Narodna Skupština Srbije (1945-46.) 

Narodn Skupština Narodne Republike Srbije (1946-63.) 

Skupština Socijalističke Republike Srbije(1963-1990.)

Narodna Skupština Republike Srbije(1990.)

  Погледали смо видео и чули причу о томе како је изледао амфитеатар у коме су се борили чувени гладијатори, некада и до смрти. Гладијаторске борбе су се првобитно изводиле у Форуму, а касније у амфитеатрима широм Римског царства од којих је најпознатији Колосеум. Гладијатори су могли да буду робови или ратни заробљеници чија је награда, ако победе, била слобода. Током времена су те борбе постајале све немилосрдније и неправедније јер су у арену почели да уводе дивље животиње. 

Један од организатора изложбе, археолог Миомир Кораћ, истакао је као кључни задатак археологије да на основу пронађених експоната реконструише једно време. 

Изложба „Римски лимес и градови у Србији“ отворена је до 10. септембра 2018. год. 
Ученик репортер – Уна Ћурчић

         

Директор Јасмин Николовски поздравио је присутне уводним говором познатим из Јовановог јеванђеља: „ У почетку беше Реч, и Реч беше у Бога, и Бог беше Реч...“. На овај начин, присутни су били уведени у дубљи смисао говора и речи као начина на који комуницирамо, али и стварамо наш свет бирајући речи којима га описујемо. О значају преплитања световног и духовног у речима говорио је проф. Јовић, истичући животворну снагу речи и указујући на важност сваког појединца да освести говор који користи и, мењајући га набоље, преображава самога себе и своје окружење.

Проф. др Нина Пантелић навела је важност и значај очувања сопственог језика крпоз занимљиве примере речи које су готово „непреводиве“ из језика у језик. Као пример, навела је јапански израз „ваби саби“  који подразумева философију живота где вредност и лепота леже управо у несавршенству животних циклуса.  Јер све што постоји, па и оно лепо јесте и – пролазно, а свесност о томе доноси вредновање тренутка „несавршености“. Наша гошћа подсетила је присутне на књигу Михаела Ендеа „Бескрајна прича“ у којој је реч о дечаку који би требало да спасе свет Фантазије од пропадања у Ништавило. Он то чини тако што ће наденути ново име Дечјој Принцези. Именовање Принцезе тако постаје креативан чин који спашава све пределе Маште од нестајања. Име и реч могу да спасе свет, порука је ове бајке.

Мирјана Бобић- Мојсиловић управо је поентирала да нас наш, живи, матерњи језик, имена и култура одржавају у појединачном идентитету, али да представљају и везу с традицијом,  духовним и материјалним наслеђем, прецима, са оним што сматрамо сакралним и колективно несвесним. Она верује да медији имају огромну одговорност у промивисању „правих речи“ јер са речима долазе и вредности. Мишљење, говор и понашање су део једне целине и као такви су неодвојиви. Нажалост, сложили су се учесници трибине, потребно је и да признамо да медији раде баш све супротно од тога, и уместо промоције лепог говора, мишљења и понашања, видимо у јавној сфери непримерене садржаје и изразе. 

Снага свесног појединца, ипак, није занемарљива – то је позив свакој личности да се не изгуби у безличној маси, већ да пронађе и именује властите потенцијале које ће, током живота, развијати. То ће чинити обогаћивањем свог искуства – усавршавањем говора и језика, читањем и разумевањем, упознавањем властитог језика и проширивањем сопственог знања и сопствене свесности. Свако је позван да прошири своју слику света обогаћивањем свог говора, јер осиромашење у домену језика води до обездушења у домену понашања, међуљудских односа и целокупног квалитета живота. Комуникација, зато, не представља само размену информација, већ много дубље везе између људи.

Да је то заиста тако, да речи имају снагу да покрену и изазову осећања, потврдио нам је на крају трибине млади глумац Никола Малбаша, интерпретирајући одабрани мотивациони, ратнички говор и, као контраст,  једну нежну песму Лазе Костића. Многи су тада, на телесном плану,( рекавши да су се „најежили“) осетили сву снагу и моћ Речи и Говора. Управо како је некада тврдио песник и филозоф Бранко Миљковић; „Уби ме прејака реч“ – а Реч може и да нас оживи. Ето, о таквој је, живој Речи било - реч.

Гордана Медић – Симић, филозоф

Наставник  предмета „Језик, медији и култура“

Више од 2000 установа широм Европе је допринело развоју Европеане. Међу познатијим су Ријксмузеум у Амстердаму, Британска библиотека и Лувр.

председник Секције наставника информатике Србије

дипл. инг. електротехнике

члан Националног просветног Савета

члан УО Друштва за информатику Србије

члан УО Викимедије Србије