признања. Посебно је познат по способности да емоцију претвори у звук који допире до слушаоца без обзира на његово порекло.

Иван Јевтић је члан Српске академије наука и уметности. Живи и ради између Србије и Француске, где предаје и инспирише младе музичаре. Његов рад показује да музика нема границе и да уметност може спајати људе из различитих култура.

Својим стваралаштвом Јевтић је оставио дубок траг у српској и светској уметничкој музици. Он је жив пример како један уметник може повезати традицију и савремени израз.

Године 2008. постао је 44. председник Сједињених Америчких Држава и први Афроамериканац на тој функцији. Током свог мандата спровео је реформу здравственог система (Obamacare), потписао споразум о нуклеарном ограничењу с Ираном и добио Нобелову награду за мир 2009. године.

Био је члан Српске академије наука и уметности, као и Француске академије лепих уметности, што сведочи о његовом међународном значају. Његов утицај видљив је не само у сликарству већ и у начину на који је млађим генерацијама уметника показао да се истинска уметност ствара из личног бола, искуства и страсти. Величковић је преминуо 2019. године, али његова дела и даље живе у најпознатијим музејима и галеријама широм света. Он је својим радом показао да српска уметност може бити универзална и разумљива сваком човеку, без обзира на језик или порекло.

Његов сликарски стил карактеришу снажне боје, симболика и јасне форме које изражавају унутрашњу борбу човека из модерног доба. Ђурић често у својим радовима комбинује реалност и фантазију, спајајући лична искуства са универзалним темама. Његове изложбе изазивају пажњу публике јер покрећу питања о савременом друштву, уметности и слободи изражавања.

Поред сликарства, Ђурић је активан и у другим областима уметности. Појављивао се у филмовима као што су „Ми нисмо анђели“ и био је члан уметничке групе „Бели анђели“, која је утицала на културну сцену деведесетих година. Његов рад није само естетски већ и друштвено ангажован – он користи уметност као средство за промишљање стварности.

Ђурић верује да уметник мора бити свестан свог времена и одговоран према публици. Својим ставом, харизмом и оригиналношћу постао је једна од најпрепознатљивијих личности српске уметничке сцене. Његове слике данас се налазе у многим галеријама и приватним колекцијама у земљи и иностранству.

Урош Ђурић и даље активно ради, излаже и учествује у културним пројектима. Својим делом доказује да уметност није само лепота на платну, већ начин да се говори о свету, људима и истини.

Мери Клер Кинг је америчка генетичарка која је променила ток савремене медицине. Она је прва научница која је доказала да је рак дојке у многим случајевима наследна болест. Њено најпознатијe откриће је откриће гена BRCA1. Овај ген повећава ризик од настанка рака дојке и јајника. То је омогућило лекарима да рано открију присуство ћелија рака.

Поред свог научног рада, Мери Клер Кинг се бори за људска права. Она је помагала у идентификацији несталих особа у Аргентини коришћењем ДНК анализа. То је било револуционарно за форензичку генетику.

Мери Клер Кинг је такође професор на Универзитету у Вашингтону. Њена истраживања доказују да наука није само откривање чињеница, већ и начин да се мењају људски животи на боље.

Мери Клер Кинг је америчка генетичарка која је променила ток савремене медицине. Она је прва научница која је доказала да је рак дојке у многим случајевима наследна болест. Њено најпознатијe откриће је откриће гена BRCA1. Овај ген повећава ризик од настанка рака дојке и јајника. То је омогућило лекарима да рано открију присуство ћелија рака.

Поред свог научног рада, Мери Клер Кинг се бори за људска права. Она је помагала у идентификацији несталих особа у Аргентини коришћењем ДНК анализа. То је било револуционарно за форензичку генетику.

Мери Клер Кинг је такође професор на Универзитету у Вашингтону. Њена истраживања доказују да наука није само откривање чињеница, већ и начин да се мењају људски животи на боље.

Јирген Хабермас је један од најзначајнијих живих филозофа и социолога, чије су идеје дубоко утицале на савремену политичку теорију, комуникацију и друштво у целини. Рођен је 1929. године у Немачкој, а својим радом је постао један од најпознатијих представника тзв. „франкфуртске школе“. Његова теорија комуникативног деловања истиче значај дијалога, узајамног разумевања и рационалне расправе као темеља сваког демократског друштва. Његова дела имају велики утицај не само у филозофији, већ и у политици, праву и медијима. Он је познат као борац за људска права и демократију, посебно у временима када су те вредности биле угрожене. Његове идеје подстичу људе широм света да размишљају критички и траже истину путем разговора, а не насиља. Због свега тога, Хабермас се сматра једним од најважнијих мислилаца нашег доба, који својим радом показује да је филозофија и даље неопходна за разумевање света у којем живимо.

Костић је завршио 14. београдску гимназију и био је носилац Вукове дипломе и ђак генерације. Завршио је медицински факултет у Београду, где је и докторирао. Поред научног рада, Костић је и редовни професор Медицинског факултета у Београду, где је образовао бројне генерације лекара, и директор Клинике за неурологију Клиничког центра Србије. Био је декан Медицинског факултета 2002-2004 и био је и председник Српске академије наука и уметности (САНУ), где је подстицао развој науке, уметности и културе у Србији. Држао је предавања на универзитетима у иностранству: Грчка, САД, Израел. Словенија, Мађарска, Чешка и Кипар. Својим јавним наступима залагао се за критичко мишљење, дијалог и етичке вредности у друштву.

Малала Јусафзаи је пакистанска активисткиња за право девојчица на образовање и најмлађа добитница Нобелове награде за мир. Рођена је 1997. године у граду Мингори у долини Сват у Пакистану. Од најранијег детињства суочила се са ограничењима која су талибанске власти наметале девојчицама, забрањујући им школовање. Њен отац, који је био учитељ и велики заговорник права на образовање, подстакао је Малалу да јавно говори о неправди којој су девојчице изложене. Због њеног храборм јавног деловања, талибани су је 2012. године напали и ранили у главу. Малала је преживела напад и лечила се у Великој Британији, где је наставила школовање. Уместо да се повуче, наставила је своју борбу још снажније, оснивајући „Фондацију Малала“ која данас подржава образовање девојчица широм света. Године 2014. добила је Нобелову награду за мир као признање за свој несебични активизам. Наставила је студије на Оксфорду, где је дипломирала филозофију, политику и економију. Данас путује по свету, држи говоре и подстиче младе да никада не одустају од својих права и сновења. Малала Јусафзаи је симбол храбрости која мења свет.

Бранко Милановић рођен је 24. октобра 1953. године у Паризу.

Он је један од водећих експерата за област неједнакости. Докторирао је економију у Београду 1997. године, са тезом о неједнакости прихода у Југославији. Специјалиста је за питања сиромаштва, неједнакости у расподели зараде и социјалне политике.

Предаје на Сити универзитету у Њујорку.

Слон график (са енглеског – elephant curve) је позната илустрација Милановића. Приказује како су у последњих 20 година највише корист имали људи у одређеним процентилума глобалне расподеле прихода, док су људи у развијеним државама у средњим слојевима често стагнирали.

Истраживао је ефекат глобализације у својој књизи из 2016. године и предложио идеју да се неједнакост неизбежно повећава па смањује у одређеним историјским фазама, али да глобализација и технологија мењају динамику.

Сматра да глобална економија и кретања прихода у различитим земљама утичу на неједнакост.

Бави се питањима миграције, расподеле прихода, социјалних трансфера и утицаја глобализације на западњачку радничку класу.

Јована В. Милић млада научница из Петровца на Млави. Ради као професор и вођа истраживачке групе у области материјала за енергију на универзитетиу у Финској. Докторирала је 2017. године на ЕТХ у Цириху у Швајцарској, у одељењу за хемију и примењене бионауке. Њен истраживачки фокус је развој одрживих молекуларних и хибридних материјала за претварање обновљиве енергије. Она ради на материјалима који могу реаговати на спољашње подстицаје (светло, напон, притисак) и прилагодити се радним условима, што је важан корак ка дугорочним и ефикасним решењима у енергетици. Добила је више престижних награда и европску подршку за свој истраживачки рад. У свом раду она повезује хемију, физику, науку о материјалима и инжењерство. Њен циљ је да материјали буду не само ефикасни већ и прилагођени изазовима као што су екологија, енергетска независност и дуговечност. една је од најистакнутијих младих научница у Европи у области нових енергетских технологија.

Његова уметност није само у певању, већ и у текстовима који спајају свакодневицу и машту, младалачки дух и озбиљну поруку. Бајага је музичар који је умео да остане актуелан, а истовремено задржи свој препознатљив стил, због чега је један од ретких који траје већ деценијама.

Поред музике, познат је и по скромности и поштовању које има према својој публици. Због свега тога, Бајага се с правом сматра уметником чија је каријера пример да праве вредности трају и остају део културе једног народа.

Њен рад често прожимају питања идентитета, слободе и односа уметника и друштва. Поред књижевног рада, Биљана Вилемон је и позната ликовна уметница, што њеном писању даје посебну визуелну дубину и симболичност. Њен утицај на српску културу огледа се у томе што је повезала различите области уметности — књижевност, сликарство и теорију уметности — у јединствену целину.

Вилемон својим делом инспирише младе уметнике и показује да је слобода израза темељ сваког стваралаштва. Њен глас остаје важан подсетник на снагу индивидуалности и храбрости у култури која се често повинује стереотипима. Због тога се с правом сматра једном од најпрепознатљивијих фигура савремене српске уметности.

Мухамед Јунус је економиста из Бангладеша који је променио начин на који свет размишља о новцу и сиромаштву. Он је основао Грамин банку, прву банку која је давала мале кредите сиромашним људима без икаквог обезбеђења. Његова идеја је била да свако, без обзира на богатство или образовање, има прилику да започне свој посао и изађе из сиромаштва. Јунус је тако створио нови облик економије који спаја финансије и друштвену правду.

Захваљујући њему, милиони људи, посебно жена у руралним подручјима, добили су шансу за бољи живот. За свој рад добио је Нобелову награду за мир 2006. године. Његов утицај проширио се широм света, а многе земље су почеле да примењују сличне програме. Иако је у пензији, Јунус остаје симбол идеје да економија може бити праведна и хумана. Његов рад је подсетник да новац има највећу вредност онда када служи људима.

Рођен је 1971. године на острву Хокаидо, а архитектуру је студирао на Универзитету у Токију. Његов стил је јединствен – користи светлост, ваздух и отворен простор да би створио осећај блискости са природом.

Једно од његових најпознатијих дела је кућа House NA у Токију, готово потпуно провидна, са много малих нивоа повезаних степеницама. Фуџимото каже да је замислио тај простор као живот на дрвету, где свака „грана“ има своју сврху.

Други значајан пројекат је Серпентин павиљон у Лондону из 2013. године, направљен од танких белих цеви које стварају утисак да улазите у облак.

Соу Фуџимото верује да архитектура није само грађење зграда, већ начин да људи осете машту, слободу и везу са светом око себе.

Рођена је у Србији, где је рано показала интересовање за природу и науку.

Студирала је биологију на Београдском универзитету и посветила се проучавању ћелијске биологије и генетике.

Била је међу првима у Србији који су проучавали наследне болести и промене у ћелијама.

Својим истраживањима допринела је развоју модерне биологије и разумевању генетских процеса.

Радила је као професор и била позната по томе што је од својих студената тражила прецизност и радозналост.

Веровала је да наука треба да буде приступачна и корисна за свакодневни живот људи.

Објавила је бројне радове који су помогли да се биологија у Србији развије на светски ниво.

Колеге су је описивале као строгу, али праведну и посвећену научницу.

Надежда Недељковић оставила је снажан траг у српској биологији и постала узор младим истраживачима.

Реј Курцвејл (1948-) је изумитељ, научник и визионар вештачке интелигенције

Курцвејл је познат по својим открићима у области вештачке интелигенције и технологије.

Још као тинејџер направио је први компјутерски програм који је препознавао музичке мелодије.

Касније је изумео први читач за слепе особе који претвара текст у говор, чиме је многима олакшао свакодневни живот.

Основао је неколико компанија које се баве обрадом звука, говора и дигиталним синтетизаторима музике.

Од 2012. године ради у компанији Google, где развија технологије засноване на вештачкој интелигенцији и учењу машина.

Курцвејл је познат и по својим књигама у којима предвиђа будућност човечанства и развој технологије.

Он верује да ће људи једног дана спојити свој ум са машинама, што ће донети нову еру знања и свести.

Иако су његове идеје често контроверзне, многи научници признају да је предвидео многе технолошке промене које су се већ догодиле.

Његови изуми показују колико технологија може да помогне човеку када се користи за добро.

Реј Курцвејл остаје један од најзначајнијих визионара нашег времена и симбол повезивања науке, маште и хуманости.

Др Данило Брдика је савремени српски психолог и професор на Филозофском факултету у Београду. Завршио је Др Данило Брдика је један од истакнутијих савремених српских психолога, професор на Одељењу за психологију Филозофског факултета у Београду. Основне и докторске студије завршио је на истом факултету, где се и данас бави научним и наставним радом.

Његово поље истраживања обухвата развојну и образовну психологију, са посебним фокусом на процес учења, мотивацију ученика и развој саморегулације у образовању.

Брдика је аутор и коаутор више научних радова, студија и уџбеника који се користе на универзитетима у Србији и региону.

Кроз свој рад тежи да приближи психолошка знања практичарима – наставницима, педагозима и родитељима – како би се разумеле индивидуалне разлике код деце и младих и подстакао њихов развој у складу са савременим образовним стандардима.

Поред академског рада, Данило Брдика активно учествује у стручним скуповима, пројектима и јавним дискусијама о реформама образовања и менталном здрављу младих. Његов приступ наглашава важност разумевања ученика као целокупних личности – са својим емоцијама, интересовањима и потенцијалима – а не само као извршилаца школских задатака.

Значај Данила Брдике за савремену српску психологију огледа се у томе што је један од оних стручњака који настоје да споје научна сазнања и свакодневну праксу, подсећајући да је циљ психологије да помогне човеку да боље разуме себе, друге и свет око себе. Његов рад инспирише млађе генерације психолога и доприноси развоју модерног, хуманистички оријентисаног образовања у Србији.

Његов најпознатији изум везан је за пољопривреду и заштиту животне средине. Ради се о пројекту под називом „Инкапсулација урее формирање спороотпуштајућег ђубрива“. Никола је направио посебну капсулу која омогућава да се уреа отпушта постепено током више дана уместо одједном. На тај начин се спречава загађење земљишта и воде, смањује количина ђубрива која се користи и побољшава принос биљака.

Овај изум је веома важан јер може значајно да помогне очувању природе и развоју одрживе пољопривреде. Захваљујући Николи и његовом раду свет је видео да и млади људи из Србије могу направити нешто што има светски значај.

Поред науке Никола се бави и спортским плесом, што показује колико је вредан, упоран и свестран. Он је пример младог човека који спаја знање, креативност и љубав према науци, али и доказ да се уз труд и веру у себе може успети и без великих услова.

Никола Тепић је симбол нове генерације српских проналазача младих људи који не одустају, који верују у своје идеје и који својим радом мењају свет на боље.

Рађено за Лену Атлагић

Након ослобађања постао је први црни председник Јужне Африке и радио је на томе да његова земља постане држава у којој ће сви грађани имати једнака права. Мандела је био пример правичности, стрпљења и моралне снаге. Његов утицај превазилази границе Јужне Африке – он је инспирисао милионе људи широм света да се боре за слободу, мир и људска права.

За свој допринос добио је бројне награде, укључујући и Нобелову награду за мир. Мандела је остао упамћен као човек који је показао да прави лидер није онај који влада силом, већ онај који прашта и гради бољу будућност за све.

Проналазач World Wide Web-а и пионир дигиталног доба

Тим Бернерс-Ли је британски научник и програмер, рођен 8. јуна 1955. године у Лондону. Он је човек који је 1989. године изумео World Wide Web, систем који је омогућио повезивање информација путем интернета. Захваљујући његовој идеји, данас можемо да користимо веб-сајтове, претражујемо податке и комуницирамо широм света.

Бернерс-Ли је свој изум учинио доступним свима, без наплате, јер је веровао да интернет треба да буде јавно добро. Радио је у истраживачком центру CERN у Швајцарској, где је створио први веб-прегледач и прву интернет страницу. Данас се залаже за очување отвореног и безбедног интернета за све кориснике.

Његов допринос савременом друштву је немерљив – он је омогућио технолошку револуцију која је променила начин на који живимо, учимо и радимо. Тим Бернерс-Ли остаје симбол иновације и слободе информација у дигиталном добу.

Остоја Мијаиловић је српски предузетник, економиста, политичар и спортски радник. Роћен је 25. маја 1979. године у Чачку. Мијаиловић је био члан Нове Србије од 2000. до 2015. године. Служио је извршном органу у Чачку са одговорношћу за мала и средња предиуећа и једно време је био истакнути савезник градолначелника Војислава Илића. 2015. године напушта Нову Србију и прикључује се СНС- у. Тренутно је заменик члана парламентарне комисије за дијаспору и Србе у региону. Такође је заменик члана одбора за економију, регионални развој, трговину, туризам и енергетику. Мијаиловић је такође од маја 2015. до априла 2016. године био члан одбора у ФК “Партизану”, а у септембру 2017. године постао је Председник КК “Партизана”.

Питер Сингер је један од најзначајнијих савремених филозофа и професор етике на Универзитету у Принстону. Познат је по свом практичном приступу моралу и питањима доброте, правде и одговорности. Највише се бави етиком односа према животињама и залаже за смањење патње свих живих бића. Његова књига „Ослобођење животиња“ сматра се основом модерног покрета за права животиња.

Сингер истиче да морал не зависи само од људских интереса, већ да свако биће које може да пати заслужује обзир. Он такође говори о сиромаштву и дужности богатих да помажу онима којима је најтеже. Његове идеје често изазивају полемике јер терају људе да преиспитају своје навике, уверења и начин живота.

Кроз свој рад, Сингер подсећа да филозофија није само теорија, већ путоказ ка бољем и хуманијем свету. Зато се с правом сматра једним од најутицајнијих мислилаца нашег доба.

Она се бави и анализом културе свакодневног живота – како мода, музика или медији утичу на наше понашање и вредности. Њене књиге и текстови подстичу читаоце да размишљају критички и да боље разумеју свет око себе.

Кроз свој рад, Ивана Спасић спаја теорију и стварност, показујући да филозофија није само апстрактно размишљање, већ и начин да разумемо људе и друштво у којем живимо. Њен утицај се осећа у образовању, култури и јавном животу у Србији.

Аутор: Теодора Тричковић

Јово Бакић (1970– ) је српски социолог и професор на Филозофском факултету у Београду. Његов научни рад фокусира се на национализам, идеологије и савремене политичке системе. Бакић посматра друштвене процесе кроз призму критичке социологије и подстиче разумевање модерног друштва.

Познат је по анализи политичких и друштвених феномена у Србији, али и шире у региону. Његова дела утичу на студенте и истраживаче, јер им пружају алате за разумевање сложених друштвених односа. Бакић наглашава значај образовања и информисаности за креирање одговорног грађанства.

Кроз своје радове и јавне наступе, критички коментарише политичке тенденције, указује на опасности популизма и национализма, и подстиче дискусију о етичким и социјалним питањима. Његов утицај је видљив у академској заједници, али и међу грађанима који се интересују за политику и друштво.

Јово Бакић својим радом доприноси развоју критичког мишљења у Србији и шире, чинећи га једним од најзначајнијих савремених социолога у нашој земљи.

Посвећено: Нини Павловић

Стефан Миленковић је један од најпознатијих српских виолиниста и уметника који су прославили српску културу у свету. Рођен је у породици музичара, отац му је виолиниста Зоран Миленковић, а мајка Лидија Кајнацо, пијанисткиња италијанског порекла. Виолину је почео да свира са три године, а већ са шест је наступио као солиста са оркестром. Његова каријера нагло је кренула 1984. године и од тада се не зауставља. Са десет година свирао је за америчког председника Роналда Регана у Белој кући, затим за Михаила Горбачова у Београду и папу Јована Павла Другог у Ватикану.

Дипломирао је као најмлађи студент на Универзитету уметности у Београду, а након тога је наставио студије на престижној Школи „Џулијард“ у Њујорку, где је касније и предавао. Данас је професор на Универзитету Илиноиса у Сједињеним Америчким Државама и гостујући професор на Факултету музичке уметности у Београду.

Његов рад представља спој техничког савршенства и емоционалне дубине. Миленковић својим изведбама гради мостове између народа и култура, преносећи универзалну поруку уметности и мира. Увршћен је у ,,Енциклопедију националне дијаспоре” као један од најистакнутијих представника српске уметности у свету. Његов пример показује колико посвећеност, таленат и љубав према музици могу досегнути границе светског успеха.

Тај је позната по томе што настоји да уравнотежи економске интересе своје земље са правилима међународне сарадње. Њен приступ се заснива на идеји да стабилна економија не може постојати без јасних правних оквира и фер политичких односа између држава. Због тога инсистира на одговорном трговинском понашању, заштити радника и очувању домаће производње, али и на поштовању глобалних стандарда.

Рад Катрин Тај показује да савремени лидери морају истовремено разумети право, политику и економију. Њен пример доказује да политичке одлуке, када се заснивају на знању и сарадњи, могу допринети стабилности и развоју не само једне земље, већ и целог света.

Његова дела су посвећена свакодневним темама као што су љубав, посао, уметност и срећа, али их он тумачи кроз филозофски приступ. Познат је по томе што филозофију приближава обичним људима, чинећи је разумљивом и корисном у свакодневном животу. Његова књига Утеха филозофије постала је веома популарна јер на једноставан начин показује како нам филозофија може помоћи да боље разумемо себе и свет.

Де Ботон често пише и говори о људским осећањима, односима и потреби за смислом. Он сматра да савремени човек често живи у стресу и несигурности, па филозофија може да буде начин да пронађемо унутрашњи мир.

Оснивач је „Школе живота“ у Лондону, институције која помаже људима да уче о емоцијама, љубави и самопоуздању. Његов стил је једноставан, искрен и пун примера из стварног живота. Многи га цене јер успева да споји мудрост старих филозофа са проблемима модерног доба.

Ален де Ботон је данас један од најзначајнијих мислилаца који подсећају да филозофија није само теорија, већ и путоказ за свакодневни живот.

Анна Винтур је једна од најзначајнијих личности савремене светске културе и моде. Као дугогодишња уредница америчког издања часописа Vogue, обликовала је укусе генерација и поставила нове стандарде у модној индустрији. Њен утицај далеко превазилази свет одевања. Она је постала симбол професионалности, префињености и визије. Под њеним вођством, мода је постала комбинација маште, архитектуре и самоизражавања, спој који одражава време у ком живимо и људе који га стварају.

Анна Винтур својим радом показује да модна уметност није само спољашњи изглед, већ и средство комуникације и културног дијалога. Њена визија инспирише дизајнере, уметнике и младе људе широм света да верују у снагу стила и креативности.

Захваљујући њој, мода је постала глас савременог човека, као и начин да се изразе став, осећања и дух епохе у којој живимо.

Посвећено: Олги Вујасиновић

Тања Остојић је савремена српска уметница која је светску славу стекла својим храбрим и оригиналним делима. Рођена је 1972. године у Ужицу. Завршила је Вајарски одсек Факултета ликовних уметности у Београду, где је дипломирала 1995, а магистрирала 1998. године. Усавршавала се у Француској и Немачкој, а данас живи и ради у Берлину. Њен рад обухвата перформанс, скулптуру, видео, фотографију и књигу, и увек носи снажну друштвену и политичку поруку.

Тања је излагала на стотинама групних и самосталних изложби широм света, укључујући престижне догађаје као што су Венецијански бијенале, Институт за савремену уметност у Лондону и Перформа у Њујорку. Њени радови често истражују теме тела, идентитета, женских права и граница између приватног и јавног. Једно од њених најпознатијих дела је „Тражим мужа са пасошем ЕУ“, у којем је кроз лични перформанс указала на политичке и друштвене неједнакости у Европи.

Британски лист Гардијан уврстио ју је међу 25 најбољих уметника 21. века.

Елена Феранте је псеудоним који се крије иза једног од најпознатијих и најутицајнијих савремених аутора италијанске књижевности. Њена дела, посебно серија Неаполитански романи, која почиње романом Моја блиставa пријатељица, постигла су огромну популарност и међународни успех. Феранте је постала симбол савремене књижевности која се бави темама идентитета, пријатељства, љубави и друштвених промена, нарочито у контексту живота жена у Италији.

Феранте је специфична јер је њен идентитет био дуго времена непознат, што је само допринело мистичности њеног лика. Иако се нагађало о њеној правој идентификацији, њен рад је увек био најважнији, а не њено име. Ово је допринело томе да њен стил и нарација постану синоними за аутентичност и дубоко емотивно истраживање ликова. Њена дела баве се проблемима свакодневног живота, породичних односа, али и дубоким друштвеним питањима која се односе на жене и њихову позицију у италијанском друштву.

Серија Неаполитански романи прати живот две жене, Лиле и Лену, кроз неколико деценија, истражујући њихове личне, али и друштвене борбе. Кроз ове романе, Феранте истражује сложене динамике пријатељства и ривалства, док истовремено приказује живот у Напуљу, град који је дубоко укорењен у њеној књижевности.

Elena Ferrante è uno pseudonimo che nasconde una delle autrici più famose e influenti della letteratura italiana contemporanea. Le sue opere, in particolare la serie Neapolitan Novels (Romanzi napoletani), che inizia con L'amica geniale (La mia brillante amica), hanno ottenuto un enorme successo e riconoscimento internazionale. Ferrante è diventata un simbolo della letteratura contemporanea che affronta temi come l'identità, l'amicizia, l'amore e i cambiamenti sociali, specialmente nel contesto della vita delle donne in Italia.

Ferrante è unica perché la sua identità è rimasta a lungo sconosciuta, il che ha contribuito al mistero che la circonda. Nonostante le speculazioni sulla sua vera identità, il suo lavoro è sempre stato ciò che conta, non il suo nome. Questo ha contribuito a fare dello stile e della narrazione di Ferrante sinonimi di autenticità e di un profondo studio emotivo dei personaggi. Le sue opere affrontano problemi della vita quotidiana, delle relazioni familiari e, soprattutto, delle questioni sociali relative alla posizione delle donne nella società italiana.

La serie Neapolitan Novels segue la vita di due donne, Lila e Lenù, per diversi decenni, esplorando le loro lotte personali ma anche quelle sociali. Attraverso questi romanzi, Ferrante esplora le complesse dinamiche dell'amicizia e della rivalità, mentre al contempo dipinge la vita a Napoli, una città che è profondamente radicata nella sua scrittura.

научник, иноватор, предавач у петници, асистен на факултету, полазник некадашњи центра за таленте, ученик Треће београдске гимназије, ђак генерације, добитник светосавске награде....шта рећи још?

Од 2024. године бенд је отишао на хијатус(паузу од турнеја).

процењује се да су продали преко 40 милиона албума широм света.

Често се појављује у медијима као стручњак када је потребно објаснити неки историјски догађај или упоредити прошлост са садашњим временом. Написала је велики број књига и научних радова који се баве демократијом, политичким идејама и развојем друштва у Србији. У свом раду увек наглашава колико је важно критичко размишљање и да историју не треба учити „напамет“, већ разумети.

Њена предавања и јавни наступи утичу на многе младе људе да се више интересују за друштво и да размишљају о томе како се формирају ставови. Стојановић верује да друштво може да напредује само ако разуме сопствене грешке из прошлости. Због свега тога сматра се једном од најважнијих савремених научница у области историје у Србији.

Јелена Јовановић ЈОКЕР за Матеју Павловића

Често се појављује у медијима као стручњак када је потребно објаснити неки историјски догађај или упоредити прошлост са садашњим временом. Написала је велики број књига и научних радова који се баве демократијом, политичким идејама и развојем друштва у Србији. У свом раду увек наглашава колико је важно критичко размишљање и да историју не треба учити „напамет“, већ разумети.

Њена предавања и јавни наступи утичу на многе младе људе да се више интересују за друштво и да размишљају о томе како се формирају ставови. Стојановић верује да друштво може да напредује само ако разуме сопствене грешке из прошлости. Због свега тога сматра се једном од најважнијих савремених научница у области историје у Србији.

Дубравка Стојановић је једна од најпознатијих српских историчарки и дуги низ година предаје на Филозофском факултету у Београду. Рођена је 1963. године, а током своје каријере посветила се проучавању модерне историје Србије. Највише се бави периодом 19. и 20. века и тиме како се наше друштво развијало кроз различите промене. Позната је по томе што јасно и једноставно објашњава сложене историјске појаве, па је многи радо слушају и ван факултета.

Често се појављује у медијима као стручњак када је потребно објаснити неки историјски догађај или упоредити прошлост са садашњим временом. Написала је велики број књига и научних радова који се баве демократијом, политичким идејама и развојем друштва у Србији. У свом раду увек наглашава колико је важно критичко размишљање и да историју не треба учити „напамет“, већ разумети.

Њена предавања и јавни наступи утичу на многе младе људе да се више интересују за друштво и да размишљају о томе како се формирају ставови. Стојановић верује да друштво може да напредује само ако разуме сопствене грешке из прошлости. Због свега тога сматра се једном од најважнијих савремених научница у области историје у Србији.