Рођен је 15. децембра 1852. године.

-1889. године Бекерел је постао члан Француске академије наука.

-1900. освојио је Рамфордову медаљу за откриће радиоактивности уранијума и постао официр Легије части.

-1901. додељена му је Хелмхолцова медаља.

-1902. године изабран је за члана Америчког филозофског друштва.

- 1903. поделио је Нобелову награду за физику са Пјером Кири и Маријом Кири за откриће спонтане радиоактивности.

1905.г. одликован је Бернардовом медаљом.

1906. изабран за потпредседника академије.

Преминуо је 25. августа 1908.г. у Кроазику.

Бекерел је почаствован тиме што су по њему названа многобројна и разноврсна научна открића. Мерна јединица за радиоактивност, бекерел (Bq), названа је по њему, а постоје и Бекерелови кратери на Месецу и Марсу.

Никола Танкосић, VII3

Вилхелм Конрад Рендген-1845-1923, немачки физичар

Нема речи хвалоспева за немачког професора физике који је помогао милионима људи.

Пре 120 година случајно је приметио један феномен који и данас носи његово име – Конрад Рендген.

Прича се да пуних шест недеља након проналаска икс-зрака није напуштао своју лабораторију иако му је стан био само спрат изнад.Тек негде пред Божић, 22. децембра 1895., урадио је и познату фотографију Шаке његове супруге, иако је очигледно тачно знао што ће се наћи на фотографској плочи.

Само шест дана касније, објавио је свој научни рад „О новој врсти зрачења“. Слава и признања дошли су готово одмах: не само да је он открио нову врсту зрачења, већ су његови зраци могли нешто о чему су лекари одувек само сањали – да виде шта се догађа „испод коже“.

Године 1901. је зато управо њему додељена тек основана Нобелова награда за физику – за заслуге за људски род.

Намерно никада није заштитио свој изум јер је сматрао да треба да служи читавом човечанству.

Лука Јовановић VII-3

Елемент са редним бројем 102 у периодном систему добио је име управо по њему-нобелијум.

Нобелов отац је био инжењер који је путовао по свету па је се породица Нобел често селила.

Производио је нитроглицерин.

У његовим фабрикама је често долазило до експлозија у којој је трагично преминуо њјегов брат Емил.

Умро је 1896.године у својој кући у Сан Рему у Италији.

Данас је једна од највећих награда на свету добила име управо по њему а то је Нобелова награда.

Павле Мојовић VII5

Поред тога, Ератостен је био познат и по раду у астрономији. Израчунао је прецизне вредности за дужину године и нагиб Земљине осе.

Такође је био познат по свом раду у математици, где је допринео развоју теорије бројева и геометрије. У математици Ератостеново сито је поступак за одређивање простих бројева мањих од неког задатог броја n.

Ератостен је био и цењени књижевник, често цитиран и познат по својим песмама и епиграмима. Његово дело је имало велики утицај на науку и културу старог света.

Укратко, Ератостен је био изузетно важан грчки научник и математичар чији су радови оставили дубок траг у многим пољима науке.

Андреа Велисављевић V3

Петар Богдановић V3

Димитрије Секулић и Урош Стефановић ВИИИ2

Мендељејев је познати руски хемичар, академик и научник. Рођен је 8. фебруара 1834.године у Тобољску у Русији, као седамнаесто, најмлађе дете. Одрастао је у веома сиромашној породици. Школовао се у Санкт Петербургу где је и завршио педагогију а затим је студије наставио у Париз. Након студија враћа се у Русију где постаје професор хемије на Технолшком институту. Познат је као један од научника који је створио Периодни систем елемената, а који представља најсавршенији класификацији систем у природним наукама. Пратећи тај систем он је могао да предвиди особине још непознатих елемената. У почетку његов систем је имао веома мало присталица у међунардном научном друштву, али је временом био прихваћен након открића три елемента који су имали особине које је он и предвидео. Његов дијаграм се и данас користи. Мендељејев је познат и по практичном раду на побољшању националне економије и истраживању састав нафте. Помагао је у отварању прве рафинерије у Русији, а патентирао је и стандард за руску вотку. Мендељејев је преминуо 2.фебруара 1907.године у Санкт Петербургу. Радиоактивни елемент са атомски бројем 101 назван је Мендељевијум у његову част.

Димитрије Секулић и Урош Стефановић

Мендељејев је познати руски хемичар, академик и научник. Рођен је 8. фебруара 1834.године у Тобољску у Русији, као седамнаесто, најмлађе дете. Одрастао је у веома сиромашној породици. Школовао се у Санкт Петербургу где је и завршио педагогију а затим је студије наставио у Париз. Након студија враћа се у Русију где постаје професор хемије на Технолшком институту. Познат је као један од научника који је створио Периодни систем елемената, а који представља најсавршенији класификацији систем у природним наукама. Пратећи тај систем он је могао да предвиди особине још непознатих елемената. У почетку његов систем је имао веома мало присталица у међунардном научном друштву, али је временом био прихваћен након открића три елемента који су имали особине које је он и предвидео. Његов дијаграм се и данас користи. Мендељејев је познат и по практичном раду на побољшању националне економије и истраживању састав нафте. Помагао је у отварању прве рафинерије у Русији, а патентирао је и стандард за руску вотку. Мендељејев је преминуо 2.фебруара 1907.године у Санкт Петербургу. Радиоактивни елемент са атомски бројем 101 назван је Мендељевијум у његову част.

Димитрије Секулић и Урош Стефановић

VIII2

Ово откриће имало је кључну улогу у развоју теорије ћелија, постављајући темеље за будуће разумијевање структуре живих организама. Хоокеов рад придонио је развоју микроскопије и отворио врата новим спознајама о животу на микроскопској разини.

Јана Благојевић VIII5

Ема Стефановић VIII5

Ово револуционарно откриће означило је почетак модерне вакцинологије и поставило темеље за развој вакцина против различитих болести. Пастеурова методологија - ослабљивање или убијање патогена како би се потакао имунолошки одговор - постала је основна стратегија у развоју вакцина. Његов допринос медицини и заштити људског здравља дубоко је обликовао сувремени приступ превенцији инфективних болести.

Јана Благојевић VIII5

Ема Стефановић VIII5

Ово непланирано откриће пеницилина, првог антибиотика, означило је почетак ере антибиотика у медицини. Флеминг је објавио своје резултате, али је развој пеницилина даље усмјерио Хоњард Флореy, Ернст Борис Цхаин и остали истраживачи. Пеницилин је постао кључни лијек у лијечењу бактеријских инфекција и револуционирао медицинску праксу.

Флеминг је за свој рад на пеницилину добио Нобелову награду за физиологију или медицину 1945. године, дијелећи ју с Флореyем и Цхаином. Његов допринос медицини дубоко је обликовао сувремени приступ лијечењу инфекција. Флеминг је преминуо 11. ожујка 1955. године, али његово насљеђе живи кроз значајну улогу коју је одиграо у развоју антибиотика.