Још пре откривања фосила ове врсте, многи научници су трагали за ситним створењима које су локалци описивали као бића која се мешавина човека и мајмуна. Мислило се да су то само небулозне приче људе све док није дошло до проналаска првог фосила 2003. године. Задњих 10-ак година су биле биле златне године за Индонежанску археологију и међународну сарадњу између локалних научника и остатка света. До сада нису пронађена преклапања ове врсте са другим врстама рода Хомо. Такође, у генима данашњих Индонежана није пронађена ниједна заједничка карактеристика са хобитима.

Колико је ово откриће било интересантно људима сведочи и стварање филма ,,Аватар“ 2009. године. Бића која су представљена у филму су створена по узору на Хомо флоренсисе. У прилог томе колико је ова тема занимљива за људи потврђује чињеница да је овај филм држао рекорд филма са највећом оствареном зарадом
 10 година.

 Многи научници трагају за новим фосилима како би успели да употпуне причу ове заготне врсте. Хомо флоренсис ствара велики број проблема антрополозима који покушавају да схвате како је ова врста  настала. Многи верују да су они заправо преображени Хомо еректуси. Нажалост, ни један научник не може да објасни како ова врста има мали кранијаллни капацитет сличан Аустралопитецинама. За разлику од аустралопитецима, правили су и користили оруђе у свакодневном животу, што је заједничко са родом Хомо.

Ова врста  нам управо доказује да је процес наше еволуције био веома сложен и да не можемо наћи одговор на свако питање. Физичке карактеристике хобита  можемо повезати са данашњим становницима Индонезије. Уколико бисмо упоредили народ са Балкана(простора где су живели Неандерталци) и Индонежане физичке разлике би биле очигледне (пре свега у висина, тежини, грађи тела).

 

Маша Петровић, 10.12.2022

У циљу што квалитетнијег и успешнијег лечења пацијената савремена медицина сваки дан напредује. Једна од најневероватних достигнућа је штампање људских органа.

Већ се примењују неки једноставнији 3Д штампани делови човековог организма, рецимо имплати код реконструкције костију, тетива и других врста ткива. Најновија достигнућа показују да ће у будућности бити могуће штампање комплетних човекових органа ради трансплантације. Најновије остварење је 3Д штампано срце.

Био-принтинг је процес стварања ћелија које су биокомпатибилне са живим ткивом, у лабораторијском простору, помоћу 3Д технологије штампања, тако да функције тих ћелија у потпуности буду одржане. За 3Д штампање користи се метод наношења слоја на слој. 

Пионир у области 3Д биоштампања је професор Макото Накамура са Универзитета Тојама, који је 2002. године, користећи стандардни инкјет штампач, направио уређај код кога је глава за штампање наносила капљицу величине ћелије човековог организма. Даљи развој ове технологије довео је 2008. до уређаја за штампање биоцеви сличне човековом крвном суду, а исте године у компанији Органово направљени су и први функционални крвни судови, као и срчано ткиво формирано од ћелија животињских организама.

Права револуција у 3Д биоштампању направљена је коришћењем матичних ћелија пацијената, при чему је врло значајна чињеница да се на тај начин смањује ризик од одбацивања уграђених ћелија и органа. Остварена је потпуна биокомпатибилност – биоматеријал поседује исте биохемијске, механичке и топографске особине сопственог ткива пацијента.На том принципу направљено је недавно и прво штампано 3Д срце с људским ткивом, крвним судовима, ћелијама и коморама.

Болести срца су међу водећим узроцима смрти у многим деловима света. Трансплантација је тренутно једини третман доступан пацијентима у завршним стадијумима срчане инсуфицијенције, а евидентан је огроман недостатак донатора. Због тога би прави пут који води ка ефикаснијој трансплантацији органа могао бити 3Д штампање срца. Изградњом биолошког ткива по принципу наношења слој на слој, направљено је комплетно срце. Иако је прво 3Д штампано срце мало и величине је зечијег  оно има потпуно исту структуру као човечје. Научници тврде да ће се истим овим процесом моћи створити и срце величине човековог. На путу прве трансплатације штампаног срца стоји још 20 година рада.

ЦРИСПР-Цас9 је најактуелнији метод генетичког инжењеринга који има широк и обећавајући потенцијал. Откриле су га научнице Емануел Шарпентије и Џенифер Дудна, а за овај подвиг су добиле Нобелову награду за хемију 2020. године, мада су истраживања у Кини и Америци почела још пре десетак година.
ЦРИСПР је назив за имуне системе који су откривени у генетској структури бактерија, и који служе за одбрану од вируса. У пар година од великог открића могућности које пружа овај систем, истраживања ЦРИСПР-а су постала значајна широм света. 

ЦРИСПР-Цас9 се заснива на адаптивном имуном одговору бактерија који оне користе у случају напада вируса и кога чине 2 компоненте: ЦРИСПР и Цас9. ЦРИСПР је скраћеница за „груписани кратки палиндромски поновци на једнаким растојањима“ и односи се на места у геному где се ДНК секвенца понавља. У близини ових поновака налазе се Цас гени који кодирају важне ензиме у живом систему. Један од њих, Цас9 , је нуклеаза – односно, ензим који сече нуклеинске киселине (ДНК или РНК). Када вирус нападне бактерију, он уноси своју нуклеинску киселину у бактерију, која као одговор на то производи Цас ензиме да исеку делове вирусне нуклеинске киселине и инкорпоришу је у свој геном на ЦРИСПР местима. Ово бактерији даје користан стечени имунит. Следећи пут када иста врста вируса нападне -ЦРИСПР места, заједно са вирусном нуклеинском киселином, транскрибују се у РНК молекуле. Ови кратки РНК молекули се везују за Цас9 ензим и потом резултујући комплекс доводе до нуклеинске киселине нападача (вируса), коју идентификују преко поклапања секвенце. Цас9 тада сече циљну нуклеинску киселину и тиме спречава вирус да искористи бактерију за сопствену репликацију. 

Наиме, као што бактерија користи ЦРИСПР да одстрани вирусе из својих генетичких структура, тако се ЦРИСПР, уз помоћ Цас протеина, може „испрограмирати“ да, попут маказа, сече тачно одређене делове генома код животиња и људи. Научници су већ употребили ЦРИСПР–Цас9 преуређивање гена да исеку ХИВ секвенце и спрече вирус да се умножава у ћелијским линијама човека. Такође је коришћен да се уклони мутирана секвенца код мишева са Дишеновом мишићном дистрофијом која узрокује слабост мишића, тако да техника представља наду за терапију породицама оболелим од ове и сличних генетских болести. Недавно, ембриони свиње су подвргнути великим генетским изменама уз помоћ ЦРИСПР-Цас9 у нади да ће бити безбеднији извор органа за трансплантацију код људи. Научници сматрају да ће ова метода показати велику успешност и у лечењу канцера.

Развој ЦРИСПР-Цас9 технологије наставља се великом брзином. Фармацеутске компаније користе ову технологију да би унапредиле истраживање лекова, а научни прогрес већ се јасно примећује и у медицини, биологији и генетици.

Изазива га хумани папилома вирус (ХПВ) и до данас је познато преко 300 типова ХПВ вируса, од којих неки, као што су ХПВ 16 и 18, имају изразито онкогени карактер. Они доводе до појаве карцинома грлића материце и аногениталне регије ( вагине, вулве, ануса, пениса), карцинома корена језика, крајника, задњег зида ждрела.

Вирус се преноси директним контактом са кожом и слузокожом особе која је заражена вирусом и то сексуалним путем (контактом преко коже, вагинални, орални, анални секс), а веома ретко са мајке на дете током порођаја.

Хумани папилома вирус (ХПВ) се настањује у епителним ћелијама домаћина и ту остаје скривен од имунског одговора. Самим тим је његова елиминација из организма знатно отежана.

Занимљива је и важна чињеница да данашње мере контрацепције, пре свега употреба презерватива, не могу спречити преношење овог вируса сексуалним путем, као и то да је велики број асимптоматских преносилаца, нарочито међу мушкарцима.

Зато се ХПВ вакцина сматра једним од највећих научних достигнућа 21.века. У употреби је од 2006. године, када је регистрована и код нас у Србији. Уведена је у 111 земаља света, а у 40 земаља уведена је и вакцинација дечака. 

Вакцина је произведена рекомбинантном ДНК технологијом, не може изазвати инфекцију ХПВ вирусом, као ни појаву карцинома. Такође, не постоје подаци који би указали да вакцинација делује на плодност.

ХПВ вакцина штити од инфекција проузрокованих типовима хуманих папилома вируса садржаних у вакцини. Данас постоје три типа ХПВ вакцине, које штите од 2 до 9 најонкогенијих сојева ХПВ вируса, а највећу примену има деветовалентна вакцина „Гардасил 9“ која штити од инфекције девет типова вируса: 6, 11, 16, 18, 31, 33, 45, 52 и 58. Ови типови вируса узрокују инфекцију приближно 90% карцинома грлића материце и 90% гениталних брадавица- кондилома.

Препоручено је да се вакцинација обави пре почетка сексуалне активности, у периоду од 9 до 24 година старости, а најбоље у узрасту од 12 до 14 година. Такође је могуће вакцинацију обавити и после 26 година старости уз консултацију и одобрење изабраног лекара. 

На основу клиничких испитивања и студија, заштита након примања ХПВ вакцине је дуготрајна и износи минимум 10 година. До сада нису забележени озбиљнији нежељени ефекти, а међу откривеним нежељеним ефектима су: бол локализован на месту давања вакцине, оток, повишена телесна температура, главобоље и несаница.

Ефикасност вакцине је преко 90% уколико се вакцинација обави пре контакта са вирусом. Важно је вакцинисати и мушку децу, да би се што ефикасније спречило преношење овог вируса и коначно искоренио један од највећих здравствених проблема савременог доба.

Иако се проблеми са видом могу исправити операцијама ока и ношењем наочара с корективним сочивима, многа стања доводе до слепила које је понекад неизлечиво. Зато је био потребан нови изум који ће вратити изгубљени вид. Мислим да је  технолошки развој у  медицини веома користан, јер омогућава бар мало лакши живот оболелим људима, а исто тако је важан и у превенцији. Бионичко око сигурно има будућност, јер је већ успешно примењено, али ће бити потребно још доста времена пре него што постане реалност. 

Е-цигарету је први произвео Лик Хун. Он је преко корпорације ,, Руијан", њу представио први пут 2004. године. Касније, 2006. године, кинеска корпорација ,, СБТ Руијан" ју је први пут представила у Европи, а то се десило у Аустрији. Електронску цигарету је произвео Лик Хун због свог оца. Наиме, његов отац је умро због карцинома плућа управо због цигарета, па је он због тога желео да направи неке здравије алтернативе за цигарете. Е-цигарете су у почетку биле илегалне јер их СЗО (,, Светска здравствена организација") није одобрила због недовољно истраживања и информација о штетности. 
Да ли електронске цигарете нарушавају здравље?
СЗО је утврдила да конзумација никотина код адолесцената и деце утичу на развој мозга, што може довести до блажих последица као што су анксиозност и проблеми са учењем и памћењем, али може и до озбиљних и дугорочних последица. Све је више доказа да негативно утиче на рад и функцију плућа, па се претпоставља да је за то одговоран витамин Е ацетат. Међутим, и даље није утврђено какав је дугорочан утицај коришћења.

Шта је ,, Светска здравствена организација" утврдила за електронске цигарете и да ли су, заправо, мање штетне од цигарета?
СЗО је, на основу истраживања, утврдила да е-цигарете садрже разлите количине никотина и штетне хемикалије, а оне су лоше по кориснике и по особе које су у околини пушача. Такође, откривено је да неки производи за које се тврди да не садрже никотин, заправо, садрже. Особе које никада нису конзумирале цигарету, због коришћења е-цигарете удвостручују шансу за конзумирањем обичних цигарета. Иако је намена е-цигарете одвикавање пушача од обичних цигарета, све је више истраживања да се зависност можда повећава. Између осталог, адолесценте погађа највећа шанса да развију зависност због опојног мириса и укуса, као и рекламе корпорација да је мање штетно од цигарета. Међутим, ко доноси већу штету није скроз утврђено јер зависи од разних фактора, као што су тип производа, начин производње производа, учесталост конзумације, пушач и његове карактеристике итд.

Изумео га је америчко-кинески научник Шејн Чан 2013. године. Шејн Чан рођен је 10. фебруара 1956. године  у Кини у Пекингу, где је провео добар део свог живота. Касније се преселио у Америку и започео своју каријеру као проналазач. Hoverboard је направио управо у Америци у својој 59. години и њим се прославио. 

Временом су разне компаније отпочеле производњу својих верзија овог уређаја и он је постао доста популаран.

Ова справа је веома практична, није гломазна, што омогућава лако преношење. Не загађује природу. Прелази велике дистанце, а брзина варира од 8 до 16 километара на сат. Батерија доста дуго траје ( од 4 до 6 сати активног коришћења). Може се чак возити и на благим узбрдицама, притом не губећи на брзини и енергији. Одрасли, па и деца, се могу служити њиме.

Један од кључних бенефита 5Г мреже јесте њена брзина. Са 5Г мрежом, корисници могу очекивати брзине преузимања до 10 гигабита по секунди, што је значајно брже од садашње 4Г мреже. Ово значи да корисници могу да преузму велике фајлове, стримују видео високог квалитета и приступе интернету муњевитим брзинама.

Још један бенефит 5Г мреже јесте низак ниво кашњења, који се односи на време које је потребно уређају да искомуницира са мрежом. Са 5Г-ом, кашњење је смањено на само пар милисекунди, чинећи могућим комуникацију уређаја једних са другима у реалном времену. Ово је веома важно за оне апликације које користе виртуалну стварност, где је низак ниво кашњења од круцијалне важности за обезбеђивање беспрекорног искуства урањања у виртуалну стварност.

Такође веома битан аспект 5Г мреже јесте способност подржавања нових апликација и услуга, као што су телемедицина и образовање на даљину. Ово би могло знатно да побољша доступност здравственој заштити и образовању, поготово у областима где су ове услуге лимитиране или недоступне.

Поред велике брзине и ниског нивоа кашњења, 5Г мрежа садржи виши ниво поузданости у односу на своје предходнике. Са 4Г мрежом, корисници су могли да доживе прекид везе или споре брзине у областима високог мрежног саобраћаја. 5Г мрежа, с друге стране, јесте дизајнирана да издржи много већи број уређаја, и може да обезбеди константну конекцију велике брзине чак и у областима велике гужве.

Једна од највећих предности 5Г-а јесте способност да подржи растући број повезаних уређаја. Како „Internet of Things„ или ти „Интернет ствари“(IoT), који представља међуумрежавање уређаја, почиње да преовладава, очекује се експоненцијални пораст броја уређаја повезаних на интернет. 5Г мрежа има капацитете који подржавају милионе уређаја повезаних одједанпут, чинећи је идеалном за растући IoT екосистем.

Свеобухватно, имплементација 5Г мреже је на путу да започне нову еру повезаности. Са својом већом брзоном, нижим нивоом кашњења и повећаном сигурношћу, 5Г садржи потенцијал да,као што је предходно споменуто, трансформише начин на који живимо и радимо. Било то омогућавањем комуникације у реалном времену, подршком пораста IoT-а, или једноставно омогућавањем бржег и сигурнијег приступа интернету, 5Г је на путу да постане прави „game changer“. 

Ово је метода контрацепције која делује једнако као комбинована контрацептивна пилула, а предност је у томе што не мора да се узима сваки дан. Контрацептивни фластер је заправо налепница за тело која садржи једнаке хормоне као комбинована пилула: естроген и прогестерон. Свакодневно се у крвоток преко фластера, кроз кожу, уносе хормони који спречавају овулацију.

Ако се користи према упутствима ефикасност је већа од 99 одсто, али поједина истраживања показују како је ефикасност смањена код жена које имају преко 90 килограма. Ефикасност фластера траје седам дана и користи се три недеље у месецу.

Предности фластера су те што је јако лак за уотребу. У оносу на претходну форму контрацептивне терапије фластер пружа додатни ниво конфора кориснику с обзиром да се једним пласирањем фластера на кожу обезбеђује вишенедељна заштита од нежељене трудноће.

Једна од ставри које научници нису успели да унапреде (још увек) су негативни утицаји које контрацептивне терапије изазувају (главобоља, раздражљивост..), већ је постојећој листи, нажалост придодат и евентуални осип на кожи.

Ракете за вишекратну употребу садрже додатну погонско гориво, што их чини тежим у односу на остале ракете.

 Делови који се поново користе морају прво да прођу кроз атмосферу, како би дошли на тло, тако да су често опремљени топлотним штитовима и многом другом опремом за контролу лета.

Њихова функција је у преношењу терета са Земље у свемир, као што су сателити.

Шездесетих и седамдесетих година прошлог века произведене су прве ракете за вишекратну употребу, назване “Space Shuttle” и “Energia”. Међутим, 1990-их, због неуспеха, концепти ракета за вишекратну употребу сведени су на тестирање прототипа.

Успон приватних компанија за свемирске летове током 2000-их и 2010-их довео је до поновног оживљавања њиховог развоја, као што су “SpaceShipOne,”Falcon 9” и “Falcon heavy”

Постоји више врста ракета за вишеструку употребу: Делимична-вишекратна уптреба (Partially-reusable rocket), потпуна-вишекратна употреба ( Fully-reusable rocket), Орбитер за вишекратну употребу(Reusable orbiter)

„Falcon 9“ је први орбитер за  вишекратну употребу који је успео да се безбедно врати на Земљу. Ову ракету је направио „Space X”  и његово прво успешно слетање је било у децембру 2015 године.

Ракете за потпуну-вишекратну употребу  тек треба да буду направљене. Тренутно постоје три компаније које покушавају да направе ракету за потпуну-вишекратну употребу. То су „Space X“, „Relativity Space“, „Blue Origin“. "Space X" je  објавио да ће тестирања, ракета за потпуну-вишекратну употребу, почети до краја 2022 године

Данас најпопуларније и водеће бежичне слушалице на тржишту јесу Sony (Сони)„WH-1000XM5“. Оно што оне омогућавају јесте поништавање буке, савршен звук и позивање без употребе руку, батерија траје до 30 сати уз брзо пуњење, могућност лаког пребацивања на више уређаја…

Посматрано у целости добре стране овог изумa су то што нема кабла, велика преносивост и функционалност. Чињеница да бежичне слушалице не захтевају жицу велика је предност било да ходате, трчите, играте или се бавите било којом активношћу кабл вам неће сметати. Ту долази преносивост, која је лакша јер нема жице да се упетља и заузимају мало простора. Имају способност да се лако повежу за било који уређај, могућност причања преко њих, као и да боље преносе звук и изолују нас од околине. 

Са друге стране мане овог изума јесу то да постоји нека врста опасности од њиховог зрачења, као и од оштећења слуха при слушању виших фреквенција звука. Такође, у свакодневном животу оне могу узроковати опасност у саобраћају зато што нас потпуно изолују од звука око нас што нас може довести у незгодну ситуацију. Могу се користити и као средство помоћу којег се може преписивати на тестовима.

Сматрам да је овај изум додатно олакшао комуникацију међу људима. Такође, у великој мери коришћење самих слушалица у свакодневном животу је постало једноставније због чињенице да не постоји кабл.

Овај елемент је нов, скоро откривен, не можемо поуздано да узимамо вредности које су нам познате. Има још доста да се истражује око њега, али је признат за нов елемент што значи да ће нам бити веома користан и важан у будућности. 

Пре свега морамо направити кратак осврт на web1.0 и web2.0 како ни схватили потребе за настанком web3.0.

Прва верзија интернета  означена са 1.0 била је развијена тако да само пружа податке без могућности интеракције или постављања свог садржаја.Све ово се мења када 2004. године почиње да се јавља идеја web2.0 који пружа могућност да корисници не буду само конзумери већ и креатори садржаја, као и да дају повратну информацију о истом.

Проблем са web2.0 је тај што су сада сви ти податци наше интеракције као и податци које свесно отпремамо складиштени у серверима претежно само 4 водеће компаније. Ово заједно са везаности за ип адресу пружа мањак приватности, као и могућност злоупотребе и манипулације података.

Web3.0 је нова верзија интернета која се ослања на такозваној blockchain технологији која је безбеднија,јефтинија,пружа могућност децентрализације и аутентичности. Наиме технологија се заснива на чувању података не на једном месту и не зависно од једне особе и организације већ на мноштву уређаја широм света тако да податак има своје аутентичне  копије на више места, што спречава манипулацију и монопол једне компаније над нашим податцима. Промене у податцима врше се тако што са захтеви за промену шаље на сервер и након што се верификује, тражи се јединствени „кључ“ којим би та промена на пример трансакција могла бити забележена. Кључ се тражи уз помоћ компијутерске снаге а за узврат за нађени кључ такозвани рудар који га је пронашао добија награду у виду крипто валуте, баш зато оне доживљавају процват са  web3.0 технологијом. Када се потребни код пронађе он се угради на свим местима где су се налазили претходно повезани кодови тако да је могуће и пратити све претходне податке.

Приступање захтуву преко сервера и ослањање на генерисање јединственог кода који ће потом бити складиштен на мноштво мањих уређаја баз дозволе приступа другма нам пружа приватност и анонимнос, ове две ставке онемогућиће популарну продају података великих компанија компанија која више и није тајна, можете прочитати услове коришћења било које апликација и сами видети.

Као лоша страна овог концепта је што баш као што наши податци неће бити лако манипулисани тако ни манипулисањем лошим садржајем неће више бити лако, али ја бих ово гледао као делом позитивнустрану зато што се укида могућност цензуре на интернету. 

За крај web3.0 промениће заувек и банкарство заједно са економијом пошто се први пут пружа могућност сигурног поседоања нечега на интернету баш зато  што доказ поседовања и трансакције објекта нама остају забележени  јединственим непоновљивим кључем на моштву места (више не постоји могућност да неко променом у серверу гоогла обрише мој мејл,налог,преузме средства са рачуна... као што не постоји ни један ауторитет који поседу је моје податке. )

Web3.0 је велика иновација која ће тек променити живот свих људи и без које ће живот бити незамислив већ кроз пар следећих генерација.

Већину криптовалута не регулишу националне владе, па се због тога сматрају алтернативним валутама.

У овом тренутку  водећа криптовалута је Bitcoin. Међутим, постоје стотине криптовалута и нове се појављују готово сваког месеца.

Како функционишу криптовалуте?

Крипто валуте користе криптографске протоколе и изузетно сложене кодне системе који криптују осетљиве податке, да би се размена сигурно одвила.

Девелопери крипто валута креирају протоколе на напредним принципима математике и

рачунарског инжењерства због којих их је готово немогуће “пробити”.

Ови протоколи такође маскирају идентитет корисника крипто валуте, чинећи да се трансакције и токови средстава тешко приписују одређеним појединцима или групама. 

Ово је разлог зашто богати људи све мање користе кеш.

Размена са фиат валутама

Крипто валуте могу бити замењене за фиат валуте на посебним онлајн тржиштима, што значи да свака има промењиви курс с главним светским валутама (попут америчког долара, британске фунте, европског еура…).

У функционалном смислу, већина крипто валута представља варијације Bitcoin-a. Као и традиционалне валуте, вредност криптовалута изражена је у јединицама - на пример, може се рећи „Имам 2,5 биткоина“, баш као што би рекли, „имам 2,50 долара“.

Blockchain

Блок-ланац крипто валуте је главни запис који бележи и чува све претходне трансакције и активности. Трансакција криптовалута технички се не довршава све док се не дода у блок ланац, што се обично догађа у року од неколико минута. Трансакције су за разлику од традиционалних начина плаћања попут pay-pal-a или кредитних картица неповратне.

Рудари

Рудари служе као чувари записа. Користећи огромне количине рачунарске моћи, која се често примењује на приватним фармама, рудари користе високо-техничке методе да провере комплетност, тачност и сигурност блоковских ланаца валута.

Размена криптовалута

Одиграва се на платформама које омогућују власницима да размењују своје крипто-валуте са главним фиат валутама, као што су амерички долар и еуро, и другим крипто валутама (укључујући мање популарне валуте). У замену за своје услуге, они узимају малу вредност сваке трансакције - обично мање од 1%.

Званично 2007. године су билог Шухрат Миталипов и колеге створили ембрионалне матичне ћелије примата преносом нуклeарних ћелија соматских ћелија.

Истраживачи су узели ћелију одраслог мајмуна и спојили је са енуклеираном јајном ћелијом. Ембриону је остављено да се развије неко време, а затим су његове ћелије узгајане у петријевој посуди. Ове ћелије, јер се могу диференцирати и формирати било који тип ћелије, називају се ембрионалне матичне ћелије. Овај експеримент је показао да је нуклеарни трансфер код примата, који су истраживачи покушавали годинама безуспешно, могућ. То је отворило врата могућности терапијског клонирања људи: стварање индивидуално специфичних матичних ћелија које би се могле користити за лечење или проучавање болести.

Људске ембрионалне матичне ћелије створене соматском ћелијском нуклеарном трансфером, такође познате као СЦНТ или матичне ћелије нуклеарног преноса, су тип матичне ћелије створен техником познатом као соматска ћелијска нуклеарна трансференција. У овом процесу, нуклеус соматске ћелије, која је нерепродуктивна ћелија у телу, преноси се у јајну ћелију која је лишена свог властитог нуклеуса. Резултујућа ћелија затим се култивише и дозвољава да се дели и диференцира у разне типове ћелија.
Матичне ћелије створене соматском ћелијском нуклеарном трансфером имају потенцијал да постану било који тип ћелије у телу, што их чини обећавајућим алатом за медицинска истраживања и терапеутске сврхе. Оне се могу користити за истраживање развоја болести, тестирање нових лекова и терапија и потенцијално регенерисање оштећених или обољелих ткива у телу. Међутим, употреба матичних ћелија створених соматском ћелијском нуклеарном трансфером је контроверзна, јер укључује уништавање људских ембриона и тренутно није одобрена за употребу у клиничким третманима. 
Превазилазећи деценије техничких изазова, Миталипов и колеге су били први који су користили нуклеарни трансфер соматских ћелија да би створили људски ембрион који би могао да се користи као извор ембрионалних матичних ћелија (2013). Добијене линије матичних ћелија биле су специфичне за пацијента од кога су потекли, бебу са ретким генетским поремећајем.
У овом експерименту, истраживачи су узели ћелију коже од пацијента и спојили је са донираном јајном ћелијом. Кључ успеха експеримента биле су модификације течности културе у којој је поступак обављен и низа електричних импулса који се користе да стимулишу јаје да почне да се дели.
Након контроверзе око клонирања 2004–2005, у којој су јужнокорејски научници лажно тврдили да су користили нуклеарни трансфер соматских ћелија за стварање линија ембрионалних матичних ћелија, научна заједница је захтевала много јаче доказе да је поступак заиста био успешан.
За више о клонирању: https://www.britannica.com/topic/Dolly-cloned-sheep

Иновативни електрични мотор на бази високотемпературних суперпроводника (HTSP) снаге 500 kW произвела је компанија Суперокс, која је позната по својим HTSP материјалима. Тестирања суперпроводљивог електричног мотора започета су 5. фебруара, при чему је авион Јак-40 претворен у специјализовану летачку лабораторију. Један од његова три мотора, која се налазе у задњем делу авиона, замењен је турбоосовинским гасно-турбинским мотором са електричним генератором. Овај генератор развио је руски Централни институт за авионске моторе (CIAM) заједно са ваздухопловно-техничким универзитетом Ufa. Електрични мотор, који користи високотемпературне суперпроводљивости и криоген, уграђен је у нос авиона са тромлазним погоном. Тестирања су имала позитивне резултате.

Андреј Вавилов, председник одбора директора Суперокса, наводи да су руски научници први у свету започели тестирање електричног авиона са HTSP технологијом.

“Наш развој заснован је на дугогодишњим истраживањима и испитивањима, имамо стотине произведених прототипова ротора и око десет произведених и тестираних узорака мотора пазличитих капацитета.”-објашњава Вавилов.

Планирано је да се нова технологија користи за произвидњу мотора и електроенергетских система за потпуно електричне авионе и хеликоптере, који неће загађивати природу. Ово је само почетак, и у будућности очекујемо праве путничке електричне авионе. Овај руски изум предсавља, на неки начин, основу за даља истраживања и развитак технологије. Дали су идеје будућим научницима. Доказали су да је могуђе направити електрични авион. После њиховог појављују се и други слични авиони, али и даље су све то само тестови.

·        Голови и провера да ли је било кршења правила приликом постизања гола (офсајд, фаул, игра руком...)

·        Пенали

·        Директан црвени картон

·        Грешка приликом давања црвеног или жутог картона

У Вар соби се налази тим судија који прегледа све нејасне ситуације и комуницира са судијама на терену. Само главни судија може да донесе одлуку након консултације са Вар собом. Поред много комплимената, ова технологија има и доста критика. Прву критику на рачун Вара имао је легендарни Француски фудбалер, Зинедин Зидан. Он је рекао да је технологија много збуњујућа. Такође на Светском првенству 2018. године на мечи између Србије и Швајцарске је направљена једна од највећих грешака и поред коришћења технологије. Немачки арбитар је одбио консултацијом са Вар собом, иако је добио јасан сигнал да је над играчем Србије направљен казнени ударац(пенал). За мене лично, Вар технологија и није баш најомиљенија, јер се не гледа за све исто, а и изгубљен је чар судијских грешака које дижу бес и адреналин приликом играња или навијања.