ЗНАЧАЈНЕ ЛИЧНОСТИ СРБИЈЕ/МИГРАНТИ by Aleksandra Stijovic https://padlet.com/stijovic_aleksandra3/92zb9o3r8aw1 Одељење IV/6 је аутор овог Падлета en-us 2019-11-06 17:17:39 UTC 2025-10-02 01:51:20 UTC hello@padlet.com https://padlet.net/icons/png/1f929.png ЕМИР КУСТУРИЦА stijovic_aleksandra3 https://padlet.com/stijovic_aleksandra3/92zb9o3r8aw1/wish/407614215 Емир Кустурица је филмски стваралац, глумац и музичар. Добитник је награда за неколико међународно признатих играних филмова, као и за своје пројекте у градњи. Пет пута се такмичио на филмском фестивалу у Кану и два пута освајао Златну палму за филмове ''Мој отац на службеном путу'' и ''Подземље'' ), као и награду за најбољег режисера за Дом за вешање.
Кустурица је такође освојио Сребрног медведа на Берлинском филмском фестивалу за Аризонски сан и Сребрног лава на Венецијанском филмском фестивалу за Црну мачка, бели мачор.Од средине 2000-их, живи  у Дрвенграду, граду саграђеном за његов филм Живот је чудо, у области Мокра Гора у Србији.  Емир је и градоначелник тог града. Оснивач је и филмског и музичког фестивала Кустендорф, председник је ренџера Мокре Горе, а саградио је и Каменград у Вишеграду. Прихватио је православље и крстио се новим именом - Немања.]]> 2019-11-06 17:49:11 UTC https://padlet.com/stijovic_aleksandra3/92zb9o3r8aw1/wish/407614215 ПЕТАР ДИМИТРИЈЕВИЧ АНАГНОСТИ teodora_gligorijeviceva https://padlet.com/stijovic_aleksandra3/92zb9o3r8aw1/wish/409168529 Петар Анагност рођен је у Одеси (Украјина) 26. маја 1910. године. Петер Анагности је 1926. године завршио Прву руско-српску гимназију. Дипломирао је на Архитектонском факултету на Машинском факултету Универзитета у Београду 1930. После служења војног рока радио је у архитектонском бироу београдског архитекте Богдана Несторовића до 1935. године. Са Богданом Несторовићем сарађивао је на дизајнирању занатске куће (1931. - 1933.) Петар Анагности заједно са Александром Дероком пројектовао је Бискупски самостан у Нишу 1940. године, реализован по завршетку Другог светског рата, док је са професором Петром Бајаловићем дизајнирао пројекат за Правни факултет у Београду и зграду Народног универзитета у Коларцу. Био је професор на Архитектонском и Машинском факултету у Београду, као и на факултетима у Сарајеву, Новом Саду, Скопљу и Суботици. Аутор је уџбеника Дизајн геометрије (1942) и Перспективе (1948 и 1951), који су се користили на београдском, сарајевском и нишком Архитектонским факултетима до краја двадесетог века, као и више десетина књига. 1964. заједно са Александром Дероком и Зораном Петровићем ангажован је на рестаурацији Народног музеја у Београду, а 1970. Војвођанског музеја у Новом Саду. Својевремено је био декан Архитектонског факултета Универзитета у Београду. Пензионисао се 1979. и 1985. одликован орденом Црвене заставе.]]> 2019-11-10 15:40:51 UTC https://padlet.com/stijovic_aleksandra3/92zb9o3r8aw1/wish/409168529 НИКОЛАЈ КРАСНОВ daviddancetovic12 https://padlet.com/stijovic_aleksandra3/92zb9o3r8aw1/wish/409176501 Николај Краснов (23. новембар 1864. - 8. децембар 1939.) био је руски и југословенски архитекта и сликар, који је у периоду од 1887. до 1899. био главни архитекта Јалте у Криму. Од 1922. живео је и радио у Краљевине Југославије и била је кључна фигура у архитектонском развоју Београда.
Краснов и његова супруга су се 1922. преселили у Београд, тада део Краљевине Југославије. Он је у то време био један од око 90.000 руских емиграната и један од многих руских архитеката и грађевинских инжењера који би имали велики утицај на земљу у наредне две деценије. У Београду је постао шеф Одељења за монументалне архитектонске развојне споменике и део Министарства српског становања. Његови грађевински нацрти у Србији броје око 60, а настали су под именом Никола Краснов, као знак поштовања према његовој усвојеној домовини.
Његова кључна дела у Београду обухватају: Министарство за шумарство (данас Министарство спољних послова) (1923) које носи спомен плочу Краснову; зграда Српске архиве (1928); и Југословенско министарство финансија (изграђено 1926-29). Те су академске зграде биле велике и импозантне и дизајниране да представљају снагу југословенске државности. Међутим, Краснов је такође створио зграде разних других стилова, укључујући обнову средњовековне цркве Ружица 1925. Такође је створио уметнички ентеријер за краљевски маузолеј Цркве Светог Ђорђа у Тополи, вилу Старог двора у Београду и Кућу Народне скупштине (завршен 1936.) Умро је у Београду 8. децембра 1939. године и сахрањен је у руском делу Новог гробља у Београду. Године 2016. једна улица у Београду преименована је у његову част.]]> 2019-11-10 16:33:58 UTC https://padlet.com/stijovic_aleksandra3/92zb9o3r8aw1/wish/409176501 МИЛУТИН МИЛАНКОВИЋ https://padlet.com/stijovic_aleksandra3/92zb9o3r8aw1/wish/409179315 Рођен је у Даљу (Хрватска) 28. маја 1879., а умро у Београду 12. децембра 1958. Био је српски математичар, астроном, климатолог, геофизичар, грађевински инжењер и популаризатор науке.
Миланковић је дао два темељна доприноса глобалној науци. Први допринос је "Канон  Земљине изолације", који карактерише климу свих планета Сунчевог система. Други допринос је објашњење Земљиних дугорочних климатских промена узрокованих променама положаја Земље у поређењу са Сунцем, сада познатим као Миланковићеви циклуси. То је објаснило ледено доба настало у геолошкој прошлости Земље, као и климатске промене на Земљи, које се могу очекивати у будућности.
Основао је планетарну климатологију израчунавањем температура горњих слојева Земљине атмосфере, као и температурних услова на планетама унутрашњег Сунчевог система, Меркура, Венере, Марса и Месеца, као и дубине спољне атмосфере. планете. Показао је међусобну повезаност небеске механике и наука о Земљи и омогућио доследан прелаз из небеске механике у науке о Земљи и трансформацију описних наука у тачне.]]> 2019-11-10 16:51:13 UTC https://padlet.com/stijovic_aleksandra3/92zb9o3r8aw1/wish/409179315 НИКОЛАЈ КРАВЦОВ https://padlet.com/stijovic_aleksandra3/92zb9o3r8aw1/wish/409204937
Рођен је 8.1921. На фарми у Кулакову. Потиче из земљорадничке породице Никите Федоровича и Христине Кравцове.Ав густа 1939. придружио се Црвеној армији, а 1940. Завршио је Војномедицинску школу у Харкову.

Од напада Немачке на Совјетски Савез и почетка Великог Домовинског рата. Он се бори на Југозападном фронту. Већ 26. јуна 1941. први пут је рањен, а затим задобио другу рану 29. септембра исте године. Демобилисан је 10. октобра 1941. године, а након потпуног опоравка враћен је на фронт, фебруара 1943. године, када је постављен за војног лекара борбеног тенковског пука Прве борбене бригаде.
После продора партизанских совјетских трупа у Београд, Николај Кравцов 16. октобра нашао се на челу нападачке партизанско-совјетске групе, заштићен једним тенком који се кретао улицом краља Александра ка згради Главне поште. Наредио је својим борцима да гађају пушке бункера из јуришних пушака и митраљеза, док је пролазио кроз минирано подручје и жичане препреке, пришао бункеру и убацио бомбу у једну од својих рупа. После је погођен и тешко рањен. Умро је у болници 18. октобра 1944. године од последица повреда. Сахрањен је 22. октобра у заједничкој гробници бораца Црвене армије на тргу испред зграде Народног позоришта. После изградње гробља Ослободиоци Београда, 1954. године, остаци су премештени на ово гробље.24. марта 1945. године постхумно је проглашен херојем Совјетског Савеза и одликован је Орденом Лењина.

]]> 2019-11-10 19:16:22 UTC https://padlet.com/stijovic_aleksandra3/92zb9o3r8aw1/wish/409204937 АРЧИБАЛД РАЈС https://padlet.com/stijovic_aleksandra3/92zb9o3r8aw1/wish/409370749
Био је немачко-швајцарски пионир криминологије, форензичар, професор и писац.
У Србију је дошао 1914. године, јер га је Влада Србије позвала да дође како би могао да истражи злочине немачке, бугарске и аустроугарске војске над Србима. Такође је био члан делегације владе Југославије на мировној конференцији у Паризу. "Заљубио се" у Србију и српски народ, тако да је ту остао до краја живота. Са српском војском је прешао Албанију, Солунски фронт и „Моравском дивизијом“ прешао на ослобођени Београд.
После рата, Рајс је помогао оснивање прве полицијске академије у Србији и предавао форензичке науке. Био је један од оснивача Црвеног крста Србије. Постао је почасни грађанин Крупња 1926. године.
Након његове смрти, његово тело је сахрањено на гробљу Топчидер, а на властити захтев његово срце је сахрањено на Кајмакчалану. Урну с његовим срцем касније су Бугари срушили као освету у Другом светском рату.
Као заоставштину српском народу оставио је необјављени рукопис ''Чујте Срби!'' , који је објављен 1928. године, а 2004. године штампан поново у Србији у великом броју примерака и бесплатно је дистрибуиран.
Неколико улица широм Србије, посебно у Војводини, носи његово име. У новембру 2013. године номинован је за француску Кућу славних.


]]> 2019-11-11 09:51:15 UTC https://padlet.com/stijovic_aleksandra3/92zb9o3r8aw1/wish/409370749 https://padlet.com/stijovic_aleksandra3/92zb9o3r8aw1/wish/410275952 ТЕРЕЗА КРАФОРД
Била је америчка одбојкашица. Из Мичигена је дошла у Србију.. Одлучила је да прекине своју каријеру одбојкашице како би могла да живи на српској планини Тари. Тереза и њен супруг схватили су специфичан концепт "Повлачење на Тару". У њиховој кући су добродошли људи који се желе повући, који се желе опустити у миру и тишини. На својој Фејсбук страници "Ретреат Тара" снима видео записе о здравом начину живота и како живи са породицом на планини.

]]> 2019-11-12 21:44:05 UTC https://padlet.com/stijovic_aleksandra3/92zb9o3r8aw1/wish/410275952 ИВО АНДРИЋ https://padlet.com/stijovic_aleksandra3/92zb9o3r8aw1/wish/410324629 Иво Андрић је рођен у Долцу код Травника 9. октобра 1892. Умро је 13. марта 1975. у Београду. Био је српски и југословенски писац и дипломата. 1961. добио је Нобелову награду за књижевност. Прогласио се српским писцем. 1954. године одбио је да у својој биографији у Југословенској енциклопедији напомиње да је хрватског порекла. 66-годишњи Андрић се 27. септембра 1958. оженио Милицом Бабић, костимографом Народног позоришта Србије. Познат је по доприносу српској књижевности. 1972. Универзитет у Београду му је доделио почасни докторат. Фондација Иво Андрић основана је у Београду. Нека од његових многих дела су: На Дрини ћуприја објављена је у марту 1945., Екс Понто 1918, Мост на Жепи 1947, Травничка хроника, Проклета авлија, Знакови поред пута.

]]> 2019-11-13 00:23:57 UTC https://padlet.com/stijovic_aleksandra3/92zb9o3r8aw1/wish/410324629 ВИКТОР ВИКТОРОВИЧ ЛУКОМСКИ https://padlet.com/stijovic_aleksandra3/92zb9o3r8aw1/wish/410482445 Виктор Лукомски је прву диплому добио на  Институту грађевинских инжењера „Цар Николај И“ из Санкт Петербурга. По доласку у Краљевину, СХС је радио као архитекта у Министарству грађевине. Након добијања лиценце за обављање независне архитектонске праксе, крајем 1930. отворио је архитектонски биро. Био је члан руске уметничке групе Круг, члан УЛУС-а и удружења Коло југословенских ликовних уметника.
У Београду је радио на пројектима Старе палате на Дедињу, Хотела на Авали, зграде Патријаршије Српске православне цркве, кућа породице Карамат у улици Милована Глишића 1 и Добрице Матковића у Симиној 9, стан зграда у Капетан Мишини 7, виле Александра Димитријевића у Булевару кнеза Александра Карађорђевића, виле Димитријевића у Булевару кнеза Александра Карађорђевића 88/2, павиљон Јахачког клуба Св. Ђорђа ...
 На Врачарској висоравни, осим Храма и Библиотеке, доминира и "мала" црква Светог Саве која се налази поред Храма. Ова црква је подигнута 1935. године у рекордном времену од 57 дана. Изграђена је у српско-византијском стилу по пројекту Виктора Лукомског.
У техничкој документацији општине Београд, Архиву Београда, сачувано је 11 планова овог архитекте и нешто документације. Историјски архив Београд садржи податке о ратној штети, смрти и породичним околностима и заоставштини Лукомског.


]]> 2019-11-13 11:00:46 UTC https://padlet.com/stijovic_aleksandra3/92zb9o3r8aw1/wish/410482445 ЕМИЛ ХАЈЕК munitlakmilica https://padlet.com/stijovic_aleksandra3/92zb9o3r8aw1/wish/411078988 Емил Хајек рођен је 3. марта 1886. године у Конигграцу, Аустро-Угарској, граду који се налазио у Чешкој. Умро је 17. марта 1974. у Београду. Био је познати чешки / српски пијаниста, композитор и музички педагог. Студирао клавир на конзерваторијуму у Прагу 1908. код Јозефа Јиранека. Композицију је студирао код Антонина Дворака, а клавир је студирао и у Берлину.
Од 1928. професор је у Београду, а од 1929. директор је Музичке школе Станковић, коју је подигао на ниво конзерваторија.
Од 1937. до 1963. године био је редовни професор и шеф катедре за клавир на београдској Музичкој академији (која је настала из музичке школе и подразумевала је високо образовање). Био је и први председник Српског удружења музичких уметника.
Од 1920-1921. Био је директор Конзерваторија Сератов, познате руске музичке школе.
Из његове школе изашли су многи угледни педагози пијанисти: Властимир Скарка, Олга Попов, Вера Вељков, Олга Јовановић, Мирослава Лили Петровић, Срђан Грбић ... Приређивао је соло вечери, свирао са виолинистом Петром Стојановићем. На Радио Београду је извео Бахове прелудије и фуге и Бетовнове сонате.
Емил Хајек је такође био члан Шопеновог института у Варшави и добитник награде за животно дело 7. јула 1961. године.

]]> 2019-11-14 09:39:31 UTC https://padlet.com/stijovic_aleksandra3/92zb9o3r8aw1/wish/411078988 КОНСТАНТИН КОСТЈУКОВ https://padlet.com/stijovic_aleksandra3/92zb9o3r8aw1/wish/411099480 Рођен је 26. априла 1967. у Кијеву и био је познати балетски плесач. Са само 18 година, као члан позоришта "Шевченко" у Кијеву, постао је независан човек који је примао плату и могао да оснује породицу, што је велика предност, јер у том узрасту други људи тек почињу студије.
1987. године добија титулу шампиона балета позоришта "Шевченко" у Кијеву, Украјина.
Након турнеје у Канади, 1988. године, добио је понуду да остане тамо, али морао је да откаже своје руско држављанство и постане имигрант.
Годину дана касније, био је гост у Београду и добио је исту понуду. Живот у Југославији је у то време био добар, а желео је да се докаже на новој бини. Свидео му се сличан менталитет, добра храна, симпатични људи и уклапао се у ансамбл у којем је добио много награда. 1991. године као шампион добио је посао балетног плесача у Народном позоришту у Београду, где је очарао публику својим плесом у "Лабудовом језеру", "Дон Кихоту", "Успаваној  лепотици" и таквим представама.
Убрзо након тога, отвара балетни студио у сарадњи са Јованом Колунџијом и Центром лепих уметности „Гуарнериус“. Али он то не доживљава као крај своје плесне каријере. Чак и кад дође време, мисли да ће га са лакоћом превладати.
Од новембра 2004. до 2011. године био је директор балета Народног позоришта у Београду.]]> 2019-11-14 10:42:21 UTC https://padlet.com/stijovic_aleksandra3/92zb9o3r8aw1/wish/411099480 ПЕТАР КОЧИЋ https://padlet.com/stijovic_aleksandra3/92zb9o3r8aw1/wish/411485082 Петар Кочић (29.јуна 1887.-27. Августа 1916.) био је писац, активиста и политичар босанских Срба. У сеоској северозападној Босни последњих дана османске владавине Кочић је почео да пише на прелазу двадесетог века, прво поезију и затим проза. Док је био студент на универзитету, постао је политички активан и почео је агитовати за аграрне реформе у Босни и Херцеговини, које је окупирала Аустро-Угарска након повлачења Османлија 1878. Остале реформе које је Кочић тражио биле су слобода штампе и слобода окупљања који су били ускраћени под Аустро-Угарском.

]]> 2019-11-14 20:32:04 UTC https://padlet.com/stijovic_aleksandra3/92zb9o3r8aw1/wish/411485082 ДРАГОСЛАВ ШЕКУЛАРАЦ https://padlet.com/stijovic_aleksandra3/92zb9o3r8aw1/wish/411501598

Драгослав Шекуларац (Штип, 8. новембра 1937. - Београд, 5. јануара 2019.) био је југословенски и српски фудбалер. Истакнути играч Црвене звезде. Популарни Шеки био је друга „Звездина звезда“ након Рајка Митића. Вероватно је био један од најбољих дриблера у историји југословенског фудбала. Играо је у везни ред, стандардни члан фудбалске репрезентације Југославије, и у то време његов најбољи појединац. Одиграо је 41 утакмицу и постигао шест голова за југословенску репрезентацију. Након инцидента у игри који га је довео до две године неиграња, каријера му је нагло завршила. Шекуларци су живели у Штипу само неколико месеци након чега се породица преселила у Београд. Касније су се, због службе оца, поново преселили, овај пут у место Чока, Војводина, да би се 1948. вратили у Београд.
Преминуо је 5. јануара 2019. у Београду, а сахрањен је 10. јануара у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.]]> 2019-11-14 21:02:37 UTC https://padlet.com/stijovic_aleksandra3/92zb9o3r8aw1/wish/411501598 МАРИНА ОЛЕЊИНА https://padlet.com/stijovic_aleksandra3/92zb9o3r8aw1/wish/411540025 Марина Олењина (Москва 14. априла 1897. - Београд, 26. јула 1963.) била је првакиња балета у Србији. Балет српског националног театра основан је 8. марта 1950. - балетом Шехерезада, композитор Николај Корсаков у кореографији Марине Олењине.
Марина Олењина школовала се у Санкт Петербургу где је завршила високу школу балета. Отац јој је био оперски редитељ, мајка је била високо образована, свирала је клавир, а стриц Константин Станиславски, творац система глуме и сценског реализма.
После револуције у Русији, она је побегла, дошла у Краљевину СХС и 1923. постала члан Београдског балета. До окупације 1941. радила је као солиста у Народном позоришту.
1950. године са групом од тридесетак чланова који су имали скромно трогодишње глумачко искуство, дошла је у Нови Сад и као први шеф и кореограф балета основала Балет Српског народног позоришта. Марина Олењина била је уметничка директорка и личност је која је одредила физиономију новосадског балетског ансамбла.
На балету у Новом Саду радила је, са кратким прекидима, све до сезоне 1955/56, када је почела да има здравствене проблеме. Умрла је у Београду 1963. године.


]]> 2019-11-14 22:44:53 UTC https://padlet.com/stijovic_aleksandra3/92zb9o3r8aw1/wish/411540025 https://padlet.com/stijovic_aleksandra3/92zb9o3r8aw1/wish/411727789 Михаило Пупин (9.10.1858. Идвор -12.03.1935. Њујорк) ,  био је српски амерички физичар, физички хемичар, филантроп и родољуб. Пупин је најпознатији по бројним патентима, укључујући средства за увелико проширење опсега телефонске комуникације на даљину стављањем завојница. Пупин је био члан оснивача Националног саветодавног комитета за ваздухопловство 3. марта 1915. године, који је касније постао НАСА. 1924. добио је Пулицерову награду за своју аутобиографију. Пупин је изабран за председника или потпредседника највиших научних и техничких институција, попут Америчког института инжењера електротехнике, Њујоршке академије наука, Америчког радио института и Америчког удружења за унапређење науке. Такође је био почасни конзул Србије у Сједињеним Државама од 1912. до 1920. године и играо је улогу у одређивању граница новоформиране Краљевине Југославије.]]> 2019-11-15 12:19:32 UTC https://padlet.com/stijovic_aleksandra3/92zb9o3r8aw1/wish/411727789 TИМОТИ ЏОН БАЈФОРД https://padlet.com/stijovic_aleksandra3/92zb9o3r8aw1/wish/411728846 Тимоти Џон Бифорд (25. јула 1941. - 5. маја 2014.) био је аутор, филмски режисер, преводилац и наставник.

Бajфорд је рођен у Салисбурију у Енглеској, али већи део живота провео је у Београду. Режирао је дечје телевизијске програме, прво у Великој Британији за ББЦ, а касније када се преселио и оженио у Југославији 1971., наставио је да их пише и режира за ТВ Београд и ТВ Сарајево током 1970-их и 1980-их.
Најпознатији је по својој дечјој ТВ серији: Невен („Невен“), Бабино унуче („Бакин дечко“) и Полетарац („Младићи“), сви за ТВ Београд, као и Недељни забавник („Недељни магазин“), 'Музичка биљежница' и Трагом птице Додо ('На трагу Додо'), а све за ТВ Сарајево. „Фледглинг“ је освојио Гранд Прик на међународном фестивалу Прик Јеунессе у Минхену 1980.

После 2006. године, после 40 година рада са децом, придружио се Дечјем културном центру Београд, где је писао и режирао програме, предавао енглески и преводио. Неки од дела које је написао и објавио су аутопортретна трилогија „Свиње не једу кору банане“, збирка од седам кратких прича под насловом „Златни свећњак“, и његова службена аутобиографија, „Брадавице и све“.
Крајем осамдесетих кампања је за шуму Бањица, парк у јужном предграђу Београда, имала посебну заштиту због великог броја спаваћа и других врста птица које се гнезде у њој. Дрво је сада званично заштићено природно станиште и своје име је званично промењено у Бajфорд'с Форест 2015. године.


]]> 2019-11-15 12:22:47 UTC https://padlet.com/stijovic_aleksandra3/92zb9o3r8aw1/wish/411728846 AРНО ГУЈОН https://padlet.com/stijovic_aleksandra3/92zb9o3r8aw1/wish/411729399 Арно Гујон рођен је 27. новембра 1985. у Греноблу у Француској. Наставио је да студира заштиту животне средине на Техничком факултету Универзитета Гренобл Алп. По завршетку студија радио је у Л' Ореалу, затим у Привредној комори у Бордоу и као учитељ у француској школи у Каиру у Египту. Након тог периода био је координатор између француске компаније и локалног породичног имања пужева смештеног у Зворнику, Република Српска, где је упознао Ивану Гајић, Српкињу из Републике Српске, Француску, која му је касније постала супруга. Данас Гујон живи у Београду, Србија са супругом Иваном и ћерком Миленом.

Арно Гујон је француски и српски хуманиста и оснивач Солидарите Косово, француске невладине хуманитарне организације посвећене помоћи српском народу у енклавама на Косову и Метохији.

Он је 15. априла 2015. године од српског министра унутрашњих послова Небојшу Стефановића добио држављанство Србије.

Први пут је дошао у Србију крајем 2004. Заједно са братом Бертраном и пријатељима, Арно је доносио хуманитарну помоћ прикупљену у Француској.]]> 2019-11-15 12:25:05 UTC https://padlet.com/stijovic_aleksandra3/92zb9o3r8aw1/wish/411729399 РАЛФ ФАЈНС lazarveselicic https://padlet.com/stijovic_aleksandra3/92zb9o3r8aw1/wish/412362161 Он је  добио држављанство Републике Србије као промотер наше земље и културе. У нашу је земљу први пут дошао 2008. године у потрази за локацијама за свој први редитељски пројекат, играни филм Кориолајн, и од тада се пуно пута враћао. Екранизација Шекспировог дела   је снимана током 2010. године на бројним локацијама у Србији - пре свега у Београду, на Калемегдану и у Народној скупштини. Фајнс је  у Београд довео највеће светске филмске звезде. У новом филму, успео је да обезбеди и ангажман Сергеја Полуњина, највеће руске балетске звезде.]]> 2019-11-17 15:14:27 UTC https://padlet.com/stijovic_aleksandra3/92zb9o3r8aw1/wish/412362161 РАДЕ ШЕРБЕЏИЈА https://padlet.com/stijovic_aleksandra3/92zb9o3r8aw1/wish/412751958 Рођен је у Бунићу (Кореница) 1946. Дипломирао је на Академији драмских умјетности у Загребу. Још као студент, почео је да игра водеће улоге у филмовима и позоришним продукцијама. Написао је и објавио четири књиге поезије и објавио четири албума, као и режирао 12 представа. Снимио је више од седамдесет филмова и глумио је у главним улогама неколико ТВ- серија. Придружио се Ванеси Редгрејв и основао позориште које је продуцирало представе попут Брехта у егзилу, Ослобођења Скопља, Опере Сарајево. Учествовао је у многим добротворним и мировним иницијативама. Након светски познатог филма Пре кише (1994) у коме је играо главну улогу, глумио је у филмовима угледних светских режисера, попут: Светац, Широм затворених очију, Прашки дует, Пољско венчање, Стигмата, Немогућа мисија итд. Живи у Лондону, Л.А., Брионима, Београду и Загребу. Ожењен је Ленком Удовички, позоришним режисером с којом у БДП је поставио представу ''Ко се боји Вирџиније Вулф?. Оснивач је фестивала на Брионима. Отац Луције и Данила Шербеџије. Са сином Данилом, направио је филм о личанима '' Седам дана''. Заједно с Љубишом Ристићем, неколико година је живео и радио у Суботици где су покренули и освежили рад суботичког позоришта.]]> 2019-11-18 15:16:51 UTC https://padlet.com/stijovic_aleksandra3/92zb9o3r8aw1/wish/412751958 НЕБОЈША ГЛОГОВАЦ stijovic_aleksandra3 https://padlet.com/stijovic_aleksandra3/92zb9o3r8aw1/wish/414925779 Небојша Глоговац рођен је 30. августа 1969. године у Требињу.
Похађао је основну школу Ј.Ј.Змаја и музичку школу Јован Бандур. Студирао је психологију у Београду.
Био је глумац и поред тога што је предавао глуму у Театру 78. Добио је велики број награда. Током каријере имао је 44 улоге на ТВ-у. Прва улога у позоришту била је у представи „Велика пљачка“ у Атељеу 212. Прва филмска улога био је у филму „Реквијем за један сан“. Играо је главне улоге у филмовима: „Барут барута“, „Небеска кука“, „Кругови“, „Жене са ломљеним носом“ ...
Иако је добијао велики број понуда за стране филмове, одбио их је. Добио је награду за хероја, Оскара за најбољу глумицу 2010. у Београду.
Имао је супругу Мину и синове Гаврила и Милоша, али развео се од ње. Две године након тога, са супругом Милицом добио је ћерку Сунчицу.
Умро у Београду 9. фебруара 2018.

]]> 2019-11-21 19:52:58 UTC https://padlet.com/stijovic_aleksandra3/92zb9o3r8aw1/wish/414925779 МЕША СЕЛИМОВИЋ https://padlet.com/stijovic_aleksandra3/92zb9o3r8aw1/wish/433407688 Мехмед "Меша" Селимовић је био југословенски писац, чији је роман ''Дервиш и смрт'' једно од најважнијих књижевних дела у Југославији после Другог светског рата. Неке од главних тема у његовим делима су односи између индивидуалности и ауторитета, живота и смрт и други егзистенцијални проблеми. Селимовић је рођен угледној муслиманској породици српског порекла 26. априла 1910. године у Тузли, Босна и Херцеговина, где је завршио основну школу и средњу школу. После рата кратко је боравио у Београду. 1930. године уписао се на српскохрватски језик и књижевност на Филолошком факултету Универзитета у Београду, а дипломирао је 1934. 1947. године преселио се у Сарајево, где је био професор Високе педагошке школе и Филолошки факултет. Селимовић је почео писати прилично касно у животу. Његова прва кратка прича (Пјесма у олуји / Песма у олуји) објављена је 1948. године, када му је било тридесет шест година. Његова прва књига, збирка кратких прича Прва чета, објављена је 1950. године, када му је било четрдесет.

]]> 2020-01-19 16:08:00 UTC https://padlet.com/stijovic_aleksandra3/92zb9o3r8aw1/wish/433407688 ПЕТАР ТРИФУНОВИЋ https://padlet.com/stijovic_aleksandra3/92zb9o3r8aw1/wish/433449644
Др Петар Трифуновић рођен је 31.12.1910. у Дубровнику. Био је међународни велемајстор и петоструки првак Југославије у шаху.
Имао је репутацију нападачког играча тридесетих година прошлог века, када је био познат као "Типуновић". Касније се више концентрисао на позиционирање и одбрамбену технику, његов стил постаје мање авантуристички али тежак за побијање. Као резултат тога, нацртао је многе игре.
  1938. преселио се у Београд и почео да ради за часопис "Шаховски преглед"
  Његова међународна мајсторска титула додељена је 1950., а титула велемајстора 1953. Играо је за своју државу на седам олимпијада између 1935. и 1962. Његов најбољи појединачни резултат био је догађај одржан у његовом родном граду Дубровнику 1950. Оцене 10 / 13 га је освојио 3 златне медаље.
Умро је у 70. години живота (8. децембра 1980.) у Београду.



]]> 2020-01-19 20:44:23 UTC https://padlet.com/stijovic_aleksandra3/92zb9o3r8aw1/wish/433449644