u XX veku Morgan je utvrdio da se geni nalaze na hromozomima i da imaju definisana mesta, lokuse, što je poznato kao hromozomska teorija nasleđivanja.

Hromozomi prokariota, bakterija i modrozelenih algi ne sadrže histone, kontinuirani su, bez introna i cirkularni. 

Hromozomi eukariota se sastoje iz molekula DNK, male količine RNK, histona i nehistona, jona Mg i Fe.  Količina histonskih proteina je proporcionalna količini DNK u ćeliji. 

Dominantni fenotip, okruglo zrno, imaju homozigoti i heterozigoti za dati gen, dok recesivan fenotip imaju samo recesivni homozigoti. 

 RrYy (4/16) 

 RRYy (2/16).

Znači da je za ispoljavanje neke osobine dovoljno prisustvo samo jednog dominantnog funkcionalnog alela. Dominantno recesivno nasleđivanje može biti vezano za nasleđivanje preko autozomalnih hromozoma, ili preko polnih hromozoma, pre svega X hromozoma, pošto se na Y hromozomu nalazi relativno mali broj  gena.

Intermedijerno nasleđivanje pokazuje dominantni alel koji se različito ispoljava u homozigotnom i heterozigotnom stanju. 

geni mogu da se obeležavaju sa velikim i malim istim slovom 

Češće se ispoljavanje jednog od fenotipova obeležava sa velikim slovom i indeksom 1 odnosno 2 za drugi fenotip (A1A1, A2A2), pri čemu je heterozigot A1A2 ima intermedijerni fenotip. 

U ovom slučaju se ispoljavaju tri fenotipa pri čemu je fenotip koji je određen heterozigotnim genotipom intermedijeran. Ovaj tip nekompletne dominacije se sreće kod biljke zevalica. Tako, pri ukrštanju crvene i bele zevalice dobijaju se heterozigoti koji su roze boje.

U slučaju intermedijernog nasleđivanjakod heterozigotnih jedinki, ispoljava se osobina koja je između osobine oba homozigota, dok se u slučaju heterozigota kod kodominantnog nasleđivanja, ravnopravno ispoljavaju osobine i jednog i drugog homozigota. 

Kod ljudi su prisutne u okviru ABO sistema četiri krvne grupe: A, B, AB i O. 
Krvnu grupu A imaju osobe koje mogu biti homo i heterozigoti AA i AO.

Krvnu grupu B takođe imaju osobe sa dva genotipa BB i  BO. 

AB krvna grupa ispoljava kodominantna svojstva, zbog prisustva dva kodominantna alela, A i B. 

ABO sistem krvnih grupa određuje gen koji ima tri alela: A, B i O. 

Alelski oblici kod krvnih grupa čoveka su tako i u dominantno-recesivnom odnosno kodominantnom odnosu. 

A i B krvne grupe su dominantne u odnosu na  0, a nulta krvna grupa je recesivna, jer se ispoljava samo u recesivnom homozigotnom stanju

Gen koji određuje MN sistem obrazuje dva alela M i N koji su kao što je već rečeno međusobno kodominantni, što znači da u paru ispoljavaju dejstva oba alela tako da se stvaraju oba antigena i M i N, pa osoba ima MN krvnu grupu. 

Za razliku od nekih drugih krvnih grupa, antitela za MN sistem se normalno ne nalaze u krvnom serumu ljudi te se zbog toga na ove krvne grupe ne obraća pažnja pri transfuziji. 

nodnos očekivanih fenotipova je 1: 2: 1 (NN, MN, MM). 

Drugi ekstrem je AB krvna grupa, koja može da primi krv svih krvnih grupa, ali može da je da samo svojoj krvnoj grupi oni su univerzalni primaoci (na svojim eritrocitima imaju i A i B antigen).

Boja kose i dlake sisara je jedan od primera. 

Da bi osobe normalno čule, moraju imati dominantna oba gena A-B-, dok se kod svih ostalih osoba javlja gluvoća.
Pri ukrštanju dve heterozigotne jedinke koje čuju (AaBb), umesto očekivanog odnosa fenotipova  9; 3; 3; 1 dobijaju se samo dva fenotipa, ljudi koji čuju ili koji su  gluvi. 

Zbog komplementarne aktivnosti dominantnih alela dva gena, odnos onih koji čuju i ne čuju će biti sledeći: 

A-bb; 

aa-B- 

aa-bb. 

Umesto očekivanog Mendelovog  odnosa za dihibridno nasleđivanje, dobija se  fenotipski odnos  9:7 (osobe koje ne čuju imaju genotipove 3  genotipa A-bb; 3 genotipa aaB- i 1 genotip aabb, što ukupno predstavlja 7/16).
     Gameti ♀/♂ | AB | Ab | aB | ab

Obojeno perje se javlja samo kod kokošaka sa dominantnim C genom.
Recesivni homozigoti cc su beli.

Međutim, I gen deluje inhibitorno na C gen,  tako da nisu obojene ni one jedinke kod kojih je prisutan dominantni gen I, u homozigotnom ili heterozigotnom stanju, bez obzira na prisustvo dominantnog gena C za boju kokošaka.
obojene kokoši su one sa genotipom C-ii, kojih je samo 3/16, a svi ostali genotipovi dovode do belih kokošaka.
Ukrštanjem u P generaciji dve bele kokoške dominantnog i recesivnog homozigota, u F1 generaciji se dobijaju bele heterozigotne kokoške za oba gena. Njihovim međusobnim ukrštanjem dobija se, umesto očekivanog odnosa fenotipova, odnos 13:3  belih odnosno obojenih kokoški.
     | Gameti ♀/♂ | ci | cI | CI | Ci
Ccii su samo obojene i ima ih 3
Epistaza, se može posmatrati i kao situacija kada jedan genski par maskira ekspresiju drugog gena. (primer boje dlake kod labradora)