Истина је да још увек не постоји технологија која „размишља“ на исти начин као човек, што значи да машине још увек нису у стању да изграде однос према свету, што је један од основних предуслова да на њега утичу. Истина је да се човечанство највише боји онога што би неко могао да уради са овако моћним алатима, будући да АИ укључује и системе попут аутономног оружја, али и оне који су планирани да се користе како би доносили одлуке у име послодаваца, те других структура на позицијама моћи. Такви системи обично су дела прилично младих људи, који су научили како да ускладе мета параметре и неуралне мреже, и који верују да је вештачка интелигенција више од алата, те да ће једног дана решити све проблеме човечанства. Истина је, наравно, далеко другачија, будући да системи које конструише човек рефлектују његове етичке изборе, те не нуде свежа и другачија решења.

Поред свега наведеног, експерти истичу да би системи вештачке интелигенције могли да доведу и до повећавања неједнакости између класа, будући да ће овакви алати бити најдоступнији богатима, који већ имају све предности. Тако би најбоље решење било да се човечанство мотивише за окретање креативној економији која би понудила другачија решења, те у процесе рада и одлучивања укључила све који су заинтересовани, а системе попут вештачке интелигенције пре свега учинила корисним, али безопасним, алатима.

Kомпанија „Гугл“ је Професора Де Kаја из Хонг Kонга поставила за једног од осам чланова свог Савета за напредне технологије који се бави вештачком интелигенцијом.

 

Пошто вештачка интелигенција полако улази у све области живота, преко здравствених услуга по све до јеловника у Мекдоналдс ресторанима, професор из Хонг Kонга је одлучио да изрази своју забринутост и у томе се придружи ставовима оснивача компаније „Тесла“ Илону Маску који је саветовао људе да се врло опрезно крећу у областима нових технологија. „Вештачка интелигенција је најјача сила која може изазвати пометњу какву човечанство никад није видело, а дебате које се воде у вези са њеним утицајем су разнолике“, каже професор Де Kај са Научно-технолошког универзитета у Хонг Kонгу. „Ускоро ће доћи дан кад ће људи моћи да произведу оружје у виду флота наоружаних беспилотних летелица, а онда смо отворили врата пакла.“

Kомпанија „Гугл“ је поставила професора за једног од осам чланова Савета за напредне технологије, да би компанији давао савете и вршио провере развоја и употребе вештачке интелигенције у стварном свету. Он је једини члан Савета из Азије. Посебно настоји да се супротстави свима који су настанак и развој доба вештачке интелигенције назвали „четвртом индустријском револуцијом“. У том погледу, истакао је да су све претходне револуције обухватале аутоматизацију људске физичке снаге, док се вештачка интелигенцијa усредсређује на то да замени људску менталну снагу и ставове машинским размишљањем и због тога је у потпуности различита.

„Вештачка интелигенција није ништа четврто, она је нешто прво“, каже Де Kај. „Увек нам одговара да кажемо да смо све то већ видели и да знамо како да извучемо поуке из историје, што треба да радимо, али исто тако треба да препознамо да оно са чим се моментално суочавамо никада није виђено и да је без преседана.“ Де Kајиво упозорење сврстава га у групу стручњака у којој се налази и Илон Маск који је за вештачку интелигенцију рекао да је „бесмртни диктатор коме никад нећемо побећи“, да смо „призвали ђавола“ и који је заједно са групом технолошких предузетника потписао обећање са осталим стручњацима за вештачку интелигенцију да никада неће створити роботе-убице. Чак је и покојни британски физичар Стивен Хокинг упозорио да појава вештачке интелигенције може бити „најгори догађај у историји цивилизације“.

„Постоје људи који би желели да могу да контролишу технологију исто онако како контролишу одређене хемијске елементе као што је уранијум. То је само пуста жеља. Због тога треба да променимо људско понашање и треба да одрастемо као врста“, речи су професора Де Kаја. Свуда у свету технолошке компаније се боре са утицајем употребе вештачке интелигенције у различитим аспектима људског живота. Сарадња компаније „Гугл“ са Министарством одбране Сједињених Држава на програму беспилотних летелица изазвала је јавне протесте, а неколико радника је због тога дало отказ. Kасније, компанија је одлучила да изађе из пројекта и објавила је скуп принципа према којима се обавезала да ће се бавити применом вештачке интелигенције само за добробит друштва.

Извори:

https://www.thenakedscientists.com/articles/interviews/hidden-dangers-ai

https://raf.edu.rs/citaliste/najnoviji-it-dogadjaji/ljudi-moraju-da-postanu-svesni-opasnosti-koje-donosi-vestacka-inteligencija/

Датум почтка: 11. 12. 2022.

Невена Ђорђевић

 

Квантне операције су суперпозиција, интерференција и замрзлавање.

Квантна суперпозиција гласи да два или више квантна стања могу да се преклапају и да постоје у суперпозицији.

Квантна интерференција се разликује од класичне интерференције по томе што може да омета самог себе и да омета своје кретање.

Квантно замрзлавање је стање у коме могу да се нађу групе честица где не можемо да опишемо стање једне без посматрања других.

Предности квантних рачунара су за сада мале и односе се само на теоретске и велике проблеме, али пројекти у малим размерама су и даље оптималнији код класичних рачунара. (на пример, проблем факторизације целих бројева)

Сви модели квантних рачунара су засновани на кубиту (квантни бит) који може за разлику од класичног бита да постоји у више од 2 стања, у квантним 0 и 1 стањима, или у суперпозицији 1 и 0 стања. 

Постоји више модела квантне компутације и најкоришћенији су квантна кола, други модели су квантна Туринг машина, адриабатска квантна компутација и варијабилна квантна компутација.

Труд према креацији физичког квантног рачунара се фокусирају на технологије као што су трансмони, јонске клопке и тополошки квантни рачунари, који имају циљ да креирају квалитетне кубите.

Било који проблем који може да се реши нормалним рачунаром може и кватнтним рачунаром, важи и обрнуто.

У теорији квантни рачунари не дају предност у односу на класичне рачунаре са довољно времена, али квантни алгоритми су доста бржи од класичних.

Користи квантних рачунара су многе поред решавања алгоритама користе се и у криптографији за пробијање шифри због своје супериорне брзине у односу на класичне.

Такође се користе за проблеме претраге, симулације квантних система, квантни тунелинг и адијабатска оптимизација, машинско учење, компутацијска биологија...

Изазови креације оваквих система су:

Физичка величина за повећање кубита

Кубити који се могу иницијализовати 

Квантне капије које су брже од времена декодације

Универзална капија

Кубити који се могу лако читати

Квантна декодација је процес који се дешава у интеракцији спољашњег света са квантно машином где се резултати мењају при интеракцији са њим.

 Војин Живадиновић
Натуре, Виред УК, МИТ технологи

 

Један од примера примене оваквих робота је тзв. Робопчела (,,Robobee”) која се користи за истраживање пчелињег плеса којим пчела радилица сигнализира осталим пчелама у кошници где се налази храна (неки цвет). Она то чини кружним покретима и што их више направи, то значи да је цвет ближе. Научницима и даље није познато по ком обрасцу остале пчеле (које се укључе у плес) декодирају ову поруку. Роботичар Тим Ландграф из Берлина је направио малог робота у облику пчеле, са једним крилом које вибрира на различите начине, па његова путања такође варира. Када је пчелу убацио у кошницу, приметио је да му само у неким случајевима успева да наведе друге пчеле до хране, као и то да време које друге пчеле проведу пратећи Робопчелу варира од неколико минута до неколико сати и дана. Овај експеримент је и даље у току, али како пролази време, све више изгледа да је цео овај процес много компликованији него што се раније мислило. 

Један од експеримената је био са соколом и голубовима. Наиме, када соко нападне голубове, оно што делује да сваки голуб у гомили ради је да се помера у средину гомиле како би био што теже изабран и поједен, међутим, то никада није утврђено. Еколог Даниел Санкеи из Велике Британије је за потребе истраживања направио робота сокола, кога је онда пуштао из најразличитијих углова, са разних удаљености и различитим брзинама. Дошао је до закључка да у већини случајева заправо сви голубови теже да се понашају слично, како би били најмање уочљиви. Закључак је и тај да голубови ипак нису толико себични. 

За крај, међутим, постоји и другачији приступ за извођење експеримента. Наиме, уместо да се роботи убацују у природна станишта и групе правих животиња, може се направити група роботских животиња, па видети да ли се њихов производ и понашање поклапа са правим животињама. Такав је био експеримент са роботским термитима који је извео научник Џастин Верфел на Харварду. Оно што термити раде јесте да праве веома замршене и наизглед сложене хумке, у којима живе. Не делује реално да термити осмишљавају и пројектују своје хумке. Експеримент са много роботских термита, од којих је сваки изгледао нереалистично, попут малих колица са прашином и сензорима за влажност, показао је на крају да су роботски термити направили веома сличну хумку правој. То би значило да је препознавање влажности од стране термита довољан али не сигурно и једини фактор за велику сложеност ових творевина. 

Извори: https://www.smithsonianmag.com/innovation/how-scientists-are-using-robotic-animals-to-learn-about-real-ones-180979017/

Емилија Митровић

Датум почетка: 14.12.2022.

Сигурност: Сигурносни системи паметне куће могу помоћи да ваш дом и породица буду безбедни.

Уштеда енергије: Технологије паметне куће могу вам помоћи да уштедите енергију контролисањем светла, термостата и других уређаја.

Побољшана безбедност: Системи паметне куће могу да открију дим, цурење воде и друге потенцијалне опасности.

Повећана вредност препродаје: Паметне куће постају све пожељније и могу додати вредност вашем дому.
Цена: Аутоматизација паметне куће може бити скупа за инсталацију и одржавање.

Приватност: Неки људи су забринути да се системи кућне аутоматизације могу користити за надгледање њихових активности или за упад у њихову приватност.

Технички проблеми: Системи паметне куће могу бити сложени, а ако нешто пође наопако, то може бити тешко поправити.

Безбедносни ризици: Паметни кућни системи могу бити рањиви на хаковање, тако да је важно да обезбедите свој систем и да га редовно ажурирате.

Зависност: Ако се превише ослањате на систем кућне аутоматизације, можда ћете имати потешкоћа да се прилагодите животу без њега.

Илија Станисављевић
15. 12. 2022.

Тик Ток је релативно нова друштвена мрежа коју је 2016. године направила кинеска компанија "BiteDance". Тик Ток је достигао огроман пораст у својој популарности када је његов претеча "musical.ly" угашен 2018. године. Ова апликација је увела сасвим иновативан и до сада невиђен начин приказивања садржаја, због чега и јесте на самом врху по питању друштвених мрежа. Наиме, видеи који се објављују су дужине трајања од 15 до 60 секунди што је генијално јер људски мозгови све краће могу да одрже пажњу на једној теми. На видео записе се најчешће додају већ постојећи аудио снимци и филтери који додатно утичу на позитивну реакцију корисника. Још једна предност ове друштвене мреже је то што је веома једноставна за коришћење, за разлику од многих других. Све што треба да урадите је да је упалите и садржај ће вам се одмах појавити на екрану, без икаквих компликација. Све што треба да учините је да процените да ли вам се видео свиђа или не, јер Тик Ток ради на основу феноменално разрађеног "feedback" алгоритма. Ако нешто означите као да вам се допада, апликација ће то запамтити и приказати вам више ствари сличних томе. Ако вам се са друге стране нешто не допада, све што треба да урадите је да превучете прстом на горе и наставите са гледањем. Једина права мана ове друштвене мреже је то што може доћи до проблема проналажења видеа које смо грешком "прескочили" и заборавили да сачувамо. Гледано из перспективе креатора садржаја, Тик Ток је опет екстремно праведан. Разлог за ово је то што свако има једнаку шансу да његов видео доспе на насловну страницу, за разлику од других апликација где ваш садржај (без плаћања промоције) може допрети само до људи који већ знају за вас. Ово се постиже тако што се свака објава приказује све већим и већим порцијама корисника зависно од њихових реакција. Све ово чини Тик Ток савршеном комбинацијом једноставног приступа послу, забави, спорту, едукацији и многим другим пољима живота.

Извори:
https://www.wikipedia.org/
https://altsofts.com/

Милутин Поповић
Датум почетка рада: 14.12.2022.

Њуелова каријера почела је почетком 90-их, када је био запослен у "Microsoftu у "Windows" одељењу. Убрзо је напустио компанију како би остварио свој сан о стварању сопствених видео игрица. Године 1996. он и његов колега Мајк Харингтон основали су "Valve Corporation". Њихова прва игра, "Half-Life", објављена је 1998. године и одмах је била успешна, продавши се у милионима примерака и постала једна од најхваљенијих игара свих времена.

Њуелов успех је у великој мери последица његове спремности да ризикује и уводи иновације. Рано је усвојио дигиталну дистрибуцију, омогућавајући Валвеу да заобиђе традиционалне малопродајне канале и учини своје игре доступним глобалној публици. Такође је прихватио отворене платформе, као што је "Linux", што је помогло да Валвеове игре буду доступне ширем кругу корисника.

Извори: https://en.m.wikipedia.org/wiki/Gabe_Newell
Милош Ђуровић