Основну школу и гимназију завршила је у Бранковини и Ваљеву. После Првог светског рата уписује се на Филозовски факултет у Београду где студира светску књижевност и историју уметности. Када је 1923. године дипломирала, постављена је за суплента у 3. женској гимназији у Београду. Једну годину је провела на усавршавању у Паризу као стипендист француске владе.

Десанка Максимовић је била песник, приповедач, романсијер, писац за децу, а повремено се бавила и превођењем, махом поезије, са руског, словеначког, бугарског и француског језика. Њена поезија, приповетке, романи, књиге за децу превођени су на многе језике, а поједине њене песме налазе се у антологијама поезије разних народа. Више пута је награђивана нашим најбољим књижевним наградама.

11. фебруара 1993. године стало је срце Десанке Максимовић, најпространије и најплеменитије срце за које се на овим нашим просторима зна.