Tea Lazarevic 7/2

Moje misljenje da u ovoj pesmi se radi o slobodi Srbije i Beograda. Da smo imali jaku i veliku vojsku punu junaka.

Tea Lazarevic 7/2

Rodjen je 10.januara 1888 godine.

Poznat kao oko sokolovo.

Najpoznatiji srpski vojni izvidjac ucestvovao je u svim borbama srpske vojske.

Umro je 1. Januara 1970 godine.

Tea Lazarevic 7/2

Aleksandra Radojević 7/2

Aleksandra Radojević 7/2

Kao dobrovoljac prijavila se za Prvi svetski rat, gde je bila deo Gvozdenog puka zajedno sa Škotlađankom Florom Sends. Prilikom povlačenja preko Albanije, 1915. godine, u Makedoniji, progođena je u glavu. Posle nekoliko meseci oporavka nastavila je da se bori na Solunskom frontu, gde je učestvovala u bitkama u leto i jesen 1916. godine. U bici na Kajmakčalanu sama je zarobila 23 bugarska vojnika, pomagala je u dostavljanju municije i istakla se u bombaškim napadima. Ukupno u borbama ranjavana je četiri puta. Ratnu karijeru završila je činom narednika.

Tijana Jovanović VIII²

Моје мишљење је да је овај марш храбрио и јачао српску војску у тешким временима.

Сава Јанићијевић 7/3

Са својом армијом успешно је учествовао је у многим биткама - Колубарској, бици на Дрини, Церској бици и другим. Велику заслугу је имао за победу српске војске над Централним силама у Церској бици, после које је унапређен у чин војводе.

Имао је значајну улогу у реорганизацији Српске војске на Крфу. Највећи успех везан је за пробој солунског фронта и избацивање Бугарске из рата.

Многи успеси током ратовања уврстили су га у ред највећих војсковођа Првог светског рата и српске ратне историје.

Сава Јанићијевић 7/3

Vukašin Jovanović 8/1

Ива Богдановић 8/1

Настасија Глигорић 8/1

Elena Antanasijević 8/1

Знаш ли одакле си сине, погледај планине сиве,
Зејтинликом цвеће процвало, Шумадијом сунце засјало
Ово је Србија,
говоре гробови ратника,
из славног времена
Цветови као од вина, певају песме давнина,
одјекује као некада, крај Дрине, са цветних ливада
Ово је Србија,
говоре гробови ратника,
из славног времена
Проћи ћеш путеве дуге, видећеш крајеве друге,
понеси одавде један цвет, нек’ сви виде, нек’ зна цео свет
Ово је Србија,
говоре гробови ратника,
из славног времена

-Moje mišljenje o ovoj pesmi je da ova pesma sasvim opisuje našu zemlju Srbiju i da lepo zvuči kada je peva hor.

Pesma "Kreće se lađa francuska" jedna je od najpoznatijih iz Prvog svetskog rata. Pesma je bila posvećena ranjenim srpskim vojnicima koji su prevoženi dalje od Solunskog fronta.

Elena Antanasijević 8/1

О рату није причала, осим да је био суров, ужасан, али да се за земљу морало дати све, да је то био дуг отаџбини. Софија Јовановић је преминула 1979. године и сахрањена је уз војне почасти на Новом гробљу у Београду.

Spomenik u kragujevcu

Nina Radojičić 7/3

kren'te i nezal'te zivot svoj

Cer da cuje tvoj Cer nek

vidi boj, a reka Drina

slavu hrabrost i junacku

ruku srpskog sina.

Poj,poj,Drino,vodo hladna ti

Pamti price kad su padali

Pamti hrabri stroj

Koji je pun ognja, silne snage

Proterao

tudjina sa reke nase drage.

Poj,poj Drino,pricaj rodu mi

Kako smo se hrabro borili

pevao je stroj,

vojev'o se boj kraj hladne vode

Krv je tekla

Krv se lila Drinom zbog slobede

-Ova pesma mi se dopada jer govori o odanošću naše vojske.

Vukašin Jovanović 8/1

Jovanović Vukašin 8/1

Nina Radojičić 7/3

Lara Pantelić 8/1

Skupite se svi, dobri drugovi

neka truba dok ne padne mrak, svira rastanak.

Poslednju našu pesmu vojničku

zapevajmo složno svi nek’ se sve ori.

Pa za one prošle dane, nek’ ti neka suza kane

pa zar nismo bili mi, dobri drugovi.

Ko da žali noći, ko da žali dane

rastanak se sprema a vremena nema

oj, druže moj.

Još u srcu mom kao teški zvon

odjekuje tužne trube glas, kroz taj garnizon.

Poslednji, tužni pozdrav vojnički

zapevajmo složno svi nek’ se sve ori.

Neka svaka cura čuje šta joj vojnik poručuje

sad kad služba prestaje, kad se rastaje.

Ludo živim sada, čudna tuga vlada

uspomena davna iz vojničkih dana,

oj, druže moj.

Mislim da je pesma jako emotivna i duluje mi kao neka himna nekih nesrećnih rastanaka. Pesma jako lepo zvuči kada je izvodi orkestar.

Lara Pantelić 8/1

Nina Radojičić 7/3

Nina Radojičić 7/3

Lara Pantelić 8/1

Sara MatejićVlll/1

Prema Filipu Kanicu s obzirom da je melodiju odsvirao osmanski vojni orkestar kada je osmanska vojska napustila Srbiju 1867. godine ona je postala jedna od najpoznatijih među Srbima.Ovu melodiju je redovno izvodio srpski vojni orkestar tokom Prvog svetskog rata i bila je deo emocionalnog prijema pobede srpske vojske na Solunskom frontu.Posle rata pesma je postala deo repertoara srpskih romantičara i nacionalista i redovno se izvodila tokom njihovih okupljna.

Ovu doživljavam na neki način emotivno i samim tim što su je naši vojnici tako doživljavali joj daje još veći značaj i vrednost.Sama pobeda na Solunskom frontu uz ovu pesmu dobija veći značaj i trebamo biti ponosni na naše junake.

Sara Matejić Vll/1

rodoljubima koji su obeseni avgusta 1941. godine na terazija od strane Gestapoa.

Nikolina Sekulovski 8/1

Sara Matejic Vlll/1

-odlomak-

Stje galije carske!

Sputajte krme moćne!

Opelo gordo držim u doba jeze nocne

Nad ovom setom vodom

Tu na dnu, gde školjke san umora hvata i na mrtve alge tresetnica pada

Lezi groblje hrabri lezi brat do brata.

-Sviđa mi se ova pesma zato što govori o našoj otadzbini.

Sara Matejić Vlll/1

Tamo daleko, daleko od mora,
Tamo je selo moje, tamo je Srbija.
Tamo je selo moje, tamo je Srbija.

Tamo daleko, gde cveta limun žut,
Tamo je srpskoj vojsci jedini bio put.
Tamo je srpskoj vojsci jedini bio put.

Tamo daleko gde cveta beli krin,
Tamo su živote dali zajedno otac i sin.
Tamo su živote dali zajedno otac i sin.

Tamo gde tiha putuje Morava,
Tamo mi ikona osta, i moja krsna slava.
Tamo mi ikona osta, i moja krsna slava.

Tamo gde Timok, pozdravlja Veljkov grad,
Tamo mi spališe crkvu, u kojoj venčah se mlad.
Tamo mi spališe crkvu, u kojoj venčah se mlad.

Bez otadžbine, na Krfu živeh ja,
ali sam ponosno klic’o, živela Srbija!
ali sam ponosno klic’o, živela Srbija!

• dopada mi se pesma zato što je napisana na znak sećanja o borbi i povlačenju Srpske vojske tokom Prvog svetskog rata.

• Nikolina Sekulovski 8/1

Prezime Putnik njegova porodica je dobila u vreme kada su preci, tačnije pradeda Arsenije, doselio sa Kosova u Velikoj Seobi Srba (1690) u Belu Crkvu. Kada su njegovog pradedu, koji je tada imao oko sedam godina, upitali kako se zove, odgovorio je da je on putnik u nepoznatom pravcu. Po oslobođenju Srbije u XIX veku, porodica se iz Austro-Ugarske preselila u Srbiju. Otac Dimitrije je bio učitelj u Kragujevcu. Radomir Putnik rodio se u Kragujevcu 24. januara 1847. godine. Vojnik i vojskovođa srpske vojske punih četrdeset godina. Vojničko zvanje je stekao na Artiljerijskoj školi u Beogradu. Posle mnogih rasporeda i napredovanja u službi 1903. godine unapređen je u čin generala i postavljen za načelnika Glavnog generalštaba. Godine 1906. bio je prvi put imenovan za ministra vojnog.

Nikolina Sekulovski 8/1

Učestvovala je u proboju fronta 15. septembra 1918. godine i u oslobađanju prestonice,mesec i po dana kasnije.

Teodora Matorčević 8/1

Bio je pukovnik obaveštajne službe u generalštvu.Bio je organizator Majskog prevrata i vođa organizacije ,,Crna Ruka"

Niko nema što Srbin imade
Takav bio takav i ostade
Srbin ima svoju krsnu slavu
Krsnu slavu, svetitelja Savu

Od Kosova pa sve na ovamo
Mi junake sve redom imamo
Srbin ima Miloš Obilića
Obilića, devet Jugovića

Srbin ima Toplicu Milana
Srbin ima Kosančić Ivana
Srbin ima Kraljevića Marka
Koga prizna turska vojska carska

Srbin ima čet'ri slova prava
Samo sloga Srbina spasava
Jedno drugom okrenulo leđa
Teško onom ko Srbina vređa

Pesma mi se jako svidja.

Teodora Matorčević 8/1

Nikolina Sekulovski 8/1

Vratio se u zemlju nakon oslobođenja Nove komunističke vlasti su ga osudile na tri godine sa prinudni radom.

Umro je 24.maja 1953. godine u Beogradu

Teodora Matorčević 8/1

Онамо, ‘намо, за брда она, говоре да се разара дом,
Мојега брата, онамо веле, где је негда био јуначки збор!
Онамо, ‘намо, да виђу Ловћен, та то је моје – дома ћу доћ,
Старина мила тамо ме зове, ту морам брату у помоћ поћ!
Онамо, ‘намо, са Цетиња, двора царског врагу ћу рећ,
С огњишта Мило(г), бјежи куго, зајам ти морам враћати већ!
Онамо, ‘намо, за брда она, зелени кажу пребива гај,
Над њим у стени је Острог свети, молитва у њег присваја рај!
Онамо, ‘намо, за брда она, Његошев кажу почива гроб,
Онамо покој души ћу наћи, кад ми брат више не буде роб!“

Ово „скрнављење“ чувене „српске Марсељезе“, песме „Онамо, намо“, коју је 1867. године написао један од наших највећих владара и државника, Њ.С.В. Књаз, касније Краљ, Никола Први Петровић Његош и посветио је своме Косову, учиних поведен најновијим догађајима са жељом да вратим истом мером нашој колевци, уздигнутом челу, поносу и бастиону нашег народа, српској Спарти, Црној Гори. Посебно у овим смутним временима, када нас неки убеђују да нисмо оно што јесмо а неки посредно уче да јесмо оно што нисмо, молим за опроштај великог Краља што им промених смер.

Groblje oslobodilaca Beograda je podignuto borcima poginulim u borbama sahranjeno je vise od 1300 boraca.

Filip Milenkovic

VI/1

Pesma Djurdjevdan nastala je u "vozu smrti", koji je putovao za Jasenovac. Na Djurdjevdan Srbe su zatvorili u vagone za logor u Jasenovcu.

Filip Milenkovic

VI/1

Pesma "Tamo daleko" je Srpska pesma komponovana u čast povlačenja Srpske vojske na Krf i govori o gubitku i čežnji za delekom otažbinom.

Filip Milenkovic

VI/1

Dragutin Matić je poznat kao "oko sokolovo". Najpoznatiji je Srpski vojni izvidjač. Učestvovao je u svim borbama Srpske vojske od 1910.godine do kraja Prvog svetskog rata.

Filip Milenkovic

VI/1

Pesma je jako tuzna radi se o iskazivanja pocasti stradalima. Mnogi knjizevnici prelaze kroz Crnu Goru, Albaniju i povlače se u Grčku.

Bio je srpski oficir i ratnik iz balkanskog i prvog sveckog rata. Nosilac je tri Karađorđeve zvezde, srebrne i zlatne medalje hrabrosti. Ratni put Mihailo Madžarević zapoceo je tek kao savrseni devetaestogodisnji pitomac i podarenik srpske vojske.

Ona je rođena 3. Maja 1855. Godine u mestu Ripl. U solun je stigla 1915. Godine gde je otvorila malu bolnucu kaoja je u pocetku pripadala Francuskoj vojsci, ali je dolaskom srpske vojske na solunski front, prišla srpskom vojnom sanitetu, savivši se pon srpsku zastavu. Prilikom jednog

bombardovanja poginula je 7 . Marta 1917. Godine. Sahranjena je uz najveće voj e pocasti na zejtinliku. Jedini krst nalazi se na spmeniku Katarine Harlej koji su podigli srpski oficiri.

Ива Богдановић 8/1

Лена Пантелић 7¹

Сиње је море широко,

Широко, хладно, дубоко.

Крај му се не да видети

не могу мисли поднети

Креће се лађа француска

са пристаништа солунска

транспорт се креће Србади

ратници, браћа, болесни

Лена Пантелић 7¹

Odlomak:

За част отаџбине напред идемо

Заставу победе смело дижемо.

Напред, напред другови, Србски добровољци

Напред, напред другови, Краља Петра борци.

Tijana Đorđević

Лена Пантелић 7¹

Spomenik je sagrađen u neoklasičnom stilu, a visina mu je 6 metara, na vrhu se nalazi Boško Jugović sa vilom koja mu daruje lovorov venac pobede. Na desnoj strani nalazi se Filip Višnjić koji čuva narodno predanje o kosovskom boju, a na levoj strani mlada devojka koja simbolizuje Srbiju. To je najpoznatije vajarsko delo Đorđa Jovanovića.

Ој Србијо мати, немој туговати,

Зови, само зови, сви ће соколови,

за те живот дати.

Срем, Банат и Бачка, три срца јуначка,

Зови, само зови, сви ће соколови,

за те живот дати.

Херцег-Босна, Лика, то је српска дика,

Зови, само зови, сви ће соколови,

за те живот дати.

Црна Гора мила, увек с нама била,

Зови, само зови, сви ће соколови,

за те живот дати.

Moje misljenje o ovoj pesmi ovo je pesma koja me cini srecnom, ali i ako emotivnom govori o nasoj zemlji i njenim lepotama.

-Ova pesma mi se jako sviđa,milism da je baš prikladna tom dobu.

Bronzani spomenik vajara Ivana Fejkera prikazuje Stevana Sremca kako sedi za istim stolom sa likom iz romana "Ivkova slava", Kalčom i njegovim psom Čapom.

Inspiraciju za ovaj spomenik je delom pružila i činjenica da je Sremac voleo da se druži sa "običnim svetom" i nalazio je inspiraciju u niškim kafanama i zanatlijskim radnjama.

široko,

Široko, hladno,

duboko.

Kraj mu se ne da

videti

ne mogu misli

podneti.

Kreće se lađa

francuska

sa pristaništa

solunska

transport se kreće

Srbari

ratnici,braća,

bolesti

Moje mišljene o pesmi: Kreće se Lađa francuska da je to poznata narodna pesma koja evocira duh putovanja i avanture. Njena melodija i stihovi često izazivaju osećaj i nostalgije i povezanosti sa tradicijom. Osim toga, pesma ima značajnu simboliku, često se interpretira kao obraz borbe i nade.

Kapetan Koča putuje

On ide u tursko, izbavlja sve srpsko

Kapetan Koča putuje

Uporni, hrabri, nadiru, nadiru

Srbiju zemlju osvajaju

Njih vode junaci Koča i Miša

Vojvoda Stepa na čelu svi'

Vojvoda Stepa juriša, juriša

Vojvoda Stepa juriša

On vodi armiju, osvaja Srbiju

Vojvoda Stepa juriša sad

Pesma mi se jako sviđa.

Lara Pantelić 8/1

nije mala, nije mala, triput ratovala

Dvanaeste, dvanaeste, Turke isterala,

trinaeste, trinaeste, pred Bugare stala

Četrnaeste, četrnaeste, Švaba udario,

osamnaeste, osamnaeste, Srbin pobedio

Ko to kaže, ko to laže, Srbija je mala,

nije mala, nije mala, uvek ratovala,

i opet će, i opet će, robovati neće

Pesma mi se svidja.

Teodora Matorčević 8/1

i sufražetkinja koja se posebno istakla svojim radom u okviru škockih vojnih bolnica u Srbiji u toku Prvog sveckog rata, bila je prva žena koja je dobila najviše srpsko odlikovanja.

Sara Matejić Vll/1

Umro je 24.maja 1953.godine u Beogradu.

Слава, слава, слава Србину!
Оро кликће са висине,
глас се чује из дубине,
ни бриге те, сиви тићу,
ми смо с тобом Светозаре Милетићу!
Кад извесни шалај куцне час, зови само ево нас!
Слава, слава, слава Србину!
Доста бисмо ми робови,
треба да смо слободни,
ни бриге те, сиви тићу,
ми смо с тобом Светозаре Милетићу!
Кад извесни шалај куцне час, зови само ево нас!
Слава, слава, слава Србину!
Светозаре, српски сине,
ти си сине дика свију нас,
ни бриге те, сиви тићу,
ми смо с тобом Светозаре Милетићу!
Кад извесни шалај куцне час, зови само ево нас!

Јако ми се свиђа песма.

Velika je patnja koju pesnik proživljava i stalno ga muči to jedno pitanje „Kako su oni… Kako žive u Srbiji?

Glavni motiv u pesmi je briga za porodicom i sebi stalno postavlja pitanje Šta li rade oni.

Марширала марширала краља Петра гарда

Марширала марширала краља Петра гарда

Корак иде за кораком а ја јунак за барјаком

Бој се бије бије застава се вије за слободу Србије

Бој се бије бије застава се вије за слободу Србије

Гледале их гледале их београдске даме

Гледале их гледале их београдске даме

Корак иде за кораком а ја јунак за барјаком

Бој се бије бије застава се вије за слободу Србије

Бој се бије бије застава се вије за слободу

Клекле доле клекле па се Богу моле

Клекле доле клекле па се Богу моле

Корак иде за кораком а ја јунак за барјаком

Бој се бије бије застава се вије за слободу Србије

Бој се бије бије застава се вије за слободу Србије

Бој се бије бије застава се вије за слободу Србије

Бој се бије бије застава се вије за слободу Србије

Бој се бије бије застава се вије за слободу Србије

Лена Пантелић 7¹

Nina Radojičić 7/3

a naš deda priča tužnu priču sa Soluna,

proš’o deda mnoge gore, okusio slano more,

peške doš’o sa Krfa do Čačka,

šta sve nije preživela ta glava, seljačka.

Dok je deda ratovao, cepao opanke,

tri su put rodile stare šljive ranke,

proš’o deda mnoge gore, okusio slano more,

peške doš’o sa Krfa do Čačka,

šta sve nije preživela ta glava, seljačka.

Čuva deda staru pušku, na konja se penje,

a za praznik uvek nosi solunsko ordenje,

proš’o deda mnoge gore, okusio slano more,

peške doš’o sa Krfa do Čačka,

šta sve nije preživela ta glava, seljačka.

Ova pesma mi se dopada jer opisuje starijeg coveka sa sela. Mateja Lukić 8/¹

Орлови рано лете је југословенски филм из 1966.године који говори о Другом светском рату. Дечаци су били похватани, а логор је затворен. Године 1941. рат затиче дечаке, и њихову игру претвара у стварност.Стриц спашава живот његовом брату Николетини Бурсаћу, а када усташе дођу у Прокин Гај, дечаци, Луња, ђед Вук и пољар Лијан беже у Мачкову пећину, коју је Лазар Мачак још давно открио, а која се налази испод воденице. Луња кроз други излаз, одлази до партизанског одреда и доводи их у пећину. Партизани, предвођени Николетином, излазе из воденице и нападају усташе. Након што су победили усташе, партизани одликују дечаке, који захтевају да пођу са њима. На крају, само Луња остаје у Гају и гледа како дечаци одлазе са партизанима.

Izgradnja je trajala u periodu 1971. i 1972. godine uz pomoć 3.000 društvenih aktivista. Spomenik je sastavljen od dvadeset vertikalnih segmenata koji čine cilindričnu celinu. Dimitrije Matorcevic 8/1

Pesnika na početku pesma nalazimo u jednom teško izrecivom stanju.Velika je patnja koju pesnik proživljava i stalno ga muči to jedno pitanje „Kako su oni… Kako žive u Srbiji?Glavni motiv u pesmi je briga za porodicom i sebi stalno postavlja pitanje Šta li rade oni.

(italijanska pesma)

Monte Grappa tu sei la mia patria,
sovra a te il nostro sole risplende,
a te mira chi spera ed attende
i fratelli che a guardia vi stan.

Contra a te già s'infranse il nemico,
che all'Italia tendeva lo sguardo:
non si passa un cotal baluardo
affidato ad italici cuor.

Monte Grappa tu sei la mia patria,
sei la stella che addita il cammino,
sei la gloria, il volere, il destino,
che all'Italia ci fa ritornar.

Le tue cime fur sempre vietate
per il piè dell'odiato straniero
dei tuoi fianchi egli ignora il sentiero
che pugnando più volte tentò.

Qual la candida neve che al verno
ti ricopre di splendido ammanto,
tu sei puro ed invitto col vanto
che il nemico non lasci passar.

Monte Grappa tu sei la mia patria...

O montagna per noi tu sei sacra
giù di lì scenderanno le schiere
che irrompenti a spiegate bandiere
l'invasore dovranno scacciar.

Ed i giorni del nostro servaggio
che scontammo mordendo nel freno,
in un forte avvenire sereno
noi ben presto vedremo mutar.

Monte Grappa tu sei la mia patria...

Još ne sviće rujna zora,

još ne trepti list sa gora.

Ne čuje se poj slavuja,

zoru da najavi.

Ne čuje se ni zefira,

niti svirka od pastira,

tišina je, svud okolo,

sve živo počiva.

Neka cvijeta rosno cvijeće,

nek' se kiti s' njim proljeće,

ja ga neću više brati,

jer nije za mene.

Ja ga neću više brati,

jer ga nemam kome dati.

Kojoj sam ga darivao,

zemlja je pokriva.

• Pesma mi se veoma dopada, tekst je predivan i ima veoma lepo značenje. Tekst je promenjen mnogo puta, a pesmu su otpevali razni izvođači. Idalje se ne zna ko je autor. Pre desetak godina ljudi su ponovo počeli da veruju kako ju je komponovao i napisao Vasilije Vasa Nikolić (advokat, vojnik, pesnik i boem iz Futoga).

Jeremija pali topa
zatresla se sva Jevropa
doš'o Švaba do Zemuna
od Zemuna puna buna

Doš'o Švaba sve do Ralje
a od Ralje ne mož' dalje
doš'o Švaba sve do Cera
stade Gedža da ga tera

Kad se Srbin naljutio
Poćoreka pojurio
stani, stani Švabo kleti
da vidiš kako Srbin sveti

Jeremija pali topa
zatresla se sva Jevropa

Pripovetka Avlija istražuje sudbinu zatvorenika u istambulskom zatvoru,prikazajući njihove unutrašnje borbe i besmisao postojanja u kontekstu izolacije i ljudske patnje.

Da li čujes mila

moga konja kas

da li čujes sa planina

zove te moj glas

Zasviraše trube

završi se boj

zvona zvone, zora sviće

vraćam se rode moj

Refren:

Aj, pa pukni zoro

staru majku probudi

pa da vidi ko joj dolazi

aj, pa pukni zoro

moju dragu da ljubim

bele grudi da joj zagrlim

Kad tamo daleko

vidim odžak siv

staru sljivu, rodnu njivu

vracam se kuci živ

A najboljih nema

odneo ih boj čuvala me slika tvoja

vraćam se rode moj

Refren:

Aj, pa pukni zoro

staru majku probudi

pa da vidi ko joj dolazi

aj, pa pukni zoro

moju dragu da ljubim

bele grudi da joj zagrlim

Ova pesma mi je jedna od dražih pesama vezanih za Prvi svetski rat. Sećam se da sam je jednom svirala u školskom orkestru. Svaki put kada pustim pesmu, setim se vežbanja nota. Takođe, slušala sam pesmu iznova i iznova samo kako bih zapamtila redosled teksta i nota. Tada mi je pesma postala još draža, a sam tekst je tužan, pa je

pesma samim tim lepa na svoj način.

Ovaj spomenik završen je 1953. godine. Njegov autor je Nandor Glid.

• Небојша Јерковић (1912—1941), учитељ. Пре рата радио као учитељ у селима Сремска Рача и Кленак. Од 1939. године био члан Комунистичке партије Југославије(КПЈ) и припадао је групи учитеља-комуниста окупљених у друштву „Вук Караџић“. После окупације радио на организовању устанка у Подрињу. Био командант Мачванског партизанског одреда. Погинуо је крајем децембра 1941. године у близини Беле Реке, код Шапца.

• Душан Јерковић (1914—1941), учитељ. Пре рата је радио као учитељ у селима Кадињача, Јакаљ и Факовићи. Био је члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ) и припадао је групи учитеља-комуниста окупљених у друштву „Вук Караџић“. После окупације је радио на организовању устанка у околини Ужица. Био је командант Ужичког партизанског одреда. Погинуо је 29. новембра 1941. године у бици на Кадињачи. За народног хероја је проглашен 25. септембра 1944. године.

Одломак:

То је било као помрачење сунца. Пре тога Београд је достигао био пуну зрелост и светлост, имао сву важност и моћ и одједаред стао је падати сумрак а усред сумрака свако је уочио тај тренутак пала је тама, нагло као неки црни нож. И предвојила нас. Једни су бежали у даљину где се назирао обасјан ваздух, други су остали крај своје црне звезде, да сачекају да помрачење прође. Тама се упила у сваку честицу светлила. Као огромна црна звезда пловио нам је Београд над главама неколико година.

Ова приповетка ми се јако свиђа.

Лена Пантелић 7¹

Malo je dugacka ali nije bilo tesko da se procita.

Pa za one prošle dane nek ti neka suza kane pa zar nismo bili mi, dobri drugovi.Ko da žali noći, ko da žali dane rastanak se sprema a vremena nema oj, druže moj.

Još u srcu mom kao teški zvon odjekujte tužne trube glas, kroz taj garnizon.Poslednji tužni pozdrav vojnički zapevajmo složno svi nek se sve ori.

Neka svaka cura čuje šta joj vojnik poručuje sad kad služba prestaje, kad se rastaje. Ludo živim sada, čudna tuga vlada uspomena davna iz vojničkih dana,oj druže moj.

Filip Milenkovic

VI/1

Песма ми се много допада