Једна лобања налазила се на врху куле и верује се да је то лобања Стевана Синђелића.

Циљ споменика био је да се заплаши народ како не би више дизали устанке , али су направили контра ефекат и народ је тада био само још беснији.

Теодора Стојановић

Данашњи споменик у облику куле — симбола српског војног логора. Подигнут је поводом педесетогодишњице ослобођења Ниша од Османског царства, 1. јуна 1927. Првобитни споменик је остао у ниши новог, изнад којег је 1928. године постављено бронзано попрсје Стевана Синђелића, рад вајара Славка Милетића.
Недалеко од села Каменица, североисточно од Ниша, налази се узвишење Чегар, познато историјско место по бици из Првог српског устанка. На платоу узвишења, где је био шанац Стевана Синђелића, 31. маја 1809. године дошло је до Чегарске битке. Командант српских устаника на ЧЛегру, Стеван Синђелић остварио је тада херојски подухват. Пуцањем у барутану покушао је да заустави продор Турака. Од глава изгинулих Срба на Чегру Турци су исте године изградили Ћеле кулу у Нишу.

КАТАРИНА ЈЕШИЋ ДАДИЋ VII3

Чегар је брдо у Србији. Налази се шест километара севеоисточно од града Ниша. Познато је по томе што се ту одиграла Биктка на Чегру. Данашњи споменик Битке на Чегру у облику куле- симбола војног логора – подигнут је 1. VI. 1927 за педесетогодишњицу ослобачања Ниша од Турака. Године 1938. бронзана биста Стевана Синђелића постављена ја у полукружном удубљењу споменика.  Прво обележје места на коме се налазио шанац Стевана Синђелића и где се одиграла Чегарска битка, подигнут је 4. VI. 1878. Имао је облик мање пирамиде од гранита, са записом: „ војводи  Стефану Синђелоћу и његовим неумрли јунацима, који овде славно изгибоше 19. Маја 1809. Године нападајући Ниш“.  Споменик је изграђен по пројекту руског архитекте, емигранта Јулијана Љ: Дјупона. Архитектура споменика је уједно архитектура карактеристична за период између два светска века. Кула квадратне основе стоји на постаменту са блао закошеним ивицама. Завршно кубе на осмоугаоном тамбуру је логичан завршетак композиције. Декорација је богата, али не и претерана. Фасада куле са отворима и кружним розетима, изненада је у алтернацији опеке и малтер, а доњи део, са прилазним степеништем, начињен је од камених блокова из Нишке тврђаве, са Виник капије, коју је војиска 1927. године порушила, уводећи железничку пругу.  

Ћеле кула је споменик из Првог српског устанка који је у знак одмазде тадашња Турска власт у Србији изградила од лобања погинулих српских ратника у бици на Чегру. Налази се на 4 km од центра Ниша, на путу ка Нишкој Бањи. Сврстана је у споменике културе од великог значаја за Републику Србију и данас  представља музејски објекат. Процењује се да се у бици на Чегру, која се одигралан31. маја 1809, погинуло око 10.000 турских ратника. Како би оправдао толики губитак нишки Хуршид паша наредио је да се коже са глава погинулих срба одеру, напуне сламом и пошаљу у Цариград. Затим је како би заплашио Србе, наредио да се у знак опомене на источној страни Ниша сазида кула од камена и да се у њене зидове узидају преостале лобање погинулих војника,“ тако да средина куле буде једноставна, од камена и креча а главе српских војника да се окрену у поље и изађу напоље“. Сачињена је од четири потпона зида (ширине око 4,5 m и дебљине 0,5 m) која су се наслањала један на други чинћи шупљу, закривљену форму чија је првобитна висина износила 5 метара. У њу су узидане 952 лобање погинулих устаника, послагане у симетричне редове. Иако су Турци забрањивали Србима да односе лобање са њених зидина, многе главе су кришом скидане и сахрањиване у околним гробљима. 
Душка Марковић VII3

                                 Јана Шуковић 7-3

Андреа Баштанин VII

Споменик Ћеле кула је настала после битке на Чегру која се одиграла 1809. године. Када је Стеван Синђелић запалио барутану и погубио на хиљаде Турака, турски паша је одлучио да сагради Ћеле кулу. Наредио је турцима да одсеку главе српским устаницима, да скидају кожу и ваде органе из тих глава које су касније биле пуњене памуком и сеном да би он касније те препариране главе послао у Цариград турском султану у знак победе. Са преосталим лобањама натерао је да се овде сазида кула. На почетку је било 952. лобанје, а данас их је свега 58. Једна лобања је била одвојена од свих осталих и предпоставља се да је од Стевана Синђелића. Турци су желели да ова кула представља симбол страха за Србе, али је ово постало симбола херојства и оданости за читав Српски народ.

АНА ЂУРОВ 7-3