Покондирена тиква

                                  Јован Стерија Поповић

~Предисловије~

„Покондирена тиква“ је комедија у којој Стерија настоји да исмеје главног лика, Фему, која је, након смрти свог мужа, заслепњена Сариним причама и „ноблесом“.

Предисловије је предговор у коме је писац објаснио како је дошао на идеју за тему овог дела, као и његов значај. Он је, у облику разговора са фрајлицом, објаснио које особине исмева код Феме.  Фрајлица у том разговору представља људе који, пратећи моду, претерују и не размишљају својим главама, већ мисле да је све што је у моди исправно. Она то погрешно схвата и мисли да се Стерија својим делом окомио на жене. Уз то фрајлица додаје:

 „ Тако сте нас у пређашњем Вашем дјелу напали с Јелицом, а сад нам опет Фему представљате.“

Он је, из ситуација које је лично доживео и стварима о којима жене као Фема причају, саставио ову комедију. Њен значај се огледа у подизању свести о непотребним стварима којима се људи баве, на духовит начин, чиме придобија већу пажњу публике. Начин Стеријиног приповедања омогућава да се ова комедија чита и у новије доба, а да поука увек буде јасна. 

Свако треба да има своје мишљење и не обазирући се на туђа, да га искаже. Не треба се увек утапати у масу.

Фема, односно покондирена тиква је лик који свакодневно срећемо. Било је покондирених тикава и раније, али данас их је више неко икад захваљујући ,,помереним” друштвеним вредностима. Фема је ту око нас, на сваком кораку, на телевизији, на друштвеним мрежама и срећемо их сваког дана.

Фема се може лако препознати: обично је полуобразована и припроста, али одлучна да допре до ,,висина“.Приказује се у најбољем светлу и кити туђим перјем, разбацује се фразама које не разуме и које нису прикладне ситуацији ( ,,Крокодилске сузе ме увек насмеју“ ! ) ; сматра да увек има нешто паметно да каже на сваку тему и да је управо она та која ће да нас просветли.Њен физички изглед лако се препознаје: одрасла жена или девојка, па чак и девојчица са уграђеним силиконима, вештачким осмехом и напућеним уснама, утегнута у ,,ин“ перје. Она се увек труди да буде у одабраном-ноблес друштву, а своје дотадашње пријатеље и родбину одбацује. Она живи нов живот, качи своје изложбене фотографије на социјалним медијима и говори нам о свом приватном животу: како је посетила пуно места са тим и тим ликом, како су се фантастично провели и обавештава нас о својим плановима. Покушава да створи лажну слику о себи којој није дорасла и уклопи у свет којем не припада.

Фема нам у ствари говори да је несрећна и неиспуњена особа.Помозимо им да буду оно што јесу у дубини свог бића, јер ће само тако престати да буду Феме.

Споља је изгледала као дама, али је изнутра била оно што јесте, једна обична и уображена сељанка која је умислила да је школована и отмена дама из богате породице. Није била културна и није знала да се лепо изражава, па је у свој прост језик убацивала француске и немачке речи које је негде случајно чула. Није знала шта значе те речи и изговарала их је погрешно, тако да су њена необразованост и недостатак памети још више долазили до изражаја. Толико се покондирила, да није била свесна да је њено понашање смешно и да јој се сви чуде и потајно смеју.  Веровала је да је створена за господство, да је модерна, отмена и паметнија од свих које познаје. У својој занесености и уображености вређала је своје најближе. Гледала их је са висине и била ужасно груба  према њима. Лако се одрекла своје прошлости, свог мужа опанчара и рођеног брата, али и поред тога није могла да сакрије ко је она у ствари и одакле потиче. Начин на који је мењала намештај у својој кући, своју одећу и свој говор, као и њено лоше понашање према њој блиским људима још више су истакли њено сељачко порекло, недостатак стила, лепих манира и  кућног васпитања.

У покушајима да промени саму себе и постане оно што није, чинила непромишљене ствари. Била је  себична, арогантна и  дрска према другима, тако да је на крају уместо успеха доживела пораз. Није постала  културна дама, већ је остала оно што је и пре била. 

           У комедији „ Покондирена тиква“ главни ликови су: Фема- богата удовица, Евица- њена кћи, Митар - Фемин брат, Анчица – служавка,Јован – шегрт, Василије, Сара и Светозар Ружичић.

Сара и Светозар Ружичић у овој комедији имају особине које их карактеришу као преваранте и лоше особе.

          Сара је била куварица код једне грофице а у друштву се представљала другачије.Била је полуобразована, говорила је помало немачки и француски који је научила радећи код грофице.

То је покушала да искористи да се дружи са богатима, да користи њихов новац и углед.

Феми, богатој удовици се улагивала, говорила јој да треба да прича на немачком , да се дружи са грофицама и баронима, да набави скупог пса, модерне кочије, јер све то њој приличи и биће „ноблес“. Пошто је Фема била необразована, наивна и приглупа лако ју је наговорила. Сара се хвалила како је била на богатим ручковима , а пошто је Фема хтела да буде најбоља у свему рекла је да ће да ће и она све то да спреми. Сара је хтела да се покаже као скромна, па је рекла да су јој довољни хлеб и супа, а онда се ипак одала кад је рекла да може и печење, сарма и торта.  На све то је позвала и свог рођака Ружичића на ручак.Фема је све хтела да јој угоди само да би била у високом друштву и није ни примећивала колико је Сара злобна и користољубива.

       Светозар Ружичић, такође има лик преваранта у овој комедији.Он је Сарин рођак кога је она упознала са Фемом да би га оженила њеном кћи. Био је трговац у некој радњи а понашао се као песник и филозоф. Све је причао на немачком и у стиховима па га Јован, Василије и Митар нису разумели, а Фема му се дивила.Такав битан је могао да буде само у друштву ових неуких људи.

Био је и користољубив. Хтео је да се ожени Фемом,иако је била стара и ружна само због новца и да би био угледан у друштву. Када му се Ева лажно удварала, све је ружно причао о њеној мајци, што показује колико је лоша особа.Због новца је продао и сат који је добио као венчани поклон.

            У овој комедији све изгледа шаљиво па и ликови превараната. У стварном животу то није тако.Треба да будемо опрезни и да пазимо са ким се дружимо, да верујемо само својој породици и правим пријатељима.

 

Језички израз у комедији,,Покондира тиква“изузетан је, моћан, разгранат у више смерова. Изазива смех, понекад до суза, посебно кад се гледа као позоришна представа.

   Најпре се препознаје народни говор војвођанске средине, вокабулар занатлијског слоја људи. Митар каже комендија (комедија), компламент(комплимент), пофалити (похвалити), јошт (још),гди(где), вантаста(фантаста), метно (ставио),  чест(част). Помиње се јанкл (блуза коју су носили радници и занатлије, виклер (женска пелерина).

   А и сама Фема, покондирена тиква, спремна за ноблес (француска реч за отменост,господство) изговара ружне речи. Евици каже да је непоткована крава,  мућурла (будала), безобразница, дрнда, слута (глупа), а служавка Анча је свињарица, скот женски, глупавка. Комичних сцена има много, има много и смеха, хумора.Фема преко ноћи жели да говори немачки и француски. Ко ми фо и мико фо су речи које често изговара. Накарадно,искривљено изговара многе речи из немачког језика: пединтер (нем.Bedinter-слуга) либер прудер (lieber Bruder-драги брат), унтерондлује се (unterhalten sich - забављати се), шпректе (sprechen-говорити), ви кец?(wie gehts - како сте?), кон нит(kann nicht-не може). И речи из француског језика Фема изговара онако како њој одговара и изазива буран смех : божур (француски-бон жур). Комична је сцена дијалога Феме и шегрта Јована, кога она зове модерно Јохан, Жан, Ханц, Џан.

Фема: Сапр дудер фо(бесмислене речи); сапр бу-то је француски добро јутро. Сад кажи божур,мадам.Знаш шта је божур?
 Јован:Како не би знао кад нам је башта пуна божура?

Забуне (а самим тим и комике) има и у дијалогу других ликова.

Ружичић: Благозрачна Хелено!

Евица: Моје је име Евица.

Ружичић: Ти си Евица,но зато опет Хелена;девојка,но зато богиња.

Евица: Опростите,ја нисам богињава.

Фема често употребљава бесмислене речи: лес тружес, сапр дабл сундер, сан дундер, семенер ротундер, лес финес, лес ламорс, сепер се лепр, син сунзер...

Њој ће се у накарадним,измишљеним речима придружити и будући зет Василије који јој се додворава, улагује: лиус,пиус,бонус,азинус,поркус,мус,урбанус. То ће пре њега урадити и Јован :Сапр ђабл сундиер сусунпрпрпардон.

Сара је лик који употпуњује слику ноблес-живота. Као бивша куварица у кући праве господе упознала је манире и језик образованих људи. Тачније,правилније изговара речи из немачког и француског језика: сиперб(фр.красно,лепо), ала бонер (фр.у добри час), апропо(фр.тим поводом), шмајхлујем (нем.schmeichlen-ласкати). Сара је варалица, улагује се, ласка, додворава се Феми, подучава је господским манирима само да би бесплатно јела и пила.

Врхунац у језичком изразу и комичним ефектима везан је за лик Светозара Ружичића, Сариног младог рођака. Писац се до сада подсмевао,исмејавао људске мане и слабости, а овај лик као да је градио тако да критикује тадашње ,,песнике“. Сам Ружичић себе доживљава као ,,пјеснословца“,поету, ,,стихотворца“ Свјатозара Розичича.

Пева на ,,славјанском“ језику(против кога се Вук Ст. Караџић борио у својој реформи језика). У стиховима самозваног песника Ружичића много је неразумљивих речи, тешких за изговор, оптерећених суфиксима и префиксима.У простој необразованој средини жели да буде уман, да му се сви диве. Прави нарцис. И он је преварант, хохштаплер. Каже да је сишао са Парнаса (планина у Грчкој-седиште песника). Животна жеља му је да нађе ферлегера (издавача) за своје песме.Најпре намерава да се ожени Евицом, али га она одбија. Фема је прихватила брачну понуду са одушевљењем. За Ружичића Евица је Хелена (тројанска), Дафне којој пева:

                  ,,Шта је друго љупки брак,

                    Него рен и црни лук?

                    Сузе лијеш кад га једеш,

                    Ал га опет једеш.

                    Са музама прави брак,

                    муза мене тад милује

                    муза је са малим задовољна.“

Ружичићеви стихови пуни су грација(муза); ту су Аполон, Венус, Афродита, Купидон, Јунона, Хелена, Хекаба.

Све ово је далеко од стварног живота. Заиста је Ружичић ,,вилозов“ и ,,вантаста“.Инспирацију налази и у гладном стомаку:

                      ,,Велкоможни трбуве,

                        Твоје силне меуве,

                        Гоне гладног певати,

                         Гоне стихе правити

                        С тебе многе девојке 

                        За старкеље полазе,

                        С тебе лепи младићи

                         Бабускере узимају.“

,,Стихотворец“ Ружичић неће испунити своје снове. У беспарици заложио је Фемине поклоне бурмутицу и сат уз помоћ Јована. И у дијалогу ове двојице има много хумора, комике. Јован је смешан ,користећи речи( најчешће погрешно) из словачког језика( моцни пан-силан господин, пењази-новац, взели-узели, пекни-леп).

Много смеха изазивају  и речи нашег, српског језика којима се додају наставци.

Фема: Евицхен, ти остајеш овдендер. Самосендер паметно владајдер. Брату Митру каже: ,,Кунт мој братанд гурбијан великандр.“ 

Митар јој узвраћа истом мером:,,Узминдер ти кожендер, па правидер опанкедер.“

Митар је ту глас разума. Отворено истиче да је зло( ато је Фема) кад прост хоће да дигне нос нависоко. ,,Нема ти горе него кад се тиква покондири. “Истина је и ово: ,,Човек ма како да је учен и школат (школован), ако нема памети,све је малер(пораз,промашај).

  И ту је крај само за Фему; отрезнила се и вратила се ,,простом“животу. Међутим, отворила је пут другим женама да буду ноблес, помодарке,снобови,полтрони. Препознајем  и у свом окружењу те покондирене тикве. Не завидим им.