U susretu sa ovim i drugim temama, često nam na pamet pada reč stres.
КОЈЕ СУ ВАШЕ СТРАТЕГИЈЕ ЗА БОРБУ СА СТРЕСОМ?

У ситуацији када не постоје оптимални услови за рад предшколских установа, а потребно је родитељима обезбедити да њихова деца буду на сигурном збринута у вртићима, дилема стручних сарадника је како да остваре своју улогу и буду подршка родитељима деци и васпитачима. Како да у тренутним околностима допринесу прилагођавању васпитно-образовног процеса, како би он функционисао у служби добробити детета, без опасности да угрози било чије психичко и физичко здравље, а уједно позитивно утиче на развој  здраве личности и социјалних вештина најмлађих.

Васпитачи се, такође, питају како да споје неспојиво, да раде уважавајући препоручене мере за заштиту здравља, а да тиме не угрозе читаву лепезу функција и суштину предшколског васпитања и образовања. Они желе да изађу у сусрет потребама родитеља, да заштите здравље и своје и дечје, али пре свега желе да као аутентичне особе граде однос с децом, развијају  блискост с њима и уче их да култивишу своје социјалне вештине у заједници кроз игру, истраживање и равноправно учествовање.

Децу, нажалост, нико ништа ни не пита. Да ли су спремна на вртић с новим правилима. Како ће се осећати у условима наглашене дезинфекције, обавезног ношења маски, рукавица и многих забрана и ограничења, којих се неће моћи лако придржавати, а често их неће ни разумети. 

Родитељи су разапети између радних обавеза и обезбеђивања егзистенције с једне стране и бриге шта ће и како ће с дететом у условима ванредног стања. Да ли предшколска установа може гарантовати здравствену безбедност детету и како ће се оно снаћи у новим околностима.  

Оно што је заједничко свима у овој ситуацији јесте, да морамо да прихватимо да живот иде даље и да треба пронаћи креативне начине како се изборити с тренутним изазовима, а тешкоће претворити у разлоге за напредовање и развој.  

Не сумњам да ће и овом приликом васпитачи, као наки чаробњаци, с успехом да се изборе са захтевима ванредне здравствене ситуације. Да ће  својим професионализмом и кративношћу надвисити сва очекивања и пронаћи начине, игре и активности, које ће у већој мери задовољити здравствене критеријуме, а уједно испоштовати суштину постојања и рада вртића. Надам се да ће им у томе велики савезник бити лепо време и двориште вртића. 

Родитељи, пре него што одведу своје дете у вртић, осим документације о здрављу детета и потврде о радној обавези, треба да припреме дете  на промене које га очекују у вртићу. На једноставан и деци приступачан начин,  треба да им објасне разлоге због којих ће њихов вртић бити другачији, да маштовито и  кроз игру представе детету функције дезинфекције, прања руку, ношења маски и рукавица, као  и потребе за социјалном дистанцом. За децу јасленог узраста то ће бити неупоредиво теже, па би тим родитељима требало обезбедити краће радно време.

Како бисмо у решавању кризе били сви заједно, а у интересу и за добробит детета, предлажем да се подсетимо и тренутним околностима прилагодимо програм за развој дечјег самопоштовања, у коме је дете веза између породице и вртића и расте у њиховој међусобној сарадњи и кроз сопствено креативно деловање. Све предности онлајн васпитно-образовног рада могу се искорисити и у овом програму. Аутори програма су Гера Ибоља и Љубица Дотлић.

Следи презентација социјалних игара за развој дечјег самопоштовања.

Јасмина Кукић, стручни сарадник-педагог

Предшколска установа "Наша радост" Суботица

У Суботици 4.05.2020.