https://padlet.com/olgicaspasojevic/9zexlpblfo1 Поставите на таблу слику аватара, а испод представите његов лик. Не заборавите да напишете своје име и када постављате рад, и када га оцењујете. en-us 2017-12-19 10:12:07 UTC 2025-04-24 12:18:45 UTC hello@padlet.com https://padlet.net/icons/png/1f4d2.png dussan07 https://padlet.com/olgicaspasojevic/9zexlpblfo1/wish/481982183 Zdravo svima.Ja sam Boka,lik iz romana ,,Dečaci Pavlove ulice".Moj karakter je ovakav:ja sam ozbiljan,ne volim svadje,drugi iz moje ulice me vole i nazivaju me vodjom.Imam 14 godina,ali u ovoj priči delujem mnogo starije.Na mom licu vide se tragovi odrastanja.Moj karakter vodje čini me neustrašivim.Zbog takvog karaktera drugovi me biraju za predsednika.Mojim likom kroz ovu priču želim da vam stavim do znanja koliko je drugarstvo važno,koliko je važno imati prijatelje na svakom mestu i u svako vreme.]]> 2020-03-30 12:27:15 UTC https://padlet.com/olgicaspasojevic/9zexlpblfo1/wish/481982183 https://padlet.com/olgicaspasojevic/9zexlpblfo1/wish/482075538 Čele je voleo da nosi male papiriće u školu a nije voleo da nosi preterano knjige.]]> 2020-03-30 13:08:13 UTC https://padlet.com/olgicaspasojevic/9zexlpblfo1/wish/482075538 https://padlet.com/olgicaspasojevic/9zexlpblfo1/wish/484334135 Здраво свима ја сам Немечек. Члан сам гит-удружење или можда вама познатије ,,Дечаци Павлове улице''. Живим у кући са мојим родитељима, мој тата је кројач који вредно ради да заради новац за нас. Вођа гит-удружења био је Бока, њега смо изабрали јер је био најодговорнији и најправеднији. Наш највећи непријатељ били су црвенокошуљаши који су хтели да украду нашу територију, наше градилиште да би могли играти лопте. Упали смо у њихову територију и сазнали како је Гереб издајник то вече упао сам два пута у воду, једном да бих погурао чамац како би побегли, а други пут како би се спасио да нас не пронађу. Открили су нас али смо побегли на време. Цело време сам размишљао о Геребу и његовој издаји, али ја нисам био потресен колико је Бока. Разболео сам се. И то баш пред рат. Чланови гит-удружења одувек су ме сматрали кукавицом и сигурно ми не би опростили када бих рат пропустио због болести, сви сем Боке јер је он имао разумевања. Али ја сам одлучио да будем храбар и одем код црвенокошуљаша. Отишао сам и попео се на дрво, које се налазило изнад места где су се окупљали. Чуо сам њихов план и нисам хтео да силазим док не оду, али у једном тренутку чуо сам како су рекли да од Павлоуличанаца нема нико храбар и одлучио да сиђем и докажем да има. Они су се изненадили нису ништа рекли а ја сам поносно стајао и дрхтао у себи али то нисам приказивао. Док сам долазио у склониште црвенокошуљаша узео сам заставу коју је њихов вођа Фери Ач украо од нас али браћа Пастори су ми је украли и убацили ме у воду, док су то радили сви су се смејали, али ја сам поносно изашао из воде и очитао буквицу Геребу који  се најгласније смејао, а издао нас и некад је био мој пријатељ. Не знам како није осећао кривицу у себи, али то ми више није било толико важно. Отишао сам а они ни речи нису рекли. Све сам испричао Боки. Моја прехлада постојала је све јача. Разболео сам се нисам више могао нигде да идем и сваког дана ми је било све лошије. Рат је требао да почне а ја нисам имао никакве новости. Био сам болестан и чуо сам гласове од Боке који ме дозива и кажу да му треба моја помоћ. Моја мама је отишла код комшинице да угреје супе за мене али ја сам се обукао и одлучио да кренем на градилиште. Када сам стигао видео сам како Фери Ач стоји доле и скочио сам на њега а он је пао и ја сам се онесвестио. Сви из гит-удружења су били поносни на мене. У том тренутку је дошла моја мајка која се јако забринула и одвела ме кући. Моје здравље се погоршавало. Једног дана Бока је дошао да ме посети али мени није било баш најбоље. Моји родитељи су ме тешили јер бих сваки пут када би ме неко питао како сам рекао да ћу да умрем. Тешили су ме а они су знали истину. Након Боке дошао је лекар који је ћутећи ушао у нашу кућу прегледао ме и ушао у собу са мојим татом. Ја сам их цело време молио да ме одведу на градилиште али они су причали ,,Када оздравиш,, нисам то могао да трпим и кренуо сам да се дерем да хоћу на градилиште да га последњи пут видим, али ми је понестајало снаге па сам престао и легао. У том тренутку су дошли остали чланови гит-удружења показали ми књигу у којој су написали моје име великим словима али у том тренутку сам легао и заспао. Никада се више нисам пробудио. Бока није могао да преболи моју смрт. А још више што су уништили градилиште због градње кућа, а нису знали да смо се ми борили за то градилиште.]]> 2020-03-31 13:05:26 UTC https://padlet.com/olgicaspasojevic/9zexlpblfo1/wish/484334135 https://padlet.com/olgicaspasojevic/9zexlpblfo1/wish/484335392 Здраво свима ја сам Немачек. Члан сам дружине ,,Дечака Павлове улице". Вечни смо противници дружине црвенокошуљаша, они су много старији од нас. Њихов вођа је Фери Ач, а наш је Бока. Бока је био јако мудар и сналажљив дечко имао је свега четрнаест година. Фери Ач је био поштен али и окрутан ишао је у први разред средње школе. Једном приликом би нам црвенокошуљаши украли заставу. Окуписмо се у нашем скровишту, Гербер је изгледао сумњиво! Сутрадан се није појавио у нашем штабу. Бока нас је упитао да ли је болестан, ми смо му одговорили да није, јер је данас долазио у школу и понашао се нормално! Отишли смо да шпијунирамо црвенокошуљаше. Увидео сам Гербера у непријатљској дружини. То ми је сломило срце! Помислих како је могао да нас изда? Приметили су нас црвенокошуљаши. Бока је рекао да се укрцамо у оближњи чамац и да се сакријемо, али сам се ја спотакао и упао у воду. Био сам цео мокар. Вратили смо се да их шпијунирамо када смо видели да је безбедно. Одједном црвенокошуљаши кренуше ка нама и ми се брзо скрисмо. Ја сам се сакрио у базен јер сам већ био мокар. Мало сам се разболео. Када су отишли и ми смо се растали. Отишао сам један дан у наше скровиште и увидех Гербера како се пење сакрих се и прислушкивао сам шта је подмићивао Словака. Када је Бока стигао све сам му  препричао и прогласили смо Гербера издајицом! Ја сам редовно ишао да посматрам црвенокошуљаше,  Фери Ач вођа црвенокошуљаша ме је упитао да ли желим да им се придружим јер је увидео храброст у мени ја му муцајући одговорим НЕ! Рекао сам му да може да ме туче, дави нека ради шта хоће са мном, али ја никада нећу издати своју дружину! Кренули су да ме даве ја сам им рекао боље то него да будем издајник као неко (показах прстом у Гербера). Све што сам чуо пренео сам Боки. Рекох му да припремају рат. Мене је мајка затворила у моја четири зида и нисам могао да устанем колико ме је грозница хватала. Дошао је дан рата. Гербер им је се придружио и доказао је да није издајник. Заменио је моју позицију. Као да сам чуо да им се црно пише морао сам да устанем из кревета и да  се обучем, једва сам то урадио. Стигао сам на бојно поље и скочио сам на леђа Фери Ачу и одмах се онесвестих. Мајка ме је однела кући у пратњи дечака. Фери Ач и Бока су ми дошли у посету много сам се изненадио када сам видео вођу црвенокошуљаша он је дошао јер га је јела савест, а Бока јер га је болело срце. Убрзо долазе и дечаци али су закаснили. Преминуо сам! Сви су плакали само Бока није могао јер га је јела савест.

]]> 2020-03-31 13:05:58 UTC https://padlet.com/olgicaspasojevic/9zexlpblfo1/wish/484335392 https://padlet.com/olgicaspasojevic/9zexlpblfo1/wish/484910186 Zdravo, ja sam Erne Nemeček.  Ja sam član "Dečaka Pavlove Ulice". Bio sam jedini redov u toj našoj "vojsci", što znači da su svi mogli da mi naređuju, a ja da ih slušam. Naši najveći neprijatelji su bili crvenokošuljaši. Njihov vođa je bio Feri Ač. Oni su nam jednom ukrali zastavicu. Posle toga smo saznali da se jedan od članova naše družine, Gereb udružio sa crvenokošuljašima. Tom prilikom sam hteo da dokažem društvu da sam i ja hrabar koliko i oni, jer čim sam bio fizički najslabiji mislili su da nisam hrabar ni sposoban kao i oni. Došao sam na teritoriju koja je "pripadala" crvenim košuljama, popeo se na drvo i prisluškivao njihov razgovor kroz koji su par puta provukli to da mi nismo sposobni da zadržimo gradilište. Skočio sam sa drveta pokušavajući da ih uverim da smo i te kako sposobni za to. Pošao sam ka zastavici. Već sam tada bio bolešljiv jer sam pre toga dva puta upao u vodu. I ovo sada je bio treći put. Sada sam prošao sa težim posledicama i ubrzo nisam mogao da ustajem iz kreveta. Bio sam u tako lošem stanju da sam preminuo. Svoje poslednje trenutke sam proveo sa svojom družinom. Drago mi je što sam ih proveo sa onima koji mi najviše znače.]]> 2020-03-31 16:36:22 UTC https://padlet.com/olgicaspasojevic/9zexlpblfo1/wish/484910186 https://padlet.com/olgicaspasojevic/9zexlpblfo1/wish/484926694 Zdravo, ja sam Gereb. Razmazen sam decak i Bokin najbolji drug. Oduvek sam zeleo da postanem vodja grupe ,,Decaci Pavlove ulice'' ciji sam bio clan. Kada na izborima nisam bio izabran za vodju grupe bio sam razocaran i zavidio sam Boki. Bio sam ljut i hteo sam da im se osvetim zato sto su me izdali. Nisu ni pomislili da cu se pridruziti druzini crvenih kosulja, nasim neprijateljima. Njihov vodja je bio Feri Ac. Nakon toga moja stara druzina je dosla na nasu teritoriju. Nisu mogli da veruju da sam se pridruzio crvenokosuljasima. Kasnije sam crvenokosuljasima rekao tajni plan decaka Pavlove ulice za zastitu gradilista kako bi im lakse oteli gradiliste i zastavicu. Jednog dana sam razgovarao sa novom druzinom na nasoj teritoriji. Pricali smo tako i odjednom Nemecek skoci sa drveta i krenu da se protivi tome sto smo rekli da njihova druzina nije sposobna da zadrzi gradiliste. Pred sam rat za odbranu gradilista poslao sam Boki pismo gde sam priznao da sam pogresio i pitao ga da li mogu da se vratim u njihovu druzinu kao obican redov. Prihvatili su me nazad u druzinu, a Boka je naredioda se o mojoj gresci ne govori. Svi smo prihvatili rat kao i pravila ratovanja. Nije bilo tuce, samo koriscenje pescanih bombi, pravedno rvanje i borba kopljem. U toku rtatapojavio se i Nemecek koji je skocio na Feri Aca i pritom se onesvestio. N kraju smo pobedili, ali se Nemecek smrtno razboleo.]]> 2020-03-31 16:42:43 UTC https://padlet.com/olgicaspasojevic/9zexlpblfo1/wish/484926694 https://padlet.com/olgicaspasojevic/9zexlpblfo1/wish/486357207 Здраво свима,ја сам Ерне Немечек.
Члан сам јединствене групе ,,Дечаци Павлове улице". Људи ме тумаче као малог,мршавог,нејаког и слабашног дечака,али и врло послушног. Сви су могли да ми наређују,а ја сам успешно извршавао наређења. Тако су стекли поверење у мене и примили ме као храброг војника. 
Све је почело када је дружина  црвенокошуљаши хтела да украде наше градилиште,а потом и заставицу. Удружили смо се,али недуго затим Гереб нас је издао.Придружио се нашим непријатељима.То смо сазнали тако што смо једне ноћи упали код црвенокошуљаша и затекли Гереба како открива план који смо смислили како би заштитили нашу територију.
То вече нисам могао да верујем да нас је издао па сам хтео да узвратим,али мало сам се разболео ,због тога што сам три пута упао у воду.
Први пут због ситуације кад сам хтео да се укрцам у чамац и затим пао у хладну воду,други пут кад сам се скривао у базен са златним рибицама и трећи, а најгори,кад ме црвенокошуљаши бацају у воду јер сам прислушкивао њихов разговор. Убрзо је почео и рат,а ја никакве информације нисам имао,ни знао. 
Једног дана чуо сам Боку како ме дозива и тражи моју помоћ како би му помогао. Убрзо сам се ишуњао из куће и затекао рат између ,,добра и зла" , рат између црвенокошуљаша и нас. Видевши да им треба помоћ,храбро скочих на вођу црвенокошуљаша Хери Ача и оборих га на земљу. Ја сам се од слабости онесвестио и пробудио у мом кревету. Стање се погоршало и нисам се осећао сав свој.  Имао сам пуно посетиоца,волео сам да их видим поред мене,а још драже би им било да сам видео градилиште. Молио сам родитеље да макар још једном видим своје најдраже место,али они нису дали све док не оздравим. Био сам управу,никад више нисам видео градилиште ,а ни оне које су учинили градилиште посебним.
Утонуо сам у велики сан,сан који ће бити вечан,али све авантуре и доживљаји проведени заједно,све ће заувек остати у нашим срцима.]]> 2020-04-01 11:04:36 UTC https://padlet.com/olgicaspasojevic/9zexlpblfo1/wish/486357207 https://padlet.com/olgicaspasojevic/9zexlpblfo1/wish/486438774 Здраво свима , ја сам  Гереб . Размажени  дечак и Бокин најбољи друг. Постао сам завидан на Боку  када су га изабрали за вођу, па сам ја одлучио да  напустим дечаке Павлове улице и пређем  на страну "црвених кошуља". Када сам дошао њихов вођа је био  Фери Ач. Ја сам се на првој проби показао као слабић мене су мрзели и ранији другови и дечаци којима сам се придружио као издајник. На крају сам схватио да сам погрешио и молио сам Боку да ме врати у  дружину, макар био и обичан војник. Бока ми је опростио издају,  још је друговима наредио да о томе не причају. Наша дружина је имала црвено-зелене капе, а ратници Фире Ача црвене кошуље. У борби  смо се међу собом ословљавали са: господине команданте,поручни-че .

]]> 2020-04-01 11:54:35 UTC https://padlet.com/olgicaspasojevic/9zexlpblfo1/wish/486438774 https://padlet.com/olgicaspasojevic/9zexlpblfo1/wish/486660395 Здраво ја сам  Немачек, на почетку нисам знао ни за кога . Био сам мршав и слабашан дечак. Показао сам  многе друге особине  по којима сам постао поштован у обе дружине . Моја храброст, када  сам својом вољом отишао у Ботаничку башту да уходим  црвене кошуље, моја  пркосно држање пред Фери Ачом и неизмерна оданост дружини  Павлове улице.Једнога дана чуо сам Боку како ме дозива и тражи моју помоћ како бих му помогао. Убрзо сам изашао из куће и затекао рат између црвено кошуља и дечака Павлове улице.Видевши да им треба помоћ храбро сам скочио и кренуо да се борим.Када сам  се разболео Фери Ач је послао дечаке да ме обилазе .Молио сам родитеље да ме пусте да одем на градилиште да бих још једном видео своје омиљено место али ми родитељи нису дали док не оздравим.



(наставнице мени неће да се постави аватар , а направио сам)]]> 2020-04-01 13:36:37 UTC https://padlet.com/olgicaspasojevic/9zexlpblfo1/wish/486660395 https://padlet.com/olgicaspasojevic/9zexlpblfo1/wish/487032843 Zdravo svima, ja sam  Gereb.Razmažen dečak i Bokin najbolji drug.Postao sam zavidan na Boku zbog uloge vode u družinu .Želi da napakosti svojoj družni tako što se ih napustitiZdravo svima ja sam Gereb. Oduvek ja sam želeo.Da postanem vodje,,DEčaki pavlovi ulece". Oni su bili glupi. ćiji sam bio ja u nihovim klanu.I posli ja sam prešao u klub "crveni košulja".Kada sam došao u nihav klub. Onaj klub bio feri ač.Ja sam na prvoj probi pokazao kao slabić mene su su nevolili i ranije dečaci sa kojima ja sam predružio kao izdanik. Na kraju ja sam razumeo i hteo da vraćimsja. Ja molio Boku da mi da vraći mi u družinu.JA nikat neću viši tak da radim.Makar je bio običan vojnik. Boka je prostio mi . naša družina imala crveno-zeleni kape,a ratnici fire ača.u borbi među sobom ja razumeo što društvo je bilo najbolja.
(nastavnice ja nemogu da postavim sliku)Ivan Lipinski]]> 2020-04-01 15:48:24 UTC https://padlet.com/olgicaspasojevic/9zexlpblfo1/wish/487032843 https://padlet.com/olgicaspasojevic/9zexlpblfo1/wish/487423202 bio je ozbiljan,dije se meso u male svadje,retko kada se salio,bio je glavni u grupi]]> 2020-04-01 18:28:24 UTC https://padlet.com/olgicaspasojevic/9zexlpblfo1/wish/487423202 https://padlet.com/olgicaspasojevic/9zexlpblfo1/wish/488472331 Здраво ја сам Немечек. Члан сам групе ,,Дечаци Павлове улице" ,а моја противничка група звала се црвенокошуљаши. Вођа моје групе звао се Бока ,а вођа друге групе звао се Фери ач. Сви око мене су ме сматрали малим,слабим дечаком али послушним. Мој вођа Бока је био баш сналажљив и мудар дечак. Имао је четрнаест година.Фери ач је био окрутан али и поштен.Био је први разред средње школе.Доста су ми задавали задатака који су увек били успешни. И стекли су поверење у мене и осећао сам се храбрим. Група црвенокошуљаши хтели су да нам украду заставу и наше градилиште.Скупили смо се али Гербер је изгледао сумњиво.Сутрадан га није било.  Питали смо се да ли је болестан,али сетили смо се да је био у школи.Помислили смо да ли су га отели.Кренули смо ка нашим непријатељима да их шпијунирамо.Угледао сам Гербера са нашим непријатељима и јавио осталима.Открио им је наш план како би заштитили нашу територију.Видевши да нас је Гербер издао хтео сам да му се осветим. Али освета је морала да сачека јер сам се разболео зато што сам упао у воду неколико пута.Отишао сам у наше скровиште и приметио сам Гербера како се пење па сам се сакрио и прислушкивао како је подмећивао Солваку.Бока је стигао и испричах му ову срамоту и прогласили смо Гербера издајицом.Често сам ишао да шпијунирам црвенокошуљаше ,а пошто су ме видели њихов вођа Фери ач ме је упитао желиш да нам се придружиш једва одговорих од страха не! Пренео сам Бокију да црвенокошуљаши припремају рат.Мајка је сазнала и затворила ме у моју досадну кућу.Дан је рата.Гербер је доказао да није издајник и заменио је моју позицију.Вратио сам се на моју стару позицију и скочио на леђа Фери ачу и затворих на кратко очи.Мајка ме је довела кући. Отварам очи угледах Бокија и Фери ача дошли ми у посету и баш су ми приредили изненађење.Долази и војска са закашњењем. Било је касно преминуо сам и сви су плакали само Бока није јер га је гризла савест

]]> 2020-04-02 09:44:04 UTC https://padlet.com/olgicaspasojevic/9zexlpblfo1/wish/488472331 https://padlet.com/olgicaspasojevic/9zexlpblfo1/wish/488555840 Здраво свима, ја сам Гереб. Био сам члан дружине ,,Дечаци Павлове улице", све док ме моји пријатељи нису изневерили. Када смо организовали изборе за вођу дружине очекивао сам да ћу напокон то и постати. Али ипак сам имао само три гласа који нису били довољни, а мој противник и некадашњи пријатељ Бока имао је доста више. Био сам јако разочаран у моју дружину и одлучио сам да им се осветим. Спријатељио сам се са нашим противницима, дружином црвених кошуља , чији је вођа био Фери Арч. Помагао сам им како да упадну на територију мојих старих пријатеља, чланова дружине дечака из Павлове улице. Сви су ме називали издајником,  било ми је криво због тога. Покајао сам се и покушао сам да се вратим у моју стару дружину, али моји стари пријатељи нису прихватили моје извињење. Одлучио сам да им откријем план црвенокошуљаша у нади да ће ме прихватити. Послао сам им писмо и успео сам у својој намери. Прихватили су ме у друштво и поново сам био члан дружине Дечаци Павлове улице.

]]> 2020-04-02 10:23:25 UTC https://padlet.com/olgicaspasojevic/9zexlpblfo1/wish/488555840 https://padlet.com/olgicaspasojevic/9zexlpblfo1/wish/489477892 Здраво ја сам Немчек.Члан сам дружине ,,Дечаци Павлове улице”,а наши непријатељи су ,,Црвене кошуље”.То су дечаци из суседне улице.Као најмлађи члан слаб сам и крхк.Једна мала реч могла ме је увредити и тако јако погодити у срце  да бих могао и заплакати.Такође, имали смо и војне позиције.Сви моји другари били су капетани,пуковници,подпуковници,а ја само обичан војник. Ја сам знао да је један тако обичан војник ипак њихов најбољи пријатељ.Окупљени код градилишта видели смо да се Гербер чудно понаша,а сутрадан његово отсуство у школи било сумњиво.Знали смо да постоји нешто што Гербер скрива.Пратили смо га и видели како предаје нашу заставу Фери Анчу (вођи ,,Црвених кошуља”).Потом сам ја као најнеспретнији и најмлађи члан упао у хладну воду и због прислушкивања ме је Фери Анч гурнуо те сам поново упао.Ја сам зарадио добру прехладу, а Бока (наш вођа) је организовао борбу за заставу.Гербер га је замолио да се не бори, а у рукама је држао заставу.Бока није хтео ни да чује и отерао га је кући.Борба је кренула сви су се борили , а ја нисам могао да размишљам како ће се моја дружина борити без мене.Мене је једноставно душа болела и то ме је тиштило ,па сам без обзира на болест и то што сам се лоше осећао ипак кренуо на градилиште. Сви су били запрепашћени што сам дошао,а ја сам то искористио да гурнем Фери Анча и узмем заставу.Пред другарима сам испао херој.Након неколико минута дивљења,мајка је одмах дошла по мене и одвела ме кући. Моје стање је било све лошије,бол у грудима све већи.Бока и моји другари су ме прогласили за капетана и спремили диплому,коју ја нисам успео да видим.Затворио сам очи и као птица,одлетех из њихових живота. ]]> 2020-04-02 16:57:59 UTC https://padlet.com/olgicaspasojevic/9zexlpblfo1/wish/489477892 https://padlet.com/olgicaspasojevic/9zexlpblfo1/wish/491666268 Zdravo svima, moje ime je Nemček. Član sam druzine"Dečaci Pavlove ulice,,. Nasi neprijatelji su "Crvene košulje,, dečaci iz susedne ulice. Najmladji sam u grupi.Vodja moje grupe je Boka, a vodja druge grupe Feri Ač. Boka je bio snalazljiv i mudar, imao je četrnaest godina. Feri Ač je bio pošten ali i okrutan, išao je u prvi razred srednje škole. Jednom prilikom su nam crvenokosuljasi oteli zastavu. Tad smo se okupili u našem skrovišta, ali je Gerber izgledao sumnjivo. Sledeci dan se nije pojavio ni u štabu. Posle par dana kada smo otišli da ga spijuniramo, zatekli smo ga u neprijateljskoj druzini. To nam je svima srce slomio. Prvi put zbog te situacije sam se ukrcao na brod i upao sam u hladnu vodu,drugi put sam se sakrio u bazen,a treci, najgori put su me crvenokosuljasi bacili u vodu jer sam ih prisluskivao.Jednog dana kada sam krenuo na gradilište video sam kako Feri Ač stoji dole i odmah sam skočio na njega. Svi iz udruženja su bili ponosni na mene jer su me do tada smatrali kukavicom. U tom trenutku je došla moja majka koja se jako zabrinula u odvela me kuci. Jednog dana me je Boka posetio ali meni nije bilo dobro. Moji roditelji su me kao i uvek tesili. Uvek kada bi me neko pitao kako sam rekao rekao da cu da umrem.Svi su me tesili i ako su znali istinu. Jednog dana sam legao u svoj krevet i zaspao. Vise se nikad nisam probudio. ]]> 2020-04-03 17:48:51 UTC https://padlet.com/olgicaspasojevic/9zexlpblfo1/wish/491666268 https://padlet.com/olgicaspasojevic/9zexlpblfo1/wish/493167684 Здраво свима, ја сам Ерне Немечек. Члан сам дружине ,,Дечаци Павлове улице". Право име нашег удружења је гит-удружење. У нашој дружини сам био редов, једном речју био сам слуга. Једном сам питао нашег вођу: ,,Да ли могу добити унапређење?" Он ми одговори да ако будем добар, послушан редов да ће ми дати унапређење. Сви остали су мислили да је то ужасна идеја, јер ако он не буде редов, неће имати ко да им буде слуга. После школе смо требали да се састанемо на градилишту. Ја сам дошао први. Наш пас Хектор кренуо је да лаје, хтео је нешто да ми покаже. Кренуо сам за њим, довео ме је до нашег утврђења и ту сам угледао, по први пут страшног вођу црвених кошуља Фери Ача. Угледао сам га како краде од нас заставу гит-удружења. Док сам ишао до њега нон-стоп сам понављао ,,Не бој се Немечек!" Јако сам се плашио и нисам могао да закорачим кроз врата. У том тренутку сам чуо остале чланове дружине. почео сам да вичем Хахо, хо. Када сам им саопштио шта се десило,  вођа Бока је предложио да одемо код њих и да им закачимо цедуљицу на којој пише ,,Овде су били дечаци Павлове улице." Сви су се сложили. Бока је питао: ,,Ко хоће да иде самном?" Јавили смо се Чонакош и ја. Бока нам је дозволио, али нам је дао услове.  Чонакошу је рекао да не сме да звижди, а мени је рекао да морам бити храбар.  Пристали смо и већ следећег дана смо кренули. Када смо дошли до капије, морали смо обилазити док нисмо нашли најнижи део капије, где би смо могли прескочити. Прескочили смо ограду и попели смо се на дрво. Ту смо гледали и чекали прилику да се прикрадемо острву. Пажљиво смо пришли острву и кренули да тражимо чамац. Бока и ја смо кренули једном страном, док је Чонакош другом. Бока и ја смо одмах нашли чамац, и сачекали смо да Чонакош обиђе круг око острва. Када је Чонакош стигао, Бока је предложио да одвучемо чамац што даље од моста, јер ако би нас приметили, да би имали шансе да побегнемо. Ми смо се сложили и кренули да вучемо чамц. Када смо стигли, кренули смо да пловимо до острва. Дошли смо на острво и сакрили се у жбуње. гледали смо их и гледали. Угледали смо нашег пријатеља Гереба. Причали су како ће нас нападнути на градилишту, јер они у ботаничкој башти нису могли да се играју лоптом, док су дечаци из Павлове Улице имали места.  Дечаци црвених кошуља су се договарали када, где, како ће их напасти, незнајући да их ми шпијунирамо. Дечаци црвених кошуља отишли су да оставе оружије, и то је била одличан, једини тренутак да нас тројица окачимо цедуљу. Окачили смо цедуљу, угасили фењер и кренули ка броду. За то време црвене кошуље су се вратиле, виделе су да је фењер угашен. Прво су мислили да је ветар угасио, али је Фери Ач је видео затворен поклопац на фењеру. Поново су упалили фењер  и видели цедуљу. Фери Ач је наредио да се острво опколи како ови из Павлове улице неби могли отићи. Ми дуго времена нисмо могли гурнути чамац у воду, али смо једва успели. Дечаци црвених кошуља су нас приметили и кренули за нама. Ушли смо у стакленик и сакрили се од њих. Чонакош је нешто тражио и ја сам хтео да помогнем, упалио сам шибицу и осветлио цео стакленик. Бока, чим је видео светло , почео је да се дере на мене говорећи да смо се открили. А и јесмо, дечаци црвених кошуља су кренули ка стакленику. Ми смо се сакрили, Чонакош испод клупе, мене су ставили у базен, а Бока иза  врата. Црвенокошуљаши су ушли у стакленик и нису успели да нас нађу. Један њихов војник је рекао да смо изашли кроз капију и сви су кренули ка капији. То нам је дало времена да побегнемо. Свак је отишао својој кући. Ја сам се разболео. Неколико дана касније сам опет отишао у ботаничку башту да шпијунирам непријатеље, али овога пута сам отишао сасвим сам. Ту је Гереб говорио како тамо нема нико храбар. То ме је јако  дирнуло, скочио сам са дрвета и рекао у лице Геребу и Фери Ачу да у нашој дружини има неко храбар. Фери Ач ме је питао: ,,Да ли хоћеш да ман се придружиш?"Ја сам му дрско одговорио НЕ, јер ја нисам издајица. Знао сам да ће ме казнитии због тока али сам им одговорио: ,,Можеш ме тући, отети ми заставу, али ја ћу бранити своју отаџбину. Фери Ачу се свидео мали плави дечак, али га је ипак казнио тако што га је бацио у воду. Ја се нисам радовао овој идеји јер сам већ био болестан, али сам морао издржати. Отишао сам кући и сутрадан све испричао Боки. Ја сам већ био јако болестан и мајка ми није дала да одем на градилиште. Бока и остали су смишљали ратни план. Неколико дана касније позвао сам Боку да дође и исприча шта се све дешава. Мени се стање погоршавало и био сам на самрти. Док се рат одвијао чуо сам како ме дозивају, тако да сам се на брзину обукао и отишао на градилиште. Скочио сам на Фери Ача и тако смо победили. Ја сам се онесвестио, а када сам коначно освестио видео сам Боку како плаче. Тражио сам да одем на градилилиште по последњи пут, али то није било могуће. Неколико сати касније сам заспаио и никада се више нисам пробудио.]]> 2020-04-05 12:01:07 UTC https://padlet.com/olgicaspasojevic/9zexlpblfo1/wish/493167684 https://padlet.com/olgicaspasojevic/9zexlpblfo1/wish/497178992 Zdravo svima ja se zovem Nemcek.Clan sam druzine ,,Decaci Pavlove ulice".nasi najbolji prijatelji su ,,Crvene Košulje"to su decaci iz druge ulice .Ja sam među najmlađima u grupi.Vođa moje grupe se zove Boka,a vođa druge grupe se zove Feri Ač.Moj vođa Boka nije bio naivan bio je pametan i imao je 14 godina.Feri Ač je bio opasan,i isao je u prvi razred srednje skole.]]> 2020-04-07 16:27:12 UTC https://padlet.com/olgicaspasojevic/9zexlpblfo1/wish/497178992 https://padlet.com/olgicaspasojevic/9zexlpblfo1/wish/497221617 Zdravo svima,moje ime je Erne Nemecek. Clan sam druzine " Decaci Pavlove ulice". Kao najmladji u druzini bio sam redov ili sluga. Dok su svi ostali imali cinove,ja sam ispunjavao njihove naredbe. Vodja nase vojske je Janos Boka,pravedan i pametan decak,zato je on nas i predsednik i general u ratu koji nam predstoji sa protivnicima " Cevenim kosuljama".Njihov vodja je bio Feri Ac i on je jedan mudar i po malo opasan decak. Na nasem gradilistu gde su jedino vazila vojna pravila,jednog dana zatekao sam Feri Aca, ispricao sam Boki i ostalima sta se sve tu zbilo,mada sam malo i dodao. Nakon toga smo Boka,Cokanos i ja krenuli u Staklenu bastu u izvidnicu,preskakali smo tarabu,peli se na bagrem i uz napor upeli da dodjemo do jezerceta koji smo presli camcom i bas na tom mestu desilo se moje prvu kupanje u hladnoj vodi. U staklenoj basti smo saznali i da imamo izdajnika Gereba,razocarani bezali smo kada nas je protivnicka vojska pojurila. Saznali smo za njihov plan da na oduzmu nasu zemlju,nase Gradiliste koje je bilo nasa otadzbina. Kasnije sam sam prateci Gereba otisao u izvidnicu i saznao jos detalja ali su me otkrili,ne nisu me tukli ali je Feri Aca naredio Pastorima da me okupaju sto je prouzrokovalo jaku prehladu. Nas celiki general Boka smislio je pravi ratni plan po uzoru na Napoleona i mene je uzeo za adjutanta sto je bila cast. Na veliku zalost groznica i temperatura su me bacili u krevet i nisam mogao ucestvovati u ratu,ali uz svu ljubav prema nasoj otadzbini ustao sam iz kreveta i otisao na bojno polje,hrabro iskocio pred Feri Aca oborio ga na zemlju i time dobio rat protiv Crvenih kosulja. Onesvescenog drugovi su me okruzili i pokusali da mi pomognu. Moja sirora majka me je pronasla i u narucju uz pratnju vojske odnela kuci. Nakon te velike pobede lezao sam u krevetu,otvorih oci i ugledah Boku,mog prijatelja i grnerala,pricao mi je o mojoj hrabrosti,o Gerebu koji je ispravio svoje greske i vratio se u druzinu,o tome kako su moje ime upisali u Veliku knjigu i sve velikim slovima,o tome kako ce  clanovi Git udruzenje traziti oprost od mene i kako ce mi dodeliti diplomu. Mislio sam da mi sve to prica jer umirem i da ne budem tuzan,ali mi on rece da oni dolaze. Tada u bunili poceh traziti da idem na Gradiliste,a zatim posle svog buncanja upadoh u san iz kog se ne probudih da vidim svoju diplomu,uplakane drugove i ono najbitnije propast nase otadzbine,naseg Gradilista na kojem pocinje da se gradi trospratnica.]]> 2020-04-07 16:47:34 UTC https://padlet.com/olgicaspasojevic/9zexlpblfo1/wish/497221617 https://padlet.com/olgicaspasojevic/9zexlpblfo1/wish/2184681535 ]]> 2022-05-15 18:52:40 UTC https://padlet.com/olgicaspasojevic/9zexlpblfo1/wish/2184681535