У делу се види колико је рат донео бола, несреће и сукоба међу самим Србима.

Кроз причу о једном селу писац показује како су људи морали да бирају између живота, части и вере.

„Деобе” нас подсећају на страшна времена када је брат ратовао против брата.

Ово дело је опомена да се такво страдање никада више не понови.

Danica Mračić

Pesma „Majka pravoslavna“ je rodoljubiva i duhovna pesma koja slavi veru, majčinsku ljubav i narodnu tradiciju. U njoj se ističe lik majke kao simbola čestitosti, požrtvovanja i snage, dok „pravoslavna“ označava duboku povezanost sa verom i duhovnim nasleđem srpskog naroda. Pesma nosi poruku o čuvanju vere, korena i moralnih vrednosti koje se prenose s kolena na koleno.

Pesma opisuje pobedu i slobodu nakon rata, zahvalnost junacima i nadu u bolju budućnost.

Film "Sutjeska" je veliki, epski jugoslovenski film iz 1973. godine, i govori o najgoroj i najvažnijoj bitci koju su partizani vodili u Drugom svetskom ratu. Nemci, Italijani i ustaše su u proleće 1943. godine pokrenuli ogromnu vojsku da opkole i unište glavninu partizanske vojske, uključujući i ranjenike i Vrhovni štab sa Titom.

Film pokazuje koliko je srpski narod stradao, ali i to da partizanski pokret, uprkos svemu, nije uništen. To je bila prekretnica koja je pokazala da se partizani ne mogu pobediti i da će nastaviti borbu do kraja rata.

^{Tijana Dusic}

Роман приказује тешку судбину младог београдског рвача Бране, који током Другог светског рата губи све што му је било важно. Кроз његову причу видимо страдање обичних људи, страхоте рата и неправде које су задесиле српски народ. Дело говори о болу, неправди и изгубљеној младости у времену када је човечност била на великом искушењу.

Film „Valter brani Sarajevo“ prikazuje hrabrost i otpor običnih ljudi protiv okupatora.

Ovaj film podseća na junaštvo i izdržljivost Srba u tim teškim vremenima.

Most postaje simbol sećanja na žrtve i važnosti pamćenja istorije.

Било је то у некој земљи сељака
на брдовитом Балкану,
умрла је мученичком смрћу
чета ђака
у једном дану.

Исте су године
сви били рођени,
исто су им текли школски дани,
на исте свечаности
заједно су вођени,
од истих болести сви пелцовани
и сви умрли у истом дану.

Било је то у некој земљи сељака
на брдовитом Балкану
умрла је јуначком смрћу
чета ђака
у истом дану.

А педесет и пет минута
пре смртног трена
седела је у ђачкој клупи
чета малена
и исте задатке тешке
решавала: колико може
путник ако иде пешке...
и тако редом.

Мисли су им биле пуне
и по свескама у школској торби
бесмислених лежало је безброј
петица и двојки.
Прегршт истих снова
и истих тајни
родољубивих и љубавних
стискали су у дну џепова.
И чинило се сваком
да ће дуго
да ће врло дуго
трчати испод свода плава
док све задатке на свету
не посвршава.

Било је то у некој земљи сељака
на брдовитом Балкану
умрла је јуначком смрћу
чета ђака
у истом дану.

Дечака редови цели
узели се за руке
и са школског задњег часа
на стрељање пошли мирно
као да смрт није ништа.

Другова редови цели
истог часа се узнели
до вечног боравишта.

Ovo je pesma koja govori o stradanju Srba u Drugom svetskom ratu i o onima koji su dali živote za Srbiju. To je marš koji je koristio Srpski dobrovoljački korpus. Pesma deluje ohrabrujuće i rodoljubivo, ali istina je drugačija — Srpski dobrovoljački korpus je zapravo sarađivao sa Nemačkom. Neki su mu pristupali dobrovoljno, verujući da time pomažu Srbiji, dok su drugi to činili bezvoljno, pod pritiskom ili iz straha.

Ova pesma pripada albumu „Pesme pobede: Srpski dobrovoljci 1941–1945“. Izražava poštovanje prema poginulim borcima i odlučnost preživelih da nastave borbu za slobodu. Pesma je emotivna i odražava hrabrost i odanost srpskog naroda tokom rata.

Junaci sa planine

Zima 1943. bila je surova. U planini, iznad malog sela, skrila se četa srpskih boraca. Gladni, promrzli, ali odlučni da izdrže.

Vodio ih je komandir Jovan. Svakog jutra je govorio:

„Za Srbiju nije teško umreti, teško je ne boriti se za nju.“

Jedne noći neprijatelj ih je opkolio. Borili su se do poslednjeg metka, braneći put ka selu. Kad je svanulo, svi su pali.

Selo su kasnije tiho oplakali. Grobove nisu imali planina ih je prekrila snegom.

Kažu da se i danas, kad vetar dune kroz borove, čuje njihova pesma o slobodi.

Malo mesto u Bosni i Hercegovini blizu grada Čapljina. Masovno su stradala deca, majke i starci zato što su bili pravoslavni Srbi. Bacanje žive dece i njihovih majki u jamu Golubinku kod sela Šimanca ubijeno je oko 600 stanovnika ovog sela. To se dogodilo 6.avgusta 1941 god. U Prebilovcima su tada potpuno uništene 52 porodice, a 36 ognjišta uništeno. Preživelo je samo 172 stanovnika.

1991god. u Prebilovcima je napravljena spomen kosturnicu za sve stradale. Postoji i dokumentarni film o tom zločin i zove se "Evo naše dece"

Danica Ijačić 5/1

Овај роман говори о потресном страдању нашег народа у Другом светском рату. Прича прати судбину деце која си симбол пркоса и невиности, али и опстанка и неописиве борбе добра и зла. ,,Само да је глава на раменима” - шапатала су заробљена деца у логорима, насилно одвојена од својих родитеља и породица.

На вест да је Хитлер напао Совјетски Савез, група младих скојеваца формирала је илегалну групу да би се супротставили Вермахту.Њихове акције ће их довести на врх листе за уклањање Специјалне полиције и Гестапоа.

Marš preko planine Igman, izveden je u noći između 27. I 28. Januara 1942.g.

Po velikom snegu i velikoj hladnoći.

Četrdeset boraca prve proleterske brigade zadobilo je teške povrede jer si im promrzli delovi tela. Igmanski marš je ušao u legendu, zato sto su borci izdržali tu strašnu hladnoću od koje je drvo pucalo. Promrzli borci podnose nadljudske bolove u operacijama bez narkoze.

Dunja Milić 6-1

Ovaj film prikazuje stradanje srpskog naroda u ustaškom logoru Jasenovac tokom Drugog svetskog rata. U njemu se prikazuju užasni uslovi u kojima su Srbi, Jevrej i Romi bili zatvarani, mučeni i ubijeni samo zato što su druge vere i narodnosti. Film nas podseća koliko su ljudi tada patili, ali i koliko su bili hrabri i istrajni u svojoj veri i nadi. To je potresena priča o nevinim žrtvama i o važnosti da se njihova patnja nikada ne zaboravim.

Toma Milić 5/3

Prikazuje veliku ofanzivu nemačkih i ustaških snaga protiv partizana 1943. godine i napore partizana da spasu ranjenike prelaskom preko reke Neretve. Film ističe hrabrost, žrtvu i jedinstvo naroda u borbi za slobodu. Jugoslovenska kinoteka je proglasila ovaj film za kulturno dobro od velikog značaja.

Toma Milić 5/3

Film nas podseća na to koliko je važno da se zločini ne zaborave, da bi se sprečilo da se ikada ponove. Prikazuje patnju srpskog naroda, ali i snagu i istrajnost ljudi čak i u najtežim trenucima.

Sofija Jovanović

Tea Lazarević 8/2

Tea Lazarević 8/2

Tea Lazarević 8/2

Prezentacija Arandjelovac

Kviz

Sofija Jovanović

Kroz priču se jasno vidi koliko je rat surov i kako obični ljudi trpe najviše posledica. Knjiga takođe naglašava značaj zajedništva i solidarnosti u trenucima velike nepravde. „Teče krvava Drina“ ostaje podsećanje na tragedije prošlosti i lekcija za buduće generacije.

u planini četa skrivena,

gladni, promrzli, a srca živa —

borci za zemlju, borci bez imena.

Komandir Jovan hrabro stoji,

„Za Srbiju nije teško mrijeti!

Teško je samo, kad ne smeš da voliš,

a moraš život svoj da štediš.“

Noć ih je crna opkolila,

metak za metkom — poslednja straža.

Kad jutro sine, sneg ih je skrio,

al’ pesma njihova i dalje traje.

Kažu da vetar, kad borove zatrese,

njihove glasove nosi daleko,

o slobodi peva planina siva —

jer junaci žive, dok zemlja diše meko.

Pesma „Junaci sa planine“ govori o hrabrim borcima koji su se u teškim uslovima borili za slobodu svoje zemlje. Iako su stradali, njihova pesma i sećanje na njih i dalje žive. Pesma pokazuje da prava hrabrost nikada ne nestaje i da sloboda uvek ima svoju cenu.

Roman opisuje veliku bitku na Kozari 1942. godine , kada su Nemačke i ustaške snage opkolile partizane i civile . Mnogi Srbi iz tog kraja su ubijeni ili odvedeni u logore , a medju njima su bile i žene i deca . Ćopić je i sam potekao iz tog kraja , pa je roman pun emocija , tuge i ponosa .On opisuje i junaštvo običnog čoveka , koji se bori da spase porodicu i zemlju .

Roman o Beogradu pod okupacijom, gde su Srbi suočeni sa odmazdama, logorima i izdajama. Prikazuje moralnu borbu običnih ljudi i masovno stradanje u ratu. Najviše govori o borbi i stradanju srpskog naroda u vreme Drugog svetskog rata i neposredno posle njega. Može se reći da je tema izdaja, strah ali i osećaj krivice koji muči ljude koji su preživeli rat.

Knjiga dnevničkih zapisa iz logora, realno i precizno prikazuje zločine nad Srbima u logoru Jasenovac. Vezana je za stradanje Srba u Drugom svetskom ratu.

Нема више другова мојих,

нема више драгих лица.

Само ветар по пољима вије

и шуми трава до пупка војника.

Пали су јунаци, као класје зрело,

а земља их у крило примила.

Њихова слава у нама живи,

и наша туга њих је родила.

Не плачи, мајко, над гробом синa,

његов осмех у зору свиће.

Јунаци не умиру — они само спавају

у песмама што ветар носи низ поље.угова мојих,

нема више драгих лица.

Само ветар по пољима вије

и шуми трава до пупка војника.

Пали су јунаци, као класје зрело,

а земља их у крило примила.

Њихова слава у нама живи,

и наша туга њих је родила.

Не плачи, мајко, над гробом синa,

његов осмех у зору свиће.

Јунаци не умиру — они само спавају

у песмама што ветар носи низ поље.

Јама је поема хрватског и југословенског песника Ивана Горана Ковачића, испевана као протест против усташких покоља над Србима у Другом светском рату. Поему Јама Ковачић је написао у партизанима. Песму је први пут читао рањеницима Прве пролетерске дивизије глумац Вјекослав Афрић.

Крв је моје свјетло и моја тама.

Блажену ноћ су мени ископали

са сретним видом из очињих јама;

од капља дана бијесни огањ пали

крваву зјену у мозгу, ко рану.

Моје су очи згасле на моме длану.

Сигурно још су трепериле птице

у њима, небо благо се окрену;

и ћутио сам, крваво ми лице

утонуло је с модрином у зјену;

на длану очи зракама се смију

и моје сузе не могу да лију.

Само кроз прсте капале су капи

топле и густе, које крвник нађе

још горчом муком дупља, која зјапи -

да бодеж у врат забоде ми слађе;

а мене драгост ове крви узе,

и ћутио сам капље као сузе.

Последње свјетло прије страшне ноћи

био је бљесак муњевита ножа,

и врисак, бијел још и сад у сљепоћи,

и бијела, бијела крвникова кожа;

јер до појаса сви су били голи

и тако наги очи су нам боли.

О болно свјетло, никад тако јако

и оштро никад ниси синуло у зори,

у стријели, огњу; и ко да сам плако

ватрене сузе, с којих дупље гори:

а кроз тај пако бљескови су пекли,

врискова других мученика сјекли.

Не знам колико жар је бијесни трајо,

кад грозне кврге с дупља расти стану,

ко кугле тврде, и једва сам стајо.

Тад спознах склиске очи на свом длану

и рекох: "Слијеп сам, мила моја мати,

како ћу тебе сада оплакати..."

А силно свјетло, ко стотине звона

са звоника бијелих, у памети

лудој сијевне: свјетлост са Сиона,

дивна свјетлост, свјетлост која свијети!

Свијетла птицо! Свијетло дрво! Ријеко!

Мјесече! Свијетло ко мајчино млијеко!

Ал` ову страшну бол већ нисам чеко:

крвник ми рече: "Згњечи своје очи!"

Обезумљен сам скоро преда њ клеко,

кад грч ми шаку густом слузи смочи;

и више нисам ништа чуо, знао:

у бездан као у раку сам пао!

Odlomak pesme Jama - Ivan Goran Kovačić

Vojin Popović, poznat kao Vojvoda Vuk, bio je hrabar oficir srpske vojske.

Rođen je u Sjenici 1881. godine.

Proslavio se u bitkama na Ceru i Kolubari svojim junaštvom i vođstvom.

Učestvovao je i u borbama na Solunskom frontu.

Poginuo je 1916. godine u borbi kod Gruništa, a ostao je upamćen kao pravi narodni heroj.

Mila Nastic 6/3

Анастасија Матејић 7³

Mila Nastic 6/3

Jovan Mihailovic6/3

Књига прати живот Срба у окупираној Југославији током Другог светског рата. Приказује како обични људи – старци, жене, деца – трпе насиље, губе своје најмилије и живе у страху од немачких војника и локалних колаборациониста. Поред трагичних сцена погибије, књига истиче храброст и достојанство народа који, и поред сурових околности, покушава да преживи, помогне једни другима и сачува успомену на страдале.

Књига прати живот Срба у окупираној Југославији током Другог светског рата. Приказује како обични људи – старци, жене, деца – трпе насиље, губе своје најмилије и живе у страху од немачких војника и локалних колаборациониста. Поред трагичних сцена погибије, књига истиче храброст и достојанство народа који, и поред сурових околности, покушава да преживи, помогне једни другима и сачува успомену на страдале.

Tea Lazarević 8 /2

Mara Petrović

Film Garavice

Роман „Деобе” приказује тешке и трагичне судбине српског народа током Другог светског рата. У њему је приказано како су рат и идеолошке поделе (четници, партизани, окупатори) раздвојиле пријатеље, породице и читав народ. Срби су страдали не само од непријатеља, већ и међусобно, због различитих уверења и политичких идеја. Ћосић кроз ликове обичних људи показује бол, патњу, страх и трагичност рата који је оставио дубоке ране на народу и земљи. Ово дело је симбол страдања, али и упозорење колико рат може уништити човека и народ.

Primi krv nejači u svetle ti pene,
Sto puta je za te i pre umirala:
Da je ne poloču pogane hijene,
Da ne metnu u nju otrova i kala.

Naše su pobede i zastave naše
Tvoj veliki zavet gordosti i besa
Jedine u tebi što se ogledaše,
I jedine ovde digle do nebesa.

Beše tada slavna a sad si i sveta,
Pevaj sva krvava kroz njive i luge.
Naša zvezda slave sad i dalje cveta:
Pre svačiji sužnji neg ičije sluge.

Nosi mora krvi da ih ne pokradu,
Nosi reko srpska, krv nevinih žrtvi:
Radosne pobede heroji nam dadu,
Ali strašnu pravdu izvojuju mrtvi.

Roman „Nebo je gorelo“ napisao je Budimir Potočar, a tema knjige vezana je za stradanja i patnje ljudi tokom rata. Autor na dirljiv i realističan način prikazuje ratne užase, ali i snagu čoveka, ljubav prema domovini, te veru i nadu u bolje sutra.

Glavni motiv romana je rat kao ljudska tragedija, ali i želja za preživljavanjem i slobodom. Kroz priče običnih ljudi autor pokazuje koliko su rat i mržnja besmisleni i koliko su teški gubici koje oni donose.

Poruka knjige je da rat nikada ne donosi dobro, da iza svakog sukoba ostaju bol, razaranja i suze, ali i da ljudsko srce može ostati plemenito čak i u najtežim vremenima.

,,Vrbas’’
Nosi, srpska reko, krv naših sinova,
jer krvave reke svud su naše međe;
Mačevi ubica svi su istog kova –
Sad nosi unuke kud nosaše pređe.

Primi krv nejači u svetle ti pene,
Sto puta je za te i pre umirala:
Da je ne poloču pogane hijene,
Da ne metnu u nju otrova i kala.

Naše su pobede i zastave naše
Tvoj veliki zavet gordosti i besa
Jedine u tebi što se ogledaše,
I jedine ovde digle do nebesa.

Beše tada slavna a sad si i sveta,
Pevaj sva krvava kroz njive i luge.
Naša zvezda slave sad i dalje cveta:
Pre svačiji sužnji neg ičije sluge.

Nosi mora krvi da ih ne pokradu,
Nosi reko srpska, krv nevinih žrtvi:
Radosne pobede heroji nam dadu,
Ali strašnu pravdu izvojuju mrtvi.

Овај роман приказује живот српског сељака Милутина који пролази кроз оба светска рата. Кроз његову исповест видимо патње, неправде и страдања српског народа, али и снагу, понос и веру у правду. Роман је дубоко потресан и показује колико су Срби страдали у Другом светском рату, али и колико су били храбри и достојанствени у својој борби.

Овај документарни филм говори о страдању српског народа у логору Јасеновац током Другог светског рата. Приказује сведочанства преживелих, фотографије и историјске документе који откривају ужасе усташког терора. Филм служи као подсетник на страшне злочине и опомена да се таква страдања више никада не понове.

Meni se film dopao jer prikazuje koliko su ljudi bili složni i spremni da žrtvuju sve za domovinu. Posebno mi je dirljivo bilo što su mnogi poginuli da bi spasili druge. Film nas podseća na stradanje i junaštvo srpskog naroda u Drugom svetskom ratu.

U pesmi se opisuje mesto kraj reke Sutjeske, gde su mnogi borci poginuli u borbi za slobodu. Pesma ima tužan i ponosan ton — tuguje za onima koji su izgubili život, ali u isto vreme pokazuje poštovanje i divljenje njihovoj hrabrosti.

Tekst:

Kraj Sutjeske hladne vode,

Barjak časti i slobode

Leprša se iznad glave,

Komandanta druga Save.

A okolo guja ljuta

Opasala po tri puta.

Fašističke crne čete

Obruč stežu i prijete.

I prelaze uske brane

Da unište partizane.

Al je Sava heroj pravi,

Na čelo se vojske stavi.

Pa povika iz sveg glasa,

Zelengoru zatalasa:

"Juriš braćo partizani,

Borci moji odabrani."

Zacikaše puške tanke,

Osvetnice – partizanke,

Mitraljezi brzi kose,

Ručne bombe smrt donose.š

I dok sve se trese, lomi,

Jurišaju bataljoni.

Krv se proli po poljani,

Probiše se partizani.

Dok Sutjeska voda teče,

Umrijeti Sava neće.

I u Drinu dok uvire,

Ne da Savi da umire

Roman o posleratnim traumama i osećaju krivice i nevinosti onih koji su preživeli rat, ali i o stradanju civila u Novom Sadu.Sve u svemu jako lepo!

Mila Nastić 6/3