PROGRAM ZA RAZVOJ OTPORNOSTI KOD DJECE

NASTOJI NJEGOVATI SOCIJALNE, EMOCIONALNE I KOGNITIVNE KOMPETENCIJE KOD DJECE POUČAVAJUĆI IH KAKO KORISTITI SVOJE SNAGE I SREDSTVA DA BI SVLADALI ZAPREKE I RASLI I NAPREDOVALI U RAZLIČITIM PODRUČJIMA SVOJEGA RAZVOJA.

Ciljevi su:

• RAZVITI I POBOLJŠATI SOCIJALNO I EMOCIONALNO UČENJE KOD DJECE

• POTICATI POZITIVNO I PROSOCIJALNO PONAŠANJE I ZDRAVE ODNOSE MEĐU DJECOM

• POTICATI MENTALNO ZDRAVLJE I DOBROBIT DJECE, OSOBITO RANJIVIH SKUPINA

• POBOLJŠATI AKADEMSKU ANGAŽIRANOST, MOTIVACIJU I UČENJE KOD DJECE

Zamisli da u rukama držiš šalicu vruće čokolade.

Prevruća je da bi uzeo gutljaj, zato moraš puhati da se ohladi.

Približi šalicu svome licu, duboko udahni i polako izdahni

tako da tim zrakom hladiš čokoladu.

Još jednom udahni i polako izdahni.

Sada uzmi mali gutljaj vruće čokolade i reci „Mmmmmmmm…“

Neka zvuk mmm traje što duže (koliko možeš)

Pokušaj ponovno! Otpij malo čokolade i reci „Mmmmmmmm…“

Odloži šalicu, duboko udahni i izdahni.

         NJAMI!

Kira Willey

• UPOZNATI, RAZUMJETI I PRIHVATITI DRUGU OSOBU

• IZBORITI SE ZA SEBE, A DA NE NAŠTETE DRUGIMA

• UOČITI RAZLIČITE NAČINE RJEŠAVANJE SUKOBA

• IZGRADITI, ODRŽATI I ZAŠTITI ZDRAVE ODNOSE S PRIJATELJIMA

• TRAŽITI I PRUŽITI PODRŠKU U TEŠKIM SITUACIJAMA

• IZGRADITI KLIMU POVJERENJA I OSJEĆAJ PRIPADNOSTI

• DIJELITI I SURAĐIVATI S DRUGIMA

• POZITIVNO I OPTIMISTIČNO RAZMIŠLJATI U RAZNIM SITUACIJAMA

• SUOČITI SE I SVLADATI TEŠKOĆE S POZITIVNIM STAVOM

• RJEŠAVATI PROBLEME

• POŠTIVATI SEBE I DRUGE

• RAZVOJU KOMUNIKACIJSKIH VJEŠTINA

• USPOSTAVLJANJU I ODRŽAVANJU ZDRAVIH ODNOSA

• RAZVOJU POZITIVNOG MIŠLJENJA

• RAZVOJU SAMOODREĐENJA

• IZGRADNJI OSOBNE SNAGE

• PRETVARANJU IZAZOVA U PRILIKE

Zatim slijedi priča u kojoj su dva glavna lika - maskote programa vjeverac Sherlock i ježica Zelda.

Djeca sudjeluju u praktičnim aktivnostima kao što su igrokazi, crtanje i razne igre.

• Poslije svake provedene aktivnosti s djecom dobiti ćete aktivnost za rad kod kuće - roditelji s djecom.

Ciljevi učenja:

• dijeliti iskustva s prijateljima

• razumjeti osjećaj kad im nedostaje prijatelj

• razumjeti i prevladati moguće poteškoće kod stjecanja prijatelja koji su drugačiji

Cilj učenja: Dijeliti iskustva s prijateljima 

Potaknuli smo djecu na razmišljanje postavljajući im sljedeća pitanja:

• Što mislite o ovoj priči?

Eva i Franka: „Nije mi se svidjelo što je bila sama“

Tin: „Ne sviđa mi se da nije imala prijatelje.“

Borna: „Sviđa mi se da joj je došao prijatelj.“

• Kako su Zelda i Sherlock provodili vrijeme zajedno?

Kosta: „Igrali su se.“

Viktor: „Šetali su se.“

Tin: „igrali su skrivača i plivali su.“

• Kako se Zelda osjećala kad nije našla Sherlocka pokraj Velikoga stabla?

Franka: „Tužna je bila“

-drugi su se složili

• Zašto Sherlock nije došao do Velikoga stabla?

Gregor: „Bio je bolestan.“

-druga djeca su potvrdila

• Kako se Zelda osjećala kad je ugledala Sherlocka idući dan?

Mark: „Dobro.“

Borna: „Sretno.“ 

Svi su odgovorili da imaju prijatelje 

• Tko su tvoji prijatelji?

Djeca su imenovali svoje prijatelje s kojima se vole igrati.

• Djeca su davala svoje prijedloge kako se sve s prijateljima može provesti ugodno vrijeme

Gregor: „Volim se najviše igrati ninjago i skrivača.“

Karla i Marin: „Lopova i policajca.“

Vigo: „Igrati se s autićima.“

Borna, Tin i Mark: „Policajca i majstora.“

Kosta: „S legićima.“

Frnka: „S kockicama.“

Tom: „S autićima i s magnetima.“

Janko, Mirjana i Viktor: „S plastelinom“

Sven: „S loptom, nogomet.“

Aktivnost 2. Kada mi nedostaje prijatelj

Cilj učenja: Prepoznati osjećaj kada im nedostaje prijatelj

Razgovarali smo o važnosti prijateljstva, djeca su razmišljala o prijateljima koje imaju u vrtiću i izvan vrtića te o stvarima koje rade zajedno.

Djeca su se prisjećali situacije kada im je nedostajao prijatelj i kada su bili usamljeni.

Dora: „Borna nije došao, a s njim se igram i bila sam jako žalosna kad nije došao na Keglić.“

Gregor: „Tužno se osjećam u glavi.“

Mark: „Tužan sam kad Tin ne dođe.“

Franka: „Tužna sam bez prijatelja.“

Janko: „Tužan sam i ljut kada nema mojih prijatelja.“

Kosta: „Kad sam ja na Kegliću i nikoga nema, tužan sam.“

Tom: „Tužan sam kad dođem u park i nema nijednog prijatelja.“

Viktor: „Tužan sam, pa mi u grlu znači da mi nedostaju prijatelji.“

Vigo: „Ja nemam prijatelja, jer je otišao doma i spava, pa sam tužan.“

Tin: „Ljut sam i tužan kad nema mog prijatelja.“

Tena, Eva i Kaja: „Tužna sam kad nema prijatelja.“

Anja: „Sjediti i čekati da netko dođe.“

Tin: „Igrati se sa drugim prijateljima.“

Eva: „Hodati.“

Viktor: „Igrati se.“

Vigo: „Doći će mi sami drugi prijatelji.“

Gregor: „Igrao bi se sam.“

Mark: „Igrao bi se.“

Tena: „Plesala bi.“

Janko: „Igrao bi se sam bez njega u parku, a onda mogu doći doma, pa se doma igrati.“

Marin: „Igrao bi se i ne bih pospremao.“

Tin: „Idem na tobogan i sam se igram.“

Tom: „Sam se igram.“

Mirjana: „Igram se sama i tužna sam.“

Dora: „Dođi opet, da se igramo.“

Janko: „Pitao bi ga, gdje je bio?“

Viktor: „Rekao bi mu da mi je tata govorio da je bolestan svaki dan i to mi smeta.“

Kaja, Eva, Tom, Anja, Marin i Kosta: „Sretan/na sam što i došao/la.“

1,2,3 – pljesni

Jako raširi ruke.

Broji 1, 2, 3… i jednom pljesni rukama!

Trljaj dlanove i stvori malo energije.

Stavi ruke na svoj trbuh.

Duboko udahni i izdahni.

Ponovno raširi ruke, što jače možeš.

Broji 1, 2, 3… i jednom pljesni rukama!

Trljaj dlanove, ali ovoga puta brže.

Stvori malo energije.

Položi ruke na svoje srce.

Duboko udahni i izdahni.

Aktivnost 3. Zeldine bodlje

Cilj učenja: Razumjeti i prevladati moguće poteškoće pri stjecanju prijatelja koji su drugačiji.

Karla: „Ružno su se ponašali prema Zeldi.“

Druga djeca potvrđuju da su se drugi ježevi ružno ponašali prema Zeldi.

Kako su se ježevi ponašali prema Zeldi?

Janko: „Beljili su joj se.“

Mirjana: „ Smijali su joj se i pokazivali prstom.“

Što mislite zašto su se oni tako ponašali prema Zeldi?

Eva: „Imala je slomljene bodlje.“

Svi potvrđuju da Zelda ima slomljene bodlje i Dora draga Zeldu koja ima slomljene bodlje.

Što mislite kako se Zelda osjećala nakon toga?

Tin: „Tužno i ljuto.“

Eva: „Usamljeno.“

Drugi se slažu da je Zelda bila tužna.

Što je Zelda učinila da se oraspoloži?

Franka: „Išla je drugim putem“

Kosta: „Otišla je doma.“

Eva: „Meni su cure jednom rekle da se ne mogu igrati s njima.“

Dora: „Rekli su da se ne mogu igrati s dečkima, nego samo sa curama.“

Franka: „Jedna prijateljica mi je uzela igračku.“

Tin: „Cure mi nisu dale da se igram s njima.“

Janko: „Meni nisu dali da uzmem igračku koju swam htio.“

Rok: „Jedan je dečko uzeo moj sok, bez pitanja, moj sok.“

Kosta: „Prijatelj mi nije dao da se igram s njim.“

Borna: „Nisu se htjeli loptati sa mnom.“

Mark: „Ja sam na dvorištu vidio jedno dijete, izgledalo je drugačije pa se nisam htio igrati s njim. Imao je drugačiju kožu.“

Ostali su odgovorili da se nikad nisu nikome rugali i odbili se igrati s drugima.

Na kraju smo pitali djecu:

Što mislite kako se dijete osjećalo prije nego što je upoznalo nove prijatelje?

Gregor: „Bio je tužan.“

Rok: „Plakao je, jer nema prijatelj.“

Kosta: „Ne voli kad se sam igra.“

Što mislite kako se dijete osjećalo nakon što je upoznalo nove prijatelje?

Karla: „Sretno.“ Drugi se slažu i odgovaraju u glas „sretno“.

Aktivnost 1: Sherlock se želi osjećati sigurno i sretno

Cilj učenja: Prepoznati potrebu da se, uz njima važne osobe, osjećaju sigurno i sretno.

Što je bilo potrebno Sherlockovoj obitelji da bi se osjećala dobro i sigurno tijekom zime?

Svi su odgovorili zajedno: „Hranu.“

Što je Sherlock učinio kako bi pomogao svojoj obitelji?

Eva: „Tražio je hranu.“

Svi su se sjetili i odgovorili u isti glas: „Žir.“

Franka: „Jabuku.“

Anja: „Kesten.

Što je Sherlock učinio kada nije mogao sam ponijeti žir?

Eva: „Pozvao je svoju obitelj.“

Borna: „Tatu i mamu.“

Eva: „Doma, zato što su mi tamo roditelji.“

Anja: „Kod kuće, igram se tamo.“

Tom: „U kući, zato što mi je tamo toplo.“

Marin: „U parku, najbolje mi je u parku.“

Janko: „Doma, zato što mi je lijepo i toplo.“

Viktor: „U vrtiću, jer se igram s prijateljima.“

Mirjana: „Doma, da se grijem i da gledam crtiće.“

Tin: „U vrtiću, da se igram sa svojim prijateljima.“

Mark: „Doma sam sigurniji, jer imam igračke i grijanje i gledam crtiće.“

Vigo: „Doma, jer mi mama da gledati crtiće i sve gledam doma.“

Borna: „Osjećam se sigurno na plaži, imam novu kuću tamo.“

Gregor: „Na plaži da se kupam, onda sam sretan.“

Kosta: „Doma i onda se malo igram i idem na balkon, jer volim hladno, toplo i vruče.“

Dora: „Kad idem na put da gledam Djeda Mraza.“

Franka: „Kod kuće, tamo mi mama pusti crtiće prije spavanja, poslije kupanja i idem spavati.“

Rok: „Kod dede i bake. Kad idem na more kod dede, deda mi pusti crtić i tamo spavam.“

Kaja: „Kod kuće tamo se igram i grijem.“

Sven: „U vrtiću.“

Jeste li se ikada osjećali nesigurno?

Svi su odgovorili: „Da.“

Janko: „Kad sam spavao bojao sam se mraka.“

Tin: „Nosio sam igračke – lavića i uzeli su mi ga.“

Rok: „Imao sam majmunčića i išao sam na plažu, onda mi ga je tigar uzeo.“

Anja: „Dok su djeca hodala iza mene i uzela su mi igračku.“

Eva: „Kad me brat lupio po guzi.“

Borna: „Kad sam bio vani i kad drugi neće pospremiti.“

Marin: „Kad su mi drugi srušili ono što sam sagradio.“

Tom: „Kad mi je hladno.“

Kosta: „Kada nosim igračke u vrtić, pa mi drugi uzmu i ne vrate.“

Vigo: „Kada nosim kamion i vidio sam dinosaura sa naočalama i on je pojeo moju igračku.“

Mark: „Jednom sam išao u park i došla su velika djeca i uzela su moju igračku.“

Mirjana: „Mama neda da idem na more i uživam.“

Kosta: „Kad idem po Bagija na plivanje i bubnjeve.“

Kaja: „Svuda sam sigurna i sretna.“

Viktor: „Kada je mama negdje, a ja ostanem.“

Tin: „Nigdje“

Sven: „Ne znam.“

Dora: „Kad mi je zima.“

Odgovarali su istodobno i nabrajali: „Mama.“ „Tata.“ „Teta.“ „Zagrljaj.“ „Crtić.“

Aktivnost 2. Sherlock osjeća zahvalnost

Cilj učenja: Isprobati načine zahvaljivanja drugima

Jeste li vi ikada tražili pomoć od drugih?

Svi su rekli: „Da“.

Kakva vam je pomoć trebala?

Dora: „Našla sam veliki kesten, pa mi ga je tata nosio, i popali smo ga kad se zagrijao.“

Eva: „Kada kakam trebam pomoć da mi se guza obriše.“

Tena: „Kada kakam.“

Kaja: „Kada trebam zakopčati jaknu.“

Tin: „Kada sam našao češer, pa ga ni tata nije mogao nositi, pa smo ga zajedno nosili kući.“

Mark: „Kada se trebam obući.“

Rok: „Da me mama i tata dovedu u vrtić s novim autom – možda je crveni ili zeleni, ne znam sad kakav je.“

Viktor: „Oko puzzlli, ne mogu ih sam složiti.“

Borna: „Ne mogu sam zakopčati jaknu.“

Mirjana: „Da mi mama skuha ručak.“

Janko: „Kada si obučem plivice za more, da ne potonem i tata ih treba napuhati.“

Gregor: „Kada sam gladan.“

Tom: „Kada dižem nešto teško.“

Vito: „Obuti se.“

Sven: „Kada me netko tuče trebam pomoć.“

Anja: „Ne znam sama obrisati guzu.“

Svi su odgovorili, da tada kažu: „Hvala.“ 

Na koji način možemo nekome zahvaliti?

Borna, Janko, Tom, Gregor, Rok: „Reći HVALA:“

Anja: „Reći molim i nacrtati nešto“

Eva: „Molim te.“

Dora: „Pljeskati.“

Janko: „Dati mu igračku.“

Tin: „Slatkiš dati.“

Tena: „Lizalicu.“

Kaja: „Dati poklon.“

Aktivnost 3. Sherlocku je potrebna pomoć

Cilj učenja: Razumjeti važnost traženja potpore odraslih.

Zamisli da si pospan lav

Koji se upravo probudio.

Stisni šake tako da nalikuju lavljim kandžama.

Istegni i pomiči svoje lavlje kandže okolo – naokolo.

Udahni, a kada budeš izdisao, vikni:

„Aaaaaaaaaaaa!“

Isplazi svoj lavlji jezik što više možeš!

Ponovi. Udahni i vikni:

„Aaaaaaaaaaaa!“

Isplazi taj lavlji jezik što više možeš!

Sada protresi svoje lavlje kandže.

Duboko udahni i izdahni.

Spreman si za rad!

Borna: „Sam se mogu penjati na penjalici.“

Vigo: „Igrati se i zabavljati.“

Franka: „Mogu vježbati sama.“

Tena: „Sama se mogu obrisati kad piškim.“

Dora: „Sama mogu jesti.“

Kaja: „Mogu se sama obući.“

Vito: „Igrati se.“

Anja: „Sama se mogu penjati i igrati na penjalici.“

Tom: „Sam se mogu popeti na penjalicu.“

Marin: „Sam mogu obući jaknu i čizme.“

Sven: „Mogu se sam obući.“

Mirjana: „Sama mogu oguliti naranču.“

Janko: „Sam se mogu obući i obuti.“

Rok: „Sam znam nacrtati Spidermana.“

Mark: „Sam mogu piškiti i pustiti vodu.“

Tin: „Sve sam mogu.“

Gregor: „Sam mogu obrisati guzu.“

Karla: „Mogu se sama obuti, obući i obrisati poslije piškenja.“

Kosta: „Mogu sam napraviti sat koji može zvoniti.“

„Ne mogu sama obrisati guzu.“

Borna: „Ni ja ne mogu sam obrisati guzu.“

Vigo: „Kad se nešto zapetlja trebam pomoć.“

Janko, Mark i Tin: „Ne mogu sam obrisati guzu.“

Tom: „Ne mogu sam zakopčati jaknu.“

Marin: „Kad me netko udari.“

Sven: „Kada mi netko uzme igračku.“

Mirjana: „Ne mogu sam obuči majicu, hlače i štrample.“

Rok: „Za nikaj, sve mogu sam.“

Gregor: „Ponekad sam ne mogu zakopčati jaknu.“

Karla: „Ne mogu obrisati guzu poslije kakanja.“

Kosta: „Ne mogu sam napraviti zmaja, papir i slova.“

Kosta: „Ljuto.“

Eva, Kaja, Tin i Tena: „Dobro

Tom: „Trudno. (To znači kad se trudiš.)“

Tko vam je pomogao?

Odgovaraju svi u glas: „Mama.“ „Tata.“ „Teta.“ „Baka.“ „Prijatelj.“

Jeste li vi nekada nekome pomogli?

Svi su odgovorili: „DA“

Ø     imati povjerenja u poznate i važne odrasle osobe

Ø     znati reći što im treba da se osjećaju sigurno i zaštićeno

Ø     shvatiti da u odnosima s odraslima mogu pronaći toplinu i sigurnost.

Aktivnost 1: Perin strah

Cilj učenja: Imati povjerenja u poznate i važne odrasle osobe

• Kako se Pero ponašao u vrtiću?

Borna: „Umoran je bio.“

Franka, Tin i Anja: „Tužan je bio.“

Eva: „Plakao je.“

• Zašto je Zelda to primijetila?

Kosta i Borna: „Prije je bio sretan.“

Karla: „Sad je tužan.“

• Zašto se Pero činio tako čudnim?

Kosta i Tom: „Jer se boji.“

Rok: „Mraka se boji.“

• Što je Zelda učinila da mu pomogne?

Eva: „Rekla mu je da kaže odgojiteljici. I utješila ga je i zagrlila.“

Janko: „Zagrlila ga je da se može igrati i biti siguran.“

Eva: „Rekla je da će razgovarati s njegovim roditeljima.“

• Što je Pero vidio kada je stigao kući?

Janko: „Veliki prozor.“

Anja i Franka: „Mama i tata su napravili prozor.“

• Zašto Pero nije nikome rekao o svojim problemima?

Kosta: „Tužan je bio.“

Borna: „Sram ga je bilo.“

·       Što znači riječ sram - kako se tada osjećamo?

Mirjana: „Sram te bilo to znači.“

Janko: „Da nešto ne želiš drugima reći.“

Aktivnost 2: Osjećaj sigurnosti i zaštićenosti

Cilj učenja: Znati reći što im treba da se osjećaju sigurno i zaštićeno.

• Što se dogodilo?

• Kako ste se tada osjećali?

• Što ste učinili?

• Je li vas netko zaštitio? Tko?

• Je li vam to pomoglo? Kako?

Kaja: „Kad sam bila u vrtiću, zaglavila mi je noga na ljuljačci. Rekla sam Evi i ona mi je pomogla da zajedno izvučemo nogu. Bila sam onda sretna.

Kosta: „imao sam problem, kad nisam mogao robota složiti sam. To mi je bilo malo ok, Bagi mi je pomogao da ga složim, onda sam bio sretan.“

Tom: „Kad sam sam pao, jako me bolilo. Mama mi je pomogla, namazala me je kremom i osjećao sam se dobro.“

Marin: „Jednom sam dao bratu da mi složi legića, a on mi više nije htio vratiti. Tužan sam bio, rekao sam mami, mama je rekla bratu da mi vrati legiće. Palac gore (kako si se osjećao onda?)

Anja: „Jednom me je jedan dječak udario. Rekla sam to nekome, ali sam zaboravila kome. Bila sam tužna, jer me je udario. Dječaku sam rekla da to ne smije više raditi i onda sam se osjećala dobro.“

Sven: „Imam problem kad ne mogu složiti legiće Ninjago. Tražim onda Ellu i Vitu da mi pomognu, pa sam onda dobro, jer se mogu igrati.“

Janko: „Kada mi je neka igračka jako visoko na polici, tražim tatu da mi pomogne. Tužan sam kad mi je visoko, ali kad mi tata pomogne sretan sam.“

Dora: „Mama će mi kupiti nešto. Tužna sam kad mi ništa ne kupe. Dobro sam kad mi mama i tata kupe kiflicu.“

Mark: „Ja nemam problem, jer svijetlim sa svjetiljkom.“

Vigo: „Jedan dečko mi je uzeo lampu i onda sam plakao. Mami sam rekao i rekla je dečku da mi vrati, pa mi je vratio. Bio sam dobro.“

Gregor: „Problem mi je kad me netko udari, tada sam ljut. Tražim tetu i mamu za pomoć. Kažu mi da moram reći STOP (djetetu) i da me ne smije udarati, pa sam sretan.“

Gregor: „Zato što je igračka sjajna.“

Tin: „Možda mu se sviđa.“

Kaja: „Zato što je lijepa.“

Borna: „Možda mu se jako, jako sviđa.“

Tom: „Zato što mu se sviđa.“

Kosta: „Netko nije vidio, gledao je igračku i uzeo ju je, jer mu je bila sjajna.“

Kako se osjećamo kada nam netko uzme igračku?

Marin i Kosta. „Malo tužno.“

Janko, Tena i Tin: „Ljuto.“

Vigo: „Nije mi se svidjelo.“

Kosta: „Super mi je bilo kad smo se igrali stonoge, jer smo se svi igrali zajedno.“

Janko: „Meni nije bila zanimljiva igra.“

Dora, Borna i Tin: „Meni je fora.“

Eva i Kaja: „Super.“

Anja: „Meni se nije svidjela igra, jer smo se gurali.“

Aktivnost 3. Što mi treba da se osjećam sigurno i zaštićeno

Cilj učenja: Prepoznati da u odnosima s odraslima mogu naći toplinu i sigurnost.

Poslije zajedno plešu i vesele se.

Djeca se prvo prave da ih ne čuju, a onda se rastuže i naljute.

Eva: „Kad sam kod bake.“

Tin: „Kod mame i tate.“

Viktor: „Kad se vozim s dedom na traktoru.“

Franka: „S mamom i tatom.“

Tena: „Kod bake i dede.“

Vito: „S tatom.“

Vigo: „U parkiću.“

Gregor: „Doma.“

Sven: „Kad idu valovi.“

Marin: „Kad sam kod kuće.“

Mark: „Kad mi baka, mama, deda i tata dadu da gledam crtiće kod kuće.“

Tom: „Kad mi je toplo.“

Anja: „U igraonici.“

Dora: „Kod kuće.“

Aktivnost 1: Zelda je nestrpljiva

Cilj učenja: Moći čekati svoj red za vrijeme igre.

Pokušajmo disati kao zmija!

Usta su u obliku slova o.

Duboko udahni, kao da udišeš kroz slamku.

Dok izdišeš, pokušaj siktati poput zmije.

Još jednom duboko udahni,

kao da udišeš kroz slamku.

Dok izdišeš, pokušaj siktati poput zmije.

Pokušaj ssssiktati što duže možeš!

Pokušaj još jednom! Duboko udahni,

A pri izdisaju sssssssikći.

Uspravi se, još jednom duboko udahni,

A onda izbaci sav zrak iz sebe.

• Je li vam se svidjela ova priča?

Janko: „Meni se je svidjela.“

Drugi su odgovarali: „I meni isto.“ „Da.“

• Što je baka Mirta donijela svojim unukama?

Eva: „Čarobni kamen.“

Marin: „Bijeli.“

Janko: „Moglo se gledati kroz njega.“

• Što se dogodilo kada je baka Mirta pokazala Zeldi i Dariji njihov poklon?

Janko: „One su se posvađale.“

Rok: „Otimali su se, jer je bio samo jedan.“

Anja: „Pukao je kamen.“

• Zašto im se poklon slomio?

Janko: „Pao im je na pod iz ruke.“

Anja: „Navlačili su se.“

Rok: „Otimali su se za kamen.“

Kosta: „Pa su plakale.“

Anja: „Zelda se je ljutila.“

Je li se vama nekada dogodilo da niste imali strpljenja čekati svoj red?

Neki su odgovorili DA, a neki NE. Djeca koja su odgovorila „Da“, objasnila su:

Kada je to bilo? Je li se dogodila neka šteta?

Kosta: „Morao sam dugo čekati nekada i bilo mi je teško.“

Janko: „Nekada mi se doma od jednog autića potrgalo staklo, ali je auto bio čitav, samo se je maknulo potrgano staklo.“

Sven: „Kad idem na rukometnu utakmicu, onda jako puno čekam red.“

Vigo: „Kad sam s mamom išao na aerodrom gdje su avioni. Tata je išao na avion kod tete Gage, ostao sam s mamom i Maksom pa smo čekali da gledamo avion.“

Mark: „Ja uvijek čekam svoj red, pa mi se ne potrga.“

Eva: „Kad čekam red na Kegliću, jedan dječak se ljuljao, pa curica, pa sam se ja strpila.“

Karla: „Za sladoled čekam red i za igraonicu.“

Rok: „Na utakmici čekam red da zabijem gol.“

Mirjana: „Kad mi Ivan nije dao igračku, 10 minuta sam morala čekati svoj red.“

Viktor: „Kad idem na ručak moram čekati svoj red.“

Janko, Viktor, Anja i Kosta: „Da.“

Mark: „Malo teško.“

Ostali su odgovorili: „Ne.“

Aktivnost 2. Dijeljenje  čarobnoga kamena

Cilj učenja: Opisati zašto je važno dijeliti.

Zamislite da ste upravo dobili kutiju pastela od svoje mame, a već jako dugo ste si željeli baš takve pastele. Jako ste sretni što ste ih dobili i odlučili ste ih ponijeti sa sobom u vrtić. Bili ste ih mogli dijeliti s drugima ili bi to bilo teško za vas?

Janko, Tin, Dora, Sven, Marin, Viktor, Franka, Borna i Karla: „Meni bi bilo teško dijeliti.“

Mirjana, Mark, Kosta, Anja i Tom: „Ne bi mi bilo teško dijeliti s drugima.“

Kosta: „Dijelim s prijateljima autiće i avione.“

Vigo: „Tračnice od vlaka.“

Mark: „Autiće, lego kocke i vlakove dijelim s drugima.“

Karla: „Sve dijelim s prijateljima.“

Dora: „Igračke, olovke i papir dijelim.“

Tom: „Igračke i magnete.“

Sven: „Autiće, magnete i kuću.“

Anja: „Barbike i flomastere dijelim.“

Tin: „Sve dijelim i puzzlle.“  

Franka: „Ja barbike dijelim.“

Viktor: „Autiće.“

Janko: „Magnete i autiće dijelim s drugima.“

Borna: „Bojice.“

Mirjana: „Kocke.“

Marin: „Legiće.“

Dora: „Teško mi je dijeliti, jer mi je dosadno.“

Janko: „Zato što sam ja prvi uzeo, ne želim dijeliti.“

Kosta: „Cijelo vrijeme se želim igrati, pa zato ne želim dijeliti.“

Aktivnost 3. Izrada zajedničkoga rada

Cilj učenja: Sudjelovati u zajedničkoj aktivnosti koja uključuje suradnju s drugima.

Franka: „Treba dijeliti.“

Anja: „Ne smijemo čupati iz ruke igračke.“

Suradnje je…

Franka: „Kada dijelimo.“

Anja: „Kada nekoga pustimo u igru.“

Karla: „Kada se igramo zajedno.“

Borna: „Kada nekome pomažeš.“

Tom: „Pomaganje drugima.“

Kosta: „Kad se malo igramo i malo razgovaramo.“

Nesuradnja je…

Tom: „Kad nekome ne pomažeš.“

Anja: „Kad nekog ne pustiš u igru.“

Franka: „Kad nekog izbaciš iz igre.“

Janko: „Kad nekog gurneš.“

Borna: „Kad ne dijeliš igračke.“

Kosta: „Kad baciš nekom igračku.“

Marin: „Kad nekog lupiš.“

Viktor: „Kad udariš nekog u vrat, ruku, trbuh, leđa, nogu.“

• Je li vam se svidjela ova aktivnost?

Svi: „DA“

• Je li vam bilo teško ili lako dogovoriti se što ćete crtati i gdje ćete crtati?

Svi odgovaraju da im je bilo –„LAKO“ se dogovoriti.

• Kako ste se osjećali dok ste crtali?

Viktor: „Tužno, jer nisam znao da su flomasteri iza mene.“

Mirjana, Tena, Karla, Tin, Frnka i Vigo: „Dobro.“

Tom, Marin, Borna: „Sretno.“

Gregor: „Super.“

Sven: „Dosadno.“

Mark: „Pucala mi je kićma dok sam crtao.“

Janko i Anja: „Zabolila me ruka.“

Kosta: „Loše. Vrat me je bolio.“

Dora: „Igrati se obitelji.“

Tom: „Slagati legiće.“

Anja: „S barbikama i ledene babe.“

Borna: „Svega zajedno s Tinom.“

Gregor: „Igra Jurića i skrivača.“

Sven: „S kockama i trčati kad te netko lovi.“

Janko: „Skrivača, lovice i s lego kockama.“

Vigo: „Skrivača.“

Viktor: „Sanjkanje i skijanje, da te mama i tata nauče i pomognu.“

Tin: „Volim se sve igrati s Bornom.“

Karla: „Lovice.“

Kosta: „U igraonici kad se igraš s drugima, lovice i nogomet.“

Cjelina 2. Empatija

Aktivnost 1: Pad u podzemlje

Cilj učenja: Uvidjeti da drugi mogu istu stvar ili događaj vidjeti i doživjeti drugačije.

• Što se dogodilo Sherlocku dok je bio u šumi?

Tin: „Pao je u rupu.“

Borna: „Onda je i Zelda upala u rupu.“

Kosta: „U rupi su živjeli mravi.“

• Koga su Sherlock i Zelda upoznali u rupi u zemlji?

Anja: „Mrave.“

Marin: „I mravlju kraljicu.“

• Zašto Mravlja kraljica nije voljela strance koji dolaze iz svijeta iznad zemlje?

Marin: „Jer ne paze, jer su oni mali.“

Karla: „Ne pašu im.“

Anja i Kosta: “Ne vole životinje.“

Borna: „Da paze.“

Anja: „Da mravi grade kuću. Bili su dobri Sherloku i Zeldi.“

Tom: „I tunele grade. Marin i ja smo jednom gradili kuću za mrave.“

Sven: „Dosadni su.“

Mark: „Mravi mogu nositi veliki teret na leđima.“

Karla: „Mrav može hodati naopačke.“

CJELINA 2. EMPATIJA

Aktivnost 2. Kao mravi

Cilj učenja: Pitati kako se druga osoba osjeća.

o – o, mislim da bi moglo kišiti!

Trljaj dlanove kako bi proizveo zvuk vjetra.

Sada polagano tapkaj dlanovima po koljenima – počinje kiša!

Tapkaj sve brže i brže – kiša lije kao iz kabla!

Smočit ćemo se!

Munja! Pljesni rukama!

Grmljavina! Stupaj nogama!

Munja! Pljesni rukama!

Grmljavina! Stupaj nogama!

Ponovno tapkaj dlanovima po koljenima – ta kiša stvarno pada!

Sada počni usporavati… mislim da kiša prestaje…

Trljaj dlanove kako bi proizveo zvuk vjetra.

Sporije, još sporije… Prestani.

Sve je mirno i tiho.

Tin: „Super mi je bilo biti mrav i osjećao sam se dobro.“

Anja: „Lagano mi je bilo biti mrav, ne znam kako sam se osjećala.“

Tena: „Dobro mi je bilo biti mrav i osjećala sam se dobro.“

Borna: „Super mi je bilo biti mrav i osjećao sam se zadovoljno.“

Rok: „Zabavno mi je bilo biti mrav i osjećao sam se dobro.“

Dora: „Malo dosadno mi je bilo biti mrav i osjećala sam se dobro.“

Franka: „Zabavno mi je bilo biti mrav i osjećala sam se super.“

Eva: „Super mi je bilo biti mrav i osjećala sam se super.“

Kaja: „Ne znam kako mi je bilo biti mrav, a osjećala sam se sretno.“

Sven: „Slatko mi je bilo biti mrav i osjećao sam se sretno.“

Kosta: „Prezabavno mi je bilo biti mrav i osjećao sam da jako voli dan.“

Tom: „Super mi je bilo biti mrav i osjećao sam se sretno.“

Mark: „Odlično mi je bilo biti mrav i volio bih da bude dan.“

Vigo: „Dobro mi je bilo biti mrav i osjećao sam se dobro.“

Karla: „Ne znam kako mi je bilo biti mrav, a osjećala sam se dobro.“

Janko: „Slatko mi je bilo biti mrav i osjećao sam se dobro.“

Viktor: „Slatko mi je bilo biti mrav i osjećao sam se super.“

Mirjana: „Odlično mi je bilo biti mrav i osjećala sam se super.“

Vito: „Dobro mi je bilo biti mrav i osjećao sam se dobro.“

Marin: „Ne znam kako mi je bilo biti mrav i ne znam kako sam se osjećao.“

• Kako vam se svidjela ova igra?

Tin i Vito: „Dobra je.“

Janko, Franka, Kosta, Dora, Anja, Viktor, Mark, Marin, Tom, Eva, Borna, Rok, Tena: „Odlična je.

Vigo: „Dosadna je.“

• Je li vam bilo teško ili lako pitati i slušati druge dok su opisivali kako im je bilo dok su se pretvarali da su mravi?

Eva, Kaja, Anja, Tena i Tin: „Bilo je teško.“

Janko, Franka, Kosta, Dora, Anja, Viktor, Mark, Marin, Tom, Borna, Rok, Vigo, Karla i Vito: „Lagano je bilo.“

• Jeste li ikada prije pitali nekoga kako se osjeća?

Tin, Anja, Rok, Borna, dora, Franka, Eva, kaja, Marin, Kosta, vigo, Mark, viktor i Tena: „Da.“

• Što možete naučiti iz ove igre?

Dora i Tom: „Da je smiješna.“

Viktor, Janko, Eva, Franka i Borna: „Zabavna je.“

Sven: „Treba dijeliti s drugima i biti sretan.“

Kosta: „Predobra je.“

Aktivnost 3. Da sam mrav

Cilj učenja: Opisati tuđi doživljaj ili mišljenje.  

• Koga su Zelda i Sherlock upoznali u rupi u zemlji?

Svi odgovaraju: „Mravlju kraljicu.“

• Jeste li vi vidjeli strance?

Sven, Tena, Rok, Franka, Mark, Tin, Janko, Anja, Dora, Viktor, Vito, Dora, Mirjana, marin i Kosta: „Da.“

• Tko je stranac?

Franka: „Zelda.“

Borna: „Lopov je stranac.“

Viktor: „Sherlock i mravi su stranci.“

Janko: „Mravlja kraljica.“

Kosta i Mark: „Policajac.“

Tin i Karla: „Lopov.“

Sven: „Kriminalac.“

Tom: „Netko tko živi negdje drugdje.“

Dora: „Crn je.“

Marin: „Netko drugi od velike životinje.“

Eva, Borna i Tena: „Ljuto.“

Rok: „Dobro.“

Dora: „Tužno.“

Kaja, Mark i Vito: „Strah ju je bilo.“

Anja i Karla: „Zadovoljna je bila.“

• Biste li se vi isto tako osjećali?

Svi su odgovorili „Da.“

Borna: „Bio bih ljut.“

Viktor: „Dobro bi se osjećao.“

CJELINA 3. ETIČNO, ODGOVORNO I MORALNO PONAŠANJE

Ciljevi učenja:                         

Ø brižno se odnositi prema životinjama

Ø razumjeti važnost odgovornoga ponašanja prema drugima

Ø razumjeti važnost pozitivnoga i odgovornoga ponašanja prema vršnjacima u nepovoljnom položaju ili vršnjacima s poteškoćama.

Aktivnost 1: Pozitivno ponašanje prema životinjama

Cilj učenja: Brižno se odnositi prema životinjama.

• Što je sve mučilo psića kojeg su Zelda i Sherlock pronašli u šumi?

Marin, Kaja, Tin, Dora: „Oko“

Anja: „Plakao je.“

Viktor: „Bilo mu je hladno.“

Marin i Kosta: „Prehladio se.“

Franka: „Bio je gladan.“

Gregor: „Žedan i gladan.“

• Je li mu trebala pomoć?

Svi odgovaraju: „Da.“

Svi odgovaraju „Da, učinili su dobro djelo.“

Janko: „Jer su mu pomogli.“

Kaja: „Jer su dobri.“

Eva i Marin: „Spasili su ga.“

Je li psić na kraju priče bio sretan? Zašto?

Svi odgovaraju „Da.“

Anja: „Zato što su mu dali puno mlijeka i hrane, bio je zadovoljan.“

Janko: „Pomogli su mu.“

Viktor: „jer su otišli u šumu i spasili ga.“

Gregor: „Jer su mu dali hranu.“

Dora: „Dali su mu toplu deku.“

Franka: „Bio je sretan, jer su ga odveli kući.“

Borna: „Imao je ljubav, jer su ga spasili.“

Rok: „jer su ga odveli u svoj dom i dali mu mlijeka i hrane.“

Aktivnost 2. Zelda i Sherlock žele pomoći psiću

Cilj učenja: Razumjeti važnost odgovornoga ponašanja prema drugima.

• Što misilte kako su se Zelda i Sherlock osjećali kad su našli psića?

Janko, Tin, Kaja, Vito, Tom, Mark, Franka, Tena, Viktor, Mirjana, Marin, Anja, Vigo, Karla, Kosta, Gregor, Sven, Dora: „Tužno.“

Borna, Rok: „Sretno.“

Eva: "Zabrinuto."

• Što misilte kako se psić osjećao nakon što su mu pomogli?

Eva: „Sretno.“

Anja i Vigo: „Tužno.“

Borna i Karla: „Zadovoljno.“

Dora: „Sigurno.“

Kosta: „Zabavno.“

• Što mislite kako su se Zelda i Sherlock i psić osjećali na kraju priče?

Tin: „Dobro.“

Eva, Borna, Anja i Karla: „Zadovoljno.“

Kaja, Vito, Tom, Mark, Franka, Janko, Tena, Viktor, Mirjana, Marin, Vigo, Kosta, Gregor, Sven, Dora, Rok: „Sretno.“

Cilj učenja: Razumjeti važnost odgovornoga ponašanja prema vršnjacima u nepovoljnom položaju ili vršnjacima s poteškoćama.

Svi su se složili: „Bolje vidimo kad imamo otvorena dva oka.“

Rok: „Kad je jedno oko zatvoreno, ne vidimo dobro. Ja kad sam imao zatvoreno oko, mama mi je stavila flaster i imao sam otvoreno oko.“

Kosta: „Dobro.“

Eva: „Moj deda ne čuje.“

Tom: „Moj pas dobro ne čuje.“

Franka: „Moja mama dobro ne vidi, zato nosi naočale.“

Anja: „Moja prijateljica je gluha.“

Kaja: „Moja baka dobro ne čuje.“

Dora: „Moja baka ne vidi na mobitel.“

Tena: „Moj deda nosi naočale.“

Mirjana: „I moj brat nosi naočale.“

Gledali smo slike osoba s poteškoćama.

Anja: „Ja sam jednom trebala nositi aparat za uho.“

Kaja i Anja: „Ovaj dječak je slijep.“

Marin:“Nema ruke ovaj dječak.“

Tena: „Bolestan je.“

Mark i Rok: „Boli ga noga.“

Tom: „Invalid je ne može hodati.“

Gregor: „Moja baka ima aparat iza uha.“

• Zašto mislite da je toj osobi teško?

Anja: „Mrzovoljna je, teško joj je uređivati se.“

Kaja: „Teško joj je kuhati i obući se.“

Franka: „Kad me bolila noga, morala sam skakati na jednoj nozi, pa sam bila nezadovoljna.“

Kosta: „Skačem na jednoj nozi kad me boli.“

Rok: „Moj tata je imao štake, kada su ga noge bolile.“

• Što bismo mogli učiniti da joj bude lakše?

Kaja i Eva: „Pomoći joj.“

Kosta: „Kada se penje možemo joj pomoći i nosimo ga malo.“

Tena: „Da je odvedemo kod doktora.“

Anja: „Psa treba odvesti kod veterinara i dati mu vode.“

Tom: „treba namazati kremom, onda je bolje.“

Kaja: „Dati mu ruku.“

Sven: „Ja ću paziti na njega lijepo.“

Podtema 1. Pozitivno mišljenje

Cjelina 1 Pozitivno i negativno mišljenje

Aktivnost 1: Gospodin Vedri i gospodin Tmurni

Cilj učenja: Uvidjeti da je moguće imati vedri ili tmurni pogled na život.

Sjedni uspravno i drži svoje tijelo mirnim.

Stisni šaku tako da nalikuju zečjim šapama.

Nekoliko puta brzo i kratko udahni kroz nos, kao mali zeko:

Šnjof, šnjof, šnjof, šnjof,…“ Sada izdahni.

Ponovi.

Nekoliko puta brzo i kratko udahni kroz nos, kao mali zeko:

Šnjof, šnjof, šnjof, šnjof,…“ Sada izdahni.

Sada stavi jednu ruku na trbuh.

Možeš li osjetiti kako ti trbušni mišići rade?

Nekoliko puta brzo i kratko udahni kroz nos, kao mali zeko:

Šnjof, šnjof, šnjof, šnjof,…“ Sada izdahni.

Uzmi mrkvu za užinu! Grrrric!

• Kako vam se svidjela ova priča?

Tin, Dora, Anja, Marin, Tena, Vigo: „Super je.“

Janko, Kaja, Eva: „Odlična je.“

Vito, Tom, Mark, Franka, Viktor, Mirjana, Marin, Anja, Kosta, Gregor, Sven, Borna, Rok: „Dobra je.“

• Što su druge životinje mislile o Sherlocku?

Janko: „Da se ne može popeti na planinu.“

Ostali su se složili.

Anja: „Zelda je rekla da se on može popeti na planinu.“

• Ispočetka je Sherlock imao crne misli i nije vjerovao da se može popeti na sam vrh. Kako je on razmišljao?

Tin: „Rekao je da ne može on to.“

Janko: „Gospodin Tmurni rekao mu je da se ne može popeti.“

Kosta: „Poslije je mislio kao Gospodin Vedri.“

Eva: „Gospodin Tmurni govori da ne može.“

• Koje su stvari vama teške napraviti? Kada morate napraviti nešto što vam je teško, što si tada govorite?

Janko: „Kada mi je igračka visoko, tražim tatu da mi pomogne.“

Franka: „Kada se ne mogu popeti na brdo s mamom i tatom, tražim mamu da mi da nešto za papati.“

Tena: „Teško mi je kakati, pa mi mama i tata pomognu.“

Vigo: „Ne mogu se popeti na planinu, pa kažem mami da mi pomogne.“

Sven: „Kada su mi tenisice visoko, kažem da je dobro.“

Anja: „Visoko mi je dohvatiti nakit za oći, onda tražim pomoć.“

Dora: „Teško mi je skinuti jaknu s vješalice, pa tražim pomoć, nekad mogu sama. Mora mi netko zavezati tenisice.“

Tin: „Ništa mi nije teško, ja mogu sve sam s mamom i tatom.“

Mark: „Teško mi je kakati, ali mogu ja.“

Rok: „Teško mi je ići na balkon kad zaboravim obuću majicu i hlače i cipele za nogomet. Mogu ja.“

Eva: „Teško mi je dohvatiti legiće, pa tražim Juru da mi pomogne.“

Borna: „Kada ja idem doma, tata me nosi, ponekad mi je teško hodati.“

Kaja: „Teško mi je zavezati cipele, pa tražim pomoć.“

Tom: „Kada ne mogu složiti legiće, tata mi pomogne.“

Gregor. „Teško mi je zavezati tenisice, ne znam vezati, ali ću naučiti.“

Mirjana: „Teško mi je ići doma, pa mama i ja idemo tramvajem po Ivana.“

Kosta: „Teško mi je kad je igračka vani na krovu, onda uzmemo ljestve i tata je spusti.“

Viktor: „Kada mama stavi igračku jako, jako visoko na policu, pa ja to ne mogu dohvatiti.“

Marin: „Teško mi ja kada je visoko igračka, onda ja jedem jabuku.“

Kako vam je bilo glumiti gospodina Vedroga?

Borna: „Zadovoljno, sretno i dobro.“

Tom i Tin: „Sretno.“

Rok i Janko: „Svidjelo mi se.“

Dora: „Super i zabavno.“

Kosta: „Predobro.“

Kaja, Vito, Mark, Franka, Tena, Viktor, Mirjana, Marin, Anja, Vigo, Gregor, Sven, Eva: „Super.“

Kako vam je bilo glumiti gospodina Tmurnoga?

Marin, Franka: „Ljuto.“

Vigo i Tin: „Tužno.“

Janko, Vito, Tom, Viktor, Mirjana, Anja, Kosta, Gregor, Sven, Dora, Eva, Borna, Rok: „Dobro“

Tena, Kosta, Kaja, Mark: „Dobro i tužno.“

Janko: „Gosp. Tmurnog, jer ne mogu do nekih visokih polica.“

Kosta: „Gosp. Tmurnog jer se ne mogu popesti do vrata i Gosp. Vedrog da mogu doći do najviših polica.“

Sven: „Gosp. Vedrog da budem sretan i volim se igrati s igračkama.“

Tena: „Gosp. Tmurni, ne mogu sama napraviti.“

Vigo: „Gosp. Tmurni, jer ne mogu uzeti mobitel.“

Anja: „Gosp. Vedri, jer je sretan.“

Kaja: „Gosp. Vedri, jer je jako dobar i može sve.“

Eva: „Gosp. Tmurnog, jer ne mogu do police.“

Rok: „Gosp. Vedrog, jer sam izgradio policu i imam još jednu.“

Mark: Gosp. Vedrog, jer je dobar.“

Viktor: Gosp. Vedrog, jer može učiniti sve i snažan je.“

Tin: „Gosp. Vedrog, jer je dobar.“

Dora: „Gosp. Vedog, jer svako jutro s mamom sam, i idemo u kazalište.“

Borna: „Gosp. Vedri, jer je sretan i zadovoljan i kaže da je sve lijepo.“

Gregor: „. Vedrog da budem sretan.“

Marin: „Gosp. Vedri, jer želiš biti sretan.“

Tom: „Gosp. Vedri, jer –ja to mogu.“

Mirjana: „Gosp. Tmurni, jer govori da ne možeš.“

Franka: „Gosp. Vedrog, jer je on sretan.“

Vito: Gosp. Vedri, volim se igrati.“

Podtema 1. Pozitivno mišljenje

Cjelina 1. Pozitivno i negativno mišljenje

Aktivnost 3. Što biste vi učinili?

Cilj učenja: Razlikovati kako bi na poteškoće reagirali optimisti, a kako pesimisti.

Franka: „Ja to mogu.“

Tin: „Mogu ja sve.“

Rok ,Janko, Kaja, Vito, Tom, Mark, Tena, Mirjana, Marin, Anja, Vigo, Kosta, Gregor, Sven, Dora, Eva i Borna: „Mogu ja to.“

Kada primijetimo da naš prijatelj razmišlja negativno o nekom problemu, kako mu možemo pomoći?

Rok: „Da mu dam ruku.“

Janko: „„Da mu dam slatkiš i kažem - možeš ti sve.“

Kaja, Vito, Tom, Mark, Franka, Tena, Mirjana, Marin, Anja, Vigo, Kosta, Gregor, Sven, Dora, Eva i Borna: „Da mu pomognemo.“

• Gospodinu Vedrom doručak je pao na pod.

• Vrijeme je za vrtić, a gospodin Vedri ne voli ići u vrtić.

• Nitko u skupini ne želi biti par gospodinu Vedrom kada idu u šetnju.

• Gospodin Vedri se nema s kime igrati.

• Gospodin Vedri se igra s drugom djecom, no ne razumije igru.

• Kako ste se osjećali dok ste se ponašali poput gospodina Vedroga?

Tin, Kaja, Vito, Tom, Mark, Tena, Mirjana, Marin, Kosta, Gregor, Dora, Eva, Borna i Franka: „Sretno.“

Anja, Janko, Vigo, Sven i Rok: „Zadovoljno.“

• Kako je gospodin Vedri reagirao na probleme?

Dora, Franka i Borna: „Možeš ti to.“

Tom: „Riješio je problem.“

Ostali su se složili s njima.

• Biste li više voljeli biti kao gospodin Vedri ili Gospodin Tmurni?

Mirjana, Marin, Anja, Tin, Vigo, Kosta, Sven, Dora, Eva, Borna, Rok, Kaja, Vito, Tom, Mark, Franka i Tena: „Gospodin Vedri. Sretan je.“

Janko i Gregor: „Gospodin Tmurni. Jer ne mogu nešto napraviti.“

Cjelina 2. Dobro je razmišljati pozitivno

Aktivnost 1: Dok mi sunce sja

Cilj učenja: Uvidjeti da pozitivno razmišljanje pomaže da se osjećamo bolje.

• Kako vam se svidjela priča?

Janko, Tin, Anja, Vigo, Dora: „Ne sviđa nam se.“

Kaja, Tom, Mark, Franka, Viktor, Mirjana, Marin, Kosta, Gregor, Sven, Eva, Borna, Rok: „Sviđa mi se.“

• Kada Sherlock nije pobijedio, razmišljao je negativno o svojemu porazu. Što je tada rekao?

Franka: „Ja sam gubitnik.“

Anja: „Ja ne mogu.“

Borna: „Nije uspio pobijediti u igri i onda je plakao.“

• Kako se zbog toga osjećao?

Eva: „Tužno.“

Gregor: „Tužno i ljuto.“

Janko: „Kad ne mogu nešto, ja sam onda isto ljut.“

• Što je onda Sherlock učinio?

Tom: „Rekao je da ne može, pa mu je Zelda pomogla.“

Rok i Tin: „Mogu ja to - rekao je.“

Kosta: „Da može nešto drugo učiniti.“

Janko: „Ne trebamo plakati.“

Gregor: „Drugi put ću uspjeti.“

Kosta, Tin, Kaja, Tom, Dora, Eva, Borna, Rok, Mark, Viktor, Mirjana, Marin, Anja, Vigo, Sven: „Mogu ja to.“

Franka: „Ne mogu ja to i mogu ja to.“

• Zatim je Sherlock počeo razmišljati pozitivno o svojemu porazu. Kako mi možemo razmišljati pozitivno kada doživimo poraz u igri? Što možemo reći prijatelju?

Eva: „Možemo pitati – Jesi dobro?“

Kosta: „Podragati.“

Anja: „Utješiti ga i poljubiti.“

Janko: „Zagrliti ga.“

Dora: „Dati mu ruku.“

Tom: „Pitati ga – Što je? I dati mu plišanca.“

Marin, Viktor i Kaja: „Pomoći mu.“

Dok sunce mi sja (ooooo)  

Dok sunce mi sja (ooooo)

Meni dobro je (JE!) je je

Meni dobro je (JE!) je je...

I dobro je sve (JE!)

Cjelina 2. Dobro je razmišljati pozitivno

Aktivnost 2. Kakav divan svijet! Volim vrtić zbog...

Cilj učenja: Prepoznati osjećaje koji proizlaze iz pozitivnoga načina razmišljanja.

Opisati kako se osjećamo nakon što smo razmišljali pozitivno.

Gregor: „Lopta.“

Mirjana: „Barbika.“

Viktor: „Igračke iz kade.“

Dora: „Beba Krajs.“

Marin: „Lopta.“

Kosta: „Tata.“

Tena: „Mama.“

Tin: „Dinosaur.“

Rok: „Igračka Optimus Prime.“

Sven: „Lopta.“

Tom: „Legići.“

Kaja: „Mama.“
Vito: „Tata.“

Anja: „Planet Zemlja.“

Eva: „Medo.“

Vigo: "Sunce"

Vito, Tom, Janko, Kosta: „Plakao sam.“

Kaja, Tena, Eva: „Plakala sam.“

Marin, Rok, Viktor, Gregor, Sven: „Sretan sam bio.“

Dora, Mirjana: „Sretna sam bila.“

Anja: „Bila sam tužna.“

Tin: „Meni je bilo dobro.“

Sven: „Volim prijatelje i volim crtati.“

Rok: „Imam nove igračke i isto volim crtati.“

Tom: „Imam puno prijatelja i volim se igrati.“

Tin: „Imam puno prijatelja u vrtiću.“

Tena: „Imam puno prijatelja i volim se igrati.“

Kosta: „Što volim ići van.“

Marin: „Imam puno prijatelja u vrtiću.2

Dora: „U vrtiću imam igračke, plišance i papire.“

Viktor: „Jer imam baš puno prijatelja i9 zbog toga sam sretan.“

Mirjana: „Imam puno prijatelja i volim se igrati sa svojim prijateljima i zato idem u vrtić.“

Gregor: „Volim se igrati s prijateljima.“

Janko: „Zato što imam nove igračke i prijatelje.“

Eva: „Imamo priče u vrtiću.“

Vito: „Mama želi da idem u vrtić.“

Kaja: „Imam puno prijatelja.“

Podtema 1. Pozitivno mišljenje

Cjelina 3. Promijeniti negativne misli

Aktivnost 1: Ja sam ZVIJEZDA!

Cilj učenja: Uočiti na sebi nešto pozitivno što im pomaže da se osjećaju bolje u teškoj situaciji.

• Kako vam se svidjela ova priča?

Svi su odgovorili: „Da im se svidjela“

• Što je mučilo Sherlocka?

Tom: „Nisu ga izabrali u igru.“

Dora: „Žabac i zec mu nisu dali ruku.“

Kosta: „Plakao je i prekrižio ruke.“

Viktor: „Da mu nisu prijatelji.“

• Što je Sherlock mislio o Miki i Fredu kada ga nisu odabrali za svoje ekipe?

Anja: „Mislio je da ga kapetani mrze.“

Marin: „Da ga ne vole.“

Borna: „Išao se poslije igrati s njima.“

Janko, Kosta, Kaja, Vito, Mirjana, Mark, Tena, Tom, Vigo, Viktor: „Tužno.“

Dora: „Ljuto.“

Anja: „Sa ne ljubavi. Nesretno.“

Dora: „Nešto osjećam, pa me boli.“

Marin: „Grozno.“

Tin: „Dobro se osjećam.“

• Što možemo učiniti kad nas uzrujaju naše misli?

Janko: „Zagrliti mamu i tatu“

Borna: „Sjediti i odmoriti. Zatvoriti vrata i smiriti se.“

Kosta: „Odmoriti.“

Eva: „Razmisliti.“

Tom: „Otići u svoju sobu i razmisliti.“

Mark:“Zatvoriti vrata i sjediti.“

Anja: „Leći.“

Viktor: „Otići u sobu i spavati u tišini.“

Mirjana: „Idem u svoju sobu, u krevet i ljutim se tamo.“

Kaja: „Reći nekome.“

Tin: „Budemo dobri mami i tati.“

Svi u glas: „Ja mogu to.“

Razgovarali smo s djecom kako si možemo reći :

Ø „U redu je”

Ø „Ja sam dobar dječak/dobra djevojčica”

Ø „Drugi me vole”

Mirjana: „Poslušna sam.“

Tena: „Dobra sam.“

Tin: „Dobar sam.“

Kosta: „Pametan sam.“

Marin: „Pametan sam.“

Tom: „Pametan sam.“

Janko: „Dobar sam.“

Borna: „Dobar sam.“

Viktor: „Dobar sam i volim mamu i tatu.“

Vito: „Dobar sam.“

Vigo: „Dobar sam.“

Kaja: „Dobra sam.“

Anja: „Poslušna sam.“

Dora: „Naj dobrija.“

Eva: „Dobra sam.

Podtema 1. Pozitivno mišljenje

Cjelina 3. Promijeniti negativne misli

Aktivnost  3. Ne brini se, budi sretan!

Cilj učenja: Odabrati jednu pozitivnu izjavu koja osporava njihove negativne misli.

I postani bumbar!

Napravi bumbarova krila tako što ćeš

Ispružiti laktove prema stranama.

Pomiči krila gore – dolje, lijevo – desno.

Duboko udahni, a dok izdišeš, pokušaj

Zzzzzujati. Zzzzzuji što duže možeš!

Sada u zraku napravi velike krugove

svojim bumbarovim krilima.

Napravi krugove u jednom smjeru,

A zatim napravi krugove u drugom smjeru.

Duboko udahni, a dok izdišeš Zzzzzuji.

Sada protresi svoja krila, još jednom

duboko udahni i izdahni!

• Sherlockove misli govorile su mu da je glup. Koje su neke od stvari koje nam govore naše misli, a koje ne moraju biti istinite?

Borna: „Da nisam pametan.“

Gregor: „Nekad mislim da ne mogu obući jaknu.“

Mark: „Ponekad mislim da sam glup.“

Janko: „Malo da, malo ne – govore mi misli da sam glup.“

Eva: „Nekad mislim da sam glupa i gluha.“

Dora: „Da me ne vole prijatelji.“

Vito, Tin, Mirjana: „Ponekad da, ponekad ne mislim da sam glup/a.“

Rok: „Nekad mislim da se ne mogu popesti.2

Viktor: „Ponekad mislim da me svi ne vole.“

Tom: „Nekad mislim da sam glup.“

Kosta, Sven, Kaja, Karla, Anja, Vigo, Marin: „Mislim da sam glup/a.“

Mirjana, Borna, Mark, Janko, Eva, Kaja, Kosta, Rok, Vito, Tom, Marin: „Možemo razgovarati s nekim“

Dora, Anja,Karla, Tin: „Možemo pjevati neku pjesmu“

 Kosta: Biti pametan.“

Sven: „Otići se igrati s drugim prijateljima.“

Tom: „Otići u sobu i razmisliti.“

Janko: „Zagrliti dedu.“

• Koje si lijepe riječi možemo reći?

Kosta: „Ja to mogu.“

Janko: „Ja sam pametan.“

Borna: „Lijep sam.“

Kaja: „Pametna sam.“

Dora: „Pojesti ću to.“

Anja, Tom, Tin, Marin, Mark, Karla, Sven: „Dobar/ra sam.“

„U redu je.”

„Ja sam dobar dječak/dobra djevojčica.”

„Drugi me vole.”

„Ja sam ljubazan/ljubazna.“

Zamolili smo djecu da predlože što si sve mogu reći kako bi razmišljali pozitivno:

Dora: „Ja to mogu.“

Kosta: „Pametan sam.“

Eva: Mudra sam.“

Borna: „Sretan sam.“

Janko: „Velik sam.“

Anja: „Puna sam ljubavi.“

Tom: „Dobar sam.“

Kaja: "Volim se."

Gregor: "U redu je."

Cjelina 1. Nada

Aktivnost 1: Teška vremena ne traju zauvijek

Cilj učenja: Uočiti da teška razdoblja ne traju zauvijek.

• Kako vam se svidjela priča?

Janko: „Odlična je.“

Tena i Kosta: „Zabavna je.“

Ostali: „Dobra je.“

• Kako se Zelda osjećala u novome dijelu šume?

Kosta: „Tužno i nesretno.“

Anja: „Nezadovoljno.“

Janko: „Bila je usamljena.“

• Što je Zelda vidjela na nebu?

Svi odgovaraju: „Dugu.“

• Što je Sherlock rekao Zeldi?

Gregor: „Biti će bolje.“

Sven: „Nadaj se.“

• Što je Zelda učinila kad joj se srušila kuća?

Anja: „Napravila je novu kučicu.“

Ostali su potvrdili: „Da.“

• Jeste li vi ikada vidjeli dugu?

Tom, Mirjana, Kosta i Mark: „Ne.“

Janko: „Ja sam je vidio pored svoje kuće.“

Kaja: „Ispred moje kuće je bila duga.“

Gregor: „Kad sam se vozio u autu, vidio sam je.“

Anja: „U vrtiću sam je vidjela.“

Viktor: „Kod daleke bake i dede je bila duga.“

• Kako se osjećamo kad vidimo dugu? Zašto?

Dora: „Osjećam ljubav.“

Marin, Mirjana, Kaja i Sven: „Dobro.“

Anja, Viktor, Janko i Vito: „Zadovoljno.“

Mark, Tena, Gregor, Dora i Tom: „Sretno.“

Borna: „Sretno i zadovoljno

Mark: „Bio sam tužan kada je deda Željko umro.“

Janko: „Kada sam se doma spekao na roštilj.“

Kosta: „Kada je potres bio i moja se kuća srušila.“

Tom: „Ne mogu se sjetiti.“

Sven: „Kada su pucali topovi.“

Tena: „Kada sam se opekla.“

Dora: „Kada sam se negdje lupila s bratom.“

Borna: „Kada sam bio kod baka i dede i išao sam u šumu.“

Anja: „Kada sam se spekla.“

Mirjana: „Kada me je brat ugrizao.“

Viktor: „Kada se mama na mene naljuti.“

Jeste li se nadali da će stvari biti bolje nakon nekoga vremena?

Razmišljali su i klimali su glavom i odgovorili „Da.“

Cjelina 1. Nada

Aktivnost 3. Zeldini novi ciljevi

Cilj učenja: Odrediti nove ciljeve kojima možemo olakšati teško razdoblje.

Borna: „Da ne budeš tužan.“

Dora: „Da dobiješ zagrljaj.2

Janko: „Da ne odustaješ.“

Eva i Kaja: „Da budeš dobra.“

Vigo: „Pusu da dadeš.“

Mark i Kosta: „Ljubav.“

Što je Zelda učinila kad joj se srušila kuća?

Borna: „Napravila je novu.“

Vigo: „Od grančica.“

Ostali su se složili da je napravila novu kućicu.

Možete li zamisliti što bi se dogodilo da je Zelda odustala?

Eva: „Ne bi više radila.“

Janko: „Sherlock bi joj rekao da mora to napraviti.“

Kaja: „Otišla bi u drugu šumu.“

Tom: „Sherlock bi joj rekao – zašto ne bi sagradila novu kućicu?.“

Marin: „Sherlock bi joj sagradio novu kućicu.“

Što je pomoglo Zeldi da opet gradi kuću ispočetka?

Tin: „Sherlock.“

Borna: „Nada.“

Ostali su se složili s njima.

• Zelda se jako bojala jer nije znala kako će joj biti u novome dijelu šume. Je li se itko od vas ikada osjećao kao Zelda?

Franka: „Da, kad sam išla s bakom u šumu.“

Tom: „Da, kad je nešto jako strašno.“

Karla: „Da, kad sam išla u šumu na Kegliću.“

Kosta: „Da, kad sam bio mali i bio je potres.“

Dora: „Da, sanjala sam u krevetu da ću se popesti visoko.“

Borna: „Da, kad sam bio mali mami u trbuhu, bio je potres.“

Mirjana: „Da, kad sam bila mala.“

Janko: „Kad sam sanjao zločestu igračku. Tata je rekao da će je baciti u smeće, ali nisam imao doma tu igračku.“

Kaja: „Da, kad nisam mogla sama zaspati.“

Mark: „Da, kad sam sanjao duha.“

Rok: „Da, kad sam bio u jednoj kući.“

Marin: „Da, kad sam sanjao zombija.“

Viktor: „Da, kad sam sanjao duha.“

Vigo: „Da, kad sam sanjao čudovište sa mrežom.“

Sven: „Da. Treba se nadati.“ Ostali su se složili.

Tom: „Zato što uvijek imaš sreću da napraviš  drugu.“

Kaja: „Može ti pomoći prijatelj.“

Tin: „Da možeš napraviti novu kućicu.“

Sven: „Prijatelji da ti pomognu.“

• Zamislite da se vama dogodila ista stvar kao i Zeldi. Biste li izgradili novu kuću ili biste odustali?

Borna, Mark i Tin: „Odustali bi.“

Vito, Vigo, Franka, Mirjana, Rok, Janko, Viktor, Kosta, Tom, Kaja, Eva, Karla, Dora, Sven, Marin: „Sagradili bi novu kućicu.“

• Postoje li trenutci kada je bolje odustati?

Franka, Mark, Vito, Sven: „Ne.“

Borna i Kaja: „Sad.“

Kosta, Marin, Mirjana, Vito, Tin, Dora, Rok, Janko: „Sutra.“

Eva, Tom, Viktor: „Nikad.“

Vigo: „Ne znam.“