·        Осим усника, кларинет има и буренце којим се делимично регулише су интонација; затим два дела цеви где су отвори (20-25)и систем поклопаца и прстенова од метала. На крају је благо проширен левак.

·        Кларинет се јавња у варијантама in A, in B, in C, in D, in Es.

 | Врста кларинета | Нотирано с1 звучи као
 | in A | a
 | in B | b
 | in C | c1
 | in D | d1
 | in Es | es1

·        Данас се највише користи В- кларинет, чији је тон пун и светао, али од потребе партитуре користе се и друге варијанте.

Звук бас-кларинета је у дубини изразито таман, а по карактеру често тајанствен или драматичан, па се на тај начин врло радо користи, нарочито у музичко-сценским делима. Извођачка техника је истоветна као на кларинету, тако да у оркестру бас-кларинет свира један од кларинетиста

·        Основни низ је од d1-cis2. Oстали тонови добијају се предувавањем у октаву и дуодециму. Интонативно је обоа савршено чист и стабилан инструмент, па у оркестру даје камертон а1 за штимовање осталих инструмената.

·        Обоа има умерено оштар и назалан (''носни'') звук  и изразито је мелодијски инструмент. Најчешће изводи теме пасторалног или сетног призвука или дочарава оријентални колорит.

·        Инструмент се држи дијагонално, испред тела и окачен је траком за врат свирача, тако да се користе свих 10 прстију.

·        Фагот често имитира неке комичне и гротескне ефекте, али може да му буде поверена и племенита, мирна мелодија. Такође, тонови у надубљем регистру често изводе неке мрачне или трагичне теме.

·        По својој боји, фагот се јако лепо стапа са другим инструментима, а најчешће се комбинује и удваја деоницу виолончела, или се спаја са другим дрвеним дувачима, пре свега кларинетом.