Ovom objavom želim da vam kažem nešto što već znate.

No, pre toga ispričaću vam jednu anegdotu, koju takođe neki od vas znaju.

Bora Lilić, naš profesor klasične mehanike na ETF-u, ovako je počinjao jednu od lekcija:

"Sada ću vam kolege, na tabli napisati jednu jednačinu, koju sam na ovoj tabli napisao toliko puta, da su je zapamtili i vrapci na okolnim granama".

A onda bi iz džepa izvukao ceduljicu sa koje bi na tabli prepisao pomenutu jednačinu.

A evo šta sam nešto drugo hteo da vam kažem.

Sastajemo se jednom mesečno, ako nema rata, epidemije, klimatske i seizmičke kataklizme (nešto od ovog smo stvarno i imali). Pričamo o svemu i svačemu, u poslednje vreme sve više o zdravlju.

Nisu nam strane ni aktuelne teme. Tu bih hteo nešto da kažem iz svog iskustva, a verujem da je i vaše iskustvo veoma slično.

Uskoro punim 75 godina, ili tri četvrtine veka, "prošao sam sito i rešeto, ovaj grdni svijet sagledao". Susreo se sa mnogo ljudi i shavtio da ni sa kim ne delim isto mišljenje o svemu. Sa svakim se slažem i ne slažem - o politici, etici, religiji, nauci, ljudskim i društvenim vrednostima, humoru, umetnosti, ne mogu vam sve ni nabrojati. Nisam nikad nikoga sreo da se sa njim ne slažem niučemu. Ili da se slažem u svačemu. Tako i sa vama meni trenutno najbližim prijateljima.

Čini mi se da znam i zašto je to tako: Svako od nas je jedinstven i neponovljiv.

Ovo vam sve pričam da bih unapred zatražio oproštaj za slučaj da neko moje mišljenje povredi neki vaš pogled na svet.

Volter: "Ja se ne slažem ni s jednom reči koju si izgovorio, ali ću do smrti braniti tvoje pravo da ih izgovoriš."

Pravo da učestvuje u donošenju odluka zajednice kojoj pripada (porodice, sela, grada, države, internacionalnih organizacija itd.) čovek se trudio da obezbedi za sebe od početka istorije.

To je jedna od najvećih političkih borbi koja traje i danas. Ljudi koji su obezbedili to pravo mogu se u političkom smislu smatrati slobodnim.

Za to pravo ginulo se vekovima i proliveno je mnogo ljudske krvi. Pobeda je uvek slavljena sa velikim ponosom i radošću - biti slobodan ćovek, upravljati svojom sudbinom, jedan je od najvećih ljudskih ideala.

Ali ljudska priroda je zaista jedna misterija. Oni koji su najviše napredovali u osvajanju prava glasa često odbijaju da to pravo i koriste. Zamislite samo kako bi reagovali da im neko ukine to pravo. Ali kad ga imaju prema njemu su u najmanju ruku nepravedni.

Šta može biti razlog za ovaj fenomen. Sigurno ih ima više, ali je po mom mišljenju jedan od glavnih tehničke prirode. Ako bi se proces glasanja učinio dostupnijim i jednostavnijim i broj izlazaka na glasanje bi bio veći. Verujem da će kompjuterske tehnologije napredovati do nivoa kada ćemo glasati sa mobilnih telefona ili nekih sličnih uređaja.

Da nije bilo glasanja putem pošte (što svakako predstavlja tehničku povoljnost) , u SAD bi 2020 pobedio Tramp.

Umetnost prikazuje subjektnivne misli i osećanja umetnika, dok nauka pokušava da prikaže svet kao objektivnu realnost.

Jezik umetnika je namerno neprecizan i otvoren za više tumačenja (interpretacija). Jezik nauke, a posebno matematike, je namerno precizan i može se tumačiti samo na jedan način.

Kad posmatraju (ili na drugi način konzumiraju) umetničko delo, ljudi mogu da osećaju i misle o njemu različito. Kaže se da je "lepota u oku posmatrača". Kad proučavaju naučno delo, ljudi takođe mogu osećati i misliti o njemu različito. Ali, naučno delo, za razliku od umetničkog, obično sadrži tvrdnje koje su tačne ili netačne, i koje se ne mogu tumačiti na različite načine. U matematici su tačne tvrdnje (teoreme), jednom dokazane zauvek istinite. To nije slučaj s drugim naukama. Neka tvrdnja iz fizike, koja se ranije smatrala tačnom, može biti opovrgnuta novim dokazima. Kako je to moguće?

Matematičari kada dokazuju neku teoremu, unapred se ograđuju i postavljaju uslove za važenje tvrdnje. Na taj način tvrdnja može da opstaje u vremenu, jer je precizno definisano pod kojim uslovima ona važi.

U drugim naukama, uslovi važenja tvrdnji ne mogu se tako čvrsto postaviti kao u matematici. Realan svet je tako komplikovan da se s vremena na vreme otkrivaju novi fenomeni koji stare tvrdnje dovode u sumnju. Najčešće se dešava da stare tvrdnje budu novim otkrićima ograničene u pogledu važenja, to jest tačne su samo pod određenim uslovima. Tako je, na primer Njutnova mehanika ispravna u makrosvetu i pri brzinama kretanja tela znatno manim od brzine svetlosti.

Neki filozofi kažu da su umetnička dela jedinstvena i neponovljiva. Ako ne bi bilo Mocarta ne bi mogle postojati ni sve one divne sonate koje je komponovao. Kažu ako ne bi bilo Njutna, neko drugi bi otkrio zakon gravitacije. Nisam baš ubeđen u ovo. Neki drugi naučnici i filozofi misle da ako im dopustimo dovoljno vremena majmuni koji bez ikakvog reda kucaju na pisaćoj mašini u jednom trenutku će napisati neko od Šekspirovih dela ili će otkriti i napisati zakon gravitacije.

Neki filozofi idu i do krajnosti da su svi svetovi koje možemo zamisliti realni i desili su se i ponovo će se desiti bezbroj puta.